pozoristetjv@mts.rs
ЖЕНИДБА И УДАДБА

Критичарски караван на представи ЖЕНИДБА И УДАДБА

„Критичарски караван“ Удружења позоришних критичара и театролога Србије настао 2014. године под покровитељством Минстарства културе и информисања, посетио је Књажевско-српски театар.

Поред великог броја гледалаца представу Јована Стерије Поповића „Женидба и удадба“ у режији Јане Маричић у Књажевско српском театру пратили су и чланови „Критичарског каравана“ Александар Милосављевић, Ана Тасић, Наташа Гвозденовић, Игор Бурић и Слободан Савић, позоришни критичар РТС-а.

Игор Бурић: Шта кошта брак
Јован Стерија Поповић  ЖЕНИДБА И УДАДБА, режија Јана Маричић, Књажевско-српски театар

Да је Стеријина “Женидба и удадба” комедија нарави (шире слике друштва, појаве/ феномена), види се у назнаци у “дејствујућим лицима”, где нема личних имена, него стоји – Младожења, Проводаџија, Девојка, Отац, Мати… Наравно, већ је јасно и из наслова да се не ради о карактеру, ситуацији. Да ли је и на који начин релевантно ово дело и данас, показује представа “Женидба и удадба”, у режији Јане Маричић, у Књажевско-српском театру Крагујевац.
Умерен ритам изведбе, невербална, физичка игра глумаца у сценама које трају колико и оне у којима говоре, стварају атмосферу у којој комика није у првом плану. “Весела позорја” још од Мијачевих режија седамдесетих година прошлог века открила су мрачну страну Стерије, иманентну у његовим комедиографским текстовима, што је до данас постало општепозната театролошка чињеница. Јана Маричић на овом трагу потврђује и даље развија идеју у којој су горчина, мука, саставни и неопходни делови духовите луцидности. Отуд су и ликови више гротескни, него карикатурални. Костим Јелене Јањатовић потцртава беду, а веома сведена сценографија Вељка Стојановића – лице и наличје куће у којој је један кревет све и у њему спавају сви – вишезначна је и веома функционална.
Шта је брак – да једном речју сведемо феномен женидбе и удадбе – код Стерије, па и данас, ево рецимо, у Крагујевцу? Интерес? Отац (Милић Јовановић) и Мајка (Марина Перић Стојановић) би да се отарасе кћерке (Катарина Јанковић) и ослободе једно место у кревету, пре него да она буде срећна, са слободом и независношћу у избору. Девојка би да се вози у каруце, да “сама себи ради”, како је учи и завиди јој Тетка (Мина Стојковић). Младожења (Милош Крстовић) би да има у се, на се и пода се. Лик Проводаџије (Никола Милојевић) то најбоље сублимира, с тим што је он више покварењак, него резонер, што је код Стерије често у карактеристичном јединству. Његова злоупотреба “положаја” и прилике, у крагујевачкој представи и обљуба Девојке, није обечашћење, него својеврсно прочишћење, које одлично функционише као продужетак самосвојне редитељске идеје да односе у овој, па и новој породици која радњом комада тек настаје, прикаже као накарадне, наопаке.
Дакако да има извесне анахроности, недостатака спрам савремености, у Стеријином класицистичком виђењу теме, али редитељка Јана Маричић није “поклекла” пред изазовом горућих друштвених тема у погледу породице. Није се одлучила да потпуно разбуца корисно штиво и тако изгуби Стерију, његову проблемску проницљивост. Шта више, ослободила се његове дидактичности здравом дозом отворености у тумачењу, а успешном театрализацијом додала још нешто од вредности класичног шмека који су и глумци и публика врло добро прихватили. Амин.

Критика је део пројекта „Критичарски караван“ који реализује Удружење позоришних критичара и театролога Србије, под покровитељством Министарства културе и информисања.

 

Share this post

Билетарница: 034 33 20 63
Радно време: 10-14 И 18-20 ч.
Радним данима и суботом

КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР
Даничићева 3
34000 Крагујевац

Телефони:
Директор: 034 617 05 00
Секретар:  034 617 05 04
Маркетинг:  065 335 8245, 065 335 8242
Рачуноводство:  034 617 05 03
Портирница: 034 617 05 01

ПРОНАЂИТЕ НАС НА МАПИ

Close Menu