Телефон
034 617 05 00

Факс
034 617 05 04

www.joakimvujic.com

Билетарница
10–14 и 18–20
034 33 20 63
design by TRIANGLON

Google
YouTube
Flickr
Blogger
Facebook
Follow strujajoe on Twitter Twitter
WordPress
Scoop.it
Netvibes
Wikipedia




 

Милош Крстовић

ДИРЕКТОР


Рођен 17.09. 1976. у Крагујевцу.
2001. дипломирао на Факултету уметности у Приштини у класи професора Милана Плећаша.
Од 1-29. јуна 2008. године завршио 2. Међународну летњу позоришну школу (више квалификације) Савеза позоришних радника Руске федерације, Звењигород, Москва.
Од 1997. стално ангажован у Књажевско-српском театру у Крагујевцу.
Одлуком Скупштине града Крагујевца, 07. априла 2017. године, именован је за директора Књажевско-српског театра.

Глумом почео да се бави 1992. године у Театру Адут (КУД Абрашевић), код редитеља Петра Говедаревића. 1996. уписује глуму и већ од 1997. стално је ангажован у Књажевско-српском театру. Одиграо више од четрдесет главних и великих улога у класичном и савременом домаћем и страном репертоару Књажевско-српског театра и Позоришта за децу Крагујевац. Наступао на сценама широм земље и иностранства. Режирао неколико професионалних представа, академија, манифестација, програма...

Награде
- Награда за најбољег младог глумца, Фестић, улога Пастира у представи Бајка о цару и пастиру, Београд 2001.
- Глумачка награда за говор за улогу Ника у представи Ко се боји Вирџиније Вулф на Сусретима Јоаким Вујић, 2001.
- Награда за глумачко остварење, Јоакимфест, за улогу Милера у представи Код лепог изгледа, 2005.
- Најмлађи је добитник награде Прстен са ликом Јоакима Вујића за изузетна глумачка остварења у 2005. години, која на најбољи начин афирмишу уметнички рад Театра Јоаким Вујић.
- Глумачка награда на VI Међународном фестивалу Златна искра за партнерску игру у представи Храбри оловни војник, 2004.
- Глумачка награда за колективну игру на IX ЈоакимИнтерФесту за улогу Николаса у представи Клуб Нови светски поредак, 2009.
- Годишња награда Театра за професионални однос према раду и допринос уметничким резултатима у 2011.
- Награда за најбољу мушку улогу у представи Моје бивше, моји бивши на IV Комедија фесту у Зворнику 2013.
- Спомен на глумца, награда стручног жирија за Најбољег глумца вечери за улогу Краља Александра у представи Зелени зраци на глумачким свечаностима Миливоје Живановић, Пожаревац 2014.

Црвеног крста 18/32
34000 Крагујевац
+381(0)64 075 368 9, +381(0)34 34 27 92
e-mail: miloskrstovic@ymail.com

мр Војо Лучић

ПОМОЋНИК ДИРЕКТОРА


Војо Лучић, магистар наука у области продукције драмских уметности и медија рођен је у Сарајеву где је провео детињство и завршио Прву сарајевску гимназију. Током школовања био је члан драмског студија при Радио-телевизији Сарајево који је водио редитељ Тонко Марчић.
Од своје деветнаесте године живи у Крагујевцу, где 1994. године оснива алтернативну позоришну групу „Театар Сунце” која изводи хуманитарне представе за децу и из које се временом развило и данас активно Удружење за социјални развој „СУНЦЕ“ .
Завршио је Академију лепих уметности у Београду, дипломиравши са темом „Звездара Театар – савремени концепт позоришта, досадашња искуства и могућности унапређења”, а магистрирао на Факултету драмских уметности у Београду са тезом: „Функционални механизми за примену партиципативног мониторинга и евалуације у култури” код ментора проф. др Весне Ђукић.
Аутор је две публикације „Корак до одрживости пројеката” и „Менаџерске вештине”. Сертификовани је тренер у областима пројектног менаџмента и менаџмента људских ресурса.
Био је консултант за пројектни менаџмент у УНИЦЕФ- у, радио је, као стручни консултант за управљање пројектима за Делегацију Европске уније у Србији, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Репубике Србије и Сталну конференцију градова и општина.
Функцију директора Књажевско-српског театра обављао је од 2012. до 2017. године.
Од априла 2017.године у Књажевско-српском театру ради као Помоћник директора за програмске и пројектне активности.

Мирко Бабић

првак драме


Рођен 14.03.1948. у Крагујевцу.
1973. дипломирао на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду у класи професора Миленка Маричића.
Од 1972. стално ангажован у Књажевско-српском театру у Крагујевцу. На седници Скупштине Града Крагујевца, одржаној 28. октобра 2011 године, именован за в. д. директора Књажевско-српског театра. Одиграо велики број улога у позоришту, на ТВ-у и на филму.

Улоге у представама (избор): Н. В. Гогољ - Ревизор - Осип, Мирослав Крлежа - На рубу памети - Атила Ругвај, А. П. Чехов - Три сестре - Саљони, Луиди Пирандело - Човек, Максим Горки - Јегор Булицов - Звонцов, Бранислав Нушић - Сумњиво лице - Жика, Б. Нушиц - Госпођа министарка - Чеда, Ф. М. Достојевски - Браћа Карамазови - Иван Карамазов, Бернард Шо - Пигмалион - Хенри Хигинс, Д. Ковачевић - Маратонци трче почасни круг - Лаки Топаловић, Слободан Селениц - Косанчићев венац - Истреф Вери, Дура Јакшиц - Станоје Главаш - Станоје Главаш, С. Селенић - Ружење народа у два дела - уча, Монодрама - Кад су цветале тикве (текст Д. Михајловића), В. Шекспир - Краљ Лир - Краљ Лир, Монодрама - Реч је човек (Тако је говорио Николај), Галилејев живот (режија Н. Брадић) - Галилеј.

Улоге на филму и телевизији (избор): Хроника паланачког гробља (ТВ 1971.), Милева Ајнстајн (ТВ 1972.), Стићи пре свитања (1978) , Врућ ветар (ТВ 1980.), Снови живот, Смрт Филипа Филиповића (1980), Приче преко пуне линије (ТВ 1981.), Краљевски воз (1981.), Човек који је појео вука (ТВ 1981.), Тимочка буна (1983.), Откос (ТВ 1984.), Др (ТВ 1984.), Протестни албум (1986.), На путу за Катангу (1987.), Урош блесави (1989.), Рођаци из Лазина (1989.), Пет хиљада метара са препонама (ТВ 1989.), Осми дан у недељи (ТВ 1989.), Дезертер (1992.), Вуковар посте рестанте (1994.), Трећа срећа (1995.), Крај династије Обреновића (ТВ 1995.), Карађорђе и позориште (ТВ 2004.), Скела (ТВ 2004.).

Награде: 1973. Максим Горки - На дну - Васка Пепел (IX Сусрети Јоаким Вујић), 1977. Војислав Јовановић - Данило (XIII Сусрети Јоаким Вујић), 1978. Милица Ноковић - Камен за под главу - Крсман (XIV Сусрети Јоаким Вујић), 1979. А. Н. Толстој - Царство мрака - Никита (XV Сусрети Јоаким Вујић и Награда народног позоришта Ниш Сима Крстовић), 1980. Ј. С. Поповић - Лажа и паралажа - Алекса (XВI Сусрети Јоаким Вујић), 1982. Бранислав Нушић - Др - Милорад Цвијовић (Награда на Данима комедије, Светозарево), 1985. М. Илић - Валцер поручника Нодригена - Томас (XXI Сусрети Јоаким Вујић), 1987. Душан Ковачевић - Св. Георгије убива аждаху - Ђорђе (XXIII Сусрети позоришта Србије, Зајечар), 1990. Божидар Зечевић - 1918 - Капетан Лукић (XXVI Сусрети Јоаким Вујић), 1991. Јован Радуловић - Голубњача - Бледи Дамијан и Бранислав Нушић - Народни посланик - Секулић (XXVII Сусрети Јоаким Вујић), 1994. Виљем Шекспир - Краљ Лир - Краљ Лир (Награда за најбољу мушку улогу Сима Крстовић), Прстен са ликом Јоакима Вујића 2004. године, Годишња награда Театра Јоаким Вујић 2005. године, ЈоакимФест 2007. године Милош Црњански Сеобе – Енгелсхофен - Јоакимова награда за глуму, Годишња награда Књажевско-српског театра додељена на Дан Театра 2008. године, Статуета Јоаким Вујић додељена на Дан Театра 2009. године.

Крагујевачког октобра 37/15
34000 Крагујевац

Нада Јуришић

првак драме


Рођена у Сарајеву 1953. године. Завршила Средњу балетску школу Лујо Давичо у Београду, Академију уметности у Новом Саду.
Првак драме Књажевско-српског театра у Крагујевцу.
Значајније уоге:
Ањеса - Школа за жене - Молијер, Катарина Кабанова - Олуја - Островски, Елиза Дулитл - Пигмалион - Б. Шо, Францка - Краљ Бетајнове - Цанкар, Јелица - Лажа и паралажа - Ј. С. Поповић, Катарина Џандакова - Свети Георгије убива аждаху - Д. Ковачевић, Пук - Сан летње ноћи - Шекспир, Гонерила - Краљ Лир - Шекспир, мајка Иби - Краљ Иби - Жари, Фема - Покондирена тиква - Ј. С. Поповић, Јарика - Фернандо и Јарика - Јоаким Вујић, Дивна - Др. Шустер - Д. Ковачевић, Марта - Ко се боји Вирџиније Вулф - Е. Олби, Олга - Мурлин Мурло - Н. Кољада.
Добитник неколико награда.

Црвеног крста 10/17
34000 Крагујевац
+381(0)34 34 48 61

Владан Живковић

првак драме


Рођен у Ваљеву 1955. године где завршава гимназију. Члан групе Бате Миладиновића при РТВ Београд од 1974-1976. године. Од 1976-1979. године глумац Шабачког позоришта, 1979. прелази у Театар Јоаким Вујић из Крагујевца, чији је члан и данас.

До данас одиграо око 100 улога.
Важније улоге: Пропозиције - Луда, Камен за под главу - Крсман, Омер и Мерима - Омер, Браћа Карамазови - Аљоша, Маратонци трче почасни круг - Мирко Топаловић, Светислав и Милева - Светислав, Чарлијева тетка - Чарли Валкхем, Путујуће позориште Шопаловић - Филип Трнавац, Свети Георгије убива аждаху - Гаврило, Краљ Лир - Војвода од Корневала, Код лепог изгледа - Емануел фон Штетен, Контумац - Амиџа.

Награда за најбољег глумца на Сусретима Јоаким Вујић у Ужицу, добитник Прстена са ликом Јоакима Вујића 2007. године, Јокимова глумачка награда на ЈоакимФесту 2010. Оснивач и руководилац КГ сцене у Кргујевцу.

Николе Пашића 4/60
34000 Крагујевац +381(0)34 33 12 01

Милић Јовановић

члан драме


Рођен 1958. године, Крушар, Ћуприја. Од 1978. до 1983. члан Народног позоришта „Стерија“ из Вршца. Од 1983. стално ангажован у Књажевско-српском театру у Крагујевцу.
Представе (избор): М. Шеварлић Пропаст царства српскога редитељ Б. Мићуновић 1982, Д. Кнежевић Како се може умрети у сну редитељ С. Салетовић 1983, Јоаким Вујић Фернандо и Јарика режија П. Говедаровић 1985, Ј. Плевнеш Југословенска антитеза редитељ Н. Илић 1986, Д. Ковачевић Свети Георгије убива аждаху редитељ Ј. Павић 1987, С. Селенић Ружење народа у два дела редитељ А. Лукач 1988, В. Савић Чујеш ли мама мој вапај редитељ Д. Јаковљевић 2000, В. Лану Зврчка колективна режија 2000, Ђ. Милосављевић Искористи дан редитељ Ђ. Милосављевић 2003, М. Јеремић Милош Велики редитељ Н. Брадић 2004, Андрејев, Червински, Бекет Реквијем редитељ Ј. Радивојевић 2004, М. Црњански Сеобе редитељ П. В. Полиц 2007, Х. Пинтер, Х. Милер, Платон Клуб Нови светски поредак редитељ А. Дунђеровић 2009. Н. Брадић Ноћ у кафани Титаник редитељ Н. Брадић 2011, Е. Кустурица Дом за вешање Е. Кустурица 2011, Р. Рос 12 гневних људи редитељ Н. Флекман 2012, Л. Пирандело Човек, звер, врлина редитељ М. Мисирача 2013, Х. Ли Убити птицу ругалицу редитељ Н. Брадић 2013.

Награде: Б. Зечевић 1918 редитељ А. Лукач, улогаВојак (XXVI Сусрети Јоаким Вујић 1990.); А. Жари Краљ Иби редитељ Р. Миленковић, улога Бугрелав; Ф. Ведекинд Буђење пролећа редитељ П. Говедаровић, улога Ханс Рилов; Б. Зечевић 1968. Редитељ А. Лукач, улога Влада Револуција; (Годишња награда Театра 1991.); Р. Куни Бриши од своје жене редитељ П. Говедаровић, улога Невен Воћар; И. Панић Сад се смеј Сотире редитељ С. Ракић, улога најмлађи син; Р. Куни Покварењак редитељ П. Говедаровић, улога Џорџ Пиџн; (Годишња награда Театра 1992.); Д. Бошковић Бриши од свога брата редитељ Б. Милановић, улога четири брата; С. Ковачевић Српска драма редитељ Ј. Глигоријевић, улога војник са шајкачом; (Годишња награда Театра 1995.); Б. Нушић Госпођа министарка редитељ Ј. Грујић, улога Пера писар; (Годишња награда Театра 2008.); Р. Бин Један слуга двојица газда режија Н. Брадић, улога Алфи; (XLIX Сусрети Јоаким Вујић 2013.).

Режије (избор): И. Бојовић Свемиронична бајка Позориште за децу Крагујевац 2006; Ђ. Милосављевић Стевфан и Проказа, Дани духовног преображења Деспотовац (VI векова Манасије) 2007; Т. Николетић  Пут по свету на тротинету Позориште за децу Крагујевац 2007; Г. Михић Сироти мали хрчки, СХЕЛТАР сцена / Звездара театар 2010; Б. Милановић Човечанство нака погледа на сат Велики школски час 2013; Р. Павелкић Црвенкапа и збуњени вук Позориште за децу Крагујевац 2014.
Награде: В. Крстић Тиркизне сузе Позориште јагодинске Гимназије 2002. победник сусрета гимназија Србије у Крагујевцу; А. Жари Краљ Иби СКЦ Крагујевац 2001. и Р. Кено Стилске вежбе  СКЦ Крагујевац 2010 – награда за режију на Фестивалу академских позоришта Србије у Новом Саду; М. Макдона Лепотица Линејна Књажевско српски театар 2011 – награда за успешно ишчитавање савремене драматургије, Враце, Бугарска.Христо Бојчев Она Ствар - награда за режију на интернационалном фестивалу аматерског театра у Лакташима 2013.
Добитник је Награде Веља Мацут за несебичан допринос аматерском позоришном стваралаштву, Нови Сад 2011. године. Један је од оснивача Shelter сцене која делује при Савезу драмских уметника Србије од 9. априла 1999. године када је и настала као потреба да се гласно искаже генерацијски став према друштву чији се проблеми вечито наслеђују.

Ј. Панчића 7
34000 Крагујевац
+381(0)64 221 50 11

Никола Милојевић

члан драме


Рођен 15.12.1976. године у Крагујевцу, студије глуме уписује 2000. године на Академији лепих уметности у класи професора Петра Зеца и Оливере Јежине где и дипломира 2005. године. У периоду од 1996. до 2000. године бавио се аматерски глумом у Академском позоришту СКЦ-а, где је током две године водио драмску радионицу. У Књажевско-српском театру стално ангажован од 2003. Добитник Годишње награде Књажевско-српског театра 2007. године.

Током студија играо је у представама: Свадба, Смешне прециозе, Бал, Лудак и опатица. У матичном Театру играо је: Ромео и Јулија, Реквијем, Код лепог изгледа, На пучини, Запали ме, Контумац, Пинокио.

Александар Милојевић

члан драме


Рођен 19.08.1966. године у Крагујевцу, завршио је гимназију на смеру новинар-сарадник, 1985 и 1986. био је у глумачкој групи Димитрија Зетавице у Новом Саду.

Професионалац је постао 1990. године и од тада има већ 60 премијера у свом театру, Књажевско-српском театру Крагујевац. Снимио је неколико ТВ серија, одиграо велики број представа за децу.
Добитник је Дипломе Театра Јоаким Вујић, која му је уручена на Дан Театра 15.02.2006. године.
Добитник Дипломе на ЈоакимФесту 2007. године за епизодну улогу (Гроф Кајзерлинг и Бригадир Виткович), и Годишње награде Театра која му је уручена на Дан Театра 2008. године.

Значајније улоге: Ружење народа - Боштјан, Св. Георгије убива аждаху - Рајко Певац, Краљ Лир - Освалд, Осмех анђела - Лабан, Бриши од своје жене - Јоца Петровић, Ромео и Јулија - Кнез Ескалус, Контумац - Јаков Јакшић, Милош Велики - Јаков Јакшић, Сеобе - Гроф Кајзерлинг и Бригадир Виткович, Гусари - Црна Брада, Теза - Пијанац и пијаниста.

Лепенички булевар 31/43
34000 Крагујевац
+381(0)64 168 79 7 0, +381(0)34 33 46 82

Владанка Павловић (Пендић)

члан драме


Рођена 13. септембра 1954. године у Крагујевцу. Из Драмског студија Дома омладине, после добијене награде на Сусретима гумназија и средњих школа за улогу Кларе у представи Др од Бранислава Нушића, позвана у Театар Јоаким Вујић за улогу Марије Антонове Н. В. Гогоља 23. августа 1973. године. У Театру је за стално ангажована од 1. априла 1974. године.
Одиграла низ значајних улога а неке од њих су: Данка Тамни вилајет Момчила Анастасијевића, Ирина Три сестре Антона Павловича Чехова, Мерима Омер и Мерима, Тина Код вечите славине Момчила Анастасијевића, Лила Преноћиште Слободана Стојановића, Цмиља Чудо у Шаргану Љубомира Симовића, Берта Отац Аугуста Стриндберга, Неда Црнила Колета Чашула, Ката Коштана Боре Станковића, Лиза-Лизавета Живи леш Толстоја; у комедијама Бранислава Нушића играла следеће улоге: Славка, Марица, Даница, Жена (алапача) и Сарка.
Награде:
- Сусрети Јоаким Вујић Ниш 1974. године, улога Берте у представи Отац Аугуста Стринберга, награда Младом глумцу.
- Награда Удружења драмских уметника Србије Београд 1977. године за улогу Неде у представи Црнила Колета Чашула.
Играла значајне улоге у режијама познатих редитеља (избор): Јован Путник, Душко Михајловић, Мирослав Беловић, Љубиша Георгијевски, Д. Ћорстаров, Градимир Мирковић, Петар Говедаровић, Стева Жигон, Бода Марковић, Ненад Илић, Славенко Салетовић, Драган Јаковљевић, Љуба Милошевић, Зоран Ратковић, Јован Глигоријевић, Лола Ђукић, Пјер Валтер Полиц...
И данас ради у Књажевско-српском театру.

Миодраг Пејковић

члан драме


Рођен 08.05.1968. године у Крагујевцу.
2000. дипломирао на Факултету уметности у Приштини у класи професора Божидара Димитријевића.
Од 1989. године стално ангажован у Књажевско-српском театру у Крагујевцу.
Добитник Октобарске награде града Крагујевца, 1986. године, годишње награде Културно-просветне заједнице Крагујевца, 1987. године две годишње награде за допринос развоју позоришне уметности Театра Јоаким Вујић, награду за улогу Павла Исаковича у представи Сеобе Милоша Црњанског, ЈоакимФест 2007. 

Улоге у представама (избор): Гола Вера - Шуки, Ђорђе Милосављевић, редитељ Југ Радивојевић; Запали ме - Бели, Ланфорд Вилсон, редитељ Божидар Димитријевић; Код вечите славине - Сирчанин, Момчило Настасијевић, редитељ Југ Радивојевић; Доктор Шустер - Бранко Бездан, Душан Ковачевић, редитељ Јован Глигоријевић; Црна рупа - Бата, Горан Стефановски, редитељ Душан Тузланчић; Милош Велики - Сима Милосављевић Паштрмац (Амиџа), Маша Стокић, Небојша Брадић; Контумац - Милош Обреновић, Ђорђе Милосављевић, Жанко Томић; Код лепог изгледа - Карл, Еден фон Хорват, редитељ Драган Јаковљевић; Искористи дан - Бата, Ђорђе Милосављевић.
Филм: Ринге - Раја - Ђорђа Милосављевића.

Лепенички булевар 31
34000 Крагујевац
+381(0)64 141 46 3 9
pejkostar@verat.net

Славица Радуловић

члан драме


Рођена у Куману 1964. године. Дипломирала 1987 на Академији драмских уметности у Новом Саду у класи професора Петра Банићевића, стипендиста Народно позориште Сомбор. Први стални ангажман, Казалиште Марин Држић у Дубровнику, затим Народно позориште Ниш а сада члан драме Књажевско-српског театра у Крагујевцу.

Награде: 1990. награда за најбољег младог глумца на Сусретима Јоаким Вујић у Шапцу за улогу Мале у представи Мала, режија Љубодраг Милошевић. 1990. награда за глумицу вечери на Сусретима Јоаким Вујић у Шапцу за исту представу. 1996. награда за глумачку бравура вечери за улогу Лепе Кате у представи Ружичњак у режији Драгана Јаковљевића - Смедерево. 1998. награда Мила Стојадиновић за најбољу женску улогу на сусретима Јоаким Вујић у Нишу за улогу Малвине Ла Пејруз у режији Душана Михајловића. 1998. награда за глумца вечери на Сусретима Јоаким Вујић у Нишу за исту представу. 1999. годишња награда матичне куће за уметничка достигнућа у протеклој години.

Од значајнијих улога: Јуца - Кир Јања, Регана - Краљ Лир, Вендла Бергман - Буђење пролећа, Јелена Андрејевна - Ујка Вања. 2005. на позив Председника државе Литваније I Светског Удружења Есперантиста из Ротердама, као једини представник своје земље на Светском Конгресу Есперантиста у Вилнијусу у Литванији одиграла представу Како убити своју супругу (на есперанту).

Атинска 40/38
34000 Крагујевац

Марина Стојановић (Перић)

члан драме


Рођена 1961. године у Крагујевцу где је завршила гимназију. Студирала је стоматологију у Београду где је почела да се бави глумом у групи Театар Лево. Члан ансамбла Књажевско-српског театра у Крагујевцу од 1982. године. Од 1985. до 1989. члан Зајечарског позоришта. Одиграла је низ улога у Зајечару и Крагујевцу и сарађивала са низом редитеља.

Улоге у представама (избор): две поставке Женидбе у режији Стеве Жигона, - Агафја, (награда стручног жирија); Маркиза де Сад Јукио Мишиме, режија Александар Лукач, - Маркиза де Сад, (награда стручног жирија); Мрешћење шарана, - Мица; Стаклена менажерија Тенеси Вилијамса, - Лора; Лепотица и звер, - Лепотица; Ко се боји Вирџиније Вулф, - Хани; Ромео и Јулија, режија Пиерре Wалтер Политз, - грофица Капулети; Др Страп (обрада Фауста), режија Јохн Мурдоцк, - Мефисто. Добитница Дипломе Књажевско-српског театра 2007. године.

Р. Бугарског 16
34000 Крагујевац
+381(0)64 436 21 04

Саша Пилиповић

члан драме


Рођен 16.03.1963.године, војно-ваздухопловну школу је похађао у Сарајеву а 1980. године је био први рецитатор тога града. Служба га одводи у Сисак где игра у Театру Даска, тада најјачи у Хрватској. Прелази у Загреб где постаје најбољи рецитатор 1985. за Хрватску.1987. постаје члан СЕК-а, Студентског есперантског казалишта и игра професионално (дакле прима новац за то) по светским есперантским конгресима широм света (Пољска, Куба, Француска, Хрватска, Бразил, Шведска, Литванија). Ратом отеран из Лијепе наше напушта авијацију и слеће у Театар Јоаким Вијић 1991. године где и сада ради.

Значајније представе: Краљ Лир, Бриши од своје Жене, Бриши од свог мужа, Лимунација, Осмех анђела, Милош Велики, Дангубе, Хотел слободан промет, Контумац. У Крушевачком позоришту: Проклета авлија, Театар чудеса (хонорарно игра од 1998. године). Оснивач Схелтер сцене која игра на есперанто језику. Свира гитару и пева, радио водитељ (Радио Загреб И, РТК крагујевац). Филм: Ринге Раја-Ђорђа Милосављевића. Домаће серије: Срећни људи, Породично благо, Карађорђе, Писма Владике Николаја.

Лоле Рибара 12
34000 Крагујевац
+381(0)34 33 13 87
pilipovickg@gmail.com
www.sasapilipovic.wordpress.com

Иван Видосављевић

члан драме


Рођен 25.11.1972. године, дипломира 2000. године на Академији Браћа Карић у класи професора Предрага Ејдуса.

Играо је у представама: Народно позориште Београд - Последња битка, Београдско драмско позориште - Велики дан, Атеље 212 - Опера за три гроша, Позориште на Теразијама - Хамлет (римејк), Модерна гаража - Дневник једног лудака, Сцена Маја Милошевић - Столице, СКЦ Београд - Зеко-зеко, позориште Дадов - Физичари, Сцена култ театар - Госпођица Јулија. Дечије позориште Бошко Буха: Кад порастеш бићеш ја, Принц Растко-монах Сава, Царев заточеник, Лепотица и звер, Мачак у чизмама, Хобит. Позориште за децу у Крагујевцу: Материна маза. Представе у Театру Јоаким Вујић: На пучини, Контумац, Седам, Ромео и Јулија, Реквијем, Дневник једног лудака, Теза, Госпођа Министарка, Пионири у Инголштату.
Награде:
– Годишња награда Књажевско–српског театра 2008. и 2009. године.
– 16. априла 2009. године добитник је две награде на Међународном фестивалу монодраме Гала Стар у Бакау, Румунија, где је учестовао са монодрамом Дневник једног лудака по тексту Н. В. Гогоља.
Одлуком стручног жирија додељена му је награда за најбољег глумца, One Man Show.
Одлуком жирија младих додељена му је награда за најбољег глумца, Штефан Јордаке.
– Маја 2011. године освојио је Награду за најбољу мушку улогу на Међународном фестивалу нове позоришне акције НЕТА, у граду Враца у Бугарској, где је учестовао са монодрамом Дневник једног лудака по тексту Н. В. Гогоља.

Biography
Born on November 25th, in Cuprija, Serbia. Graduated at the departed of acting at the Academy of Arts, under the guidance of prof. Predrag Ejdus in 2000. He has performed in many theatres in Belgrade, including The National Theatre Belgrade, Atelier 212, Belgrade Drama Theatre and Childrens Theatre Bosko Buha. He is full member of Knjazevsko-srpski teatar in City of Kragujevac sience 2005.
Participated at International Small Scene Theatre Festival, at The Davila Studio Inter Fest in Pitesti, Romania in 2008. In 2007 he performed at The International Festival of monodrama i pantomime in Zemun, Serbia.
He has won The Yearly Award of Knjazevsko-srpski teatar in 2008.

+381(0)63 844 12 34

Душан Станикић

члан драме


Рођен 25. маја 1978. године у Београду.
Глумом се бави од 1996. године. Играо је у представама Николетина Бурсаћ у режији Цолета Ковачевића, Клик и Сироти мали хрчки у режији Дарка Јоксимовића, Рањени орао у режији Ненада Гвозденовића...
На академији је глумио у више испитних и дипломских представа и филмова колега са позоришне и филмске режије...
од 2008. године је у сталном ангажману у Књажевско-српском театру.
Глуми у представама Ромео и Јулија, Бајка о мртвој царевој кћери, Контумац, Конак у Крагујевцу, Сеобе, Госпођа Министарка, Тезе, Пионири из Инголштата, Клуб Нови светски поредак, Ђаво и мала госпођа...
Режирао је представу Дневник једног лудака у продукцији Књажевско-српског театра.
У удружењу глувонемих режира представу Ноћ инспирисану драмом Ричард III В. Шекспира која добија награду на републичким сусретима. Поводом отварања позоришне сцене у ЦЗНТК Абрашевић режира представу Шекспир по мотивима Шекспирових трагедија...
Режирао је и више кратких видео форми: трејлера, реклама, музичких спотова...

Лепенички булевар 25/2-2
34000 Крагујевац
+381(0)34 36 92 77
+381(0)61 134 37 36
dusan.stanikic@yahoo.com

Драган Стокић

члан драме


ДРАГАН СТОКИЋ (1973. Париз, Француска), завршио средњу глумачку школу у Нишу код професора Миме Вуковић Курић, потом студирао глуму на Факултету уметности у Приштини, класа Милана Плећаша. Први професионални ангажман добија са 11 година у крагујевачком Театру Јоаким Вујић и до сада је одиграо више од 75 улога у позориштима (Крагујевац, Зајечар, Ниш, Београд, Суботица, Краљево, Приштина).

ФИЛМ и ТВ СЕРИЈЕ
»Жућко-прича о Радивоју Кораћу«, играно-документарни филм, (улога: Веља нога);
»Споразум«, дугометражни игран филм, (улога: Треф);
»Карадјордје – путевима кроз Србију«, играно-док. серија (улоге: Никола Абраш, Сима Марковић);
»Лифт«, играна серија РТС-а (улога: електричар-лопов, 1 епизода);
»Јелена« играна серија БК телевизије (улога: Сиви, 9 епизода);
»Село гори, а баба се чешља«, играна серија (улога: коцкар, 1 епизода);
»Паура ди амаре«, италијанска серија ( улога : таксиста, 1 епизода );
»Европа,бре!«, мини серија ( улога: Бата Луис- менаџер оркестра 1 епизода);
»Андрија и Андјелка«, серија ( улоге : луди кувар, таксиста );
»Пси лају, ветар носи« играна серија (улога: Сладјанов брат)..

КАРАКТЕРИСТИКЕ: боја очију - зелено-браон; боја косе - смеђа; висина - 1.67м; тежина - 85кг.

КОНТАКТ: +381 65 32 83 70 7; +381 11 32 83 707
gagastoka73@gmail.com

Сања Матејић

члан драме


Рођена 04. априла 1978. године у Пљевљима. Дипломирала у класи Милана Плећаша. Од 15. априла 2002. године стално ангазована у Књажевско-српском театру у Крагујевцу.
НАЈВАЖНИЈЕ УЛОГЕ: Јелица (Јован Стерија Поповић Лажа и паралажа), Јелена (Ђорђе милосављевић Контумац), Текла (Милош Црњански Сеобе), Римка (Николај Кољада Бајка о мртвој царевој кћери), Антигона (Есхил Седам), Мица (Јон Лука Карађале Карневалски призори), Марсела (Жорж Фејдо Хотел Слободан промет); улоге у представама: Милош Велики, Галилејев живот, Ожалошћена породица, Ромео и Јулија, Реквијем, Пинокио.
У Позоришту за децу Крагујевац игра у представама: Мамина маза, Принцеза на зрну грашка, Гуливер међу луткама, На белу недељу.
Награде:
- Горишња награда Театра Јоаким Вујић
- Мала мостарска лиска, Интернационални фестивал комедије - Мостарска лиска 2007
- Награда публике за улогу Риме у представи Николаја Кољаде Бајка о мртвој царевој кћери на Међународном фестивалу малих сцена СТУДИОИНТЕРФЕСТ 2007 Питешти, Румунија
- Награда за глумца вечери, улога Јелице у представи Ј. С. Поповића Лажа и паралажа, на Балкан Театар Фесту 2007 у Димитровграду
- Награда за најбољу женску улогу, за улогу Риме у представи Бајка о мртвој царевој кћери, на Међународном фстивалу малих сцена, Враца, Бугарска 2010. године

Николе Пашића 8/82
34000 Крагујевац
+381(0)34 33 11 32
+381(0)60 612 56 14
matejic.sanja1@gmail.com

Чедомир Штајн

члан драме


Рођен 5. маја 1983. године у Крагујевцу, Академију лепих уметности уписује 2000. године у Београду где и дипломира 2004. на одсеку глума у класи проф. Петра Зеца. Пре факултета био је члан Академског позоришта СКЦ-а. За време студија похађа школу пантомиме а постаје и члан трупе Београдски пантомимичари са којом има више десетина наступа широм земље. Касније, био на усавршавању пантомиме у Театру Форма у Вроцлаву, Пољска. Током студија остварује улоге у представама: Бал, Смешне прециозе, Лудак и опатица и снима пар новогодишњих емисија. Представа Смешне прециозе доживела је своју премијеру у Театру Јоаким Вујић 2002. године.

У периоду током 2004. и 2005. као сарадник Театра игра у представама: Милош Велики, Ромео и Јулија, Реквијем, На пучини, Контумац. Радио је као сарадник позоришта за децу. Руководио разним драмским и пантомимским радионицама. У сталном ангажману у Књажевско-српском театру од 2006. године, коју је започео насловном улогом у представи Пинокио. Затим следе улоге у представама: Чудо по Јоакиму, Сеобе, Гусари, Конак у Крагујевцу, Госпођа министарка, Пионири у Инголштату, Клуб Нови светски поредак. Играо епизоде у серијама Село гори, а баба се чешља, Мој рођак са села и у италијанском филму Ајнштајн.

Здравко Малетић

члан драме


Рођен 2.12.1972. године у Аранђеловцу. Средњу глумачка школа завршио у Нишу у класи Миме Курић. 1991. године дипломирао у представи Сан Летње ноћи, улога Петар Дуња, у режији Марислава Радисављевића. Факултет Уметности у Приштини, драмски одсек, смер-глума, у класи проф. Бошка Димитријевића уписао 1995. Дипломирао 2000. године са представом Београдска трилогија у режији Бошка Димитријевића, улога Јована.
Од 1994-2008. године ради у Народном позоришту Зоран Радмиловић Зајечар а од 2009. године у Књажевско-српском театру. Од марта 2004. до новембра 2005. године био је управник Позоришта Зоран Радмиловић у Зајечару, а од новембра 2005. до децембра 2007. године уметнички директор у истом позоришту. 2004. године је био директор позоришног фестивала Дани Зорана Радмиловића у Зајечару.
Најзначајније улоге: Отац Женидба и Удадба у режији Владе Лазића, Фабрицио Мирандолина у режији Славенка Салетовића, Милун Камен за под главу у режији Југа Радивојевића, Проф. Карузо А Леонардо у режији Дејана Крстовића, Микин Уносно место у режији Виталија Дворцина, Стенли Ковалски Трамвај звани жеља у режији Бошка Димитријевића, Веља До голе коже у режији Пјер Валтер Полица.
Режије: Медвед А.П.Чехов, Дворска луда Дјокица Миљковић.
Играо у два документарно-играна фима Битка на Чегру, улога Војвода Петар Добрњац, у режији Бојана Рандјеловића и Црна Зора улога Никола Новаковић у режији Бојана Тодоровића као и у серији Село гори а баба се чешља, улога начелник полиције.

maleta72@gmail.com

Исидора Рајковић

члан драме


Рођена 10.06. 1979 год. у Крагујевцу. Завршила гимназију у Крагујевцу и глуму на Академији уметности у Новом Саду у класи професора Петра Банићевића.

Улоге:
ДЕЈВИД ГРЕГ - КАЗАНОВА - ЕВА ( СНП),
МОМЧИЛО НАСТАСИЈЕВИЋ - КОД ВЕЧИТЕ СЛАВИНЕ -ТИНА,
БРАНИСЛАВ НУШИЋ - МИНИСТАРКА - СОЈА ,
Ј. СТЕРИЈА ПОПОВИЦ - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА - МАРИЈА,
М. ЦРЊАНСКИ - СЕОБЕ - АНА ИСАКОВИЋ,
МАРИЛУЈЗЕ ФЛАЈСЕР - ПИОНИРИ У ИНГОЛСТАТУ - АЛМА
БРЕХТ - ЖИВОТ ГАЛИЛЕЈА - ВИРЏИНИЈА ,
ЧЕРВИНСКИ - РЕКВИЈЕМ - МАРФИЊКА,
ЕДЕН ФОН ХОРВАТ - КОД ЛЕПОГ ИЗГЛЕДА - КРИСТИНА ,
ДАНКО ПОПОВИЋ - КОНАК У КРАГУЈЕВЦУ - КНЕГИЊА ЉУБИЦА ,
ПИНТЕР - КЛУБ НОВИ СВЕТСКИ ПОРЕДАК - ШИЛА ,
ЏЕРИ ДЈУКС - ТЕЗЕ - ПЕНИ ,
ЂОРЂЕ МИЛОСАВЉЕВИЋ - ЂАВО И МАЛА ГОСПОЂА - ЈЕЛЕНКА ХЕРБЕЗ,
НЕБОЈША БРАДИЋ - НОЋ У КАФАНИ ТИТАНИК - АГАТА,
РИЧАРД БИН - ЈЕДАН ЧОВЕК, ДВОЈИЦА ГАЗДА - ДОЛИ,
Д. Ц. ЏЕКСОН - МОЈЕ БИВШЕ МОЈИ БИВШИ - ЕЈМИ,
РТС СЕРИЈАЛ - ЗАБОРАВЉЕНИ УМОВИ СРБИЈЕ - МАТИ АНАСТАСИЈА,
ФИЛМ – ДАШАК - МИЛЕВА

Награде :
За најбољу младу глумицу на Сусретима Јоаким Вујић за улогу Тине у представи Код вечите славине.
Зоранов брк на Зорановим данима у Зајечару за улоге Кристине у представи Код лепог изгледа.
Награда на ЈоакимИнтерФесту за улогу Силе у представи Клуб Нови светски поредак.
Годишња награда Књажевско-српског театра за улогу Љубице у представи Конак у Крагујевцу.
Годишња награда Књажевско-српског театра за 2012. годину.

Контакт:
isidoraraj@yahoo.com
pjerraj@yahoo.co.uk
+381(0)11 2425 101
+381(0)69 616 886
Димитрија Туцовића 54, 11000 Београд

Јасмина Димитријевић

члан драме


Рођена у Смедеревској Паланци где је завршила гимназију.
Дипломирала глуму на Факултету уметности у Приштини у класи проф. Милана Плећаша.
Дипломирала енглески језик и књижевност на Филолошком факултету.
Похађала више глумачких, плесних и вокалних радионица: Чета Вокера, Била Хејстингса, Мојце Хорват, Владане Марковић, Ане Софреновић, где се између осталог усавршавала и у џез певању и степовању. Бави се и хорским певањем као и преводилачким радом. У Театру Јоаким Вујић је од 1998. као хонорарни сарадник а од 2002. као стални члан. Живи у Београду.

•  КЊАЖЕВСКО–СРПСКИ ТЕАТАР:
Сан летње ноћи - Хелена; У ствари, театар - Џеси; Јелисаветини љубавни јади због молера – Јелисавета; Принцип суперстар (Месечари) – Јасна; Убити птицу ругалицу – Хелен Робинсон; Ноћ у кафани Титаник – Катарина; Сеобе – Варвара Стрицеска; Конак – Софија Давидовић; Реквијем – Сценограф; Хотел Слободан промет – Анжелика Пингле; Ожалошћена породица – Вида Димитријевић; Доктор Шустер – Ана Кос; Код Вечите славине – Смиља;
Учешће у представама: Чудо по Јоакиму – Екатарина Давидовић; Госпођа министарка – Дара; Карневалски призори
Дечје представе: Гусари – Паћа; Ивица и Марица – Марица

НАГРАДЕ:
Мала мостарска лиска 2016. за улогу Јелисавете
Годишња награда Књажевско-српског театра 2016. за улогу Јелисавете

•  МАДЛЕНИАНУМ:
Ребека (мјузикл) – Мисиз Ратерфорд
•  ПОЗОРИШТЕ НА ТЕРАЗИЈАМА:
Маратонци трче почасни круг (мјузикл) – Пекарева удовица
•  НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ БЕОГРАД:
Непријатељ народа – Девојка
•  УК ПАЛИЛУЛА – СЦЕНА СТАМЕНКОВИЋ:
Двије – Соња Гејев
•  КУЛТУРНИ ЦЕНТАР РЕКС:
Љубав не кошта ништа – Мерилин Монро
•  СЦЕНА ШЕЛТЕР:
Кабаре Супарница
•  ТРУПА АРИЈАДНА:
Ручни рад – Софи/Птипа
•  ФИЛМ:
6 дана мрака – Олга/Џипси
Турнеја – Глумица
Чарлстон за Огњенку – Жена Покрпа
Унутра – Болничарка
У магновењу – Мама (студентски филм)
•  ТВ и РАДИО:
Мој рођак са села, епизода 5, РТС – Малешевићкина комшиница
Животи чувених математичара, (Вилијам Хамилтон), РТС - Катарина
Породица Јовановић, РБ – Весна Јовановић, Loudworks - Babar, Dofus, Digimon fusion.

Контакт:
dimitrissima@gmail.com

Даница Крљар

првак драме - пензионер


Рођена у Краљеву 5. септембра 1952. године.
Од 1978 стално ангажована у Народном позоришту у Лесковцу.
Од 1984. године стално ангажована у Народном позоришту у Ужицу.
Од 1993. у сталном ангажману Књажевско-српског театра у Крагујевцу.
Одиграла преко сто премијера и велики број јавних наступа.

Улоге у представама (избор): М. Новковић - Камен за под главу - Круна, М. Новковић - Брисани пут - Кристина, Ф. М. Достојевски - Туђа жена и муж под креветом - Глафира, В. Шекспир - Сан летње ноћи - Хернија, А. Поповић - Љубинко и Десанка - Десанка, Б. Пекић - На лудом белом камену - Љаља, М. Ускоковић - Чедомир Илић - Вишња, Љ. Симовић - Путујуће позориште Шопаловић - Гина, Љ. Симовић - Чудо у Шаргану - Госпава, В. Шекспир - Како вам драго - Розалинда, П. Шефер - Амадеус - Констанца, А. Поповић - Мрешћење шарана - Мица, Б. Нушић - Ожалошћена породица - Гина, М. Кордић - Црни Ђорђе - Марица, Ј. С. Поповић - Лажа и паралажа - Јелица, Ј. С. Поповић - Зла жена - Султана, Љ. Разумовска - Драга Јелена Сергејевна - Јелена Сергејевна, Н. Кољада - Мурлин Мурло - Ина, Е. фон Хорват - Код лепог изгледа - Ада Фонштетн, А. Ђаја - Повратак кнежевог сокола - Јефимија.

Награде: 1980. М. Новаковић - Брисани пут - Кристина (XVI Сусрети Ј. В.), 1980. М. Новаковић - Брисани пут - Кристина (Удружење драмских уметника Србије), 1985. М. Ускоковић - Чедомир Илић - Вишња, Мила Стојадиновић,
(XXI Сусрети Ј. В.), Награда Сима Бунић - Годишње признање - Народно позориште Лесковац, 1982. Ф. М. Достојевски - Туђа жена и муж под креветом - Глафира (XVIII Сусрети Ј. В.), 1986. Љ. Симовић - Путујуће позориште Шепаловић - Гина (XXII Сусрети Ј. В. две награде: Награда за најбоље глумачко остварење стручног жирија, Награда за најбољу глуму жирија публике), 1994. Ј. С. Поповић - Зла жена - Султана (XXX Сусрети Ј. В.), 1995. Мусукини дани - улога Марице - Велика Плана, 1999. Годишње признање Театра Јоаким Вујић - Крагујевац, 1999. Н. Кољада - Мурлин Мурло - Ина
(XXXI Сусрети Ј. В.).

Братислав Славковић Кеша

члан драме - пензионер


Рођен 6.12.1945. године у Крагујевцу где завршава средњу школу. Професионално се бави глумом од 1970. године у Црногорском народном позоришту у Подгорици.

Значајније улоге у том позоришту: Џон - Јукана и паук - Шон О Kејси, Том - Стаклена менажерија - Тенеси Вилијамс, Омер - Омер и Мерима - Мирослав Беловић. У подгорици добија од ТВ Црне Горе да води сталну емисију Зрно по зрно културе, снима неколико драма. 1974. враћа се у Крагујевац у Театар Јоаким Вујић. Значајније улоге: Кочкарјов - Женидба - Н. Гогољ. Чапајев - Ружење народа - Б. Селенић. Нинко Белотић - Св. Георгије убија аждаху - Душко Ковачевић. Кузман - Голубњача - Југ Радивојевић, Отац Лаврентије - Ромео и Јулија - В. Шекспир.

Одиграо је преко 200 премијера, снимао серије: Срећни људи - Синиша Павић, Пут Карађорђа, О Владики Велимировићу, Мој рођак са села. Снимио је филм Жестоке године - Ј. Костића, копродукција Југославије и ондашњег СССР-а. Са монодрамом Одбрана и последњи дани - Борислава Пекића, коју игра и данас, учесник је Међународног фестивала монодраме и пантомиме у Земуну.

Награде:
- Три Годишње награде Театра Јоаким Вујић
- Награда за остварене улоге Кочкарјова у Женидби и Ујка Ванча у представи Мој тата социјалистички кулак
- Награда града Бања Луке за улогу Чапајева у представи Ружење народа
- Почасно Писмо ВЕЛИКОГ ГРАЂАНИНА града Крагујевца 2009. године

Даничићева 3
34000 Крагујевац
+381(0)60 61 21 94 5

Марија Васиљевић

члан драме


Ана Тодоровић Диало

члан драме


Ненад Вулевић

члан драме


Катарина Митровић

члан драме


Младен Кнежевић

члан драме


Ђорђе Симић

члан драме

Драган Јаковљевић

редитељ


Рођен 1954. године у Крагујевцу, где је завршио основну школу и гимназију. У Београду је студирао Филолошки факултет (Француски језики и књижевност) и Факултет драмских уметности на коме је 1978. године дипломирао режију у класи професора Дејана Мијача. Био је управник Драмског експерименталног студија и уметнички руководилац београдских студентских позоришта. Режирао је за позориште, ТВ и радио. Преводио је са француског језика. У свом богатом редитељском опусу режирао је преко 100 представа у позориштима Србије, у око 40 градова, по делима домаћих и страних аутора (Шекспир, Достојевски, Горки, Ками, Жене, Витрак, Фејдо, Лорка, Милер, Стерија, Нушић, Поповић, Ковачевић, Симовић). У редитељском поступку заговорник је осавремењивања класике, експеримента и поновног прочитавања комичних проседеа.
Представе су му извођене и награђиване на фестивалима у Пољској, Бугарској, Грцкој, Мађарској, Румунији, као и у бившим југословенским републикама. До 1993. године живео је и радио у Београду као самостални уметник, када долази у Књажевско-српски театар као једини стални редитељ. Добитник је више награда за режију и сценографију и друштвених признања као што су Ђурђевданска награда Града Крагујевца за изузетно остварење у области уметности у 2006. години и Годишња награда града Прибоја за 1997. годину, за изузетан допринос развоју културе у општини Прибој. Од 2004. до октобра 2011. године био је директор Књажевско-српског театра. Директор Дирекције ЈоакимФеста - фестивала најбољих позоришних представа Србије. Иницијатор је идеје Крагујевац - Театрополис и оснивања ЈоакимИнтерФеста - међународног позоришног фестивала малих сцена. Селектор је оба фестивала. Покретач је бројних сарадњи и копродукција са позориштима из иностраних земаља. У Румунији добија посебна признања за допринос у развоју културних односа између Румуније и Србије, односно града Питештија и Крагујевца, Специјалну награду за интеркултурни дијалог, као и Почасну диплому за промовисање румунског позоришта у Европи и Србији. За почасног директора Театра Ал. Давила из Питештија проглашен је 28. априла 2007. На Сретење Господње, 15. фебруара 2011. године добија од Књажевско-српског театра Прстен са ликом Јоакима Вујића за изузетан допринос развоју Театра и афирмацији његовог угледа у земљи и иностранству.

Теслина 3
34000 Крагујевац
+381(0)63 715 77 68
+381(0)65 335 82 31
+381(0)34 20 11 67
+381(0)34 38 08 31
draganjakovljevic28@gmail.com

Марија Солдатовић

драматург


Рођена је у Крагујевцу 1963.г. Основну школу и Гимназију завршила је у Крагујевцу. Апсолвирала је Општу књижевност на Филолошком факултету и дипломирала Драматургију на ФДУ у Београду 1992. Магистрирала је на катедри за Библиологију Теолошког факултета. Још као студент бавила се филмском, ликовном и музичком критиком за Студент, НИН и Ритам. Према њеним драмама извођене су представе: На крају црне рупе СКЦ Београд 1990, Тринидад (Коаутор) БИТЕФ Театар 1993, Зиги Звездана прашина Битеф Театар 1995, Ивица и Марица Театар Јоаким Вујић 2000. Радила је као драматург на готово свим пројектима Театра Јоаким Вујић од 1992. Писала је за позоришне афише и програме као и ликовну критику за Галерију Јоаким. Радила је и као асистент режије на представи Ромео и Јулија В. Шекспира у режији Валтера Полица. Објавила је роман Heroina le cuir rock (Хаос, Београд 1997.г.) као и више прича и драмских текстова (Кораци, Крагујевац).
У Књажевско-српском театру у Крагујевцу ради као стално запослени драматург.

Јелена Јовановић

костимограф


Рођена 20. априла 1977. године у Крагујевцу,где је завршила основну школу и гимназију. Академију примењених уметности и дизајна (одсек сценски костим) завршила је у Београду 2005. године, у класи професорс Миланке Берберовић. У току студија била је стипендиста Театра Јоаким вујић, где је и стално запослена од 2005. године.
Прву костимографију ради 1999. године за представу Дангубе у режији Ненада Тодоровића.
Следе костимографије за представе: Др Шустер, режија Јована Глигоријевића; Искористи дан, режија Ђорђа Милосављевића; Адакиа, Б. Димитријевић-Д. Јаковљевић; Др Страп, Јохн Мурдоцх; Дезмонд, Јохн Мортимер; Летети, Горан Матић; Контумац, Жанко Томић; Седам, Урош Јовановић; Пинокио, Душан Бајин; Свемиронична бајка, Милић Јовановић; Лажа и пералажа, Д. Јаковљевић; Последње мене, Миссимо Луцони; Повратак кнежевог сокола, Бошко Димитријевић; Молитва за Крагујевац, Ана Здравковић; Дневник једног лудака, Н. В. Гогољ; Карневалски призори, Матеи Вароди; Писати скалпером, Ивана Кораксић; Небесни хлеб, Д. Јаковљевић; Чудо по Јоакиму, Славенко Салетовић; Тетовиране душе, Дејан Цицмиловић (потписала костим, сценографију и плакат); Сеобе, Пјер Валтер Полиц; Стефан и Проказа, М. Јовановић; Гусари, Јан Чани.
Награде:
Диплома Театра Јоаким Вујић 2006. године,
Годишња награда Театра Јоаким Вујић 2007. године,
Награда за најбољу костимографију на ЈоакимФесту 2007. године
(Милош Црњански Сеобе редитељ Пјер Валтер Полиц).
XIII Позоришни фестивал за децу Фестић Београд, награда за костим
(Царло Цоллоди Пинокио редитељ Душан Бајин).
Изложбе: 
Галерија Прогрес, Београд - Путовање
Музеј примењене уметности, Београд - изложба клостима за оперету Лулу инспирисана оригамијем
Музеј примењене уметности, Београд - изложба бунраку лутака за оперу
Мадам Батерфлај у сарадњи са амбасадом Јапана

Лепенички бул. 3/21
34000 Крагујевац
+381(0)34 37 36 73
+381(0)64 199 64 74
nancykg@ptt.rs

Миливоје Штуловић

сценограф, сликар-дизајнер


Рођен 27. јануара 1952. године у Краљеву. Завршио школу за примењену уметност у Новом Саду. Члан УЛУС-а. Излагао на 15 самосталних изложби у галеријама са уметничким саветом (Београд, Нови Сад, Крагујевац, Приштина). 1997. године међународна изложба, Славен Градец, галерија Уједињених нација (Уметник и урбана средина) 1996., Октобарски салон Београд 1995. и 1996., Пролећна изложба УЛУС-а Београд, излагао на преко 100 заједничких изложби са члановима УЛУС-а у земљи и иностранству. У Књажевско-српском театру извео преко сто сликарских радова на сценографијама и 25 својих сценографија.
Награђен као ученик уметничке школе у Франкфурту на Мајни. Похвале и откуп за музеј на годишњим изложбама сликара Крагујевца. Жири УЛУС-а 1985. и 1987. године.

Добитник откупне награде на I тријеналу крагујевачких уметника 2004. године. Добитник Годишње награде Театра Јоаким Вујић за 2005. годину. Добитник награде за сценографију на Румунском фестивалу комедије 2007, Festivalul Comediei Romanesti - festCO, представа Карневалски призори, Premiul pentru scenografie - Milivoje Stulovic pentru decorul spectacolului Festivalul D ale carnevalului de I. L. Caragiale - Knjazevsko-srpski teatar Kragujevac, Serbia.

Born on January 27th 1952. in Kraljevo. Graduate of the School of Applied Arts in Novi Sad. Painter and stage designe in Knjazevsko-srpski teatar in Kragujevac. Membre of ULUS. Exhibited his works at 15 solo exhbitions in the galleries of Belgrade, Novi Sad, Kragujevac, Pristina. 1997. internacional exhibition Umtetnik i urbana sredina, Slaven Gradec, 1996., October Exhibitions Belgrade 1995. i 1996., ULUS Spring Exhibition, Belgrade. Participated in over hundred group exhibitions of ULUS in contry and abroad. Made over 150 stage settings in the Knjazevsko-srpski teatar. Awarded at Art School in Frankfurt. Recognized at annual exhibitions of Kragujevac painters and wan purchase award for the Museum. Member of juru of ULUS in 1985 and 1987.

Драгослав Танасковић

музички уредник-композитор


Завршио је Музичку академију у Београду 1993. након чега одлази у Канаду на 13 година. Пре 1993. био је музички сарадник у Театру Јоаким Вујић на неколико представа, од којих је најпознатија 1918. у режији Александра Лукача. У Канади је наставио рад у позоришту као композитор, музички уредник па чак и глумац. Био је певач, гитариста и аутор у групама Дебела Ненси и Исток Иза а и даље сарађује са канадском Греми добитницом Аланом Мајлс.
Од 2008. године ради као музички уредник и композитор у Књажевско-српском театру где компонује за већину представа: Ђаво и мала госпођа, Ноћ у кафани Титаник, Башта сљезове боје, Кир Јања, Четири брата. За Краљевачко позориште је компоновао музику за представе Чишћење идиота, Чувари природе, Меца и деца, Краљевство јоргована, а у крагујевачком театру тренутно ради музику за Џаст мерид и Боинг, боинг.
Добитник је награде за најбољу оригиналну музику у представама Ноћ у кафани Титаник  (48 Фестивал професионалних позоришта Србије) и Убити птицу ругалицу  (50 Фестивал професионалних позоришта Србије), две колективне награде за ансамбл представе  Клуб Нови светски поредак (ЈоакимИнтерФест 2009.) и Опет плаче, ал' сад од среће (20. Давила Студио Интерфест, Румунија),  у Књажевско-српском театру је добио две Годишње награде за професионални однос према раду.
Данас као и одувек, Трнда покушава да свој живот у уметности учини живим.

Светлана Борковић Срна

дипломирани превник

секретар


Рођена у Крагујевцу, 30.04.1963. године, дипломирала 1990. на Правном факултету у Крагујевцу. Као адвокат ради од 1991. године до 2002. године.
За време школовања у Гимназији добија диплому Светозар Марковић за француски језик, а на Правном факултету Аристид Теодоридес за показан успех из правно историјских предмета.
Објавила је две књиге поезије: Пауза у ћутању 2003. године и Имприматур 2004. године. Песме су јој објављене у часописима Наш траг, Крагујевачко читалиште, Липар, као и антологији Певачи уснуле престонице. Роман Вештичије млеко (издавачка кућа Дерета Београд) је био у ширем избору за Базарево Златно перо за 2006. годину.
Председник је Удружења грађана Женски културно - едукативни центар ИСТВИК.
У Књажевско-српском театру ради као секретар.

Билетарница: 034 33 20 63 (15–20.00) pozoristetjv@open.telekom.rs www.joakimvujic.com


KST Kragujevac

ИНСПИЦИЈЕНТСКА СЛУЖБА
Рада Јовановић, инспицијент-суфлер
Никола Стевовић, инспицијент-суфлер

СЕКТОР СЦЕНСКЕ ТЕХНИКЕ И ОПРЕМЕ
Саша Ђорђевић, шеф сценске технике и опреме
Иван Филиповић, мајстор тона и видеа
Добрица Андрић, мајстор тона и видеа
Никола Манић, главни техничар расвете
Саша Радивојевић, техничар расвете
Владисав Бркић, декоратер
Ненад Милорадовић, шеф реквизите
Марија Вујичић, реквизитер
Зоран Јокановић, столар
Бранка Церовина, кројач
Слађана Милошевић, кројач
Драгица Илић, гардеробер
Мирјана Тодоровић, гардеробер
Марија Курћубић, шминкер, маскер

СЛУЖБА МАРКЕТИНГА И ПРОПАГАНДЕ
Слободан Пилиповић, руководилац маркетинга и самостални организатор
Бобан Урошевић, референт маркетинга

СЛУЖБА ФИНАНСИЈСКИХ ПОСЛОВА
Данијела Миленковић, финансијски директор
Данијела Вељковић, контиста
Снежана Недељковић, материјални књиговођа

СЛУЖБА ПРАВНО-АДМИНИСТРАТИВНИХ ПОСЛОВА
Зоран Миљковић, организатор програма, сарадник за пропаганду
Надица Огњановић, организатор општих послова, архивар
Снежана Ристић, економ набављач

СЛУЖБА ЗА ЈАВНЕ НАБАВКЕ И ИНВЕСТИЦИОНО ОДРЖАВАЊЕ
Александар Милорадовић, орган инвестиционог одржавања и лице за јавне набавке
Милорад Максимовић, портир–домар
Владан Миловановић, портир–домар
Горан Николић, портир–домар
Александар Миловановић, портир–домар
Драган Милошевић,портир–домар