Телефон
034 617 05 00

Факс
034 617 05 04

www.joakimvujic.com

Билетарница
10–12 и 18–20
034 33 20 63
design by TRIANGLON

Google+
YouTube
Flickr
Blogger
Facebook
Follow strujajoe on Twitter Twitter
WordPress
Scoop.it
Netvibes
Wikipedia




 
ЈоакимФест

ЈОАКИМФЕСТ 2011

8. Фестивал најбољих позоришних представа
по текстовима домаћих аутора


С ОЦЕМ У ТЕАТАР


РУЖЕЊЕ РУЖНОГ
Заједнички именитељ свих представа осмог ЈоакимФеста јесте беспоштедна вивисекција друштвене стварности. Трагикомичност времена у коме живимо у великој мери одредила је и тематски круг драмских аутора.Тескоба и баналност свакодневице, корумпираност друштва, користољубље, малограђански дух, простаклук и неукус, лаж и аморалност, неприлагођеност, неизвесност и несигурна егзистенција,  најчешће су теме представа овогодишње селекције. Налазећи адекватан сценски израз талентовани и смели редитељи, углавном средње генерације, на најдиректнији начин комуницирају са савременим тренутком. Критички аналитично, често са осећајем горчине, беспоштедно и храбро извргавају подсмеху болесно друштво и парадоксе савременог света у коме је све мање наде и оптимизма.

Драган Јаковљевић, редитељ, селектор и директор ЈоакимФеста



Селектор осмог ЈоакимФеста, господин Драган јаковљевић, редитељ из Крагујевца, одабрао је седам позоришних представа које се изводе у оквиру такмичарског програма. У част награђених извводи се представа рађена по тексту Милоша Црњанског СЕОБЕ у режији Пјер Валтер Полица.
Избор пратећег програма: Драган Јаковљевић, редитељ.
Дирекција Фестивала: Драган Јаковљевић (директор), Александар Милорадовић, Зоран Миљковић, Данијела Миленковић, Мирјана Вујанић, Ненад Милорадовић и Надица Огњановић.

Књажевско-српски театар, Ђорђе МилосављевићЂаво и мала госпођа, редитељ Жанко Томић.
Народно позориште у Нишу, Бранислав Нушић Ожалошћена породица, редитељ Андраш Урбан.
Крушевачко позориште и фестивал Дани комедије Јагодина, Бранислав Нушић Пут око света, редитељ Југ Радивојевић.
Установа културе Вук Караџић из Београда, Небојша Ромчевић PR или потпуно расуло, редитељ Егон Савин.
Босанско народно позориште Зеница, Жељко Хубач Бизарно, редитељ Петар Кауков.
Атеље 212 из Београда, Горан Петровић Матица, редитељ Рахим Бурхан.
Звездара театар из Београда, Душан Ковачевић Живот у тесним ципелама, редитељ Душан Ковачевић.
У част награђених - Књажевско-српски театар, Милош Црњански Сеобе, редитељ Пјер Валтер Полиц.
Плакат
Текст образложења селекције Фестивала
Прес клипинг



ПРЕДСТАВЕ У КОНКУРЕНЦИЈИ ЗА НАГРАДЕ


7. мај
Књажевско-српски театар Крагујевац

ЂАВО И МАЛА ГОСПОЂА

Ђорђе Милосављевић, редитељ Жанко Томић
Фотографија
Фотографија
8. мај
Народно позориште у Нишу

ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Бранислав Нушић, редитељ Андраш Урбан
Фотографија
Сусрети са срвараоцима
9. мај
Крушевачко позориште и фестивал Дани комедије Јагодина

ПУТ ОКО СВЕТА

Бранислав Нушић, редитељ Југ Радивојевић
Фотографија
Сусрети са срвараоцима
10. мај
Установа културе Вук Караџић Београд

PR ИЛИ ПОТПУНО РАСУЛО

Небојша Ромчевић, редитељ Егон Савин
Фотографија
Сусрети са срвараоцима
11. мај
Босанско народно позориште Зеница

БИЗАРНО

Жељко Хубач, редитељ Петар Кауков
Фотографија
Сусрети са срвараоцима
12. мај
Атеље 212 Беград

МАТИЦА

Горан Петровић, редитељ Рахим Бурхан
Фотографија
Сусрети са срвараоцима
14. мај
Звездара театар Београд

ЖИВОТ У ТЕСНИМ ЦИПЕЛАМА

Аутор текста и редитељ Душан Ковачевић
Фотографија
Susreti sa stvaraocima
15. мај
Књажевско-српски театар Крагујевац
(у част награђених)

СЕОБЕ

Милош Црњански, редитељ Пјер Валтер Полиц
Фотографија
Фотографија



О НАГРАДАМА


Жири:

Боро Драшковић, редитељ (председник), Фотографија
Маја Пелевић, драмска списатељица, Фотографија
Славко Милановић, драматург. Фотографија
Фотографија Фотографија

Награде


Јоакимова награда за најбољу представу
Јоакимова награда за режију
Јоакимова награда за текст или адаптацију
Јоакимова награда за глуму
Јоакимова награда за сценографију
Јоакимова награда за костим
Јоакимова награда за оригиналну музику
Јоакимова специјална награда


Награда публике, просечна оцена 9,56, припала је представи Атељеа 212 МАТИЦА по тексту Горана Петровића у режији Рахима Бурхана.


О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е
  1. Јоакимова награда за најбољу представу додељује се
    Народном позоришту у Нишу за представу Ожалошћена породица по тексту Бранислава Нушића, у режији Андраша Урбана, због жестоке и храбре реинтерпретације класичног дела српске баштине.
  2. Јоакимова награда за најбољи савремени драмски текст додељује се
    Душану Ковачевићу за текст представе Живот у тесним ципелама, Звездара театар из Београда.
    Душан Ковачевић драмску ситуацију високе напетости штрајк радника следећи нашу свакодневну праксу преобраћа у reality show кроз високу ангажованост и ироничну критику друштвене стварности.
  3. Јоакимова награда за најбољу режију додељује се
    Андрашу Урбану за представу Ожалошћена породица по тексту Бранислава Нушића, у извођењу Народног позоришта у Нишу.
    Андраш Урбан нас је својом убојитом маштовитошћу присилио да тако познат комад гледамо на један сасвим нови и неочекивани начин, не угрожавајући Нушићев хумор.
  4. Јоакимова награда за сценографију додељује се
    Андрашу Урбану за решење простора представе Ожалошћена породица који на изненађујући и ироничан начин омогућава динамику колективне игре глумаца.
  5. Ирени Белојици, за представу Ожалошћена породица по тексту Бранислава Нушића, у извођењу Народног позоришта у Нишу, за изванредно извођење савременог костима којим нам је дочарала Нушићеве ликове као наше савременике.
  6. Јоакимова награда за најбољу музику додељује се
    Влатку  Стефановском, за представу Матица по тексту Горана Петровића, у режији Рахима Бурхана, који је својом суптилном партитуром подржавао континуитет глумачке емоције.
  7. Јоакимове награде за најбоља глумачка остварења (равноправне) додељују се:
    Милорад Мандић Манда за улогу Јованче Мицића у представи Пут око света редитеља Југа Радивојевића у продукцији Крушевачког позоришта и фестивала Дани комедије Јагодина.
    Милорад Мандић Манда својим аутентичним хумором заузима посебно место у нашој богатој комичарској традицији приказивачких уметности.
    Душанка Стојановић Глид за улогу Катарине у комаду Небојше Ромчевића ПР или потпуно расуло у режији Егона Савина.
    Душанка Стојановић Глид претвара текст у бујицу смеха до суза.
    Борис Исаковић за улогу Леке у комаду Небојше Ромчевића ПР или потпуно расуло у режији Егона Савина. 
    Борис Исаковић кроз салве смеха раскошно тумачи сјај и беду данашњег интелектуалца трагикомичне транзиције.
    Петар Краљ за улогу Андрије Гавровића у комаду Матица Горана Петровића у режији Рахима Бурхана.
    Петар Краљ у својој богатој ризници драмских улога отвара место за нови лик кроз који снажно тумачи сложену ситуацију породице и распада једне земље.
  8. Јоакимова специјална награда додељује се
    Горану Петровићу за текст Матица, Атеље 212.
    Горан Петровић један је од наших најзначајнијих прозних писаца написао први драмски текст који на потресан начин говори о земљи које више нема.
Фотографија Фотографија Фотографија





ЈОАКИМФЕСТ 2010

7. Фестивал најбољих позоришних представа
по текстовима домаћих аутора


С ОЦЕМ У ТЕАТАР


ЈоакимФест, једна од важнијих културних и позоришних манифестација у Крагујевцу Театрополису и Србији, годинама остаје истрајан у опредељењу да промовише националну драму и подстиче стваралаштво домаћег писца.
Све представе такмичарског програма ангажовано комуницирају са актуелним друштвеним збивањима и окупљју се око стожерне, заједничке теме преиспитивања митских образаца, моралних начела, националних, али и мундијалистичких идеја у транзиционом и глобалистичком свету. У драматуршком смислу присутно је преиспитивање поновног прочитавања класичних проседеа, као и иновативност редитељског приступа класичном делу.

Драган Јаковљевић, редитељ, селектор и директор ЈоакимФеста



Селектор седмог ЈоакимФеста, господин Драган јаковљевић, редитељ из Крагујевца, одабрао је осам позоришних представа које се изводе у оквиру такмичарског програма. У част награђених извводи се монодрама Мирка Бабића Кад су цветале тикве аутора Драгослава Михаиловића.
Избор пратећег програма: Драгана Бошковић, театролог из Београда и Драган Јаковљевић, редитељ.
Дирекција Фестивала: Драган Јаковљевић (директор), Александар Милорадовић, Зоран Миљковић, Данијела Миленковић, Мирјана Вујанић, Ненад Милорадовић и Надица Огњановић.

Народно позориште Суботица, Борислав Михајловић Михиз Бановић Страхиња, редитељ Урбан Андраш.
Културни центар Инђија, Хипертензија,  аутор и редитељ Светислав Басара.
Народно позориште Стерија из Вршца, Данило Киш Електра, редитељ Боро Драшковић.
Пратећи програм - Нарорно позориште Ужице, Александар Повић Црвенкапа, редитељ Милан Нешковић.
Књажевско-српски театар из Крагујевца, Ђорђе Милосављевић Контумац, редитељ Жанко Томић.
Народно позориште у Нишу, Бранислав Нушић Госпођа министарка, редитељ Душан Јовановић.
Народно позориште у Београду, Бранислав Нушић Покојник, режија и адаптација Егон Савин.
Београдско драмско позориште, Сања Домазет Месец у пламену, редитељ Стефан Саблић.
Позориште Бошко Буха из Београда, Ђорђе Милосављевић Игра у тами, редитељ Југ Радивојевић.
У част награђених - монодрама Мирка Бабића Кад су цветале тикве аутора Драгослава Михаиловића.
Текст образложења селекције Фестивала
Плакат
Прес клипинг



ПРЕДСТАВЕ У КОНКУРЕНЦИЈИ ЗА НАГРАДЕ


7. мај
Народно позориште Суботица

БАНОВИЋ СТРАХИЊА

Борислав Михајловић Михиз, редитељ Урбан Андраш
Фотографија
Сусрети са ствараоцима
8. мај
Културни центар Инђија

ХИПЕРТЕНЗИЈА

Аутор и редитељ Светислав Басара
Фотографија
Сусрети са ствараоцима
9. мај
Народно позориште Стерија, Вршац

ЕЛЕКТРА

Данило Киш, редитељ Боро Драшковић
Фотографија
10. мај
Књажевско-српски театар
Крагујевац

КОНТУМАЦ

Ђорђе Милосављевић, редитељ Жанко Томић
Фотографија
Сусрети са ствараоцима
11. мај
Народно позориште у Нишу

ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Бранислав Нушић, редитељ Душан Јовановић
Фотографија
Сусрети са ствараоцима
12. мај
Народно позориште у Београду

ПОКОЈНИК

Бранислав Нушић, режија и адаптација Егон Савин
Фотографија
Сусрети са ствараоцима
13. мај
Београдско драмско позориште

МЕСЕЦ У ПЛАМЕНУ

Сања Домазет, редитељ Стефан Саблић
Фотографија
Сусрети са ствараоцима
14. мај
Позориште Бошко Буха
Београд

ИГРА У ТАМИ

Ђорђе Милосављевић, редитељ Југ Радивојевић
Фотографија
Сусрети са ствараоцима
15. мај
Монодрама Мирка Бабића
Крагујевац
(у част награђених)

КАД СУ ЦВЕТАЛЕ ТИКВЕ

По тексту Драгослава Михаиловића
Фотографија



О НАГРАДАМА


Жири:

Драгана Бошковић (председник), театролог, Београд,Фотографија
Анђелка Николић, редитељ, Београд,Фотографија
Мирко Демић, књижевник, Крагујевац.Фотографија

Награде


Јоакимова награда за најбољу представу
Јоакимова награда за режију
Јоакимова награда за текст или адаптацију
Јоакимова награда за глуму
Јоакимова награда за сценографију
Јоакимова награда за костим
Јоакимова награда за оригиналну музику
Јоакимова специјална награда


Награда публике, просечна оцена 9,97, припала је представи Београдског драмског позоришта Месец у пламену по тексту Сање Домазет у режији Стефана Саблића.


О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е
  1. Јоакимова награда за најбољу представу додељује се
    Народном позоришту из Суботице за представу Бановић Страхиња, по тексту Борислава Михајловића Михиза, у режији Андраша Урбана, за савремено и узбудљиво читање класичног комада, које је резултат мудрог репертоарског потеза, употребе супериорног редитељског језика, надахнуте и прецизне колективне глумачке игре и изузетног уметничког доприноса читавог ауторског тима.
  2. Јоакимова награда за најбољи савремени драмски текст додељује се
    Ђорђу Милосављевићу, за текст Контумац, у извођењу Књажевско-српског театра из Крагујевца за актуелно, вишеслојно и жанровски прецизно драмско ткање, које успешно комбинује историјску грађу, поетско надахнуће и драматуршки таленат.
  3. Јоакимова награда за најбољу режију додељује се
    Бори Драшковићу за представу Електра по тексту Данила Киша, у извођењу Сцене на румунском језику Народног позоришта Стерија из Вршца, за узбудљив редитељски подухват који успешно спаја снагу античког мита, поетски језик Данила Киша, инвентивност на плану употребе сценског простора и делотворан рад на глумачкој експресији.
    Награда је додељена већином гласова. 
  4. Јоакимова награда за сценски простор додељује се
    Бори Драшковићу за представу Електра, по тексту Данила Киша, у режији Бора Драшковића, у извођењу Сцене на румунском језику Народног позоришта Стерија из Вршца, за инспиративну употребу амбијенталног театра као моћног средства драмског израза, која успоставља несвакидашње узбудљиви проток енергије између извођача и публике.
  5. Јоакимова награда за најбољи костим додељује се
    Марини Меденици, за представу Покојник по тексту Бранислава Нушића, у режији Егона Савина, Народног позоришта из Београда за костимско решење које са једнаким успехом делује на плану ликовности, значења и доприноса глумачкој игри.
  6. Јоакимова награда за најбољу музику додељује се
    Лајку Феликсу за представу Бановић Страхиња по тексту Борислава Михајловића Михиза, у режији Андраша Урбана, Народног позоришта из Суботице за ауторски рад који плени како својом естетском димензијом тако и добром инкорпорираношћу у драматургију представе, и отвара потпуно нову димензију познатог мита.
  7. Јоакимове награде за најбоља глумачка остварења (равноправне) додељују се:
    Сањи Крстовић, за улогу Госпође министарке у представи Госпођа министарка по тексту Бранислава Нушића у режији Душана Јовановића Народног позоришта из Ниша,
    за успешну и оригиналну креацију водеће улоге, која плени како спонтаношћу и аутентичним шармом, тако и интелигентним и занатски импресивним радом на грађењу и развоју карактера.
    Александру Ђурици, за улогу Анте у представи Покојник Народног позоришта из Београда за успешно читање и реализацију амбивалентног лика малог човека, који на драматуршки сведеном простору отвара кључно важну димензију класичног комада.
    Данијели Штајнфелд, за улогу Милене Павловић Барили у представи Месец у пламену, по тексту Сање Домазет у режији Стефана Саблића Београдског драмског позоришта, за зрелу и сигурну интерпретацију психолошки комплексног, али и наглашено поетизованог лика, уз коришћење минималних средстава које резултује пуноћом, притајеном снагом и сугестивношћу.
    Владану Живковићу, за улогу Симе Милосављевића Паштрмца - Амиџе у представи Контумац Књажевско-српског театра, за језгровиту, сугестивну и харизматичну игру, која је доследно спроведена и представља важан ослонац у представи.
  8. Јоакимова специјална награда за сценски говор додељује се Радовану Кнежевићу, за представу Игра у тами по тексту Ђорђа Милосављевића у режији Југа Радивојевића Позоришта Бошко Буха из Београда за занатски перфектни, студиозни и са тачном мером спроведен рад на пољу сценског говора, који даје кључни допринос аутентичности глумачке игре.
Фотографија Фотографија
Фотографија Фотографија
Фотографија Фотографија Фотографија
ЖИРИ ЈОАКИМФЕСТА
Драгана Бошковић (председник), Анђелка Николић и Мирко Демић





ЈОАКИМФЕСТ 2009

6. Фестивал најбољих позоришних представа Србије по текстовима домаћих аутора


С ОЦЕМ У ТЕАТАР


Овогодишња селекција ЈокимФеста 2009, ТРЕЋИ ПУТ С ОЦЕМ У ТЕАТАР, која указује да је у току трећа година фестивала који ће, надамо се заувек, у Крагујевцу позиционирати фестивал домаћег драмског текста (где му је и место, с обзиром на Јоакима Вујића и значај првог театра у Срба, Књажевско-српског театра, основаног 1835.) је свесно политички ангажована. Политички театар је на сцени пуном снагом, како је и ред у временима кризе. Нема болније поруке од комичне. Ништа аутентичније од муке у сопственом дворишту. Свега сувише, преко мере! Немогућно је да театар, који потказује живот, како рече Душан Ковачевић, не увиди да је граница свих издржљивости пређена. Театар реагује муњевито, сублимно, заоштрено, критички.

Драгана Бошковић - селектор ЈоакимФеста 2008.



Селектор 6. ЈоакимФеста 2009. године, госпођа Драгана Бошковић, театролог из Београда, одабрала је осам позоришних представа које се изводе у оквиру такмичарског програма. Представа по тексту Н. В. Гогоља  Дневник једног лудака изводи се у част награђених.
Избор пратећег програма: Драган Јаковљевић, редитељ.

Дирекција Фестивала: Драган Јаковљевић(директор), Александар Милорадовић, Зоран Миљковић, Мирјана Вујанић, Ненад Милорадовић и Надица Огњановић.

Српско народно позориште из Новог Сада, Милена Марковић Брод за лутке, редитељ Ана Томовић.
Атеље 212 из Београда, Јордан Цветановић Терапија,  редитељ Горан Марковић.
Народно позориште Републике Српске Бања Лука, Бранислав Нушић Народни посланик, редитељ Никола Пејаковић.
Књажевско-српски театар из Крагујевца, Бранислав Нушић Госпођа министарка, редитељ Јован Грујић.
Краљевачко позориште, Љубомир Симовић Путујуће позориште Шопаловић, редитељ Небојша Дугалић.
Југословенско драмско позориште из Београда, Лаза Лазаревић Швабица, драматизација и режија Ана Ђорђевић.
Народно позориште из Београда, Меша Селимовић Дервиш и смрт, редитељ Егон Савин.
Звездара театар из Београда, Душан Ковачевић Генерална проба самоубиства,  редитељ Душан Ковачевић.
Књажевско-српски театар из Крагујевца, Николај Васиљевич Гогољ Дневник једног лудака, монодрама Ивана Видосављевића.

Текст образложења селекције Фестивала
Отварање Фестивала
Прес клипинг
Плакат Фестивала



ПРЕДСТАВЕ У КОНКУРЕНЦИЈИ ЗА НАГРАДЕ


7. мај
Српско народно позориште
Нови Сад

БРОД ЗА ЛУТКЕ

Милена Марковић, редитељ Ана Томовић
Фотографија
Сусрети са ствараоцима
8. мај
Атеље 212
Београд

ТЕРАПИЈА

Јордан Цветановић, редитељ Горан Марковић
Фотографија
Сусрети са ствараоцима
9. мај
Народно позориште Републике Српске Бања Лука

НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Бранислав Нушић, редитељ Никола Пејаковић
Фотографија
Сусрети са ствараоцима
10. мај
Књажевско-српски театар Крагујевац

ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Бранислав Нушић, редитељ Јован Грујић
Фотографија
Сусрети са ствараоцима
11. мај
Краљевачко позориште
Краљево

ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Љубомир Симовић, редитељ Небојша Дугалић
Фотографија
Сусрети са ствараоцима
12. мај
Југословенско драмско позориште
Београд

ШВАБИЦА

Лаза Лазаревић, драматизација и режија Ана Ђорђевић
Фотографија
Сусрети са ствараоцима
13. мај
Народно позориште
Београд

ДЕРВИШ И СМРТ

Меша Селимовић, редитељ Егон Савин
Фотографија
Сусрети са ствараоцима
14. мај
Звездара театар
Београд

ГЕНЕРАЛНА ПРОБА САМОУБИСТВА

Душан Ковачевић, редитељ Душан Ковачевић
Фотографија
Сусрети са ствараоцима
15. мај
Књажевско-српски театар
Крагујевац
(у част награђених)

ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ЛУДАКА

Н. В. Гогољ, монодрама Ивана Видосављевића
Фотографија



О НАГРАДАМА


Жири фестивала:

Душан Спасојевић, драмски писац из Ваљева (председник),
Ђурђа Тешић, редитељ из Београда,
Снежана Ковачевић, костимограф из Ужица.

Награде


Јоакимова награда за најбољу представу
Јоакимова награда за режију
Јоакимова награда за текст или адаптацију
Јоакимова награда за глуму
Јоакимова награда за сценографију
Јоакимова награда за костим
Јоакимова награда за оригиналну музику
Јоакимова специјална награда


Награда публике, просечна оцена 9,72, припала је представи Звездара театра из Београда Генерална проба самоубиства аутора текста и редитеља Душана Ковачевића.


О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е
  1. Ретко када врхунска књижевност пронађе свој израз на сцени. У представи ДЕРВИШ И СМРТ изузетна ауторска поетика и глумачка игра доказале су да је, када се сва три елемента споје, резултат врхунски театар. Јоакимову награду за најбољу представу у целини додељујемо представи ДЕРВИШ И СМРТ Народног позоришта из Београда.
  2. Истрајност у намери да театар буде простор духовности и истине, и умеће да се истина на сцени каже на узбудљив, дубок, а једноставан начин, чини редитеља Егона Савина мајстором редитељске вештине. Јоакимову награду за најбољег редитеља фестивала додељујемо Егону Савину за режију представе ДЕРВИШ И СМРТ Народног позоришта из Београда.
  3. За изузетну глумачку мисао и убедљиву глумачку трансформацију Јоакимову награду додељујемо Јасни Ђуричић за улоге Мале сестре, Алисе, Снежане, Златокосе, Палчице, Принцезе, Жене и Вештице у представи БРОД ЗА ЛУТКЕ Српског народног позоришта из Новог Сада.
  4. Неки су мислили да је на сцени мушкарац. Неки су мислили да је на сцени старија глумица. Неки су мислили да је у питању сценска маска. Ипак, сви смо осетили да је на сцени жива, аутентична, маштовита, Нушићева, али пре свега Николинина Павка. Јоакимову награду додељујемо Николини Ђорђевић за улогу Павке у представи НАРОДНИ ПОСЛАНИК Народног позоришта из Бања Луке.
  5. Осетити у једном човеку страст и мир, нежност и снагу, правдољубивост и осветољубивост, духовност и профаност људске природе, а све то донети лако, меко, минималистичким глумачким средствима учинило је да са сцена осетимо сву лепоту глумачке уметности. Јоакимову награду додељујемо Николи Ристановском за улогу Ахмета Нурудина у представи ДЕРВИШ И СМРТ Народног позоришта из Београда.
  6. Уживали смо у машти, духовитости, прецизности, оригиналности, изузетној унутрашњој и спољашњој трансформацији ликова. Једном речју уживали смо у игри Бранимира Брстине. Јоакимову награду додељујемо Бранимиру Брстини за улоге Глумца, Капетана, Бизнисмена, Адвоката и Психијатра у представи ГЕНЕРАЛНА ПРОБА САМОУБИСТВА Звездара Театра из Београда.
  7. Минималистичким средствима остварен је метафизички простор, монументалан, асоцијативан сценски простор који притом додаје још једну димензију глумачкој игри. Јоакимову награду за најбољу сценографију додељујемо Егону Савину.
  8. За комплексно и оригинално промишљање сценског костима у сложеној, ауторској естетици у којој је избегнута свака буквалност и илустративност. Јоакимову награду за најбољи костим додељујемо Момирки Баиловић за представу БРОД ЗА ЛУТКЕ Српског народног пзориста из Новог Сада.
  9. Није лако направити добру музику. Још је теже направити естетски аутентичну сценску музику која оставља простор за глумца, а допуњава редитељску концепцију. Јоакимову награду за најбољу музику додељујемо Дарку Рундеку за представу БРОД ЗА ЛУТКЕ Српског народног позоришта из Новог Сада.
  10. Ове године жири је одлучио да Јоакимову специјалну награду додели Ани Томовић за режију представе БРОД ЗА ЛУТКЕ Српског народног позоришта из Новог Сада. Због изузетно тешког задатка да један поетски, фрагментарни текст уобличи у представу која упркос сложеној структури остварује добру комуникацију са публиком.
  11. Хумор је увек лековит. Ипак, није сваки хумор израз дубине и муке живота савременог човека. Особеност комичарског талента Душана Ковачевића сви већ добро познајемо и волимо, али изненадити нас и поново насмејати сопственој бизарној стварности врхунско је умеце. У тексту ГЕНЕРАЛНА ПРОБА САМОУБИСТВА Душан Ковачевић то чини убојитије и јаче него икад до сад. Јоакимову награду додељујемо Душану Ковачевићу за текст представе ГЕНЕРАЛНА ПРОБА САМОУБИСТВА Звездара Театра из Београда.
Фотографија
Фотографија
Све награде су додељене једногласном одлуком жирија.
ЖИРИ ЈОАКИМФЕСТА
Душан Спасојевић (председник), Ђурђа Тешић, Снежана Ковачевић





ЈОАКИМФЕСТ 2008

5. Фестивал најбољих позоришних представа Србије по текстовима домаћих аутора


С ОЦЕМ У ТЕАТАР


Како се указала празнина на небу позоришних фестивала, Крагујевац ТЕАТРОПОЛИС је ускочио са ЈОАКИМФЕСТОМ, Данима Оца српског театра, Јоакима Вујића, који је пре времена и изван моде покушао да се бори са елефантима, гусларима, ветрењачама и крмећим касовима. И, да видите, успео је у томе. Нема никаквог видљивог разлога да ЈОАКИМФЕСТ, који се сваке године одвија у Крагујевцу од 7. до 15. маја не буде заувек фестивал српске драме.

Драгана Бошковић - селектор ЈоакимФеста 2008.



Селектор петог ЈоакимФеста 2008. године, госпођа Драгана Бошковић, театролог из Београда, одабрала је седам позоришних представа које се изводе у оквиру такмичарског програма.
Пратећи програм: Народно позориште из Мостара, БиХ; Народно позориште из Букурешта, Румунија; Народно позориште из Сарајева, БиХ. Избор пратећег програма: Драган Јаковљевић, редитељ.
Дирекција ЈоакимФеста: Драган Јаковљевић (директор), Александар Милорадовић, Зоран Миљковић, Мирјана Вујанић, Ненад Милорадовић и Надица Огњановић.

Народно позориште из Мостара, БиХ, Кен Кеси Лет изнад кукавичјег гнезда, редитељ Ерол Кадић.
Народно позориште из Букурешта, Румунија, Василе Алеkсандри Sanziana si Pepelea, редитељ Дан Тудор.
Атеље 212 из Београда, Бора Ћосић Улога моје породице у светској револуцији, редитељ Душан Јовановић.
Народно позориште Тоша Јовановић из Зрењанина, Иван М. Лалић Хрој нације, редитељ Егон Савин.
Крушевачко позориште Меша Селимовић Тврђава, редитељ Небојша Брадић.
Народно позориште из Ниша, Иван Јовановић, Дејан Петковић, Марјан Тодоревић Одабрани и уништени, редитељ Кокан Млоаденовић.
Српско народно позориште из Новог Сада, Маја Пелевић Ја или неко други, редитељ Кокан Младеновић.
Југословенско драмско позориште из Београда, Бранислав Нушић Тако је морало бити, редитељ Егон Савин.
Књажевско-српски театар из Крагујевца, Данко Поповић Конак у Крагујевцу, редитељ Владимир Лазић.
Народно позориште из Сарајева, БиХ, Јован Стерија Поповић Родољупци, редитељ Градимир Гојер.

Текст образложења селекције Фестивала
Отварање Фестивала
Прес клипинг
Прес клипинг
Плакат Фестивала



ПРЕДСТАВЕ У КОНКУРЕНЦИЈИ ЗА НАГРАДЕ


3. мај
Народно позориште
Мостар, БиХ
(ван конкуренције)

ЛЕТ ИЗНАД КУКАВИЧЈЕГ ГНЕЗДА

Кен Кеси, редитељ Ерол Кадић
7. мај
Народно позориште
Букурешт, Румунија
(ван конкуренције)

SANZIANA SI PEPELEA

Василе Александри, редитељ Дан Тудор
Фотографија
8. мај
Атеље 212
Београд

УЛОГА МОЈЕ ПОРОДИЦЕ У СВЕТСКОЈ РЕВОЛУЦИЈИ

Бора Ћосић, редитељ Душан Јовановић
Фотографија
Сусрети са ствараоцима
9. мај
Народно позориште Тоша Јовановић
Зрењанин

ХЕРОЈ НАЦИЈЕ

Иван М. Лалић, редитељ Егон Савин
Фотографија
Сусрети са ствараоцима
10. мај
Крушевачко позориште

ТВРЂАВА

Меша Селимовић, редитељ Небојша Брадић
Фотографија
Сусрети са ствараоцима
11. мај
Народно позориште
Ниш

ОДАБРАНИ И УНИШТЕНИ

Иван Јовановић, Дејан Петковић, Марјан Тодоровић, редитељ Кокан Младеновић
Фотографија
Сусрети са ствараоцима
12. мај
Српско народно позориште
Нови Сад

ЈА ИЛИ НЕКО ДРУГИ

Маја Пелевић, редитељ Кокан Младеновић
Фотографија
Сусрети са ствараоцима
13. мај
Југословенско драмско позориште
Београд

ТАКО ЈЕ МОРАЛО БИТИ

Бранислав Нушић, редитељ Егон Савин
Фотографија
Сусрети са ствараоцима
14. мај
Књажевско-српски театар
Крагујевац

КОНАК У КРАГУЈЕВЦУ

Данко Поповић, редитељ Владимир Лазић
Фотографија
Сусрети са ствараоцима
15. мај
Народно позориште
Сарајево, БиХ
(у част награђених)

РОДОЉУПЦИ

Ј. С. Поповић, редитељ Градимир Гојер
Фотографија



О НАГРАДАМА


Жири фестивала:

Снежана Никшић, глумица,
Видосав Стевановић, књижевник,
Димитрије Јовановић, редитељ.

Награде


Награда за најбољу представу
Награда за најбољу режију
Награда за најбољи текст или адаптацију
Четири глумачке награде
Награда за најбољу сценографију
Награда за најбољи костим
Награда за оригиналну музику
Специјална награда није додељена


Награда публике припала је представи Српског народног позоришта из Новог Сада
аутора Маје Пелевић Ја или неко други у режији Кокана Младеновића.


Жири изражава задовољство због веома професионалног нивоа свих представа, због изванредног учешћа крагујевачке публике као и захвалност због гостопримства Књажевско-српског театра и самог Града Крагујевца. Жири је донео следеће:

О Д Л У К Е
  1. Награда за оригиналну музику додељује се Зорану Ерићу, за музику у представи Тврђава Крушевачког позоришта.
  2. Награда за најбољи костим додељује се Ангелини Атлагић за костиме у представи Тако је морало бити у извођењу Југословенског драмског позоришта из Београда.
  3. Награда за најбољу сценографију додељује се Нурулах Тунчеру за сценографију у представи Тврђава Крушевачког позоришта.
  4. Награда за најбољи текст додељује се аутору Дејану Петковићу за текст Виа Долорес у представи Одабрани и уништени у извођену Нишког Народног позоришта.
  5. Награда за најбољу режију додељује се Кокану Младеновићу за режију представе Одабрани и уништени у извођењу Народног позоришта из Ниша.
  6. Награда за најбољу представу додељује се представи Одабрани и уништени у извођењу Народног позоришта из Ниша.
  7. Ми смо као жири дали себи слободу да изменимо редослед објављивања награда и да на последње место ставимо оне који су први у сваком позоришту и на којима свако позориште почива, то су глумци. У изузетно јакој конкуренцији награде за глумачка остварења добили су:
    1.Сања Микитишин, за улогу Десанке Животић у представи Херој нације и у извођењу Народног позоришта Тоша Јовановић из Зрењанина.
    2.Марија Меденица, за улогу Оне у представи Ја или неко други и у извођењу Српског народног позоришта из Новог Сада.
    3.Дејан Цицмиловић, за улогу Ђорђа Карађорђевића у представи Одабрани и уништени Народног позоришта из Ниша.
    4.Јасна Ђуричић, за улогу Мајке у представи Ја или неко други Српског народног позоришта из Новог Сада.
    5. Анита Манчић, за улогу Јеле у представи Тако је морало бити Југословенског драмског позоришта из Београда.
Фотографија
Фотографија
Фотографија
Све награде су додељене једногласном одлуком жирија.
ЖИРИ ЈОАКИМФЕСТА
Снежана Никшић (председник), Видосав Стевановић, Димитрије Јовановић





ЈОАКИМФЕСТ 2007

Фестивал најбољих позоришних представа Србије и представа из иностраних земаља изведених на српском језику


ПРВИ ПУТ С ОЦЕМ У ТЕАТАР



Оцу српског театра, господину Јоакиму Вујићу
Ваше ће се Весело позорје, драги позоришни оче,
од ове године поделити у два дела. То је опет,
разумећете Ви то добро, она српска вечна особина
да је све у туђој авлији боље, или лошије, можда,
но, у сваком случају, треба га затрти, да не смета!
И тако, од ове значајније године, у којој сабирамо
већ век и шездесет година откад Вас нема, Крагујевац,
Театрополис, играће српско позорје
тако да га се ни Ви, ни они не стиде!

Драгана Бошковић - селектор ЈоакимФеста 2007.



Селектор ЈоакимФеста 2007. године је госпођа Драгана Бошковић, театролог из Београда. Од 7-14. маја на ЈоакимФесту девет позоришних представа, седам у конкуренцији за награде.
Пратећи програм фестивала, Angelo Savelli: Ad oriente di Goldoni (Источно од Голдонија) consulenza del Prof. Siro Ferrone, Pupi e Fresedde - Teatro di Rifredi, Firenze, Italy.
У част победника, Душан Ковачевић Урнебесна трагедија, редитељ Драган ЈАковљевић, Teatrul Al. Davila Pitesti, Romania.
Дирекција ЈоакимФеста: Драган Јаковљевић (директор), Александар Милорадовић, Светлана Борковић, Зоран Миљковић, Ана Весовић и Надица Огњановић.


Народно позориште - Ниш Лаза Лазаревић Швабица, драматизација и режија Мирослав Бенка.
Pupi e Fresedde - Teatro di Rifredi Firenze, Italy, Angelo Savelli Ad oriente di Goldoni (Источно од Голдонија) consulenza del Prof. Siro Ferrone.
Атеље 212 из Београда, Душан Спасојевић Одумирање, редитељ Егон Савин.
Звездара театар из Београда, Небојша Ромчевић Брод љубави, редитељ Дарко Бајић.
Београдско драмско позориште из Београда, Драган Николић Трансилванија, редитељ Милан Караџић.
Народно позориште РС Бања Лука Бранислав Нушић Госпођа министарка, редитељ Милица Краљ.
Позориште на Теразијама из Београда, Предраг Перишић Хероји, редитељ Славенко Салетовић.
Књажевско-српски театар из Крагујевца, Милош Црњански Сеобе, драматизација Александар Саша Петровић, адаптација и режија Пјер Валтер Полиц.
Teatrul Al. Davila Pitesti, Romania, Душан Ковачевић Урнебесна трагедија, редитељ Драган Јаковљевић.

Текст образложења селекције Фестивала
Прес клипинг
ЈоакимФест - Видео клип



ПРЕДСТАВЕ У КОНКУРЕНЦИЈИ ЗА НАГРАДЕ


7. мај
Народно позориште
Ниш

ШВАБИЦА

Лаза Лазаревић, драматизација и режија Мирослав Бенка
Фотографија
Сусрети са ствараоцима

8. мај
Pupi e Fresedde - Teatro di Rifredi, Firenze, Italy
(ван конкуренције)

ИСТОЧНО ОД ГОЛДОНИЈА

Angelo Savelli, consulenza del Prof. Siro Ferrone
Фотографија
Фотографија
9. мај
Атеље 212
Београд

ОДУМИРАЊЕ

Душан Спасојевић, редитељ Егон Савин
Фотографија
Сусрети са ствараоцима
10. мај
Звездара театар
Београд

БРОД ЉУБАВИ

Небојша Ромчевић, редитељ Дарко Бајић
Фотографија
Сусрети са ствараоцима
Сусрети са ствараоцима
11. мај
Београдско драмско позориште

ТРАНСИЛВАНИЈА

Dragan Nikolić, reditelj Milan Karadžić
Фотографија
Сусрети са ствараоцима
12. мај
Народно позориште РС
Бања Лука

ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Бранислав Нушић, редитељка Милица Краљ
Фотографија
Сусрети са ствараоцима
13. мај
Позориште на Теразијама
Београд

ХЕРОЈИ

Предраг Перишић, редитељ Славенко Салетовић
Фотографија
Сусрети са ствараоцима
14. мај
Књажевско-српски театар
Крагујевац

СЕОБЕ

Милош Црњански, адаптација и режија Пјер Валтер Полиц
Фотографија
Сусрети са ствараоцима
Сусрети са ствараоцима
15. maj
Teatrul Al. Davila
Pitesti, Romania
(вн конкуренције)

УРНЕБЕСНА ТРГЕДИЈА

Душан Ковачевић, редитељ Драган Јаковљевић
Фотографија



О НГРДАМА


Жири фестивала ЈОАКИМФЕСТ 2007 у саставу :

Рашко В. Јовановић, театролог (председник), Ивана Вујић, редитељка и Александра Николић, глумица.
Пошто је одгледао све представе такмичарског програма Фестивала на седници одржаној 14.05.2007. године у 23 часа једногласно је

ОДЛУЧИО
  1. Награда за најбољу представу равноправно се додељује представама ХЕРОЈИ Предрага Перишића, у режији Славенка Салетовића и извођењу ПОЗОРИШТА НА ТЕРАЗИЈАМА из Београда и СЕОБЕ Милша Црњанског, у режији Пјер Валтер Полица и извођењу Књажевско-српског театра из Крагујевца;
  2. Награда за најбољи текст додељује се Душану Спасојевићу за драму Одумирање, коју је приказао АТЕЉЕ 212 из Београда у режији Егона Савина;
  3. Добитници награда за најбоља глумачка остварења Фестивала:
    1. Борис Исаковић за улогу СТРАХИЊЕ у представи Одумирање у извођењу АТЕЉЕА 212 из Београда.
    2. Миодраг Кривокапић за улогу КАРЛА у представи Брод љубави Звездара театра из Београда.
    3. Светлана Бојковић за улогу ЖИВКЕ у представи Госпођа Министарка у извођењу Народног позоришта РС Бања Лука.
    4. Миленко Заблаћански за улогу РАДОВАНА у представи Хероји у извођењу Позоришта на Теразијама из Београда.
    5. Мирко Бабић за улогу ЕНГЕЛСХОФЕНА у представи Сеобе Милоша Црњанског у извођењу Књажевско-српског театра из Крагујевца.
    6. Миодраг Пејковић за улогу ПАВЛА ИСАКОВИЋА у представи Сеобе Милоша Црњанског у извођењу Књажевско-српског театра из Крагујевца.
  4. Награда за најбољу режију додељује се Пјер Валтер Полицу за режију представе СЕОБЕ Милоша Црњанског у извођењу Књажевско-српског театра, Крагујевац.
  5. Награда за најбољу костимографију додељује се Јелени Јовановић за костиме у представи Сеобе Милоша Црњанског у извођењу Књажевско-српског театра, Крагујевац.
  6. Жири је доделио шест диплома за глумачка остварења:
    1. Драгани Плавшић за улогу АНЕ ГУТЈАХ у представи Швабица Лазе Лазаревића у извођењу Народног позоришта из Ниша.
    2. Дубравки Ковјанић за улогу ЈАНЕ у представи Брод љубави Небојше Ромчевића у извођењу Звездара театра из Београда.
    3. Николи Ракочевићу за улогу НЕБОЈШЕ у представи Трансилванија Драгана Николића, у извођењу Београдског драмског позоришта.
    4. Вуку Салетовићу за улогу ПИТЕРА у представи Хероји Предрага Перишића у извођењу Позоришта на Теразијама из Београда.
    5. Слободану Стефановићу за улогу МИХАЈЛА у педстави ХеројиПредрагаПеришићауизвођењу ПозориштанаТеразијамаизБеограда
    6. Александру Милојевићу за улогу ГРОФА КАЈЗЕРЛИНГА и улогу БРИГАДИРА ВИТКОВИЋА у представи Сеобе Милоша Црњанског у извођењу Књажевско-српског театра из Крагујевца.
Фотографија
Фотографија

Образложење

Међу представама приказаним на овом Фестивалу две су се наметнуле како по оствареном укупном извођачком резултату тако и по свесрдном ангажману бројног извођачког ансамбла који су следили интенције редитеља и у свим појединостима оствариле завидан уметнички ниво. Награде за најбоље представе равноправне су и наведене су по редоследу извођења. Жири је имао у виду величину и значај уметничког задатка заснованог на смелом репертоарском избору, као и на тежњи да се дела писаца изведу уз оптимално поштовање идеје текста.
Награда за најбољи текст додељује се Душану Спасојевићу за драму ОДУМИРАЊЕ у којој је аутор смело и без тенденције за било како улепшавање сагледао трагичну ситуацију нашег села данас у којем се, нарочито у забитим крајевима, гаси живот јер млади немају никакве животне перспективе. Писац је показао завидно познавање драматургије и способности за грађење ефектних драмских ситуација сазданих из компактних дијалога. Његово дело значајан је допринос савременој домаћој драматургији, утолико већи јер готово да и нема драмских дела са сеоском тематиком.
Борис Исаковић је у улози СТРАХИЊЕ са ванредном сугестивношћу оживео лик сељака са мноштвом аутентичних појединости, успевши да прикаже и несаломљиви дух нашег човека који је тешко сломити, суочавање са Страхињином тешком ситуацијом у породици, успевши да животну енергију сублимише до несвакидашње уверљивости.
Улогу КАРЛА Миодраг Кривокапић остварио је суздржаним али убедљивим средствима глумачкога израза,одмерено али и ефектно у сваком призору. Достојанствен у ставу пажљиво је градио одно према љубавној партнерки да би и у најделикатнијим сценама сачувао пуну спонтаност.
Светлана Бојковић као ЖИВКА ПОПОВИЋ у комедији Госпођа министарка Бранислава Нушића својом креацијом продужила је традицију највећих интерпретаторки те улоге у нашем глумишту. Њена интерпретација била је Нушићевска у пуној мери то ће рећи сценски маштовита и убедљива, природна и спонтана у свим нијансама. Уз подршку Бањалучког ансамбла успела је да лику Живке прида пуну животност и тако освоји гледалиште.
РАДОВАН Миленка Заблаћанског у музичкој комедији Хероји Предрага Перишића као да је сублимирао све карактерне особености које красе нашег сељака. Умео је да буде сугестиван у напетим драмским ситуацијама и лежеран у призорима задовољства и среће. Успевши да изгради ванредно сугестивну фигуру доминирао је представом ни једног тренутка не заклањајући било којег партнера, напротив, био је носилац игре који је међу гледаоцима изазивао симпатије.
Мирко Бабић као ЕНГЕЛСХОФЕН усапео је да иза тврдокорности тог лика опчињеног војном службом изнађе и еманира људске акценте.
Миодраг Пејковић као ПАВЛЕ ИСАКОВИЧ, иако са недовољно текста успео је да овај легендарни лик Милоша Црњанског дочара на убедљив начин, откривајући мимиком, погледима и дискретним кретњама све његове унутрашње ломове. Нарочито је био убедљив у исказивању уверености да је једини излаз, његов лични као и његовог народа у савезној сарадњи са Русијом. Импоновао је његов став који је непрестано сугерисао загледаност у даљину која је откривала његово опредељење у правом смислу.
Жири за најбоља костимографска решења додељује награду Јелени Јовановић за костиме у представи Сеобе. Стилски адекватна, та решења су већином откривала и доминантне карактерне особине оних што су их носили.
Режија Пјер Валтер Полица имала је особеност дубоког понирања у садржајну суштину велкога дела Милоша Црњанског. Оставши веран идеји тога дела Пјер Валтер Полиц изградио је инвентивну представу у која је у свим компонентама пленила пажњу публике. Упркос тежини извођачког задатка редитељ је успео да ангажује читав глумачки ансамбл да оствари са њима неслућено висок извођачки ниво.
ЖИРИ ФЕСТИВАЛА ЈОАКИМФЕСТ





ЈОАКИМФЕСТ 2006

Театар! Театар чинити!



Позорије, дакле, ово нека буде као приватна повесница српскога покрета. Све што је било добро, описаће историја; овде се само представљају страсти и себичности. А да моја намера није с отим љагу бацити на народ, него поучити га и освестити како се у највећој ствари умеју пороци довијати, сваки ће благоразуман родољубац са мном бити согласан.

Јован Стерија Поповић - Родољупци - предговор



Селектор ЈоакимФеста 2006. године је госпођа
Драгана Бошковић, театролог из Београда. Од 7-14. маја ове године на Јоакимфесту осам позоришних представа, седам у конкуренцији за награде. Представа Парадокс Народног позоришта из Сомбора изводи се у част награђених, пратећи програм Фестивала.
Дирекција ЈоакимФеста: Драган Јаковљевић (директор), Александар Милорадовић, Светлана Борковић, Зоран Миљковић, Ана Весовић и Надица Огњановић.
Почасни одбор ЈоакимФеста 2006: Верољуб Стевановић, градоначелник Града Крагујевца, Танасије Катанић, директор Призме и Зоран Јовановић, директор Енергетике.


Позориште Зоран Радмиловић из Зајечара, Михаил Афанасијевич Бакуњин Операција Д. О. С. режија и адаптација Владимир Лазић. Улоге: Здравко Малетић, Предраг Грбић, Марко Радуловић, Фуад Табучић, Владимир Милошевић, Владимир Цвејић, Наташа Петровић, Селена Ристић-Витомировић, Марко Дробњаковић, Никола Јовановић, Милан Крстић, Милош Спасић.
Народно позориште - Ниш, Хади Курић Едмунд Кин, редитељ Ирфан Менсур. Улоге: Дејан Цицмиловић, Александар Маринковић, Каћа Тодоровић, Снежана Петровић, Александар Михаиловић, Сања Крстовић.
Народно позориште - Ужице, Милош Николић Атентат, редитељ Љубослав Мајера. Улоге: Томислав Трифуновић, Тања Јовановић, Немања Јовановић, Вахидин Прелић, Владимир Курчубић, Горан Шмакић, Момчило Мурић, Дивна Марић, Слободан Љубичић, Игор Боројевић, Светислав Јелисавчић.
Шабачко позориште, Душан Ковачевић Сабирни центар, редитељ Кокан Млоаденовић. Улоге: Зоран Карајић, Анета Томашевић, Владимир Милојевић, Драгана Радојевић, Боривоје Божанић, Соња Милојевић, Синиша Максимовић, Слободан Петрановић, Деана Костић, Љубиша Баровић, Иван Томашевић, Душко Стевановић, Петар Лазић, Слободан Петрановић, Александра Ристић; сватови и хор: Тијана Кесић, Нина Јанковић, Ђорђе Дамњановић, Младен Гајић, Зоран Миленковић, Лазар Максић.
Народно позориште Лесковац, Жан Батист Поклен Молијер Дон Жуан, редитељ Југ Радивојевић. Улоге: Милан Васић, Бојан Стојчетовић, Сузана Грујић, Ивана Павићевић, Драган Марјановић.
Крушевачко позориште, Душан Ковачевић Звездана прашина, редитељ Владимир Попадић. Улоге: Небојша Љубишић, Нела Михаиловић, Никола Пантовић, Биљана Јоцић Савић, Бојан Вељовић, Љиљана Ђоковић, Душан Дуле Јовановић, Саша Милићевић.
Театар Јоаким Вујић из Крагујевца, Јован Стерија Поповић Лажа и паралажа, редитељ Драган Јаковљевић. Улоге: Владан Живковић, Сања Матејић, Никола Милојевић, Милош Крстовић, Славољуб Матић, Катарина Митровић.
Народно позориште - Сомбор, Небојша Ромчевић Парадокс редитељ Егон Савин. Улоге: Биљана Кескеновић, Саша Торлаковић, Дубравка Ковјанић, Давид Тасић Даф, Ивана В. Јовановић, Срђан Алексић, Душан Јовић, Миљан Прљега.
Текст образложења селекције Фестивала
Прес клипинг



ПРЕДСТАВЕ У КОНКУРЕНЦИЈИ ЗА НАГРАДЕ


7. мај
Позориште Зоран Радмиловић
Зајечар

ОПЕРАЦИЈА Д. О. С.

Михаил Афанасијевич Бакуњин, редитељ Владимир Лазић
Фотографија
8. мај
Народно позориште
Ниш

ЕДМУНД КИН

Хади Курић, редитељ Ирфан Менсур
Фотографија
9. мај
Народно позориште
Ужице

АТЕНТАТ

Милош Николић, редитељ Љубослав Мајера
Фотографија
10. мај
Шабачко позориште
Шабац

САБИРНИ ЦЕНТАР

Душан Ковачевић, редитељ Кокан Младеновић
Фотографија
11. мај
Народно позориште
Лесковац

ДОН ЖУАН

Жан Батист Поклен Молијер, редитељ Југ Радивојевић
Фотографија
12. мај
Крушевачко позориште
Крушевац

ЗВЕЗДАНА ПРАШИНА

Душан Ковачевић, редитељ Владимир Попадић
Фотографија
13. мај
Театар Јоаким Вујић
Крагујевац

ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Јован Стерија Поповић, редитељ Драган Јаковљевић
Фотографија
14. мај
Народно позориште
Сомбор (ван конкуренције)

ПАРАДОКС

Небојша Ромчевић, редитељ Егон Савин
Фотографија



О НАГРАДАМА


Поштована публико, колеге учесници овогодишњег ЈоакимФеста, селекторски избор Драгане Бошковић представио нам је занимљиве редитељске поетике, раскошне глумачке ансамбле и представе које су у напетом дијалогу са временом у којем су настале. Гледали смо позориште које подстиче гледаоца на размишљање, обогаћује и проширује доживљај света и човека и простора позоришне језичке игре.
Жири у саставу Миланка Берберовић - костимограф, професор ФПУ у Београду, Татјана Мандић Ригонат - редитељ, Даница Максимовић - глумица (председник), донео је одлуке о додели награда по налогу своје савести, знања и укуса. Награда је било мало у односу на број уметника којима су могле заслжено да припадну. Пре свега мислимо на глумачка остварења која су обележила овогодишњи фестивал прецизном, надахнутом и посвећеном партнерском игром.
  1. Награду за најбољег младог глумца, за улогу Вечитог студента у представи Атентат, по тексту Милоша Николића а у режији Љубослава Мајере, у извођењу Народног позоришта из Ужица, добио је Вахидин Прелић. Одлука је донета једногласно.
  2. Једногласно су додељене четири равноправне глумачке:
    1. Милан Васић за улогу Дон Жуан рађеној по Молијеровој драми у адаптацији и режији Југа Радивојевића, у извођењу Народног позоришта из Лесковца.
    2. За улогу Саломона у представи Едмунд Кин, у драми Хадија Курића у режији Ирфана Менсура, коју је извело Народно позориште из Ниша, добио је Александар Михаиловић.
    3. За улогу Капетана у представи Атентат, Милоша Николића а у режији Љубослава Мајере, а у извођењу Народног позоришта из Ужица, награђен је Томислав Трифуновић.
    4. Иван Томашевић награду добија за улогу Јанка Савског у представи Сабирни центар, Душана Ковачевића а у режији Кокана Младеновића и у извођењу Шабачког позоришта.

    Овогодишњи фестивал, поред награђених глумаца, својом инвентивном игром обележили су и Здравко Малетић, Сања Крстовић, Дејан Цицмиловић, Драгана Радојевић, Слободан Петрановић, Ивана Павићевић, Небојша Љубишић, Владан Живковић, Сања Матејић који су били у равноправној конкуренцији за постојеће награде.
  3. Специјална награда је једногласно додељена Хадију Курићу за текст Едмунд Кин. Драму је извело Народно позориште из Ниша у режији Ирфана Менсура.
  4. Млади композитор Марко Матовић добитник је награде за оригиналну музику која је била упечатљив и надограђујући сегмент представе Лажа и паралажа, Јована Стерије Поповића, у режији Драгана Јаковљевића и у извођењу Театра Јоаким Вујић из Крагујевца. Награда се додељује једногласном одлуком жирија.
  5. Костимографска продукција на овогодишњем фестивалу била је ликовно и концепцијски у служби представа на веома високом нивоу. Видели смо добро урађене костиме Биљане Крстић у представи Едмунд Кин, као и високо стилизоване костиме Јелене Стокуће у представи Дон Жуан. Награду за најбољу костимографију већином гласова добила је Маја Мирковић за изузетно решење костима и маски у представи Сабирни центар Шабачког позоришта. Њени костими допринели су карактеризацији ликова као и укупном доживљају представе.
  6. Награду за ефективно, једноставно и знаковито решење сценског простора који је одредио редитељску концепцију и глумачку игру добио је већином гласова Драган Јаковљевић за сценографију представе Лажа и паралажа коју је и режирао а коју су извели глумци Театра Јоаким Вујић из Крагујевца.
  7. За студиозан рад са глумачким ансамблом, који дејствује на сцени као једно биће, за проналажење новог редитељског читања писца, за критичан, преиспитујући однос према друштвеном тренутку у којем живи и ствара, награду за режију добио је већином гласова Кокан Младеновић редитељ Сабирног центра, драме Душана Ковачевића у извођењу Шабачког позоришта.
  8. Ауторски смео, оригиналан, истраживачки у адаптацији и режији Дон Жуана, Југ Радивојевић је створио представу за размишљање, многобројна тумачења и памћење.
    Као свако вредно уметничко остварење његова представа је вишезначна. Красе је успешно стилизован костим, метафорична сценографија, зналачки избор музике, три елемента произашла из прецизне редитељске мисли и осећања теме. Није лако данас режирати Молијерову драму, јер Дон Жуан није само класична драмска вредност за сва времена, Дон Жуан је мит и тема многобројних психолошких и филозофских студија. Пронаћи свог Дон Жуана уметнички је изазов и Југ Радивојевић је успео у томе. Рад са глумцима у потрази за сценским стилизованим, вербалним и невербалним изразом у потпуности је успео, па жири једногласно додељује награду за најбољу представу у целини представи Дон Жуан у адаптацији и режији Југа Радивојевића и извођењу глумаца Народног позоришта из Лесковца. Надајмо се да је дух Јоакима Вујића био са нама минилих дана и да се вечерас радује заједно са добитницима награда.
Фотографија
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ СПЕЦИЈАЛНОГ ЖИРИЈА III ЈОАКИМФЕСТА
Даница Максимовић (председник жирија), Миланка Берберовић, Татјана Мандић Ригонат





ЈОАКИМФЕСТ 2005

ДА НЕ ОСТАНЕМО БЕЗ СНОВА


Ви, глумци,

Представљате лажни, глупо саздани свет.

Свет, исправљен према жељама

Или унакажен страхом,

Свет, какав се јавља у машти,

Ви, тужни лажљивци.
Бертолд Брехт-Позориште-место згодно за маштање


Од позоришне страсти нема лека, већ је она сама лековита! Тако је говорила Вида Огњеновић изражавајући дубоким наклоном дивљење за све патње Јоакима Вујића, тог мајстора страственог губитништва.

Да ли 170 година после прве одигране представе у Књажеско-србском театру у Крагујевцу позоришни ствараоци у Србији пролазе исти, Јоакимов, трновити пут? Да ли се некадашња фарса о засмејавању Господара овог пута понавља као трагедија? Да ли се нешто променило и да ли ће се уопште променити?

Да ли позоришна естетика и позоришна мисао, као енергија Јоакимових следбеника, може да надвлада нимало пријатне датости сурове стварности и да нам помогне? Понављам Аријанине молитвене стихове и по ко зна који пут се питам, али непоправљиво и искрено верујем у то да је позориште, ипак, једино које може да нас води и пробуди, да речима да онај значај које оне имају у сновима, да нас охрабри и образује, да нас уздигне и помогне нам да не останемо без снова.

Уверен сам да ће од 7. до 14. маја 2005. године Крагујевац - Театрополис бити сублимат позоришне енергије Србије, оне енергије која ће порушити све баријере око нас учећи нас како да се ослободимо лажи о себи, које свакодневно стварамо за себе и друге, оне енергије која ће уништити ограничења проузрокована незнањем и недостатком храбрости, да ћемо коначно научити шта нам наша егзистенција, наш организам, наше сопствено и непоновљиво искуство треба да пружи, како то некада лепо рече мајтор Јежи Гротовски. Нека нам овогодишњи Јоакимфест помогне да испунимо празнину у себи - да испунимо себе!
Да не останемо без снова!

Драган Јаковљевић, редитељ
Директор Театра Јоаким Вујић
Текст образложења селекције Фестивала



ПРЕДСТАВЕ У КОНКУРЕНЦИЈИ ЗА НАГРАДЕ


7. мај
Театар Јоаким Вујић
Крагујевац

КОД ЛЕПОГ ИЗГЛЕДА

Еден фон Хорват, редитељ Драган Јаковљевић
8. мај
Народно позориште
Шабац

БУРА

Виљем Шекспир, редитељ Југ Радивојевић
9. мај
Народно позориште
Ужице

КОНКУРС

Александар Галин, редитељ Катарина Петровић
10. мај
Краљевачко позориште
Краљево

ПАЧЕ

Стела Фили, редитељ Ана Томовић
11. мај
Позориште Бора Станковић
Врање

ЗОНА ЗАМФИРОВА

Стеван Сремац, редитељ Филип Гајић
12. мај
Крушевачко позориште
Крушевац

СВИЊСКИ ОТАЦ

Александар Поповић, редитељ Егон Савин
13. мај Фестивалске промоције позоришне публицистике
14. мај
Театар Јоаким Вујић
Крагујевац
(ван конкуренције)

РОМЕО И ЈУЛИЈА

Виљем Шекспир, редитељ Пјер Валтер Полиц



О НАГРАДАМА


Жири Јоакимфеста 2005, који је радио у саставу: Љубивоје Тадић, глумац (председник жирија), Жељко Хрубач, драмски писац, Ђорђе Марјановић, редитељ, на петој завршној седници, која је одржана 13. маја 2005. године, једногласно је донео следеће одлуке:
  1. Да се награда за најбољег младог глумца, за улогу Калибана у представи Бура по тексту Виљема Шекспира, у режији Југа Радивојевића, а у извођењу Шабачког позоришта, додели Соњи Милојевић.
  2. Да се награда за најбољу оригиналну музику, за музику у представи Бура по тексту Виљема Шекспира, у режији Југа Радивојевића, а у извођењу Шабачког позоришта, додели Александри Ковач.
  3. Да се награда за најбољу костимографију, за креације у представама Код лепог изгледа Едена фон Хорвата, у режији Драгана Јаковљевића и извођењу Театра Јоаким Вујић из Крагујевца и Конкурс Александра Галина у режији Катарине Петровић а у извођењу Народног позоришта из Ужица, додели Снежани Ковачевић.
  4. Да се награда за најбољу сценографију, за креацију у представи Свињски отац Александра Поповића, у режији Егона Савина и извођењу Крушевачког позоришта, додели Марији Калабић.
  5. Да се специјална награда за експериментални ауторски поступак у представи Зона Занфирова, која је рађена по мотивима приповетке Стевана Сремца, а у извођењу Позоришта Бора Станковић из Врања, додели Филипу Гајићу.
  6. Да се награде за најбоља глумачка остварења доделе:
    За улогу Кет, у представи Патка Стеле Фили, у режији Ане Томовић и извођењу Краљевачког позоришта, Јелени Илић.
    За улогу Варварке Волкове, у представи Конкурс Александра Галина, у режији Катарине Петровић и извођењу Народног позоришта из Ужица, Дивни Марић.
    За улогу Дуке Сујић, у представи Свињски отац Александра Поповића, у режији Егона Савина и извођењу Крушевачког позоришта, Дубравки Ковјанић.
    За улогу Милера, у представи Код лепог изгледа Едена фон Хорвата, у режији Драгана Јаковљевића и извођењу Театра Јоаким Вујић из Крагујевца, Милошу Крстовићу.
  7. Да се награда за најбољу режију, за режију представе Патка Стеле Фили, у извођењу Краљевачког позоришта, додели Ани Томовић.
  8. Да се награда за најбољу представу у целини додели представи рађеној по тексту Александра Поповића, у режији Егона Савина, а у извођењу Крушевачког позоришта, Свињски отац.




ЈОАКИМФЕСТ 2004

од 7. до 13 маја


Основна идеја организатора ЈоакимФеста
је била стварање још бољег и атрактивнијег
Фестивала, који ће покретати најактуелније
теме везане за судбину позоришног живота
Србије, али ће се тицати и издаваштва које
се бави позоришном уметношћу, везама
између друштва и театра, као и питањима
позоришне продукције у садашњим условима.


Први ЈоакимФест, трансформисани Сусрети Јоаким Вујић,
одржан је од 7. до 13. маја 2004. године у Крагујевцу.
Селектор фестивала је Александар Милосављевић,
позоришни критичар. На фестивалу је пет професионалних
позоришта из Србије извело седам позоришних представа,
шест у конкуренцији за награде и једну у част награђених.



ПРЕДСТАВЕ У КОНКУРЕНЦИЈИ ЗА НАГРАДЕ


7. мај
Театар Јоаким Вујић
Крагујевац

МИЛОШ ВЕЛИКИ

Маша Јеремић, редитељ Небојша Брадић
8. мај
Народно позориште
Краљево

ГОСПОДИН ФОКА

Гордан Михћић, редитељ Александра Ковачевић
9. мај
Народно позориште
Ужице

ПОКОЈНИК

Бранислав Нушић, редитељ Дејан Пенчић Пољански
10. мај
Народно позориште
Ужице

ПОРФИРОГЕНЕЗА

Ђорђе Милосављевић, редитељ Ђорђе Милосављевић
11. мај
Театар Јоаким Вујић
Крагујевац

РОМЕО И ЈУЛИЈА

Виљем Шекспир, редитељ Пјер Валтер Полиц
12. мај
Народно позориште
Ниш

ЈЕ ЛИ БИЛО КНЕЖЕВЕ ВЕЧЕРЕ

Вида Огњеновић, редитељ Кокан Младеновић
13. мај
Крушевачко позориште
(ван конкуренције)

ДЕРВИШ И СМРТ

Меша Селимовић, редитељ Небојша Брадић



О НАГРАДАМА


Жири Јоакимфеста 2004, који је радио у саставу Жељко Јовановић, позоришни критичар, Вања Поповић, костимограф, Адријана Виденовић, глумица, Марко Николић, глумац, Вељко Радовић, књижевник, донео је следеће одлуке:
  1. Најбоља представа у целини је Порфирогенеза по тексту и режији Ђорђа Милосављевића, а у извођењу Народног позоришта из Ужица.
  2. Награда за најбољу режију додељена је Пјер Валтер Полицу за представу Ромео и Јулија Виљема Шекспира, у извођењу Театра Јоаким Вујић из Крагујевца.
  3. Награда за креацију костима додељена је Иванки Јевтовић за представу Милош Велики Маше Јеремић, у режији Небојше Брадића и извођењу Театра Јоаким Вујић из Крагујевца.
  4. Награда за најбољу музику додељена је Марку Матовићу за музику у представи Порфирогенеза по тексту и у режији Ђорђа Милосављевића и извођењу Народног позоришта из Ужица.
  5. Две равноправне награде за главне мушке улоге припале су: Слободану Љубичићу За улогу Крезе у представи Порфирогенеза по тексту и у режији Ђорђа Милосављевића и извођењу Народног позоришта из Ужица и Дејану Цицмиловићу за улогу Јаше Томића у представи Је ли било кнежеве вечере по тексту Виде Огњеновић, у режији Кокана Младеновића и извођењу Народног позоришта из Ниша.
  6. Две равноправне награде за главне женске улоге припале су: Катарини Митровић за улогу Јулије у представи Ромео и Јулија Виљема Шекспира, у режији Пјер Валтер Полица и извођењу Театра Јоаким Вујић из Крагујевца и Тањи Јовановић за улогу Ленке у представи Порфирогенеза по тексту и у режији Ђорђа Милосављевића и извођењу Народног позоришта из Ужица.
  7. Специјална и награда младом глумцу, иако су предвиђене Правилником Фестивала, нису додељене јер по процени жирија није било разлога да се доделе.

ПОСТ ФЕСТУМ


Први ЈоакимФест, трансформисани Сусрети Јоаким Вујић, одржан је од 7. до 13. маја 2004. године. На Фестивалу је пет професионалних позоришта из Србије извело седам позоришних представа шест у конкуренцији, те једну у част награђених.

У овом часу, одмах пошто је први ЈоакимФест завршен, није преурањено констатовати да су , упркос потешкоћама и финансијским проблемима, амбиције организатора Пословне заједнице професионалних позоришта Србије, Савета ЈоакимФеста и Театра Јоаким Вујић, у великој мери испуњене. Пре свега, увођење селекције је заоштрило критеријуме када је реч о квалитету изведених представа, повећано је интересовање најшире, а посебно стручне јавности за Фестивал, постигнута је уштеда на финансијском плану, а створени су и услови за то да већ следеће године ЈоакимФест-а почне да остварује повратно дејство на театарску продукцију позоришта уже Србије.

Надамо се, наиме, да ће искуства везана за организацију овогодишњег Фестивала, помоћи и организаторима и управама српских позоришта да благовремено почну да планирају своје репертоаре, водећи рачуна о ЈоакимФесту, али и да ће окупљени око идеје на нови начин конципираног Фестивала, заједнички наступати у јавности, као и, посебно, у односима на локалне власти у својим срединама.

Па ипак, амбиције организатора се не ограничавају само на ово, већ иду у правцу стварања још бољег и атрактивнијег Фестивала, који ће, не само на плану приказаних представа, покретати најактуелније теме везане за судбину театарског живота Србије, али ће се тицати и издаваштва, које се бави позоришном уметношћу, органским везама између друштва и театра, као и питањима позоришне продукције у садашњим условима.

Заједничко саопштење организатора, селектора и чланова жирија (ЈоакимФест мај 2004. године)