pozoristetjv@mts.rs

МОЈЕ БИВШЕ, МОЈИ БИВШИ

 

Данијел Ц. Џексон

МОЈЕ БИВШЕ, МОЈИ БИВШИ

Редитељ: Слађана Килибарда

Премијера: 6. новембар 2012.

Преводилац: Ђорђе Кривокапић

Адаптација, сценографија и избор музике: Слађана Килибарда

Асистент сценографа: Саша Ђорђевић

Костимограф: Јелена Јањатовић

Сценски покрет: Небојша Громилић

Улоге:
Том – Милош Крстовић
Ејми – Исидора Рајковић
Саша – Катарина Митровић
Калвин – Душан Станикић
Алисон – Нађа Маршићевић/Ана Тодоровић Диало

Реч редитеља:

МАМА: А зашто сте раскинули?
ТОМ: ЗБОГ БРЗОГ ТЕМПА МОДЕРНОГ ЖИВОТА!!!!!
Тренутно интерпланетарни хит „Somebody That Used To Know“ аустралијског певача Готjеа (и певачице Кимбре), био је иницијална каписла за „пловидбу“ кроз овај наоко једноставан, али значењски и структурално веома усложњен драмски текст младог шкотског драматичара Д.Ц. Јацксона. Иако означен као комедија, за мене је као редатеља при првом читању имао и снажну драмску структуру, чак помало и неке елементе мелодраме, тако да сам у раду с глумцима, уз суптилни приступ комици овог текста, покушала да унесем и моје личне ставове о томе на који начин и како се у данашњем времену доживљава ЉУБАВ, како живе млади људи везани за пар пунктова око којих се одвија њихова егзистенција, колико смо баријерама (које изгледају попут стубића у неком музеју или на црвеном тепиху) одвојени једни од других, како перципирамо наше родитеље (или они нас) и како третирамо питање властитог родитељства тј. чињенице да једног дана (можда) треба да постанемо родитељи, не само да би продужили врсту, већ и обогатили своје технолошким достигнућима и општим отуђењем ИСПРАЖЊЕНЕ ЖИВОТЕ.

Слађана Килибарда, режија, адаптација текста, сценографија и избор музике

Фестивали:
Комедија фест, Зворник (26. мај 2013); Дани комедије, Јагодина (22. март 2014); Вировитички казалишни сусрети ВИРКАС, Вировитица (2. март 2014).

Награде:
Књажевско-српски театар, Крагујевац – Награда „Златни аплауз“ за најбољу представу – Комедија фест, Зворник.
Слађана Килибарда – Награда за најбољу режију – Комедија фест, Зворник.
Слађана Килибарда – Награда за најбољу сценографију – Комедија фест, Зворник.
Исидора Рајковић – Награда за најбољу женску улогу – Комедија фест, Зворник.
Милош Крстовић – Награда за најбољу мушку улогу – Комедија фест, Зворник.
Књажевско-српски театар, Крагујевац – Награда за најбољу представу, Жири публике – Комедија фест, Зворник.
Књажевско-српски театар, Крагујевац – Најбоља представа, Жири публике – Вировитички казалишни сусрети, Вировитица.
Исидора Рајковић – Годишња награда за улогу Ејми – Књажевско-српски театар, Крагујевац.

Критика:

МОЈЕ БИВШЕ МОЈИ БИВШИ – по делу Данијела К. Џексона – МОЈА РОМАНТИЧНА ИСТОРИЈА, у преводу Ђорђа Кривокапића и у режији Слађане Килибарде – премијера у КЊАЖЕВСКО-СРПСКОМ ТЕАТАРУ, Крагујевац – уторак, 6. новембар 2012.

ТЕЖИНА ЛАКОЋЕ

Позориште је пре свега игра и ако се погоде сви услови – занимљив сценерио, или драмски текст, маштовит редитељ и расположени глумци – публика лако улази у тај колоплет и све што се на сцени деси одзвања вишеструко у пуном и веселом позоришту – макар се играла и трагедија. Нису сва сценска дела израз литерарно схваћене филозофије. Позориште има ту предност да може и од сасвим обичних ситуација, посредством игре и вештине, надахнућа и сугестије – да направи нову, праву филозофију и поезију, каква би у другим околностима била недорасла, чак банална, гротескна и непотребна. Али позориште, та магија дешавања, непосредног стварања и контакта – ту је све могуће. Па, погледајте само Шекспирова дела и његове приче – колико ту има, могло би се рећи – и површних заплета, као и оних потпуно невероватних, али ако се то све прикаже са новим надахнућем – позориште пршти од емоција и сазнања. А да не говоримо о комедији дел арте, у којој наизглед нема баш никакве поезије – све је само иронија, само фарса и гротеска – а заправо је врхунски доживљај слободе, иако су присутна многобројна ограничења у изразу – маске, типски ликови и класични заплети на нивоу вицева, али ту се рађа и једна специфична поезија – сликовитости односа и елеганција кретања глумаца. У сваком случају – позориште које је у античкој Грчкој настало на баханалијама – свечаностима пића и еротике у славу бога Бахуса, а не од оплемењених елеусинских трагедија – никако није само нешто узвишено, као ни живот сам.

Комад младог шкотског аутора Данијела К. Џексона је баш такав – сав од обичних ствари и од обичних карактера, који ступају у сасвим уобичајене односе. АЛИ – како је то све написано, како се скаче из жеље у жељу, како се коментарише, над чим се бесни или очајава, шта се и како планира и шта се како постиже у освајању неког ситног циља – е, то је већ права весела уметност позоришта као таквог. Значи – смицалице, вицеви, преваре, лажи, подјармљивање партнера, измишљање стварности… све је то свакодневни свет обичног човека, али приказан тако на једном месту, у тој количини блескастих извитоперења – све добија једну значајну тежину лакоће, а свакодневица постаје предмет зачудне анализе и специфичног уживања. Ужива се у лакокрилој реченици ликова, ужива се у скоковитим ређањима сцена, ужива се у преокретима, ужива се у препознавању свакодневних ситуација и ужива се у драматургији модерних скраћења комуникације. Писац убацује и коментаре ликова у реплику и ти коментари дају посебну боју свакој сцени и дијалогу. Наравно – сви коментари су тако искрено драстични, да у контексту тобоже финог, малограђанског разговора – дају неодољив материјал за гротескни смех.

Нажалост, у представи Слађане Килибарде, некако није било баш много смеха у сценама које су – види се, прављене да буду смешне. Није било тих јасних редитељских ШЛУСЕВА, да тако кажем – сцене и дијалози нису имали јасну поенту, где би се, скоро сасвим спремна за смех, публика искрено откравила и грохотом засмејала. Или су ликови и глумци претрчавали преко јасне поенте, као кад се виц исприча невешто, па нема смеха слушалаца, или су припреме за смешни крај – биле предуге и елабориран је цео материјал – психолошки и етички, превише доцирано, да смех нема своју сврху… Приче о пропалим љубавима међу запосленима у истој фирми, или у комшилуку, које прича писац, нису предмет његовог накнадног моралисања, него су оквир драстичне ироније, која тек виа негатива – треба да произведе размишљање о таквом типу односа – о отуђењу и о борби против уобичајеног и типског отуђења. Састанци и растанци љубавних парова и њихових сличних, у разним варијантама паралелних карактера, до гротескних обрта, остварени и неостварени, или упропаштени љубавни и сексуални састанци… све је то пуно скоро слеп-стик гегова, који би требало да изазивају салве смеха, којих нажалост – на сцени у овој представи није било.

А глумци – њих само петоро који играју тридесетак ликова – Милош Крстовић, Исидора Рајковић, Катарина Митровић, Нађа Маршићевић и Душан Станикић – играли су из све снаге и били присутни потпуно, у свакој секвенци и обрту ликова. Говорили су одлично тај духивити текст и разигравали сцене као прави мајстори комедије дел арте – али се баријера која је створена испред сцене, није пробијала – вицеви су погађали у празно. Верујем да је глумцима тај глухи не-одјек комичне акције, најтеже падао. На крају је и сентименталистички, уместо суровог обрта у разрешењу главног љубавног односа – жена која пође на абортус, као на последње понижавајуће решење својих заблуда о љубави – врати се са бебом – што би требало да буде израз ПРОТЕСТА против абортуса као чина!… Нити је то писац тако написао, нити је то било припремљено у игри – која би могла бити примљена – да је рад на жанру био пажљивији – сасвим јасно – протест виа негатива – кроз сарказам о отуђењу, а не као ламент над самоћом.

Надајмо се да ће уз минималну корекцију – ова представа оправдати свој циљ – наставак пажљивог рада уметничког директора Небојше Брадића на специфичном репертоарском приближавању што већег броја публике занимљивом позоришту. Биће боље!

Горан Цветковић, Радио Београд 2 – четвртак, 8. новембар 2012.

Share this post

Билетарница: 034 33 20 63
Радно време: 10-14 И 18-20 ч.
Радним данима и суботом

КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР
Даничићева 3
34000 Крагујевац

Телефони:
Директор: 034 617 05 00
Секретар:  034 617 05 04
Маркетинг:  065 335 8245, 065 335 8242
Рачуноводство:  034 617 05 03
Портирница: 034 617 05 01

ПРОНАЂИТЕ НАС НА МАПИ

Close Menu