pozoristetjv@mts.rs
Књажевско-српски театар

Миодраг Јуришић Јуре (1940-2004)

Пишући своју провокативну драму Ружење народа, о српском менталитету, о људима које треба разумети, не само волети или мрзети, београдски писац Слободан Селенић као да је знао да у крагујевачком Театру постоји глумац Миодраг Јуришић, и да ће овај мајстор карактера одиграти своју најбољу улогу на крагујевачкој сцени. Биле су то касне осамдесете, Јуришић у пуној снази, са искуством које је понео најпре из Београда, са незавршених студија, потом из дугогодишње праксе у шабачком позоришту, где се афирмисао, стекао углед у српском глумишту, постао првак. Но, све је то било недовољно за некадашњег крагујевачког средњошколца који је још у том свом добу био предодређен за рефлекторе, свет аплауза, за позив који гарантује заборав, како су говорили великани сцене свесни свог кратког трајања, уметности која се рађа и нестаје подизањем и спуштањем завесе. Морао је да се врати у Крагујевац и ту потврди да је прави глумац.
Заједно смо расли од првог разреда основне школе, седели у истој клупи. Средња школа нас је раздвојила а Јура, како смо будућег глумца одувек звали, све је више нагињао позоришту. Почетком шездесетих примљен је на позоришну академију у Београду, и тада смо обновили свакодневна дружења. Јура је био део оне генерације која је изнедрила српском глумишту глумце какви су Шантић или Гутовић, а чији је главни јунак био покојни Лјуба Мољац, колоритни Андрић. На другој години, на контролном испиту, Јуру је савладала трема и морао се помирити са престанком школовања. Али, Јура је већ био глумац, то сам тврдио и након тог испита који сам пратио, на његов захтев, на коме није био ништа слабији од осталих студената, будућих првака српских позоришта. Но одлучивала је трема, није глума.
Отишао је у Шабац, из Шапца у Крагујевац, да затвори своју глумачку путању тамо где је започео, играјући углавном карактерне ликове, често непријатне али у Јуриној интерпретацији толико уверљиве да је и оно најгнусније што је морао улогом донети било сјајно, за аплауз. Глумцима је аплауз често и једина награда, али је Јуришић добио и признања од струке, три пута на Сусретима професионалних позоришта Србије Јоаким Вујић.
Крагујевачко позориште је почетком деведесетих доживљавало велику кризу. Јуришић је био на врхунцу својих глумачких моћи, али свестан да их не може испољити и полако се спремао за мировину. Нарочито је тешко поднео забрану употребе позоришне зграде у Крагујевцу 1998. године. Може се рећи да је те године и пензионисан. Но, остала је она његово несебично трошење и емоција и физичке снаге, расипање које је било карактеристично и за сцену и за његов приватан живот.

Михаило Кандић

Share this post

Билетарница: 034 33 20 63
Радно време: 10-14 И 18-20 ч.
Радним данима и суботом

КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР
Даничићева 3
34000 Крагујевац

Телефони:
Директор: 034 617 05 00
Секретар:  034 617 05 04
Маркетинг:  065 335 8245, 065 335 8242
Рачуноводство:  034 617 05 03
Портирница: 034 617 05 01

ПРОНАЂИТЕ НАС НА МАПИ

Close Menu