pozoristetjv@mts.rs
Књажевско-српски театар

Бранислав Цига Јеринић (1932-2006)

ЈЕДИНИ СТАЉИН КОМЕ СУ АПЛАУДИРАЛИ

Феликс Пашић, аутор књиге Јоакимови потомци, о добтницима Статутете Јоаким Вујић, у свом есеју Није хватао маглу марамом, овако је описао барда српског позоришта Бранислава Цигу Јеринића.
– У Крагујевцу, где је рођен 1932, као син пушкара, бас певача и кафанског свирача, његову гимназију је од позоришта делио само дрвени плот. Привучен интензивним мирисом шминке и декора, бежао је са часова, прескако плот, гледао пробе. Никада касније позориште није имало тај мирис из његовог детињства.
Ђаци гимназије припремили су скеч Циганин на стражи, који је негде пронашла његова тетка – Он је играо Циганина. Био је крај рата. како би које крагујевачко село било ослобођено, одлазили би да у њему дају свој скеч. Другови, а потом и професори, прозвали су га Цига. Тај надимак му је касније заменио име.
Позоришна академија за њега је двоструко судбоносна. Прво, доћи ће у класу Радомира Раше Плаовића, који ће му бити највећи учитељ и поуздана потпора. Друго, ту ће између осталих (Петар Банићевић, Павле Минчић, Драган Лаковић, Дејан Чавић…) срести своју будућу супругу Славку Ружић. Исте су године 1952. почели у Народном позоришту, она као Дика гричарска у Сремчевој Зони Замфировој, он као Собар у Шекспировом Хенрику IV. Обоје су остали верни истом театру.
Раша Плаовић је говорио: Цига се не заноси узалуд, нити би хватао маглу у мараму.
Од професора, који ће му постати венчани кум, партнер и, поред разлике у годинамам, близак пријатељ, учио се позоришном занату и, што се сматра веома важним позоришној етици. Почео је у Народном позоришту, што би се рекло од почетка, у малим, безименим улогама: Други племић, Технички шеф, Лопов лопова, Слуга, Први пјесник, Морнар… Прва представа у којој се осетио као прави глумац била је Вилијамсова Тетовирана ружа.
Играо је много и без роптања. Није бирао улоге, нити их је одбијао. Играо је велики репертоар, домаћи и страни, класични и савремени. Знао је једне вечери да буде Митке у Станковићевој Коштани, а већ следеће Ефраим Кебот у Чежњи под брестовима Јуџина О’Нила.
Једанаест година је играо Митка, четири године Хаџи Тому, девет година Марка у Нечистој крви, годину дана Јовчу, са Бориним јунацима провео је добар део свог глумачког живота. Лјутио се када Станковића третирају као фолклорног писца. За њега је он био српски Чехов, а по дубини мисли близак Достојевском.
Природа је учинила да буде зрелији од својих улога и старији од свога узраста. Зато су му у почетку, у Народном позоришту, додељивали улоге стараца. Савладао је и ту вештину, али и вештину шминкања. Као Јосиф Висарионович Стаљин шминкао се чак четири пута: два пута на телевизији (Одлазак ратника – повратак маршала и Завера и издаја) и два пута у позоришту: Коријен, стабло, епилог и Мадам Колонтај. Вероватно је једини Стаљин коме су нашој земљи аплаудирало.
Што у позоришту, што на телевизији одиграо је читаву поворку историјских личности, међу њима Драгог Јовановића, Милоша Обреновића, Галилеја, Вергилија, Геринга, Милана Обреновића.
Сматрао је да је глума занат, наравно уз дар, и да тај дар мора непрестано да се савлађује.
Испунила му се жеља да игра Григорија у Тихом Дону Михаила Шолохова и Несрећковића у Шуми Островског. Желео је да буде Шекспиров Магбет и Станковићев Митке, и био је. Неостварен му је остао један сан: Фалстаф у Шекспировом Хенрику IV.

Share this post

Билетарница: 034 33 20 63
Радно време: 10-14 И 18-20 ч.
Радним данима и суботом

КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР
Даничићева 3
34000 Крагујевац

Телефони:
Директор: 034 617 05 00
Секретар:  034 617 05 04
Маркетинг:  065 335 8245, 065 335 8242
Рачуноводство:  034 617 05 03
Портирница: 034 617 05 01

ПРОНАЂИТЕ НАС НА МАПИ

Close Menu