|
|
|
 |
Мирко Бабић
ДИРЕКТОР
Рођен 14.03.1948. у Крагујевцу.
1973. дипломирао на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду у класи професора Миленка Маричића.
Од 1972. стално ангажован у Књажевско-српском театру у Крагујевцу. На седници Скупштине Града Крагујевца, одржаној 28. октобра 2011 године, именован за в. д. директора Књажевско-српског театра. Одиграо велики број улога у позоришту, на ТВ-у и на филму.
Улоге у представама (избор): Н. В. Гогољ - Ревизор - Осип, Мирослав Крлежа - На рубу памети - Атила Ругвај, А. П. Чехов - Три сестре - Саљони, Луиди Пирандело - Човек, Максим Горки - Јегор Булицов - Звонцов, Бранислав Нушић - Сумњиво лице - Жика, Б. Нушиц - Госпођа министарка - Чеда, Ф. М. Достојевски - Браћа Карамазови - Иван Карамазов, Бернард Шо - Пигмалион - Хенри Хигинс, Д. Ковачевић - Маратонци трче почасни круг - Лаки Топаловић, Слободан Селениц - Косанчићев венац - Истреф Вери, Дура Јакшиц - Станоје Главаш - Станоје Главаш, С. Селенић - Ружење народа у два дела - уча, Монодрама - Кад су цветале тикве (текст Д. Михајловића), В. Шекспир - Краљ Лир - Краљ Лир, Монодрама - Реч је човек (Тако је говорио Николај), Галилејев живот (режија Н. Брадић) - Галилеј.
Улоге на филму и телевизији (избор): Хроника паланачког гробља (ТВ 1971.), Милева Ајнстајн (ТВ 1972.), Стићи пре свитања (1978) , Врућ ветар (ТВ 1980.), Снови живот, Смрт Филипа Филиповића (1980), Приче преко пуне линије (ТВ 1981.), Краљевски воз (1981.), Човек који је појео вука (ТВ 1981.), Тимочка буна (1983.), Откос (ТВ 1984.), Др (ТВ 1984.), Протестни албум (1986.), На путу за Катангу (1987.), Урош блесави (1989.), Рођаци из Лазина (1989.), Пет хиљада метара са препонама (ТВ 1989.), Осми дан у недељи (ТВ 1989.), Дезертер (1992.), Вуковар посте рестанте (1994.), Трећа срећа (1995.), Крај династије Обреновића (ТВ 1995.), Карађорђе и позориште (ТВ 2004.), Скела (ТВ 2004.).
Награде: 1973. Максим Горки - На дну - Васка Пепел (IX Сусрети Јоаким Вујић), 1977. Војислав Јовановић - Данило (XIII Сусрети Јоаким Вујић), 1978. Милица Ноковић - Камен за под главу - Крсман (XIV Сусрети Јоаким Вујић), 1979. А. Н. Толстој - Царство мрака - Никита (XV Сусрети Јоаким Вујић и Награда народног позоришта Ниш Сима Крстовић), 1980. Ј. С. Поповић - Лажа и паралажа - Алекса (XВI Сусрети Јоаким Вујић), 1982. Бранислав Нушић - Др - Милорад Цвијовић (Награда на Данима комедије, Светозарево), 1985. М. Илић - Валцер поручника Нодригена - Томас (XXI Сусрети Јоаким Вујић), 1987. Душан Ковачевић - Св. Георгије убива аждаху - Ђорђе (XXIII Сусрети позоришта Србије, Зајечар), 1990. Божидар Зечевић - 1918 - Капетан Лукић (XXVI Сусрети Јоаким Вујић), 1991. Јован Радуловић - Голубњача - Бледи Дамијан и Бранислав Нушић - Народни посланик - Секулић (XXVII Сусрети Јоаким Вујић), 1994. Виљем Шекспир - Краљ Лир - Краљ Лир (Награда за најбољу мушку улогу Сима Крстовић), Прстен са ликом Јоакима Вујића 2004. године, Годишња награда Театра Јоаким Вујић 2005. године, ЈоакимФест 2007. године Милош Црњански Сеобе – Енгелсхофен - Јоакимова награда за глуму, Годишња награда Књажевско-српског театра додељена на Дан Театра 2008. године, Статуета Јоаким Вујић додељена на Дан Театра 2009. године.
Крагујевачког октобра 37/15
34000 Крагујевац |
 |
Небојша Брадић
уметнички директор
Рођен је 3. августа 1956. године у Трстенику. Дипломирао је позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности у Београду. Од 1981. до 1996. радио је као редитељ, уметнички директор и управник Крушевачког позоришта. У сезони 1996/97. године био је управник позоришта Атеље 212. Од 1997. до 1999. управник је Народног позоришта у Београду. Управник је и уметнички директор Београдског драмског позоришта од 2000 - 2008. године. Министар културе и информисања у Влади Републике Србије од 7. јула 2008. до 14.марта 2011. Режирао је више 80 представа у српским, хрватским, босанским и грчким театрима, са посебним афинитетом за савремену домаћу литературу и драматизацију (Проклета авлија, Дервиш и смрт, Златно руно, Корени, Тврђава, Последња пловидба...). Режирао је опере и мјузикле. Оснивач је Београдског фестивала игре и Дунавфеста. Аутор је драма: Мој брат (Народно позориште Републике Српске 2010.) и Ноћ у кафани Титаник (Књажевско српски театар, 2011.). Аутор је бројних есеја о позоришту и литератури. Професор је глуме на Академији лепих уметности у Београду. Представе Небојше Брадића игране су у позориштима бивших југословенских република, у Италији, Аустрији, Мађарској, Енглеској, САД, Чешкој, Швајцарској, Украјини, Русији, Грчкој, Албанији, Турској.
Добитник је значајних домаћих и страних позоришних награда. Први је добитник Награде Никола Пеца Петровић за најбољег југословенског позоришног менаџера. На Сусретима позоришта Србије Јоаким Вујић добио је девет награда за режију. Награђен је Стеријиним наградама за најбољу савремену сценску адаптацију, драматизацију и режију. Добитник је награда за режију и драматизацију на позоришним фестивалима у БиХ (Брчко, Зеница, Добој). Добитник је награда за најбољу режију на ЈоакимИнтерфесту и Међународном фестивалу класике Вршац. Добитник је награде Прстен са ликом Јоакима Вујића за изузетан допринос развоју Књажевско-српског театра и афирмацији његовог угледа у земљи и иностранству. У Москви је добио награду Златни витез за режију представе Златно руно Борислава Пекића, у Истанбулу је добио награду за драматизацију представе Дервиш и смрт Меше Селимовића. |
 |
Драган Јаковљевић
редитељ
Рођен 1954. године у Крагујевцу, где је завршио основну школу и гимназију. У Београду је студирао Филолошки факултет (Француски језики и књижевност) и Факултет драмских уметности на коме је 1978. године дипломирао режију у класи професора Дејана Мијача. Био је управник Драмског експерименталног студија и уметнички руководилац београдских студентских позоришта. Режирао је за позориште, ТВ и радио. Преводио је са француског језика. У свом богатом редитељском опусу режирао је преко 100 представа у позориштима Србије, у око 40 градова, по делима домаћих и страних аутора (Шекспир, Достојевски, Горки, Ками, Жене, Витрак, Фејдо, Лорка, Милер, Стерија, Нушић, Поповић, Ковачевић, Симовић). У редитељском поступку заговорник је осавремењивања класике, експеримента и поновног прочитавања комичних проседеа.
Представе су му извођене и награђиване на фестивалима у Пољској, Бугарској, Грцкој, Мађарској, Румунији, као и у бившим југословенским републикама. До 1993. године живео је и радио у Београду као самостални уметник, када долази у Књажевско-српски театар као једини стални редитељ. Добитник је више награда за режију и сценографију и друштвених признања као што су Ђурђевданска награда Града Крагујевца за изузетно остварење у области уметности у 2006. години и Годишња награда града Прибоја за 1997. годину, за изузетан допринос развоју културе у општини Прибој. Од 2004. до октобра 2011. године био је директор Књажевско-српског театра. Директор Дирекције ЈоакимФеста - фестивала најбољих позоришних представа Србије. Иницијатор је идеје Крагујевац - Театрополис и оснивања ЈоакимИнтерФеста - међународног позоришног фестивала малих сцена. Селектор је оба фестивала. Покретач је бројних сарадњи и копродукција са позориштима из иностраних земаља. У Румунији добија посебна признања за допринос у развоју културних односа између Румуније и Србије, односно града Питештија и Крагујевца, Специјалну награду за интеркултурни дијалог, као и Почасну диплому за промовисање румунског позоришта у Европи и Србији. За почасног директора Театра Ал. Давила из Питештија проглашен је 28. априла 2007. На Сретење Господње, 15. фебруара 2011. године добија од Књажевско-српског театра Прстен са ликом Јоакима Вујића за изузетан допринос развоју Театра и афирмацији његовог угледа у земљи и иностранству.
Теслина 3
34000 Крагујевац
+381(0)63 715 77 68
+381(0)65 335 82 31
+381(0)34 38 08 31
jakov28@verat.net |
 |
Даница Крљар
првак драме - пензионер
Рођена у Краљеву 5. септембра 1952. године.
Од 1978 стално ангажована у Народном позоришту у Лесковцу.
Од 1984. године стално ангажована у Народном позоришту у Ужицу.
Од 1993. у сталном ангажману Књажевско-српског театра у Крагујевцу.
Одиграла преко сто премијера и велики број јавних наступа.
Улоге у представама (избор): М. Новковић - Камен за под главу - Круна, М. Новковић - Брисани пут - Кристина, Ф. М. Достојевски - Туђа жена и муж под креветом - Глафира, В. Шекспир - Сан летње ноћи - Хернија, А. Поповић - Љубинко и Десанка - Десанка, Б. Пекић - На лудом белом камену - Љаља, М. Ускоковић - Чедомир Илић - Вишња, Љ. Симовић - Путујуће позориште Шопаловић - Гина, Љ. Симовић - Чудо у Шаргану - Госпава, В. Шекспир - Како вам драго - Розалинда, П. Шефер - Амадеус - Констанца, А. Поповић - Мрешћење шарана - Мица, Б. Нушић - Ожалошћена породица - Гина, М. Кордић - Црни Ђорђе - Марица, Ј. С. Поповић - Лажа и паралажа - Јелица, Ј. С. Поповић - Зла жена - Султана, Љ. Разумовска - Драга Јелена Сергејевна - Јелена Сергејевна, Н. Кољада - Мурлин Мурло - Ина, Е. фон Хорват - Код лепог изгледа - Ада Фонштетн, А. Ђаја - Повратак кнежевог сокола - Јефимија.
Награде: 1980. М. Новаковић - Брисани пут - Кристина (XVI Сусрети Ј. В.), 1980. М. Новаковић - Брисани пут - Кристина (Удружење драмских уметника Србије), 1985. М. Ускоковић - Чедомир Илић - Вишња, Мила Стојадиновић,
(XXI Сусрети Ј. В.), Награда Сима Бунић - Годишње признање - Народно позориште Лесковац, 1982. Ф. М. Достојевски - Туђа жена и муж под креветом - Глафира (XVIII Сусрети Ј. В.), 1986. Љ. Симовић - Путујуће позориште Шепаловић - Гина (XXII Сусрети Ј. В. две награде: Награда за најбоље глумачко остварење стручног жирија, Награда за најбољу глуму жирија публике), 1994. Ј. С. Поповић - Зла жена - Султана (XXX Сусрети Ј. В.), 1995. Мусукини дани - улога Марице - Велика Плана, 1999. Годишње признање Театра Јоаким Вујић - Крагујевац, 1999. Н. Кољада - Мурлин Мурло - Ина
(XXXI Сусрети Ј. В.). |
 |
Нада Јуришић
првак драме
Рођена у Сарајеву 1953. године. Завршила Средњу балетску школу Лујо Давичо у Београду, Академију уметности у Новом Саду.
Првак драме Књажевско-српског театра у Крагујевцу.
Значајније уоге:
Ањеса - Школа за жене - Молијер, Катарина Кабанова - Олуја - Островски, Елиза Дулитл - Пигмалион - Б. Шо, Францка - Краљ Бетајнове - Цанкар, Јелица - Лажа и паралажа - Ј. С. Поповић, Катарина Џандакова - Свети Георгије убива аждаху - Д. Ковачевић, Пук - Сан летње ноћи - Шекспир, Гонерила - Краљ Лир - Шекспир, мајка Иби - Краљ Иби - Жари, Фема - Покондирена тиква - Ј. С. Поповић, Јарика - Фернандо и Јарика - Јоаким Вујић, Дивна - Др. Шустер - Д. Ковачевић, Марта - Ко се боји Вирџиније Вулф - Е. Олби, Олга - Мурлин Мурло - Н. Кољада.
Добитник неколико награда.
Црвеног крста 10/17
34000 Крагујевац
+381(0)34 34 48 61 |
 |
Братислав Славковић Кеша
члан драме - пензионер
Рођен 6.12.1945. године у Крагујевцу где завршава средњу школу. Професионално се бави глумом од 1970. године у Црногорском народном позоришту у Подгорици.
Значајније улоге у том позоришту: Џон - Јукана и паук - Шон О Kејси, Том - Стаклена менажерија - Тенеси Вилијамс, Омер - Омер и Мерима - Мирослав Беловић. У подгорици добија од ТВ Црне Горе да води сталну емисију Зрно по зрно културе, снима неколико драма. 1974. враћа се у Крагујевац у Театар Јоаким Вујић. Значајније улоге: Кочкарјов - Женидба - Н. Гогољ. Чапајев - Ружење народа - Б. Селенић. Нинко Белотић - Св. Георгије убија аждаху - Душко Ковачевић. Кузман - Голубњача - Југ Радивојевић, Отац Лаврентије - Ромео и Јулија - В. Шекспир.
Одиграо је преко 200 премијера, снимао серије: Срећни људи - Синиша Павић, Пут Карађорђа, О Владики Велимировићу, Мој рођак са села. Снимио је филм Жестоке године - Ј. Костића, копродукција Југославије и ондашњег СССР-а. Са монодрамом Одбрана и последњи дани - Борислава Пекића, коју игра и данас, учесник је Међународног фестивала монодраме и пантомиме у Земуну.
Награде:
- Три Годишње награде Театра Јоаким Вујић
- Награда за остварене улоге Кочкарјова у Женидби и Ујка Ванча у представи Мој тата социјалистички кулак
- Награда града Бања Луке за улогу Чапајева у представи Ружење народа
- Почасно Писмо ВЕЛИКОГ ГРАЂАНИНА града Крагујевца 2009. године
Даничићева 3
34000 Крагујевац
+381(0)60 61 21 94 5 |
 |
Владан Живковић
члан драме
Рођен у Ваљеву 1955. године где завршава гимназију. Члан групе Бате Миладиновића при РТВ Београд од 1974-1976. године. Од 1976-1979. године глумац Шабачког позоришта, 1979. прелази у Театар Јоаким Вујић из Крагујевца, чији је члан и данас.
До данас одиграо око 100 улога.
Важније улоге: Пропозиције - Луда, Камен за под главу - Крсман, Омер и Мерима - Омер, Браћа Карамазови - Аљоша, Маратонци трче почасни круг - Мирко Топаловић, Светислав и Милева - Светислав, Чарлијева тетка - Чарли Валкхем, Путујуће позориште Шопаловић - Филип Трнавац, Свети Георгије убива аждаху - Гаврило, Краљ Лир - Војвода од Корневала, Код лепог изгледа - Емануел фон Штетен, Контумац - Амиџа.
Награда за најбољег глумца на Сусретима Јоаким Вујић у Ужицу, добитник Прстена са ликом Јоакима Вујића 2007. године, Јокимова глумачка награда на ЈоакимФесту 2010. Оснивач и руководилац КГ сцене у Кргујевцу.
Николе Пашића 4/60
34000 Крагујевац
+381(0)34 33 12 01 |
 |
Милић Јовановић
члан драме
Рођен 1958. године, Крушар, Ћуприја. Од 1983. стално ангажован у Књажевско-српском театру у Крагујевцу.
Остварио је низ успешних улога за које је добијао годишња признања Театра, награду на Сусретима професионалних позоришта Србије Јоаким Вујић. Добитник је Награде Веља Мацун за несебичан допринос аматерском позоришном стваралаштву, Нови Сад 2011. године.
Представе (избор): Миладин Шеварлић Пропаст царства српскога редитељ Бранислав Мићуновић 1982, Јордан Плевнеш Југословенска антитеза редитељ Ненад Илић 1986, Душан Ковачевић Свети Георгије убива аждаху редитељ Јовица Павић 1987, Слободан Селенић Режење народа у два дела редитељ Александар Лукач 1988, Алфред Жари Краљ Иби редитељ Радослав Миленковић 1991, Божидар Зечевић 1918 редитељ Александар Лукач 1991, Франк Ведекинд Буђење пролећа редитељ Петар Говедаровић 1991, Реј Куни Бриши од своје жене редитељ Петар Говедаровић 1992, Иван Панић Сад се смеј Сотире редитељ Синиша Ракић 1992, Реј Куни Покварењак редитељ Петар Говедаровић 1992, Бриши од свога брата редитељ Братислав Милановић 1994, Синиша Ковачевић Српска драма редитељ Јован Глигоријевић 1994, Војислав Савић Чујеш ли мама мој вапај редитељ Драган Јаковљевић 2000, Ђорђе Милосављевић Искористи дан редитељ Ђорђе Милосављевић 2003, Маша Јеремић Милош Велики редитељ Небојша Брадић 2004, Андрејев, Червински, Бекет Реквијем редитељ Југ Радивојевић 2004, Милош Црњански Сеобе редитељ Пјер Валтер Полиц 2007, Бранислав Нушић Госпођа министарка редитељ Јован Грујић 2008, Харолд Пинтер, Хајнер Милер, Платон Клуб Нови светски поредак редитељ Александар Дунђеровић 2009.
Један је од оснивача Схелтер сцене која делује при Савезу драмских уметника Србије од 9. априла 1999. године када је и настала као потреба да се гласно искаже генерацијски став према друштву чији се проблеми вечито наслеђују.
Ј. Панчића 7
34000 Крагујевац
+381(0)64 221 50 11 |
 |
Никола Милојевић
члан драме
Рођен 15.12.1976. године у Крагујевцу, студије глуме уписује 2000. године на Академији лепих уметности у класи професора Петра Зеца и Оливере Јежине где и дипломира 2005. године. У периоду од 1996. до 2000. године бавио се аматерски глумом у Академском позоришту СКЦ-а, где је током две године водио драмску радионицу. У Књажевско-српском театру стално ангажован од 2003. Добитник Годишње награде Књажевско-српског театра 2007. године.
Током студија играо је у представама: Свадба, Смешне прециозе, Бал, Лудак и опатица. У матичном Театру играо је: Ромео и Јулија, Реквијем, Код лепог изгледа, На пучини, Запали ме, Контумац, Пинокио. |
 |
Александар Милојевић
члан драме
Рођен 19.08.1966. године у Крагујевцу, завршио је гимназију на смеру новинар-сарадник, 1985 и 1986. био је у глумачкој групи Димитрија Зетавице у Новом Саду.
Професионалац је постао 1990. године и од тада има већ 60 премијера у свом театру, Књажевско-српском театру Крагујевац. Снимио је неколико ТВ серија, одиграо велики број представа за децу.
Добитник је Дипломе Театра Јоаким Вујић, која му је уручена на Дан Театра 15.02.2006. године.
Добитник Дипломе на ЈоакимФесту 2007. године за епизодну улогу (Гроф Кајзерлинг и Бригадир Виткович), и Годишње награде Театра која му је уручена на Дан Театра 2008. године.
Значајније улоге: Ружење народа - Боштјан, Св. Георгије убива аждаху - Рајко Певац, Краљ Лир - Освалд, Осмех анђела - Лабан, Бриши од своје жене - Јоца Петровић, Ромео и Јулија - Кнез Ескалус, Контумац - Јаков Јакшић, Милош Велики - Јаков Јакшић, Сеобе - Гроф Кајзерлинг и Бригадир Виткович, Гусари - Црна Брада, Теза - Пијанац и пијаниста.
Лепенички булевар 31/43
34000 Крагујевац
+381(0)64 168 79 7 0, +381(0)34 33 46 82 |
 |
Владанка Павловић (Пендић)
члан драме
Рођена 13. септембра 1954. године у Крагујевцу. Из Драмског студија Дома омладине, после добијене награде на Сусретима гумназија и средњих школа за улогу Кларе у представи Др од Бранислава Нушића, позвана у Театар Јоаким Вујић за улогу Марије Антонове Н. В. Гогоља 23. августа 1973. године. У Театру је за стално ангажована од 1. априла 1974. године.
Одиграла низ значајних улога а неке од њих су: Данка Тамни вилајет Момчила Анастасијевића, Ирина Три сестре Антона Павловича Чехова, Мерима Омер и Мерима, Тина Код вечите славине Момчила Анастасијевића, Лила Преноћиште Слободана Стојановића, Цмиља Чудо у Шаргану Љубомира Симовића, Берта Отац Аугуста Стриндберга, Неда Црнила Колета Чашула, Ката Коштана Боре Станковића, Лиза-Лизавета Живи леш Толстоја; у комедијама Бранислава Нушића играла следеће улоге: Славка, Марица, Даница, Жена (алапача) и Сарка.
Награде:
- Сусрети Јоаким Вујић Ниш 1974. године, улога Берте у представи Отац Аугуста Стринберга, награда Младом глумцу.
- Награда Удружења драмских уметника Србије Београд 1977. године за улогу Неде у представи Црнила Колета Чашула.
Играла значајне улоге у режијама познатих редитеља (избор): Јован Путник, Душко Михајловић, Мирослав Беловић, Љубиша Георгијевски, Д. Ћорстаров, Градимир Мирковић, Петар Говедаровић, Стева Жигон, Бода Марковић, Ненад Илић, Славенко Салетовић, Драган Јаковљевић, Љуба Милошевић, Зоран Ратковић, Јован Глигоријевић, Лола Ђукић, Пјер Валтер Полиц...
И данас ради у Књажевско-српском театру. |
 |
Миодраг Пејковић
члан драме
Рођен 08.05.1968. године у Крагујевцу.
2000. дипломирао на Факултету уметности у Приштини у класи професора Божидара Димитријевића.
Од 1989. године стално ангажован у Књажевско-српском театру у Крагујевцу.
Добитник Октобарске награде града Крагујевца, 1986. године, годишње награде Културно-просветне заједнице Крагујевца, 1987. године две годишње награде за допринос развоју позоришне уметности Театра Јоаким Вујић, награду за улогу Павла Исаковича у представи Сеобе Милоша Црњанског, ЈоакимФест 2007.
Улоге у представама (избор): Гола Вера - Шуки, Ђорђе Милосављевић, редитељ Југ Радивојевић; Запали ме - Бели, Ланфорд Вилсон, редитељ Божидар Димитријевић; Код вечите славине - Сирчанин, Момчило Настасијевић, редитељ Југ Радивојевић; Доктор Шустер - Бранко Бездан, Душан Ковачевић, редитељ Јован Глигоријевић; Црна рупа - Бата, Горан Стефановски, редитељ Душан Тузланчић; Милош Велики - Сима Милосављевић Паштрмац (Амиџа), Маша Стокић, Небојша Брадић; Контумац - Милош Обреновић, Ђорђе Милосављевић, Жанко Томић; Код лепог изгледа - Карл, Еден фон Хорват, редитељ Драган Јаковљевић; Искористи дан - Бата, Ђорђе Милосављевић.
Филм: Ринге - Раја - Ђорђа Милосављевића.
Лепенички булевар 31
34000 Крагујевац
+381(0)64 141 46 3 9
pejkostar@verat.net |
 |
Славица Стојанов
члан драме
Рођена РАДУЛОВИЋ У Куману 1964. године. Дипломирала 1987 на Академији драмских уметности у Новом Саду у класи професора Петра Банићевића, стипендиста Народно позориште Сомбор. Први стални ангажман, Казалиште Марин Држић у Дубровнику, затим Народно позориште Ниш а сада члан драме Књажевско-српског театра у Крагујевцу.
Награде: 1990. награда за најбољег младог глумца на Сусретима Јоаким Вујић у Шапцу за улогу Мале у представи Мала, режија Љубодраг Милошевић. 1990. награда за глумицу вечери на Сусретима Јоаким Вујић у Шапцу за исту представу. 1996. награда за глумачку бравура вечери за улогу Лепе Кате у представи Ружичњак у режији Драгана Јаковљевића - Смедерево. 1998. награда Мила Стојадиновић за најбољу женску улогу на сусретима Јоаким Вујић у Нишу за улогу Малвине Ла Пејруз у режији Душана Михајловића. 1998. награда за глумца вечери на Сусретима Јоаким Вујић у Нишу за исту представу. 1999. годишња награда матичне куће за уметничка достигнућа у протеклој години.
Од значајнијих улога: Јуца - Кир Јања, Регана - Краљ Лир, Вендла Бергман - Буђење пролећа, Јелена Андрејевна - Ујка Вања. 2005. на позив Председника државе Литваније I Светског Удружења Есперантиста из Ротердама, као једини представник своје земље на Светском Конгресу Есперантиста у Вилнијусу у Литванији одиграла представу Како убити своју супругу (на есперанту).
Атинска 40/38
34000 Крагујевац |
 |
Марина Стојановић (Перић)
члан драме
Рођена 1961. године у Крагујевцу где је завршила гимназију. Студирала је стоматологију у Београду где је почела да се бави глумом у групи Театар Лево. Члан ансамбла Књажевско-српског театра у Крагујевцу од 1982. године. Од 1985. до 1989. члан Зајечарског позоришта. Одиграла је низ улога у Зајечару и Крагујевцу и сарађивала са низом редитеља.
Улоге у представама (избор): две поставке Женидбе у режији Стеве Жигона, - Агафја, (награда стручног жирија); Маркиза де Сад Јукио Мишиме, режија Александар Лукач, - Маркиза де Сад, (награда стручног жирија); Мрешћење шарана, - Мица; Стаклена менажерија Тенеси Вилијамса, - Лора; Лепотица и звер, - Лепотица; Ко се боји Вирџиније Вулф, - Хани; Ромео и Јулија, режија Пиерре Wалтер Политз, - грофица Капулети; Др Страп (обрада Фауста), режија Јохн Мурдоцк, - Мефисто. Добитница Дипломе Књажевско-српског театра 2007. године.
Р. Бугарског 16
34000 Крагујевац
+381(0)64 199 67 09
|
 |
Саша Пилиповић
члан драме
Рођен 16.03.1963.године, војно-ваздухопловну школу је похађао у Сарајеву а 1980. године је био први рецитатор тога града. Служба га одводи у Сисак где игра у Театру Даска, тада најјачи у Хрватској. Прелази у Загреб где постаје најбољи рецитатор 1985. за Хрватску.1987. постаје члан СЕК-а, Студентског есперантског казалишта и игра професионално (дакле прима новац за то) по светским есперантским конгресима широм света (Пољска, Куба, Француска, Хрватска, Бразил, Шведска, Литванија). Ратом отеран из Лијепе наше напушта авијацију и слеће у Театар Јоаким Вијић 1991. године где и сада ради.
Значајније представе: Краљ Лир, Бриши од своје Жене, Бриши од свог мужа, Лимунација, Осмех анђела, Милош Велики, Дангубе, Хотел слободан промет, Контумац. У Крушевачком позоришту: Проклета авлија, Театар чудеса (хонорарно игра од 1998. године). Оснивач Схелтер сцене која игра на есперанто језику. Свира гитару и пева, радио водитељ (Радио Загреб И, РТК крагујевац). Филм: Ринге Раја-Ђорђа Милосављевића. Домаће серије: Срећни људи, Породично благо, Карађорђе, Писма Владике Николаја.
Лоле Рибара 12
34000 Крагујевац
+381(0)34 33 13 87
sapy@eunet.yu
www.sasapilipovic.wordpress.com |
 |
Иван Видосављевић
члан драме
Рођен 25.11.1972. године у Ћуприји, дипломира 2000. године на Академији Браћа Карић у класи професора Предрага Ејдуса.
Играо је у представама: Народно позориште Београд - Последња битка, Београдско драмско позориште - Велики дан, Атеље 212 - Опера за три гроша, Позориште на Теразијама - Хамлет (римејк), Модерна гаража - Дневник једног лудака, Сцена Маја Милошевић - Столице, СКЦ Београд - Зеко-зеко, позориште Дадов - Физичари, Сцена култ театар - Госпођица Јулија. Дечије позориште Бошко Буха: Кад порастеш бићеш ја, Принц Растко-монах Сава, Царев заточеник, Лепотица и звер, Мачак у чизмама, Хобит. Позориште за децу у Крагујевцу: Материна маза. Представе у Театру Јоаким Вујић: На пучини, Контумац, Седам, Ромео и Јулија, Реквијем, Дневник једног лудака, Теза, Госпођа Министарка, Пионири у Инголштату.
Награде:
– Годишња награда Књажевско–српског театра 2008. и 2009. године.
– 16. априла 2009. године добитник је две награде на Међународном фестивалу монодраме Гала Стар у Бакау, Румунија, где је учестовао са монодрамом Дневник једног лудака по тексту Н. В. Гогоља.
Одлуком стручног жирија додељена му је награда за најбољег глумца, One Man Show.
Одлуком жирија младих додељена му је награда за најбољег глумца, Штефан Јордаке.
– Маја 2011. године освојио је Награду за најбољу мушку улогу на Међународном фестивалу нове позоришне акције НЕТА, у граду Враца у Бугарској, где је учестовао са монодрамом Дневник једног лудака по тексту Н. В. Гогоља.
Biography
Born on November 25th, in Cuprija, Serbia. Graduated at the departed of acting at the Academy of Arts, under the guidance of prof. Predrag Ejdus in 2000. He has performed in many theatres in Belgrade, including The National Theatre Belgrade, Atelier 212, Belgrade Drama Theatre and Childrens Theatre Bosko Buha. He is full member of Knjazevsko-srpski teatar in City of Kragujevac sience 2005.
Participated at
International Small Scene Theatre Festival, at The Davila Studio Inter Fest in Pitesti, Romania in 2008. In 2007 he performed at The International Festival of monodrama i pantomime in Zemun, Serbia.
He has won The Yearly Award of Knjazevsko-srpski teatar in 2008.
+381(0)63 844 12 34 |
 |
Милош Крстовић
члан драме
Рођен 17.09.1976. у Крагујевцу.
15.03.2001. дипломирао на Факултету уметности у Приштини (одсек глума) у класи професора Милана Плећаша.
Од 1997. стално ангажован у Књажевско-српском театру у Крагујевцу. Одиграо око тридесет улога у позоришту.
Од 1-29. јуна 2008. године завршио II Међународну летњу позоришну школу (више квалификације) Савеза позоришних радника Руске федерације, Звењигород, Москва.
Улоге у представама (избор): Алекса (Лажа и паралажа), Милер (Код лепог изгледа), Алексеј (Мурлин Мурло), Пингле (Хотел слободан промет), Адолф Берман (Контумац), Стојан (Код вечите славине), Мали монах (Галилејев живот), Наредник Драган (На леђима јежа), Директор (Реквијем), Чеда (Госпођа министарка), Николас (Клуб Нови светски поредак).
Награде:
за глумачко остварење, Јоакимфест, за улогу Милера (Код лепог изгледа), 2005. година,
за најбољег младог глумца, Фестић, улога Пастира (Бајка о цару и пастиру), 2001. година,
за партнерску игру на Међународном фестивалу Златна искра (Храбри оловни војник), 2004. године,
добитник Прстена са ликом Јоакима Вујића 2006. године.
Црвеног крста 18/32
34000 Крагујевац
+381(0)64 075 368 9, +381(0)34 34 27 92 |
 |
Душан Станикић
члан драме
Рођен 25. маја 1978. године у Београду.
Глумом се бави од 1996. године. Играо је у представама Николетина Бурсаћ у режији Цолета Ковачевића, Клик и Сироти мали хрчки у режији Дарка Јоксимовића, Рањени орао у режији Ненада Гвозденовића...
На академији је глумио у више испитних и дипломских представа и филмова колега са позоришне и филмске режије...
од 2008. године је у сталном ангажману у Књажевско-српском театру.
Глуми у представама Ромео и Јулија, Бајка о мртвој царевој кћери, Контумац, Конак у Крагујевцу, Сеобе, Госпођа Министарка, Тезе, Пионири из Инголштата, Клуб Нови светски поредак, Ђаво и мала госпођа...
Режирао је представу Дневник једног лудака у продукцији Књажевско-српског театра.
У удружењу глувонемих режира представу Ноћ инспирисану драмом Ричард III В. Шекспира која добија награду на републичким сусретима. Поводом отварања позоришне сцене у ЦЗНТК Абрашевић режира представу Шекспир по мотивима Шекспирових трагедија...
Режирао је и више кратких видео форми: трејлера, реклама, музичких спотова...
Лепенички булевар 25/2-2
34000 Крагујевац
+381(0)34 36 92 77
+381(0)61 134 37 36
dusan.stanikic@yahoo.com |
 |
Драган Стокић
члан драме
Рођен 1973. у Паризу, Француска, завршио средњу глумачку школу у Нишу код професора Миме Вуковић Курић, потом студирао глуму на Факултету уметности у Приштини, класа Милана Плећаша. Први професионални ангажман добија са 11 година у крагујевачком Театру Јоаким Вујић и до сада је одиграо преко 50 улога у позориштима Србије (Крагујевац, Зајечар, Ниш, Београд). Изузетну пажњу изазива 1990. године улогом Мићуке у инсценацији Голубњаче Јована Радуловића у режији Јовице Павића(Театар Јоаким Вујић). Упркос склоности ка драмским, карактерним улогама (Меркуцио у Ромеу и Јулији), запажен је и у сликању савремених, урбаних антијунака (Балада из предграђа Игора Бојовића, Искористи дан и Гола Вера Ђорђа Милосављевића), алтернативним корео пројектима (Бацање коцке Бојана Младеновић), те захтевним, зачудним улогама нереалистичког репертоара (Виктор или деца на власти, Буђење пролећа, Код вечите славине). Уз уобичајена глумачка средства, као важан елемент свог стила користи сценски покрет, који је изградио сарадјујући почетком деведесетих са Дах театром (Јадранка Анђелић и Дијана Милошевић), да би потом једно време био асистент на предмету Акробатика и сценске борбе на приштинском Факултету уметности, те најзад последњих година аутор-сарадник на сценском покрету и кореографији у представама Аматерског позоришта Дома културе у Рачи крагујевачкој, градском позоришту у Свилајнцу, аматерском позоришту у Великој Плани и једној матичног позоришта - Театра Јоаким Вујић (Контумац). Радио је као асистент режије у две представе матичног позоришта (Клуб Нови светски поредак и Ђаво и мала госпођа). Има двадесет седам година сценског искуства и тренутно је ангажован као глумац Књажевско-српског театра у Крагујевцу.
НАГРАДЕ: 1. Најбољи млади глумац на Данима комедије у Јагодини, 1985. за улогу Тинчека у представи Мој тата социјалистички кулак; 2. Најбољи млади глумац на Сусретима професионалних позоришта Србије Јоаким Вујић 1991. за улогу Мићуке у представи Голубњача; 3. Зоранов брк на Зорановим данима у Зајечару 1997. године за улогу Виктора у представи Виктор или деца на власти; 4.Колективна глумачка награда на Јоакиминтер фесту 2009. за више улога.
ФИЛМ/ТВ: Карађорђе - путевима кроз Србију, играно-документарна серија Научно-образовног програма РТС-а (улоге: Никола Абраш, Сима Марковић, 5 епизода); Лифт, играна серија РТС-а (улога: електричар-лопов, 1 епизода); Јелена, играна серија (улога: Сиви, 9 епизода); Село гори, а баба се чешља, играна серија РТС-а (улога: коцкар, 1 епизода); Златна левица – прича о Радивоју Кораћу, играно-документарни филм (улога: Веља Нога).
КАРАКТЕРИСТИКЕ: боја очију - зелено-браон; боја косе - смеђа; висина - 1.67м; тежина - 85кг.
Страхинића Бана 61
11000 Београд
+381(0)65 328 37 07, +381(0) 11 328 37 07 |
 |
Сања Матејић
члан драме
Рођена 04. априла 1978. године у Пљевљима. Дипломирала у класи Милана Плећаша. Од 15. априла 2002. године стално ангазована у Књажевско-српском театру у Крагујевцу.
НАЈВАЖНИЈЕ УЛОГЕ: Јелица (Јован Стерија Поповић Лажа и паралажа), Јелена (Ђорђе милосављевић Контумац), Текла (Милош Црњански Сеобе), Римка (Николај Кољада Бајка о мртвој царевој кћери), Антигона (Есхил Седам), Мица (Јон Лука Карађале Карневалски призори), Марсела (Жорж Фејдо Хотел Слободан промет); улоге у представама: Милош Велики, Галилејев живот, Ожалошћена породица, Ромео и Јулија, Реквијем, Пинокио.
У Позоришту за децу Крагујевац игра у представама: Мамина маза, Принцеза на зрну грашка, Гуливер међу луткама, На белу недељу.
Награде:
- Горишња награда Театра Јоаким Вујић
- Мала мостарска лиска, Интернационални фестивал комедије - Мостарска лиска 2007
- Награда публике за улогу Риме у представи Николаја Кољаде Бајка о мртвој царевој кћери на Међународном фестивалу малих сцена СТУДИОИНТЕРФЕСТ 2007 Питешти, Румунија
- Награда за глумца вечери, улога Јелице у представи Ј. С. Поповића Лажа и паралажа, на Балкан Театар Фесту 2007 у Димитровграду
- Награда за најбољу женску улогу, за улогу Риме у представи Бајка о мртвој царевој кћери, на Међународном фстивалу малих сцена, Враца, Бугарска 2010. године
Николе Пашића 8/82
34000 Крагујевац
+381(0)34 33 11 32
+381(0)60 612 56 14
matejic.sanja@gmail.com |
 |
Чедомир Штајн
члан драме
Рођен 5. маја 1983. године у Крагујевцу, Академију лепих уметности уписује 2000. године у Београду где и дипломира 2004. на одсеку глума у класи проф. Петра Зеца. Пре факултета био је члан Академског позоришта СКЦ-а. За време студија похађа школу пантомиме а постаје и члан трупе Београдски пантомимичари са којом има више десетина наступа широм земље. Касније, био на усавршавању пантомиме у Театру Форма у Вроцлаву, Пољска. Током студија остварује улоге у представама: Бал, Смешне прециозе, Лудак и опатица и снима пар новогодишњих емисија. Представа Смешне прециозе доживела је своју премијеру у Театру Јоаким Вујић 2002. године.
У периоду током 2004. и 2005. као сарадник Театра игра у представама: Милош Велики, Ромео и Јулија, Реквијем, На пучини, Контумац. Радио је као сарадник позоришта за децу. Руководио разним драмским и пантомимским радионицама. У сталном ангажману у Књажевско-српском театру од 2006. године, коју је започео насловном улогом у представи Пинокио. Затим следе улоге у представама: Чудо по Јоакиму, Сеобе, Гусари, Конак у Крагујевцу, Госпођа министарка, Пионири у Инголштату, Клуб Нови светски поредак. Играо епизоде у серијама Село гори, а баба се чешља, Мој рођак са села и у италијанском филму Ајнштајн. |
 |
Марија Васиљевић
члан драме
Ана Тодоровић Диало
члан драме
Ненад Вулевић
члан драме
Исидора Рајковић
član drame
Јасмина Димитријевић
члан драме
Катарина Митровић
члан драме
Здравко Малетић
члан драме
|
 |
Марија Солдатовић
драматург
Рођена је у Крагујевцу 1963.г. Основну школу и Гимназију завршила је у Крагујевцу. Апсолвирала је Општу књижевност на Филолошком факултету и дипломирала Драматургију на ФДУ у Београду 1992. Магистрирала је на катедри за Библиологију Теолошког факултета. Још као студент бавила се филмском, ликовном и музичком критиком за Студент, НИН и Ритам. Према њеним драмама извођене су представе: На крају црне рупе СКЦ Београд 1990, Тринидад (Коаутор) БИТЕФ Театар 1993, Зиги Звездана прашина Битеф Театар 1995, Ивица и Марица Театар Јоаким Вујић 2000. Радила је као драматург на готово свим пројектима Театра Јоаким Вујић од 1992. Писала је за позоришне афише и програме као и ликовну критику за Галерију Јоаким. Радила је и као асистент режије на представи Ромео и Јулија В. Шекспира у режији Валтера Полица. Објавила је роман Heroina le cuir rock (Хаос, Београд 1997.г.) као и више прича и драмских текстова (Кораци, Крагујевац).
У Књажевско-српском театру у Крагујевцу ради као стално запослени драматург. |
 |
Јелена Јовановић
костимограф
Рођена 20. априла 1977. године у Крагујевцу,где је завршила основну школу и гимназију. Академију примењених уметности и дизајна (одсек сценски костим) завршила је у Београду 2005. године, у класи професорс Миланке Берберовић. У току студија била је стипендиста Театра Јоаким вујић, где је и стално запослена од 2005. године.
Прву костимографију ради 1999. године за представу Дангубе у режији Ненада Тодоровића.
Следе костимографије за представе: Др Шустер, режија Јована Глигоријевића; Искористи дан, режија Ђорђа Милосављевића; Адакиа, Б. Димитријевић-Д. Јаковљевић; Др Страп, Јохн Мурдоцх; Дезмонд, Јохн Мортимер; Летети, Горан Матић; Контумац, Жанко Томић; Седам, Урош Јовановић; Пинокио, Душан Бајин; Свемиронична бајка, Милић Јовановић; Лажа и пералажа, Д. Јаковљевић; Последње мене, Миссимо Луцони; Повратак кнежевог сокола, Бошко Димитријевић; Молитва за Крагујевац, Ана Здравковић; Дневник једног лудака, Н. В. Гогољ; Карневалски призори, Матеи Вароди; Писати скалпером, Ивана Кораксић; Небесни хлеб, Д. Јаковљевић; Чудо по Јоакиму, Славенко Салетовић; Тетовиране душе, Дејан Цицмиловић (потписала костим, сценографију и плакат); Сеобе, Пјер Валтер Полиц; Стефан и Проказа, М. Јовановић; Гусари, Јан Чани.
Награде:
Диплома Театра Јоаким Вујић 2006. године,
Годишња награда Театра Јоаким Вујић 2007. године,
Награда за најбољу костимографију на ЈоакимФесту 2007. године
(Милош Црњански Сеобе редитељ Пјер Валтер Полиц).
XIII Позоришни фестивал за децу Фестић Београд, награда за костим
(Царло Цоллоди Пинокио редитељ Душан Бајин).
Изложбе:
Галерија Прогрес, Београд - Путовање
Музеј примењене уметности, Београд - изложба клостима за оперету Лулу инспирисана оригамијем
Музеј примењене уметности, Београд - изложба бунраку лутака за оперу
Мадам Батерфлај у сарадњи са амбасадом Јапана
Лепенички бул. 3/21
34000 Крагујевац
+381(0)34 37 36 73
+381(0)64 199 64 74
nancykg@ptt.rs |
 |
Миливоје Штуловић
сценограф, сликар-извођач
Рођен 27. јануара 1952. године у Краљеву. Завршио школу за примењену уметност у Новом Саду. Члан УЛУС-а. Излагао на 15 самосталних изложби у галеријама са уметничким саветом (Београд, Нови Сад, Крагујевац, Приштина). 1997. године међународна изложба, Славен Градец, галерија Уједињених нација (Уметник и урбана средина) 1996., Октобарски салон Београд 1995. и 1996., Пролећна изложба УЛУС-а Београд, излагао на преко 100 заједничких изложби са члановима УЛУС-а у земљи и иностранству. У Књажевско-српском театру извео преко сто сликарских радова на сценографијама и 25 својих сценографија.
Награђен као ученик уметничке школе у Франкфурту на Мајни. Похвале и откуп за музеј на годишњим изложбама сликара Крагујевца. Жири УЛУС-а 1985. и 1987. године.
Добитник откупне награде на I тријеналу крагујевачких уметника 2004. године. Добитник Годишње награде Театра Јоаким Вујић за 2005. годину. Добитник награде за сценографију на Румунском фестивалу комедије 2007, Festivalul Comediei Romanesti - festCO, представа Карневалски призори, Premiul pentru scenografie - Milivoje Stulovic pentru decorul spectacolului Festivalul D ale carnevalului de I. L. Caragiale - Knjazevsko-srpski teatar Kragujevac, Serbia.
Born on January 27th 1952. in Kraljevo. Graduate of the School of Applied Arts in Novi Sad. Painter and stage designe in Knjazevsko-srpski teatar in Kragujevac. Membre of ULUS. Exhibited his works at 15 solo exhbitions in the galleries of Belgrade, Novi Sad, Kragujevac, Pristina. 1997. internacional exhibition Umtetnik i urbana sredina, Slaven Gradec, 1996., October Exhibitions Belgrade 1995. i 1996., ULUS Spring Exhibition, Belgrade. Participated in over hundred group exhibitions of ULUS in contry and abroad. Made over 150 stage settings in the Knjazevsko-srpski teatar. Awarded at Art School in Frankfurt. Recognized at annual exhibitions of Kragujevac painters and wan purchase award for the Museum. Member of juru of ULUS in 1985 and 1987. |
 |
Драгослав Танасковић
музички уредник
Драгослав Танасковић Трнда је завршио Музичку академију у Београду 1993. након чега одлази у Канаду на 13 година. Пре 1993. био је музички сарадник у Театру Јоаким Вујић на неколико представа, од којих је најпознатија 1918. у режији Александра Лукача. У Канади је наставио рад у позоришту као композитор, музички уредник па чак и глумац. Био је певач, гитариста и аутор у групама Дебела Ненси и Исток Иза а и даље сарађује са канадском Греми добитницом Аланом Мајлс.
Од 2008. године ради као музички уредник у Књажевско-српском театру где компонује за представе Ђаво и мала госпођа и Ноћ у кафани Титаник а глуми у представи Клуб Нови светски поредак.
Данас као и одувек, Трнда покушава да свој живот у уметности учини живим. |
 |
Александар Милорадовић
оперативни директор
Рођен 2. марта 1963. године у Крагујевцу где похађа основну и средњу школу, студира на Правном факултету (студије прекида на трећој години). Аматерски се бави глумом у Драмском студију СКЦ-а у периоду од 1984 до 1989. године. Ради у Књажевско-српском театру од 1. јануара 1989. године (инспицијент-суфлер). Као глумац имао је споредне улоге у петнаест представа Театра Јоаким Вујић. Оперативни директор Театра је од 1. априла 2005. године, мада и даље ради као инспицијент-суфлер (шест премијера у 2005. години). |
 |
Светлана Борковић Срна
дипломирани превник
секретар
Рођена у Крагујевцу, 30.04.1963. године, дипломирала 1990. на Правном факултету у Крагујевцу. Као адвокат ради од 1991. године до 2002. године.
За време школовања у Гимназији добија диплому Светозар Марковић за француски језик, а на Правном факултету Аристид Теодоридес за показан успех из правно историјских предмета.
Објавила је две књиге поезије: Пауза у ћутању 2003. године и Имприматур 2004. године. Песме су јој објављене у часописима Наш траг, Крагујевачко читалиште, Липар, као и антологији Певачи уснуле престонице. Роман Вештичије млеко (издавачка кућа Дерета Београд) је био у ширем избору за Базарево Златно перо за 2006. годину.
Председник је Удружења грађана Женски културно - едукативни центар ИСТВИК.
У Књажевско-српском театру ради као секретар. |
 |
Рада Јовановић, суф. инспицијент
Гордана Стевовић, суф. инспицијент
Јован Глигоријевић, шеф сценске технике и опреме
Ненад Милорадовић, мајстор позорнице
Иван Филиповић, тонац
Богољуб Николић, тонац
Петар Манић, мајстор светла
Никола Манић, техничар расвете
Стевица Јовановић, декоратер
Владан Миловановић, декоратер
Марко Недељковић, декоратер
Владисав Бркић, декоратер
Марија Вујичић, реквизитер
Зоран Јокановић, столар
Саша Ђорђевић, портир – домар
Љубиша Зиројевић, портир – домар
Милорад Максимовић, портир – домар
Драган Милошевић, портир – домар
Миломир Николић, портир – домар
Горан Николић, портир – домар
Бранка Церовина, кројач
Слађана Милошевић, кројач
Драгица Илић, гардеробер
Весна Божовић, гардеробер
Мирјана Тодоровић, гардеробер
Александра Јаблановић, шминкер власуљар
Данијела Миленковић, финансијски директор
Данијела Вељковић, контиста
Снежана Недељковић, материјални књиговођа
Снежана Ристић, економ набављач
Надица Огњановић, пословни секретар
Мирјана Вујачић, шеф маркетинга
Александар Миловановић, референт маркетинга и ППЗ
Милорад Мирковић, референт маркетинга
Бобан Урошевић, билетар
Зоран Миљковић, сарадник за пропаганду |
|
Google+
YouTube
Blogger
MyOpera
Twitter
WordPress
GoogleSites
MySpace
WCommons
Wikipedia