pozoristetjv@mts.rs
Књажевско-српски театар

Будимир Буда Јеремић (1925-2007)

И отишао на мала врата

– Данашњи млади глумци, чини ми се, у позориште улазе на велика врата. У моје време није било тако. У театар се улазило на мала, малецка врата, прво у предсобље, затим у кујну, па онда малу собу, потом већу, да би тек на крају, закорачио у велику, гостињску собу.  Сада су млађе колеге некако исувише самозадовољне, а, чини ми се без неког великог покрића. Кажем младима да морају да негују глумачки, авантуристички дух, да мењају средине, ансамбле, окушају се са различитим редитељима, колегама, партнерима… Да осете дугачије сцене, неку нову публику како дише… Али ништа. Када им добронамерно кажем да су пребрзо стасали у глумце, они ми дрско одговоре да је то моје мишљење, причао је Буда у своје време.
У свом глумачком животу радио је са 34 редитеља и одиграо стотинак улога.
Јеремић је изузетно богату и дугу глумачку каријеру започео још 1947. године у Зајечару у тадашњем Окружном позоришту.
Пошто му је отац био железничар, рођен је игром случаја у Гостивару, али се у Зајечар доселио у трећем месецу живота и од тада га сматра својим родним градом. Глумом почиње да се бави још у основној школи.
Међутим, Буда је имао више различитих афинитета. Био је и сјајан голман, па се због неразумевања тадашњег антифудбалски орјентисаног управника и редитеља Доде Николића вадио на болест када је са проба  бежао на терен ФК Тимока. Доспео је чак до репрезентације Србије 1946. године (додуше махом састављене од Зајечараца) која је тада играла са Бугарском.
– Приликом реванша, у коме је за нас играо и најбољи ратни и поратни српски голгетер Буда Гојковић, бацим се на лопту, а у мене улети бугарски играч. Искочена кључна кост, која је, лечена од стране локалних костоломаца, означила је крај моје фудбалске каријере, на добробит позоришне, објашњавао је Јеремић.
После пар сезона  у Зајечару прелази у црногорско Народно позориште, тада лоцирано на Цетињу у коме две сезоне тумачи улоге хероја и љубавника. Једно време је члан позоришта у Бања Луци, одакле у сезони 1956/57. долази у Театар Јоаким Вујић. Већ у тој, првој сезони заиграо је у бројним представама попут:  Младости пред судом, Станоју Главашу, Обзирној блудници, Аутобуској станици, Лисици и грожђу, Мишоловци… Уметнички пут води га тада на две сезоне у Ниш, па затим у Мостар. Следи повратак у крагујевачки Театар, па одлазак, како је сам умео да истакне ко би томе одолео на три сезоне у Југословенско драмско позориште. Следи опет повратак у Јоаким Вујић одакле је средином деведесетих отишао у пензију.
Радио је са редитељима попут Александра Ђорђевића, Славољуба Стефановића Равасија, Славенка Салетовића, Маричића, Душана Михаиловића, Виде Огњеновић, Лјубе Милошевића, а партнери на сцени били су му Мила Стојадиновић, Бранка Карамарковић, Милева Жикић, Марија Васиљевић, Лјуба Ковачевић и Лјубомир Убавкић Пендула у Крагујевцу, а у Београду звезде какве су Лјубиша Јовановић, Олга Спиридоновић, Јоза Лауренчић, Марко Тодоровић, Лјуба Тадић, Стево Жигон, Мргуд Радовановић, Бранка Веселиновић, Цеца Бојковић, Цвијета Месић, Иван Бекјарев, Лане Гутовић, Славко и Никола Симић… О његовим креацијама писали су Буца Мирковић, Мухарем Первић, Феликс Пашић…
Крагујевачка публика памти га по улогама попут Манета, Отавиа, Фреда, Кумала, Полонија, Отела, Јароваја, Главаша, Војина Југовића, Вукашина, Риџарда, Али Паше, Димитрија Карамазова, Хаџиславковића, Рапе…
Током своје глумачке каријере играо је и у десетак телевизијских драма и у филмовима Точиловац, Звезде су очи ратника…
Сем бројних глумачких награда и признања Јеремић је одликован и Ореденом рада са златним венцем 1986. године.
– Ех, када бих у себи имао још само мало живота, мрву, трунку, да смогнем снаге и да се попнем на сцену… да још једном одиграм нешто, онако из све снаге, мушки… да поново осетим тај прелепи осећај, али не вреди. Готово је, пала завеса…, свестан је био Буда Јеремић да ће му последња жеља остати неостварена.
Откако му је пре седам година преминула супруга Олга, по сопственим речима затворио се међу четири зида и у ноћи уочи Ђурђевдана као из позоришта и из живота отишао на мала врата.

Share this post

Билетарница: 034 33 20 63
Радно време: 10-14 И 18-20 ч.
Радним данима и суботом

КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР
Даничићева 3
34000 Крагујевац

Телефони:
Директор: 034 617 05 00
Секретар:  034 617 05 04
Маркетинг:  065 335 8245, 065 335 8242
Рачуноводство:  034 617 05 03
Портирница: 034 617 05 01

ПРОНАЂИТЕ НАС НА МАПИ

Close Menu