|
|
|
Српски позоришни плакат
Седма изложба позоришног плаката професионалних позоришта Србије
мај 2011 године
На позив Књажевско-српског теаатра за изложбу Српског позоришног плаката, која се одржава у оквиру ЈоакимФеста, пријавили су се седамнаест аутора са укупно 48 плаката. За излагање жири је одабрао 17 плаката од 11 аутора: Немања Лазаревић, Војислав Илић, Владан Славковић, Радуле Бошковић, Душан Арсенић, Зоран Тодор, Ненад Живадиновић, Радован Вучквић, Дејан Петровић, Мирјана Митић и Јован Тарбук.
Дана 28.4.2011. године жири у саставу:
Слободан Штетић, декан и професор ФИЛУМ-а,
Слободан Машић, архитекта и независни издавач,
Миливоје Миша Штуловић, сликар и сценограф Књажевско-српског театра,
Драган Јаковљевић, редитељ, Књажевско-српског театра директор,
донео је следеће:
О Д Л У К Е
Три специјалне похвале Галерије Јоаким
Српском народном позоришту из Новог Сада и Радулу Бошковићу за допринос обликовању српског плаката.
Градском позоришту Абрашевић из Ваљева и Душану Арсенићу за допринос у обликовању српског плаката.
Зорану Тодору графичару за плакат Бог Градског позоришта из Смедеревске Паланке.
Две равноправне Дипломе Галерије Јоаким
Војиславу Илићу за плакат ЈоакимИнтерФест, Књажевско-српски театар из Крагујевцу.
Владану Славковићу за плакат Гнев Божји, Краљевачко позориште.
ГРАНД ПРИX
Немањи Лазаревићу за плакат Ослушни... слушај... опера! Опера и позориште Мадленианум.
 Фотографија Фотографија Фотографија |
Моји простори
Изложба сценографија Миодрага Табачког
Дан Театра, 15. фебруар 2011. године
Миодраг Табачки
Дипломирао на Архитектонском факултету 1972. и на Академији за примењене уметности 1974. године, одсек сценографије, у Београду. Самостално ради од 1973. и урадио је преко две стотине сценографија и више од стотину костимографија за драмске, оперске, балетске и луткарске представе за репертоарска позоришта, фестивале и неформалне групе. Као сценограф и костимограф гостовао у већини југословенских позоришта као и у Белгији, Италији, Чешкој, Словенији, Словачкој, Македонији, Босни и Херцеговини.
За свој рад награђиван је бројним наградама:
Стеријина награда за сценографију на Југословенским позоришним играма у Новом Саду 1982, 1996, 1998, 1999; Ардалион награда за најбољу сценографију на Југословенским позоришним играма у Ужицу 1996, 1997, 1999, 2000, 2003; Златни ловоров вијенац на Фествалу малих и експерименталних сцена у Сарајеву, 1982; Златна медаља за најбољу сценографију на Балетном бијеналу у Љубљани, 1985; Сребрна плакета за сценографију на Деветом међународном тријеналу сценографије и костимографије у Новом Саду, 1990; Награда за животно дело УЛУПУДС-а 1997; Награда САНУ из фонда Иван Табаковић, 2004. и многим другим.
Има статус Истакнутог уметника УЛУПУДС-а и Почасни је члан УПИДИВ-а.
Добитник је Статуете Јоаким Вујић, за изузетан допринос развоју позоришне уметности 2007.
Монографија Миодраг Табачки, издавача КЛИО из Београда награђена је наградом Golden Pen Award USITT-a, 2006.
Самостално излагао у Београду 1984, 1990, 1992, 1998, 1999, 2003, Братислави 2009,Паризу 1987, Загребу 1985, Сплиту 1983, 1987, Сарајеву 1984, Скопљу 1977, 1992, Прагу 1999, Будимпешти 2000, Њу Орлеансу 2002. Учествовао и на колективним изложбама у земљи и иностранству - Прашки квадријенале 1979, 1985, 1987, 1991, 1999, Међународни тријенале сценографије и костимографије у Новом Саду 1979, 1984, 1990. и другим.
Значајне представе: Отело, Хамлет, Комедија забуне, Сан летње ноћи, Вишњик, Три сестре, Галеб, Тартиф, Дон Жуан, Учене жене, Ревизор, На летовању, Позоришне илузије, Балкон, Војвоткиња од Малфија, Орестија, Калигула, Бубњеви у ноћи, Малограђанска свадба, Хеда Габлер, Лепотица и звер, Госпођица Јулија, Војцек, Дантонова смрт, Лабудово језеро, Копелија, Жизела, Жар Птица, Абраксас, Пер Гинт, Спартак, Салома, Весела удовица, Кармина Бурана, Травијата, Боеми, Евгеније Оњегин, Пуританци, My fair lady, Човек од ла Манце.... Као и представе домаћих аутора: Кир Јања, Зла жена, Родољупци, Горски вијенац, Мајчина Султанија Светозара ]оровића, Балкански шпијун, Клаустрофобична комедија, Шта је то у људском бићу што га води према пићу, Камен за под главу, Буре барута...
Педагошким радом бави се од 1973. године. Гостујући је професор Трент универзитета у Нотингему у Великој Британији, Охајо универзитета у Атенсу у Охају и Универзитета Конектиката у Сторсу у Сједињеним Америчким Државама и другим.
Као активан члан YUSTAT-a учествује на симпозијима OISTAT- a у Сеулу, Кореја 1997, Токију, Јапан 1998, Тел Авиву, Израел 1999, Манили, Филипини 2000, Њу Орлеансу, САД 2002.
Бранислав Нушић Неочајавајтеникад, Југословенско драмско позориште 1992. године.
Ђакомо Пучини Турандот, Национална опера Софија, Бугарска 2008. године.
Артур Милер ВештицеизСалема, Хрватско народно казалиште, Загреб 1986. године.
Пјер Корнети Позоришне илузије, Југословенско драмско позориште, Београд 1991. године. |
Пет година ЈоакимИнтерФеста
Изложба позоришних фотографија у избору Драгана Вучковића
ПЕТ ГОДИНА ЈОАКИМИНТЕРФЕСТА
Прокламујући идеју Крагујевац Театрополис, Књажевско-српски театар и Дирекција ЈоакимФеста иницирали су 2006. године оснивање ЈоакимИнтерФеста (Међународног позоришног фестивала малих сцена) са идејом да сваке године представе неку од есенцијалних позоришних вредности повезаних пре свега истаживачком и иновативном тематиком.
ЈоакимИнтерФест се сваке године одржава од 7-15. октобра на сценама Књажевско-српског театра и другим просторима у Крагујевцу Театрополису. Фестивал је селективног типа и његов стални селектор је редитељ Драган Јаковљевић.
На досадашњим фестивалима (рачунајући и овај пети који је пред нама) учествовали су театри из 19 земаља (Русија, САД, Велика Британија, Италија, Шпанија, Данска, Румунија, Словачка, Пољска, Бугарска, Словенија, Хрватска, Македонија, Република Српска, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Србија, Украјина, Канада) и изведена је 61 представа.
За веома кратко време ЈоакимИнтерФест постаје Фестивал од посебног значаја за државу Србију, а по мишљењу бројних учесника из светских позоришних центара и један од престижнијих Фестивала у централној Европи.
Покровитељи Фестивала су Министарство културе Републике Србије и Град Крагујевац.
Драган Вучковић
Рођен је 1964. године у Крагујевцу. Фотографијом се бави од 1977. године а од 1979. године учествовао је на преко сто изложби у тадашњој Југославији. Више пута је награђиван у Крагујевцу, Београду, Јагодини, Суботици, Загребу, Марибору.
Имао је три самосталне изложбе: 1987. године у Малом ликовном салону (данас Модерна галерија Народног музеја Крагујевац), 2006. године у Галерији Јоаким Књажевско-српског театра и 2009. у Народној библиотеци Вук Караџић.
Радио је као уредник фотографије у листу Погледи 1982. и 1983. године, а 1989. се запошљава у Историјском архиву Крагујевца. Од 1994. године је самосталан уметник, сарађује са Књажевско-српским театром од 1994. године.
Поред фотографије бави се снимањем видео камером и монтажом. Урадио је више документарних и пропагандних филмова као и музичких спотова, ТВ реклама, снимака позоришних представа... Од 2007. године бави се штампањем на плотеру великих формата фотографија, постера, билборда.
Фотографија
Фотографија
Фотографија
Фотографија |
Српски позоришни плакат
Шеста изложба позоришног плаката професионалних позоришта Србије
мај 2010 године
На позив Књажевско-српског теаатра за изложбу Српског позоришног плаката, која се одржава у оквиру ЈоакимФеста, одазвало се шеснаест професионалних позоришта Србије и петнаест аутора са укупно 43 плаката.
Дана 27.4.2010. године жири у саставу:
Слободан Штетић, декан и професор ФИЛУМ-а,
Драган Пешић, професор ФИЛУМ-а,
Јелена Јањатовић, костимограф Књажевско-српског театра,
Миливоје Миша Штуловић, сликар и сценограф Књажевско-српског театра,
Драган Јаковљевић, редитељ, Књажевско-српског театра директор,
донео је следеће:
О Д Л У К Е
Три равноправне Дипломе Галерије Јоаким
Ненад Живадиновић, дизајнер из Ниша, за плакате Биберче и Мала принцеза, Позориште лутака Ниш.
Агенција ПОП из Бања Луке за плакат Магареће године, Народно позориште Републике Српске Бања Лука.
Дејан Петровић, дизајнер из Крагујевца, за плакат Аудијенција, Књажевско-српски театар из Крагујевца.
ГРАН ПРИ
Душан Арсенић, дизајнер из Ваљева за сет плаката.
|
175 година Театра
Изложба обухвата историјат Књажевско-српског театра, рад и дело Јоакима Вујића, док са друге стране представља актуелни тренутак Театра15. фебруар 2010. године
Од свог настанка Галерија Јоаким, пропратила је многе значајне уметнике и изложбе. Пред вама је, овај пут, у виду ретроспективе и приказа рада Књажевско-српског театра који ове године слави 175 година од свог почетка.
Историјски приказ овог јубилеја као и савремена активност позоришта, преплићу се својом ликовном презентацијом и дају доказе о живој активности некада и сада. У годинама када је позоришна уметност била на својим скромним почецима, па све до данас када стичемо међународну репутацију кроз фестивал ЈоакимИнтерФест као и живе делатности театра кроз многобројна похваљивана и награђивана гостовања. Хистрионском умећу придодат је и ликовно-издавачки аспект активности театра који кроз ревију, билтене прати фестивалске активности, како у свету тако и у Србији, као и едиција премијера у којој објављујемо текстове премијерно изведених комада који имају оригинални домет у уметности и додир Талијиних следбеника, њених аутора и нашег театра.
Изузетан квалитет добили су и плакати рађени у сарадњи са ФИЛУМ-ом и његовим истакнутим уметницима. Кроз ову поставку пронаћићете све оно велико и занимљиво у делатности Књажевско-српског театра, његове галерије и уметника који заслужују вашу пажњу.
Ту су и монографије награђених Јоакимоваца, носилаца Статуете Јоаким Вујић које својим репрезентативним изгледом и текстовима представљају сам врх нашег деловања и трајања.
|
Позориште у Румунији
Изложба позоришних плаката Аугустине Јохан из Букурешта, Румунија
октобар 2009 године
Изложба Аугустине Јохан је организована у Галерији Јоаким као пратећи програм 4. ЈоакимИнтерФеста. Ауторка је на својим фотографијама представила румунско позориште данас виђено очима фотографа.
Рођена у лето, у историјском граду Трговишту. Заљубљена у природу и њоме опчињена проналазим у фотографији могућност да изразим своја уметничка осећања.
Стварам у атељеу за витраже и сликање на стаклу и керамици.
2002.године купујем свој први фотографски апарат када почињем да се бавим пејсажима и портретима.
Путовања су ми била прилика да наставим са пејсажима и у сваком портрету сусретнем универзалну душу.
Веома значајан за мене је почетак бављења позоришном фотографијом. У позоришту Тера Буландра у Трговишту.
2006 – 2007.године почињем са овим очаравајућим искуством, школом позоришне фотографије и изузетном приликом да присуствујем настајању неколико позоришних представа.
Фотографија
Фотографија
|
Српски позоришни плакат
Пета изложба позоришног плаката професионалних позоришта Србије
мај 2009 године
На позив Књажевско-српског теаатра за изложбу Српског позоришног плаката, која се одржава у оквиру JoakimFesta, одазвало се десет позоришта са укупно тридесетосам радова. Од приспелих радова жири је за изложбу одабрао двадесетдва плаката.
Дана 27.4.2009. године жири у саставу
Слободан Штетић, декан и професор ФИЛУМ-а,
Драган Пешић, професор ФИЛУМ-а
Јелена Јовановић, костимограф Књажевско-српског театра,
Миливоје Миша Штуловић, сликар и сценограф Књажевско-српског театра,
Драган Јаковљевић, редитељ и директор Књажевско-српског театра,
донео је следеће:
О Д Л У К Е
Три равноправне Дипломе додељују се:
Радовану Вучковићу за плакате Тврђава и Свет Крушевачког позоришта и Протуве пију чај Шабачког позоришта.
Јовану Тарбуку за плакат Дервиш и смрт Народног позоришта из Београда.
Мирољубу Матовићу и Лазару Димитријевићу за плакат Родољупци Народног позоришта из Ужица.
Гран при
Кресанко Викторија за плакат Ема народног позоришта из Суботице.
Кресанко Викторија
Кресанко Викторија
Јован Тарбук Јован Тарбук |
Позоришни плакат Књажевско-српског театра
Народно позориште Сарајево
3. март 2009 године
Галерија Јоаким делује у оквиру Књажевско-српског театра и намењена је пре свега ствараоцима из области примењене уметности (дизајнерима позоришног плаката, мајсторима уметничке фотографије, сценографима и костимографима).
У време фестивала ЈоакимФест организује се изложба српског позоришног плаката где се најбољем остварењу додељује Гран При. У Галерији Јоаким излагали су и међународни уметници (Линда Грејем, Ајвори Пикет, Бранко Дурсум), а у међународној размени представљен је позоришни плакат Театра Ал Давила из Питештија, Фестивал у Единбургу као и плакат Народног позоришта Сарајево.
На овој изложби представљени су плакати представа из последње деценије репертоара Књажевско-српског театра. Изложба се организује у оквиру потписаног Протокола о сарадњи Народног позоришта Сарајево и Књажевско-српског театра.
Миливоје Миша Штуловић, сликар и сценограф, руководилац Галерије Јоаким
Слободан Штетић
Слободан Штетић Слободан Штетић
Владимир Ранковић
Александар Поповић |
ЈоакимИнтерФест Линда Грејем Единбург Фринч фестивал
Изложба фотографија
октобар 2008.године
Единбуршки фестивал спада у престижне међународне позоришне фестивале. Основан је давне 1947. године, а у то време Единбург није имао стално - стационарно позориште(стационарно позориште карактерише то што поседује своју зграду, професионални ансамбл и редовни репертоар), а сада овај град има десетак професионалних позоришта и око 300 сцена на којима се одвија један од највећих и сигурно најзначајнијих позоришних фестивала на свету. Дневно се на овим сценама, сваке године у августу месецу, одвија око 800 представа, а у град од 500.000 становника слије се око милион посетилаца из свих крајева света, па Единбург у августу изгледа као један светски креативни вашар.
Наша земља је засигурно једна од утемељитеља овог фестивала - већ 1953. године) званичном програму учествовало је Народно позориште из Београда са балетском представом ОХРИДСКА ЛЕГЕНДА (С. Христића) и опером БОРИС ГОДУНОВ(Мусорског). Касније, 1964. године, поново су на програму представе Народног позоришта, опет, наравно, опера и балет, а осамдесетих година у званичном програму је и представа ЖЕНСКИ ОРКЕСТАР (Ануј) у режији Петра Зеца. 1994. године у програму Единбуршког FRINGE фестивала учествује ГОСПОЂИЦА ЈУЛИЈА (А. Стринберг) у режији Стеве Жигона, те 1995. Руцантеова МУШИЦА у режији Миленка Заблаћанског, а од 2000. ПОЗОРИШНА ТРУПА БАЛКАН НОВИ ПОКРЕТ представама Весне Станковић САН О БАЛКАНУ, ВИЛИНСКО КОЛО (2001) и МЕСЕЧЕВЕ КЋЕРИ (2002). Овај успешни низ учешћа на овом престижном фестивалу завршава се 2003. године представом ТИШИНА (по Бекету) у режији Јелене Богавац.
Учешће српских трупа на фестивалу од 1994. године значајно помаже ЕВРОПСКА УМЕТНИЧКА ФОНДАЦИЈА РИЧАРДА ДЕМАРКА из Единбурга.
ЛИНДА ГРЕЈЕМ је дугогодишњи сарадник Единбуршког FRINGE фестивала
и блиски сарадник фондације Ричарда Демарка. Њена активност на фестивалу огледа се кроз различите улоге: од продуцента, дизајнера, домаћина, па до званичног фотографа, како нам се и представила овом приликом.
Како је традиција ЈОКИМИНТЕРФЕСТА да се у оквиру пратећих програма реализују и изложбе, сасвим је природно да ове године један стваралац из другог позоришног фестивала буде представљен.
Избор је пао на Линду Грејем, не само зато што је успешан фотограф и дизајнер, већ и због тога што је од 1994. успешно сарађивала са свим српским учесницима фестивала, што је и забележено њеним фото апаратом.
Милован Здравковић
Фотографија |
Српски позоришни плакат
Четврта изложба позоришног плаката професионалних позоришта Србије
мај 2008.године
Изложба позоришних плаката професионалних позоришта Србије традиционално се одржава у оквиру ЈоакимФеста.
На конкурс је приспело укупно 45 плаката из осам позоришта и од пет самосталних аутора. Жири је једногласном одлуком изабрао 18 плаката: Народног позоришта Републике Српске, Народног позоришта из Сомбора, Народног позоришта из Ужица, Књажевско-српског театра из Крагујевца, Народног позоришта из Београда, Народног позоришта Приштина из Косовске Митровице, Атељеа 212 из Београда, Позоришта Зоран Радмиловић из Зајечара, Шабачког позоришта, Студентског културног центра из Крагујевца и Народног позоришта из Ниша.
Жири у саставу
Јелена Јовановић, костимограф
Слободан Штетић, академски сликар и графичар, председник жирија
Фотографија
Драган Пешић, сликар - графичар
Миливоје Миша Штуловић, сликар и сценограф
Драган Јаковљевић, редитељ
једногласном одлуком доделио је следеће награде:
Гран при - Владимир Тепавац, креативни директор и власник Адвертајзинг агенције Babbler Media Marketing из Сомбора, за серију плаката рађених за Народно позориште из Сомбора.
Две равноправне Дипломе Галерије Јоаким за изузетан допринос унапређењу позоришног плаката Србије - Никола Вукашиновић, дипломирани графички дизајнер из Ужица и Јован Тарбук, арт директор - графички дизајнер у Народном позоришту у Београду.
Владимир Тепавац
Владимир Тепавац
Фотографија
Фотографија
Јован Тарбук
Јован Тарбук |
Сцена иза сцена
Дигиталне слике Миливоја Мише Штуловића
15 фебруар 2008.године
У свом ликовном стваралчком поступку који последњих неколико година прате ненадни обрти од важности и квалитативно постигнути резултати, Миливоје Штуловић је као легитимни пут тражења и истраживања прихватио могућности које пружа КОМПЈУТЕР; DESIGN; (CGD). Он му је омогућио не да се забавља новим технологијама, већ да расклапањем невидљивих површина и поретка ствари не налази само у простору него и да се простор налази у стварима. Замагљивање или губитак предмета не значи и губитак ликовног значења, јер је све у нововиђеном односу и објекатској симболици, функцији нове фигуре значења.
Ако се предмет, пак, још и задржава, он више није од реда и поретка реалних ствар, јер ствар постаје маска, тј. облик деформисани и денатурализовани начин потајног изазивања једног новог циља и намере виђења. Реални приступ ствари је само могућност ликовно приказаног објекта, његова потенцијална суштина, латентност његове потајне фигуре.
На тај начин Штуловић нема више шта да позајми из света видљивог, његова слика постаје само наше властито појављивање на једном другом месту. Нови поступак који све више улази у свет ликовног каквог смо га до сада знали, нема само уметничко значење, он је постао покретачки јер је још само нека природа која предмете користи као знаке сећања на њихово прадавно порекло.
Слободан Лазаревић
Фотографија
Фотографија |
Маска лице чува
Премијерно излагање неколико немуштих комада у којима учествују: Маске, Вилинска створења пар аутора и још нека недефинисана бића - ЈоакимИнтерФест 2007
октобар 2007.године
Изложба маски Сање Поповић и Бојана Заношкара у Галерији Јоаким је организована у оквиру пратећег програма Другог Међународног позоришног фестивала малих сцена, ЈоакимИнтерФест.
Недокучивост вилинског бивствовања
Из есеја Роберта Керка о природи и деловању невидљивих створења
Они (вилењаци) представљају неку средину између човека и анђела, и имају непостојана, променљива тела (попут оних која се називају астралним) донекле као кондензовани облак који се најбоље уочава у сумрак. Та тела, будући да су толико прилагођена префињености духова који их покрећу, могу се по жељи појавити или нестати.
Оскар Вајлд
Човек је најмање себи налик када говори у властито име. Дај му маску и рећи ће ти истину.
Сања Поповић
Рођена сам у Београду једне циче зиме. Беше то на концу златних шездесетих када је свет пуно обећавао. Чим сам проходала пала сам на главу, чиме је започела моја уметничка каријера. Завршила сам обданиште, основну, музичку и средњу школу а дипломирала на ВШЛПУ. По занимању сам сликар, сваштар, иконописац, декоратер, колекционар лудости и непотребних предмета. Излажем понекад јер морам да живим од онога што измислим и направим.
Бојан Заношкар
Двадесет и неку годину био сам програмер, па затим познат контрактор на великим рачунарима. Волео сам да правим справице које раде у празнини. На ужас колега - ортодоксних програмера - написао сам пар стотина чланака, добио пар дизајнерских конкурса и урадио још понешто. Бог ми је поклонио тешку болест и пар година непокретности - искушење и време за размишљање. Постао сам стварнији, много скромнији и зачуђенији светом.
Сада стварам, радим и живим цео у ономе што је важно. Знам да сам независан, не знам да ли сам уметник, знам да је оно што направим понекад добро и да честорадује људе.Нас двоје се дуго нисмо ни познавали а када смо се коначно упознали одмах смо знали да ћемо радити нешто необично. Тако смо основали Маскарадионицу.
Контакт: +381 63 704 22 43
zanoskar@eunet.yu
Фотографија
Фотографија
Фотографија |
Српски позоришни плакат
Трећа изложба позоришног плаката професионалних позоришта Србије
мај 2007. године
Изложба Српски позоришни плакат, која се сада већ традиционално одржава у време позоришног фестивала, ЈоакимФест,
представља пресек графичке продукције у оквирима српских позоришта и позоришних фестивала. Ове године продукција, иако скромнија него ранијих година због опште познате финансијске ситуације у позориштима, ипак даје пресек деловања у овој области а понуђени плакати сведоче о таленту графичких дизајнера. По свему, у први план на овогодишњој изложби наметнуо се својим радовима Радуле Бошковић, графички дизајнер из Новог Сада. Сада већ деценијама уназад. Радуле Бошковић негује позоришни плакат и маниром врсног графичара реализује остварења која у свему надвисују остала и жири овогодишње изложбе једногласан је да се њему додели овогодишњи Гранд Приx.
Жири није имао недоумица и око доделе друге и треће награде, тако да је поред барда, Радула Бошковића, стао млади Александар Поповић, талентовани графички дизајнер, један од најбољих студената одсека за графички дизајн ФИЛУМ-а у Крагујевцу, као добитник равноправне награде са дизајнером Сашом Васићем из Бања Луке.
Плакати Јована Тарбука, рађени за Народно позориште из Београда у сваком погледу су оставили добар утисак на жири, тако да се Тарбук похваљује за серију изложених плаката.
Све одлуке жири је донео једногласно.
Слободан Штетић, академски сликар и графичар, председник жирија
Фотографија
Драган Јаковљевић, редитељ
Миливоје Штуловић, сликар и сценограф
Фотографија
Радуле Бошковић
Александар Поповић
Александар Поповић |
Јоакимови потомци, дигитални портрети
Дан Књажевско-српског театра
фебруар 2007. године
На Сретење 15. фебруара 2007. године у 19.30х отворена изложба Миодрага Поповића. Изложба уприличена поводом
Дана Књажевско-српског театра.
... У питању је читав низ плаката, решен сваки за себе, са првобитно фотографским предлошком од кога се пошло, и са типографијом која постаје део сликовног решења. Овако убедљив низ позоришних предложака за плакат нисам видео од серије плаката Слободана Машића са фотосима Владе Поповића за БИТЕФ осамдесетих година. Не само изузетан резултат који је добијен, већ и очигледно уживање са којим Миодраг Поповић ради на овој ауторској серији истражујући могућности дигиталне уметности, основни су утисци које посматрач носи са ове несвакидашње изложбе која на само себи својствен начин спаја позоришну уметност са њеним примењашким сестрама графичког смера.
Предраг Циле Михајловић
Миодраг Поповић је рођен 1948. године. Завршио ликовни одсек, графички смер ВПС у Београду 1984. године. Члан је УЛУПУДС-а, Удружења ликовних уметника Крагујевца и Удружења АРТ КГ у Крагујевцу.
Контакт:
Крагујевац, Владимира роловића a 58/3
034 347 995
064284 2946
apop@verat.net
Фотографија |
Фотографије и плакати Театра Ал. Давила Питешти,Румунија
ЈоакимИнтерФест
октобар 2006. године
Изложба позоришних плаката је организована у оквиру ЈоакимИнтерФеста (1. Међународног позоришног фестивала малих сцена), који се први пут одржава у Крагујевцу, Театру Јоаким Вујић.
Театар из Питештија има традицију дугу преко 150 година, сматрајући оснивачем позоришну трупу из 1848. године коју је водио Константин Халеплиу. Рад настављају друге позоришне трупе 1852. када је постављено преко 20 позоришних комада. Године 1915. отворена је сала Општинског Театра Питештија, где се данас налази Театар Ал. Давила.
Током више од 60. година постојања одиграно је преко 12 000 представа и 750 премијера, које је посетило преко 3,5 милиона гледалаца.
У Крагујевцу, театар из Питештија је први пут боравио јуна 1975. године на Сусретима Јоаким Вујић. 2005. Театар Ал. Давила и Театром Јоаким Вујић потписали Протокол о сарадњи.
Изложени плакати и фотографије сценског живота представљају рад Театра из Питештија у последњих десет година. Њима је покривен читав спектар представа театра из Питештија: светска драматургија, румунска драматургија, класика и савремена дела.
Фотографија
Фотографија |
Руководилац Галерије Јоаким
МИЛИВОЈЕ ШТУЛОВИЋ
сликар и сценограф у Књажевско-српском театру
Рођен 27. јануара 1952. године у Краљеву. Завршио школу за примењену уметност у Новом Саду. Члан УЛУС-а. Излагао на 15 самосталних изложби у галеријама са уметничким саветом (Београд, Нови Сад, Крагујевац, Приштина). 1997. године међународна изложба, Славен Градец, галерија Уједињених нација (Уметник и урбана средина) 1996., Октобарски салон Београд 1995. и 1996., Пролећна изложба УЛУС-а Београд, излагао на преко 100 заједничких изложби са члановима УЛУС-а у земљи и иностранству. У Књажевско-српском театру извео преко сто сликарских радова на сценографијама и 25 својих сценографија.
Награђен као ученик уметничке школе у Франкфурту на Мајни. Похвале и откуп за музеј на годишњим изложбама сликара Крагујевца. Жири УЛУС-а 1985. и 1987. године.
Добитник откупне награде на I тријеналу крагујевачких уметника 2004. године. Добитник Годишње награде Театра Јоаким Вујић за 2005. годину. Добитник награде за сценографију на Румунском фестивалу комедије 2007, Festivalul Comediei Romanesti - festCO, представа Карневалски призори, Premiul pentru scenografie - Milivoje Stulovic pentru decorul spectacolului Festivalul D ale carnevalului de I. L. Caragiale - Knjazevsko-srpski teatar Kragujevac, Serbia.
Born on January 27th 1952. in Kraljevo. Graduate of the School of Applied Arts in Novi Sad. Painter and stage designe in Knjazevsko-srpski teatar in Kragujevac. Membre of ULUS. Exhibited his works at 15 solo exhbitions in the galleries of Belgrade, Novi Sad, Kragujevac, Pristina. 1997. internacional exhibition Umtetnik i urbana sredina, Slaven Gradec, 1996., October Exhibitions Belgrade 1995. i 1996., ULUS Spring Exhibition, Belgrade. Participated in over hundred group exhibitions of ULUS in contry and abroad. Made over 150 stage settings in the Knjazevsko-srpski teatar. Awarded at Art School in Frankfurt. Recognized at annual exhibitions of Kragujevac painters and wan purchase award for the Museum. Member of juru of ULUS in 1985 and 1987. |
|
Google+
YouTube
Blogger
MyOpera
Twitter
WordPress
GoogleSites
MySpace
WCommons
Wikipedia)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Бранислав Нушић Неочајавајтеникад, Југословенско драмско позориште 1992. године.)
Ђакомо Пучини Турандот, Национална опера Софија, Бугарска 2008. године.)
Артур Милер ВештицеизСалема, Хрватско народно казалиште, Загреб 1986. године.)
Пјер Корнети Позоришне илузије, Југословенско драмско позориште, Београд 1991. године.)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Кресанко Викторија)
Кресанко Викторија)
Јован Тарбук)
Јован Тарбук)
Слободан Штетић)
Слободан Штетић)
Слободан Штетић)
Владимир Ранковић)
Александар Поповић 
)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Владимир Тепавац)
Владимир Тепавац)
Фотографија)
Фотографија)
Јован Тарбук)
Јован Тарбук)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија )
Фотографија)
Фотографија)
Радуле Бошковић)
Александар Поповић)
Александар Поповић)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија