pozoristetjv@mts.rs
Отац

ОТАЦ

АУГУСТ СТРИНДБЕРГ

ОТАЦ

Режија Марко Мисирача

У адаптацији коришћени преводи Томислава Танхофера (Рад, Београд, 1963) и Јосипа Кулунџића (Зора, Загреб, 1977).

Адаптација, режија и избор музике: Марко Мисирача
Сценографија: Ана Колбјанова
Костим: Јелена Јањатовић
Дизајн светла: Радомир Стаменковић
Маска: Дубравка Бушатлија

Улоге:

Капетан МИОДРАГ ПЕЈКОВИЋ

Лаура, његова жена КАТАРИНА ЈАНКОВИЋ

Берта, њихова кћи ЈОВАНА РАКИЋЕВИЋ, ТЕОДОРА ВУКОМАНОВИЋ*

Доктор Естермарк ЧЕДОМИР ШТАЈН

Пастор САША ПИЛИПОВИЋ

Маргарет, дадиља СЛАВИЦА РАДУЛОВИЋ

Нејд, војник БОГДАН МИЛОЈЕВИЋ

*Полазнице Драмског студија „Петар Пан“ из Крагујевца.

Премијера: 19. јануар 2019. године

ПРЕДСТАВА „ОТАЦ“ ИЗВЕДЕНА ЈЕ У КРАГУЈЕВАЧКОМ ТЕАТРУ У СЕЗОНИ 1973/74.

Аугуст Стриндберг: ОТАЦ, премијера 6. априла 1974. године; редитељ Петар Говедаровић; лектор др Бранивоје Ђорђевић; сценограф Сава Барачков; костимограф Љиљана Драговић; музика Мића Бранковић; сликар-извођач Мојсије Поповић; инспицијент и шаптач Милена Шавија.
Лица: Капетан – Љубомир Ковачевић, Лаура – Љиљана Говедаровић, Берта – Владанка Пендић, Доктор Естермарк – Буда Јеремић, Пастор – Миодраг Марић, Маргарета – Милева Жикић, Нејд – Бранко Андрејевић, Хенри – Небојша Миловановић.

АУГУСТ СТРИНДБЕРГ (Стокхолм, 1849 – Стокхолм, 1912)

Један је од најзначајнијих европских књижевника друге половине XIX века и, уз Ибзена, утемељитељ модерне грађанске драме. Његов драмски опус извршио је огроман утицај на развој европске и светске драматургије и позоришта. Студирао је медицину и филозофију, а после првих књижевних успеха (драма „Мајстор Олаф“ и роман „Црвена соба“) сасвим се определио за писање. Свој натуралистички драмски опус отпочео је трагедијом из савременог живота „Отац“ (Fadren, 1887) у којој отворено говори о борби за превласт у браку и борби полова уопште. Структура његових комада мало личи на структуру натуралистичких „исечака из живота“. Он жели да из драме прикаже само суштинске сцене. Механизам радње је врло оригиналан. Проучавао је списе француских психолога, нарочито њихову теорију сугестије, и у својим комадима жели да истакне „борбу мозгова“ и „психичко убиство“. У писму уреднику Естерлингу 1888. године, говориће о оригиналности у приступу свом комаду:

Отац отелотвори модерну драму и у тој особености има нечег врло чудног. Врло необичног, јер се борба води између душа, то је борба мозгова а не битка мачевима чији су врхови отровани соком од јагода, као у Разбојницима. Данас Французи још траже формулу, али ја сам је нашао.“

РЕЧ РЕДИТЕЉА

„Зар морају да се до смрти измуче два људска створа која су иначе тако добра и другима желе само добро?“

„Помисли како је живот био леп и какав је онда постао! Ти ниси хтела да буде тако, ја нисам хтео, а ипак се тако догодило. Ко, дакле, има толику моћ над животом?“

Између ове две реченице, ове две мисли, креће се Стриндбергов потресни драмски документ о тајнама и неухватљивости односа полова. Драмски сукоб у „Оцу“ је вечан, универзалан и ванвременски – сукоб две воље, очинства и материнства, мужа и жене, једног незадовољства против другог, неостварености једног против неостварености другог, мајке против оца, половине једног бића против половине другог – до неминовне и коначне пропасти. Стриндберг овде не подржава никог – сви ликови су подједнако трагични. Он констатује безизлазност ситуације и открива нам психолошке механизме који управљају животима Лауре и Капетана. Борба око Бертиног школовања и њеног будућег живота само је повод Стриндберговог похода у поноре људске психе: на сцени, споља гледано, видимо мужа и жену у свакодневној брачној размирици – затим изнутра, полако, спознајемо истинску унутарњу драму. Кључна реч која повезује све ликове ове драме је НЕСПОРАЗУМ – Капетана са Лауром, Лауре са Капетаном, Доктора и Лауре, Капетана и Дадиље, Доктора и Капетана, Пастора и Капетана итд. У општем обостраном неразумевању, једни ће другима нанети неизлечиве ране. А њихов его им неће дозволити да покушају да разумеју и спознају једни друге.

Враћање Стриндбергу враћање је суштини позоришног стварања – насупрот свакако потребном али можда у последње време предоминантном „друштвено-политички ангажованом театру“ у коме све мање има места за реализам, истинску емоцију и идентификацију гледаоца са оним што види на сцени. Верујемо да нећемо потценити позоришну публику уколико јој подаримо са сцене богате и слојевите међуљудске односе и тежње да се докуче тајне људске психе. Стриндбергов „Отац“ богат је и бременит значењима и самим тим – итекако ангажован и потребан данас и овде!

 

Share this post

Билетарница: 034 33 20 63
Радно време: 10-14 И 18-20 ч.
Радним данима и суботом

КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР
Даничићева 3
34000 Крагујевац

Телефони:
Директор: 034 617 05 00
Секретар:  034 617 05 04
Маркетинг:  065 335 8245, 065 335 8242
Рачуноводство:  034 617 05 03
Портирница: 034 617 05 01

ПРОНАЂИТЕ НАС НА МАПИ

Close Menu