pozoristetjv@mts.rs

ЈЕЛИСАВЕТИНИ ЉУБАВНИ ЈАДИ ЗБОГ МОЛЕРА

Милан Јелић

ЈЕЛИСАВЕТИНИ ЉУБАВНИ ЈАДИ ЗБОГ МОЛЕРА

Редитељ: Марко Мисирача
Адаптација: Марко Мисирача
Сценограф: Миливоје Штуловић
Костимограф: Ана Колбјанова
Композитор: Драгослав Танасковић
Лектор: Радован Кнежевић
Сценски покрет: Предраг Ракић
Видео рад: Вук Спасић
Сниматељ: Игор Тодоровић

Улоге:

Јелисавета – Јасмина Димитријевић
Милован – Чедомир Штајн
Дара Опајдара – Нада Јуришић
Продавац Милија – Душан Станикић
Велинка – Исидора Рајковић
Зора – Катарина Митровић/Сања Матејић
Мајка Милованова – Владанка Павловић

Премијера: 18. септембар 2015.

Реч редитеља

Сентиментална историја о љубавним јадима једне Јелисавете и једног Милована, архетипских личности менталитета са периферије, 70-их година XX века била је комад о „свету београдске периферије, драмско дело у вишегласном сагласју са стварним животом, с променом која је захватила све његове поре и полако мења морални, психолошки и осећајни профил данашњег човека“ (В. Стаменковић). Поезија баналности живота ових „малих људи велике чежње“ претрпела је, чини се, много тога што нам се у међувремену за ових пола века догодило и данас се поново појављује на сцени да нас суочи са суровом трансмутацијом ситуација и типова из комада. У времену када је филозофија паланке одавно изашла из корица књиге, завладала нашом свакодневницом, претворила нам је у порнографију и ставила нас све у један велики „ријалити“, схватили смо да смо немоћни да било шта урадимо. И потписивањем петиције против Великог Брата и његове мале браће заправо дајемо легитимитет целом том галиматијасу којега смо део.
Тако су и ситни, трагикомични малограђани који нагризају и руше наивну, идеалистичку љубав Јелисавете и Милована сада добровољни део огромне машинерије и учиниће све да би их, након испуњеног задатка Велики Брат у својој исповедаоници „благословио“.

Марко Мисирача, 10.09.2015.

Фестивали:
Дани комедије, Јагодина (22. март 2016); Међународни фестивал комедије „Мостарска лиска“, Мостар (26. април 2016); Позоришни сусрети „Јоаким Вујић“, Грачаница (19. мај 2016).

Награде:
Јасмина Димитријевић – Мала лиска за глумца вечери – Међународни фестивал комедије „Мостарска лиска“, Мостар.
Јасмина Димитријевић – Годишња награда за улогу Јелисавете – Књажевско-српски театар, Крагујевац.

Критика:

НАИВА У КАНЏАМА РИАЛИТИЈА

Прича о људима са београдске периферије, мала али тужна љубавна сторија настала почетком седамдесетих прошлог века, на трагу је приповедања Александра Поповића, његовог омиљеног миљеа и тематике. Иако не тако раскошан као језик великог претходника, и језик Јелићевих ликова је сликовит и индикативан по њихове карактере.
Реч је о двоје младих, заљубљених људи – Јелисавети (Јасмина Димитријевић) и молеру Миловану (Чедомир Штајн), преслабим да се супротставе примитивизму сопствене породице и чаршије у којој живе, и да своју љубав и своје животне изборе одбране.
Сентиментална историја ове љубави исприповедана је у неколико сцена, са дозом оне комичне наивности коју налазимо извезену на кухињским зидним крпама, што је основа и светоназора главних ликова. И у време настанка комада такав поглед на свет је био у изумирању, а данас тешко да кореспондира са било чиме. Тако да овај љубавни пар представља музејски реликт прошлости, за коју се уобичајено верује да је била чиста и невина. Тако су обучени, такав им је и животни садржај.
Остали ликови су распоређени у дијапазону од оних временски, визуелно и садржајно блиских протагонистима, какви су комшиница Дара (Нада Јуришић) и продавац (Душан Станикић), до три жене које као да су директно изашле из неког савременог домаћег ријалитија. То су Милованова мајка (Владанка Павловић-Пендић), и две младе комшинице, Велинка (Исидора Рајковић) и Зора (Катарина Митровић).
Редитељ им дописује и текст, дајући им све савремене атрибуте вулгарног полусвета, незаустављивог у његовим намерама које настају као продукт ограничене памети.
Идеја да се повеже свет од пре пола века са њиховим данашњим унуцима је занимљива, али остаје збрзана, незаокружена. Генерално је, ипак, забавна, захваљујући Јелићевом језику и солидној игри ансамбла.

Александра Гловацки, Билтен 52. Фестивала професионалних позоришта „Јоаким Вујић“, Грачаница, 21. мај 2016.

ЧИТАЊЕ ПОЗОРИШТА: ЈОАКИМ У ГРАЧАНИЦИ

Млади редитељ Марко Мисирача реконтекстуализовао је текст Милана Јелића, написан и првобитно игран раних 70-их година прошлог века у Атељеу 212, а потом и на другим сценама у Србији. Да није тако учинио, данас би та мелодрамска, духовита и комична прича о љубавним јадима Јелисавете и Милована деловала исувише патетично, можда чак и банално. Смештајући сентименталне јунаке са периферије и маргине живота у контекст свеопште ријалитизације и банализације приватности, редитељ је, уз одличну сарадњу са писцем и глумцима, изоштрио слику данашњег света који искрено осећање и патње претвара у јефтину робу а свеопшти морални суноврат продаје као најскупљи куплерај, грозоте первертираних вредности и гадости.

Слободан Савић, Читање позоришта: Јоаким у Грачаници, Културно-уметнички програм РТС, мај 2016.

Share this post

Билетарница: 034 33 20 63
Радно време: 10-14 И 18-20 ч.
Радним данима и суботом

КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР
Даничићева 3
34000 Крагујевац

Телефони:
Директор: 034 617 05 00
Секретар:  034 617 05 04
Маркетинг:  065 335 8245, 065 335 8242
Рачуноводство:  034 617 05 03
Портирница: 034 617 05 01

ПРОНАЂИТЕ НАС НА МАПИ

Close Menu