pozoristetjv@mts.rs

САН ЛЕТЊЕ НОЋИ

Вилијам Шекспир

САН ЛЕТЊЕ НОЋИ

Редитељ: Пјер Валтер Полиц
Преводилац: Александар Саша Петровић
Драматург: Марија Солдатовић
Сценографи: Пјер Валтер Полиц и Доротеа Мар
Асистент сценографа: Саша Ђорђевић
Костимограф: Јелена Јањатовић
Сликар извођач: Миливоје Штуловић
Маска, дизајн и израда: Ана Колбјанова
Лектор: Радован Кнежевић
Сценски покрет: Данијела Сагић
Композитор: Драгослав Танасковић

Улоге:

Тезеј, војвода атински – Миодраг Пејковић
Хиполита, краљица Амазонки, вереница Тезејева – Исидора Рајковић
Егеј, Хермијин отац – Александар Милојевић
Хермија, Егејева кћи, заљубљена у Лисандра – Катарина Јанковић/Ана Тодоровић Диало
Лисандер, Хермијин драган – Ђорђе Симић/Никола Милојевић
Деметар, Хермијин просилац – Милош Крстовић
Хелена, заљубљена у Деметра – Јасмина Димитријевић
Филострат, Тезејев приређивач забава – Марина Стојановић
Оберон, краљ вила и вилењака – Миодраг Пејковић
Титанија, краљица вила и вилењака – Исидора Рајковић
Пук или шумски ђаволак – Марина Стојановић
Грашков цвет – Дубравка Бркић
Паучина – Сања Матејић
Мољац – Владанка Павловић
Слачица – Славица Радуловић
Вила – Сања Матејић
Петар Дуња, тесар, Пролог у међуигри – Милић Јовановић
Ник(ола) Вратило, Пирам у међуигри – Владан Живковић
Фрања Фрула, крпач мехова, Тизба у међуигри – Чедомир Штајн
Тома Њушка, крпач котлова, Зид у међуигри – Здравко Малетић
Душица, столар, Лав у међуигри – Душан Станикић
Гладница, кројач, Месечина у међуигри – Александар Милојевић
Индијски дечак – Богдан Милојевић
Дворани – Драгослав Танасковић, Никола Милојевић, Иван Видосављевић, Аца Пејчић, Игор Николић
Стражари – Здравко Малетић, Саша Ђорђевић, Владан Бркић, Драган Милошевић

Премијера: 22. април 2016.

ЗА ШЕКСПИРА СВЕТ ЈЕ ПОЗОРНИЦА

Трагична или комична наша животна прича или судбина, код њега представља само танану и фину бајку о непоновљивости људских страсти и, сукоба, неспоразума и преокрета који воде у несрећу или у срећу. Његова генијалност је плод јединственог талента и непоновљиве ренесансне атмосфере и околности.
САН ЛЕТЊЕ НОЋИ (1595-1596) свакако спада у Шекспирова ремек-дела и као комедија има вишеструки значај и слојевитост. Три су света или слоја која ткају ову изузетну причу. Романтични свет љубавника Хермије, Лисандра, Хелене и Деметра који се ноћу састају у шуми опчињени љубављу и спремни на све. Фантастични свет вила и вилењака којим владају Титанија и Оберон, који плете сан ове љубавне игре, уз помоћ чудесног сока којим се свако поведе и заљуби. Њиме располаже Оберонов верни слуга Пук, правећи несташлуке и практичне шале. И реалистични а уједно и театарски свет радника који у част Тезејеве свадбе спремају комад о ПИРАМУ И ТИЗБИ. Племениту трагедију о несрећној љубави тиранина и његове несуђене драге чије су породице завађене. Непоновљива лепота и фантастика Шекспирове поезије показује како и поред мрачних момената нема места за тугу и без обзира што околноси могу да се преокрену, изврће све у шалу, по којој је овај комад драгоцен, јер се ликови узимају сувише за озбиљно. Познат и као најинтересантнији пример комада у комаду, САН ЛЕТЊЕ НОЋИ, доноси непојамно смешну игру радника који се труде да створе комад који ће у свом фарсичном и слатком извођењу на дан који решава и судбину младих љубавника, пред владарем
Атине и његовом изабраницом, постићи поенту о преокрету из несреће у срећу баш, тврдећи у дилетатнтској игри која је забавна и преозбиљна, супротно. И као код Питера Брука: Тезеј и Хиполита, Оберон и Титанија су само ликови у увеличавајућем огледалу и представљају једно. Лепа Хиполита је Тезејев ратни плен и будућа невеста, а фриволна и мистериозна Титанија, опсена вилинског света или поука из живота, беневолентног Оберона, коме Пук налази и лек и отров са магичном својствима, љубавни сок. Љубав је основна тема овог комада и када је опсена и онда када је реалност. Замисао редитеља била је да обогати овај комад доносећи еротику и етос Балкана на чијим просторима се збива, компарирајући време антике са временом садашњим.

Марија Солдатовић, драматург

Фестивали:
Позоришни фестивал „Буцини дани“, Александровац Жупски (14. јун 2016); ЈоакимИнтерФест, Крагујевац (8. октобар 2016); Фестивал „Театар у једном дејству“, Младеновац (12. октобар 2016); Међународни фестивал класике „Вршачка позоришна јесен“, Вршац (27. октобар 2016); Ревија „Шекспиру у част“, Београд (25. новембар 2016).

Награде:
Марина Стојановић – „Златно зрно“ за глумачку бравуру фестивала – Позоришни фестивал „Буцини дани“, Александровац Жупски.
Књажевско-српски театар, Крагујевац – Јоакимова награда за визуелност представе – ЈоакимИнтерФест, Крагујевац.
Књажевско-српски театар, Крагујевац – Јоакимова специјална награда за иновативно и провокативно промишљање наше стварности – ЈоакимИнтерФест, Крагујевац.
Књажевско-српски театар, Крагујевац – Награда за најбољу представу – Позоришни фестивал „Театар у једном дејству“, Младеновац.
Ана Тодоровић Диало – Годишња награда за улогу Хермије – Књажевско-српски театар, Крагујевац.

[Best_Wordpress_Gallery id=“38″ gal_title=“Сан летње ноћи“]

Share this post

Билетарница: 034 33 20 63
Радно време: 10-14 И 18-20 ч.
Радним данима и суботом

КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР
Даничићева 3
34000 Крагујевац

Телефони:
Директор: 034 617 05 00
Секретар:  034 617 05 04
Маркетинг:  065 335 8245, 065 335 8242
Рачуноводство:  034 617 05 03
Портирница: 034 617 05 01

ПРОНАЂИТЕ НАС НА МАПИ

Close Menu