Гогољ један од најутицајнијих писаца XIX века, по рођењу Украјинац, родоначелник је природне школе руског литерарног реализма. У својим делима показивао је подједнако разумевање и поштовање за људе, историју, менталитет и културу Царске Русије. У његовим делима присутан је национални романтизам као и верски мистицизам, који претходе реализму. Писао је романе, приповетке и комаде.
Комад РЕВИЗОР доноси романтични сензибилитет, као и напетост надреализма и гротеске. Инспирисан украјинском културом, исмејавајући бирократију у коју као да се заплео сам ђаво, он доноси духовиту и јединствену причу.

У времену карантина, дистанце, сурових и изненадних смрти, једина изолација која подупире човеково бледо осећање смисла, јесте она у којој се креира, па још и у заједништву. Три и по месеца је трајао процес рада на овој представи, са повременим прекидима и непрестаном стрепњом. Но, _бити близу_ , свакодневно, са петнаест глумаца и скоро још толико сарадника, утеха је какву само театар може да пружи. Из пробе у пробу (јер наши дани и време уопште се мере пробама) стварност је постајала све мања, као далеки свет који измиче пред стварањем новог. Тај „нови свет” је свет Совјетског Савеза с почетка осамдесетих година двадесетог века, у којем ауторитарност и бирократија иду руку под руку тако чврсто, чвршће од сваке цигле оног зида који ће пасти коју годину касније. Зато и данас бирократски апарат почива на страху, а испољава се кроз корупцију, баш како је својствено људима одувек, па и у време Царске Русије. Смешно је колико и горко, то што је човек увек исти.
А можда је баш то доказ да је вечан, да ће све друго проћи, па тако и ова пошаст напољу. Хвала свима којима је позориште више од „затвореног простора” и који се, седећи у публици у сали не плаше ничега сем, евентуално, истине.