Жан-Батист Поклен Молијер (1622–1673) био је француски писац, глумац и један од најбитнијих представника класицизма. Поставио је нова начела комедиографије, у својим драмама је иновативно уводио нове садржаје али и форме писања. Написао је 33 комедије у стиховима и прози, које су огледало француског друштва тог времена.
Овај комад је премијерно изведен 10. фебруара 1673. године у Театру Пале-Ројал у Паризу. Главну улогу Аргана играо је управо Молијер. Након седам дана, током играња овог комада, позлило му је на сцени, неколико сати касније је преминуо. Ове године навршава се 350 година од премијере комада, и смрти Молијера.
Његова најпознатија дела су Мизантроп, Тартиф, Дон Жуан, Школа за жене…

Студирао позоришну режију на Факултету драмских уметности у Београду у класи ред. проф. Иване Вујић и др ум. Снежане Тришић, доц.
Дипломска представа Тамо где певају (Филипа Грујића) премијерно је изведена на отварању фестивала ФИСТ 2022. године. Представа LUX IN TENEBRIS (Бертолта Брехта) је његов завршни испит главног предмета на трећој години студија. Режирао је представу Лола Монтез, која је настала као мастер представа студенткиње глуме Невене Кочовић.
Био је асистент режије Милошу Лолићу на представи Каспар Петера Хандкеа у Југословенском драмском позоришту у Београду 2021, као и Кокану Младеновићу на представи Сан летње ноћи: Пројекат Шекспир 2019. у Народном позоришту у Београду.
Добитник је награде „др Хуго Клајн” за најбољег студента позоришне режије у својој генерацији.

У времену у којем је Молијер живео и стварао један од најпопуларнијих жанрова, нарочито омиљен на француском двору, била је комедија – балет, а вероватно најпознатији представник овог жанра управо је комедија Уображени болесник.
Са формалне стране за овај жанр је карактеристично спајање драмских, музичких и плесних елемената. На тематском плану, иако миљеник Луја XIV, Молијер је веома прецизно умео да препозна и у својим комадима извргне руглу аномалије друштва. У Уображеном болеснику он се тако обрачунава са медицином свог времена тврдећи да она нема довољно знања да би могла да излечи човека. Ипак, око овог главног заплета и приче о хипохондру, Молијер отвара и многе друге теме, као што су стабилност породице, изопачен систем вредности, критика репресије, питање праве и лажне љубави, али и слободе.

Изазовно је данас, у времену у којем смо суочени са пост-истином, најневероватнијим теоријама завере (везаним, рецимо, за корону) бавити се темом медицине, задржати дух Молијереве комедије, а притом сачувати позоришну уверљивост. Због тога је највећи циљ нас као аутора био да нађемо тачке које спајају Молијеровог и данашњег Уображеног болесника. На самом почетку процеса рада на представи можда нисмо у потпуности схватали колико заправо мало има разлика између њих двојице.
Када се бавимо егоцентричношћу, себичношћу, лицемерјем, користољубљем које доводи до распада породице, а самим тим провоцира и ломове у сваком њеном члану, можемо се слободно запитати да ли је прошао и један једини дан од времена када је Молијер написао ову комедију.

Исидора Милосављевић и Ђорђе Нешовић