Quantcast
   
Telefon
034 617 05 00

Fax
034 617 05 04

www.joakimvujic.com

Biletarnica
10–12 i 18–20
034 33 20 63
design by TRIANGLON

Google+
YouTube
Flickr
Blogger
Follow strujajoe on Twitter Twitter
WordPress
Foursquare
Facebook
Scoop.it
Netvibes
Wikipedia
WCommons
TripAdvisor




 
Arhiva

KRAGUJEVAČKI TEATAR NA 52. JOAKIMU

Predstava Jelisavetini ljubavni jadi zbog molera na 52. Festivalu profesionalnih pozorišta Srbije Joakim Vujić u Gračanici

Kragujevac, 18. maj 2016. godine


U programu zvanične selekcije 52. Festivala profesionalnih pozorišta Srbije Joakim Vujić u Gračanici Knjaževsko-srpski teatar učestvuje sa predstavom Jelisavetini ljubavni jadi zbog molera. Ove godine Festival se održava u Gračanici, a kragujevačka predstava je na programu 19. maja. Režiju potpisuje Marko Misirača a u predstavi igraju: Jasmina Dimitrijević, Čedomir Štajn, Nada Jurišić, Dušan Stanikić, Isidora Rajković, Katarina Janković i Vladanka Pavlović.

Fotografija

KRAGUJEVAČKI TEATAR NA TURNEJI U BIH

Predstava Bašta sljezove boje po tekstu Branka Ćopića učestvuje na festivalu u Zenici i gostuje u Sarajevu

Kragujevac, 12.maj 2016. godine


Knjaževsko-srpski teatar u petak, 13. maja učestvuje na 15. Festivalu bosanskohercegovačke drame i autorskog teatra, a sutradan gostuje u Kamernom teatru 55 u Sarajevu. Bašta sljezove boje je rađena po tekstu Branka Ćopića i u režiji Marka Misirače, a premijerno je izvedena na sceni kragujevačkog teatra 7. decembra 2015.
Ovom premijerom Knjaževsko-srpski teatar obeležava jubilej velikog pisca – stogodišnjicu njegovog rođenja. Autorski tim predstave čine i scenograf Milivoje Štulović, kostimograf Jelena Janjatović, autor muzike Dragoslav Tanasković, lektor Radovan Knežević, saradnik za zvučne efekte Branislav Pipović i Jasmina Dimitrijević kao vokalni solista.
U „Bašti sljezove boje” igraju: Miloš Krstović, Nikola Pejković, Miodrag Pejković, Zdravko Maletić, Milić Jovanović, Ana Todorović Dialo, Nenad Vulević, Sanja Matejić, Aleksandar Milojević i Nikola Stevović.

Fotografija

JOAKIMOVI DANI 2016.

Joakimovi dani se održavaju od 4-9. maja

Kragujevac, 28. april 2016. godine


Manifestacija JOAKIMOVI DANI koja predstavlja reviju pozorišta iz Srbije u izboru Knjaževso-srpskog teatra i ovaj put je posvećena domaćem piscu. Značaj ovog revijala i slavlja pozorišne umetnosti u našem gradu deo je đurđevdanskih svečanosti i održava se od 4-9. maja u našem Teatru. Predstave koje su pred vama nude deo naše svakodnevice, naših naravi, zavrzlama, političkih i nacionalnih problema.
Pred vama su leskovačko, kraljevačko, užičko, vršačko i kragujevačko pozorište sa predstavama od Jovana Sterije Popovića preko Branka Ćopića do Duška Kovačevića i Radoslava Pavlovića.
Zanimljive same po sebi, ove predstave donose bogatstvo inscenacije i glume, donoseći novo viđenje i podsećanje na već poznate ansamble koje naša publika uvek iznova rado prati.
I ovaj put u žiži je domaći dramski pisac kao osnova našeg dramskog života, koga publika najradije prepoznaje i voli. Pozorište kao ogledalo duhovnosti i stvarnosti i ovaj put dočaraće vam sve ono što nas okružuje, boli i raduje, sve čemu se smejemo i što nas uzbuđuje, a tiče se samo nas i naše stvarnosti.
Nacionalni značaj ove manifestacije uveličaće vam pozorišta van Beograda koja su ujedno i naši prijatelji i sa kojima nas veže dugotrajna i bogata saradnja. Pred vama su ČARUGA, PROFESIONALAC, BAŠTA SLjEZOVE BOJE, ODUMIRANjE MEĐEDA i ZLA ŽENA. Slavlje pozorišta koje nam donosi puno novih predstava koje su po našem izboru obeležile ovu sezonu.

Fotografija

MALA LISKA JASMINI DIMITRIJEVIĆ

13. Međunarodni festival komedije Mostarska liska

Kragujevac, 27. april 2016. godine


Na 13. Međunarodnom festivalu komedije Mostarska liska, koji se završava 27. aprila u Narodnom pozorištu Mostar, glumica Jasmina Dimitrijević dobila Malu lisku za ulogu Jelisavete u predstavi Jelisavetini ljubavni jadi zbog molera.
Nagrada Mala liska se dodeljuje za glumca večeri.

KRAGUJEVAČKI TEATAR U MOSTARU

Predstava Jelisavetini ljubavni jadi zbog molera na 13. Festivalu komedije Mostarska liska

Kragujevac, 25. april 2016. godine


Predstava Jelisavetini ljubavni jadi zbog molera učestvuje na 13. Međunarodnom festivalu Mostarska liska. Na ovogodišnjem festivalu, koji se održava u Narodnom pozorištu u Mostaru, biće izvedeno sedam predstava iz regiona. Festival se zatvara 27. aprila kada će biti dodeljene nagrade za najbolje predstave i glumce.
Kragujevačka Jelisaveta je na programu festivala 26. aprila, režiju potpisuje Marko Misirača a u predstavi igraju: Jasmina Dimitrijević, Čedomir Štajn, Nada Jurišić, Dušan Stanikić, Isidora Rajković, Katarina Janković i Vladanka Pavlović.

Fotografija

ŠEKSPIR NA FILMU ILI U POZORIŠTU?

Kragujevac, 23. april 2016. godine


Smatra se da je rođen 23. aprila 1564. a umro 23. aprila 1616. Ako je taj datum i naštimovan da bi se napisalo kako je živeo tačno u dan 52 godine, izvesno je da je ostao najuticajniji i najpopularniji dramski pisac u istoriji sveta.
Kada se čitaocima od iskustva postavi poznato pitanje o knjizi koju bi poneli na pusto ostrvo, vrlo često se može dobiti odgovor: Šekspirova sabrana dela objavljena u jednoj knjizi! Jasno je i zašto. Ta „jedna knjiga“ sadrži takav raspon sadržaja, nezaobilaznih pitanja, jezikom posredovane stvarnosti i uprizorene fantazije, da zaista, u velikoj meri, može nadoknaditi odsustvo i obične svakodnevice i najređih događaja, punoće i ispraznosti života, tragičkog beznađa, izazova, iskušenja, vedrine, spokoja, nemira, ljubavi, i još mnogo čega što čini ljudsko postojanje u svetu. Za Šekspira će se, istina, najčešće opredeliti oni koji sebe i svet, književnost i pozorište doživljavaju posredstvom engleskog jezika, ali će se njegova dela i u drugim kulturama naći u najužem izboru pisaca koje valja dobro poznavati, i to ne samo zato da bismo bili dostojno obrazovani i obavešteni, i ne samo da bismo se prepustili složenim estetskim doživljajima čitanja pesničkog, odnosno dramskog teksta, stvaranja ili gledanja pozorišne predstave, već i da bismo, na taj način, bolje i potpunije razumeli svet i sebe u svetu.

ŠEKSPIR NA FILMU ILI U POZORIŠTU?

Šekspirove drame su izvođene na dnevnom svetlu. Možemo da zamislimo Ledi Makbet kako hoda po sceni Glob teatra i drži sveću u ruci. Ta scena nam govori više o mraku i užasu noći kada je ubijen kralj Dankan, nego bilo koji svetlosni štimung koji, sa našim tehničkim mogućnostima, lako možemo da napravimo u savremenom pozorištu. Dobićemo mrak na sceni, ali u njemu ne možemo lako videti strah na licu Ledi Makbet. A kada to ne vidimo, mi to ne možemo ni čuti. Šekspirove reči neće dosegnuti svoje metafizičko dejstvo.
„Cilj pozorišta je da obnovi svoju umetnost.“ – pisao je Antone Arto u svom manifestu. Današnje pozorište ne robuje konvencijama i dekoracijama koje su ga ograničavale pre stotinak godina. Kao i u Šekspirovo vreme, scena je mesto na kojome konkretne emocije određenih reči provociraju maštu gledalaca da razume nevidljivo, da razume ono što u prvom trenutku izgleda čak potpuno nerazumljivo. Tako se stvara i obogaćuje igra i konvencija verovanja koju uspostavlja pozorišna predstava.
Paradoksalno je da ta igra postaje sve zahtevnija od kada u našim životima dominira film. Filmska kamera snima realnost i prikazuje nam ono što želi da vidimo. U stvari, kamera je ta koja zamišlja umesto nas. Ako u predstavi Šekspirovog „Julija Cezara“ glumac ušeta na praznu scenu i počne svoj govor rečenicom da se nalazimo u Rimu, mi ćemo poverovati ukoliko ubedljivo izgovori svoj tekst. Međutim, ukoliko pred kamerama izgovori istu rečenicu, u trenutku kada vidimo projektovani film, pomislimo: „Ovo uopšte nije Rim, ovo je prazna scena“. Kamera ne transcendira vizuelne predstave koje prikazuje.
Čak i u najcenjenijim šekspirovskim filmovima Šekspirove drame ne „dišu“, jer one nisu pisane u evokativnim slikama, već u evokativnim rečima. Film ne traži reči koje provociraju, već slike koje koje možemo videti i na koje reagujemo. Moji omiljeni „šekspirovski“ filmovi su iz zemalja u kojima se ne govori Šekspirov jezik – ruski „Hamlet“ Smoktunovskog i japanski „Krvavi presto“ („Makbet“) i „Ran“(„Kralj Lir“). Nijedan od njih nije opterećen zahtevima Šekspirovog teksta.
Šekspirove drame koje sam gledao na televiziji i filmu u malom procentu ispunjavaju zahtev iskrenosti koji je neophodan za njihovu uverljivost u tim medijima. Drame u stihu koje je pisao Šekspir ne lažu na ekranu, zato što to ne mogu da rade. One zaista izgledaju lažno, kao što se davno snimljena pozorišna predstava pokazuje izveštačenom kada je danas gledamo. Kamera nema mašte. Zbog toga je možda bolje da Šekspira ostavimo u pozorištu, gde se zahtevaju reči i mašta. Video i filmovi su dobra reklama ili PR za pravu stvar. Oni su kao reprodukcije čuvenih slika – mogu da konvertuju sliku, ali su same daleko od originala.
NEBOJŠA BRADIĆ

SAN LETNJE NOĆI U KRAGUJEVCU

Premijera predstave San letnje noći po tekstu Vilijema Šekspira i režiji Pjer Valter Polica

Kragujevac, 22. april 2016. godine


Knjaževsko-srpski teatar se premijerom predstave „San letnje noći” pridružuje obeležavanju četiri veka od smrti Vilijema Šekspira. Premijera je 22. aprila u 20 sati a reprize su na repertoaru 23. i 28 aprila.
Predstava se priprema već dva meseca, kostimi punih pet meseci, koreografija je zahtevna, a muzika će biti iznenađenje kaže direktor Teatra mr Vojo Lučić koji je predstavu „San letnje noći“ okarakterisao kao „produkcijski podvig kakav odavno nije viđen u Kragujevcu“. U KST-u je „San letnje noći“ rađen pre tridesetak godina. Sada smo aktivirali sve resurse našeg pozorišta i ovo je, u produkcijskom smislu, zaista veliki događaj – napomenuo je Lučić.
O predstavi - reditelj Pjer Valter Polic: „Šekspir je izumitelj serija. Zato je uvek veliki izazov raditi njegove komade. Danas, kada je teatar u krizi, mnogi se pitaju čemu to služi i zašto to radimo kada tu nema novca, a ja kažem zato što pozorište pruža mogućnost ljudske kreacije u vremenu kompjutera. Danas svako dete može da snimi film svojim mobilnim telefonom, ali pozorište pokreće telo i maštu koji kreiraju jedan drugačiji svet. Šekspir je to znao, bio je najveći poznavalac magije pozorišta, to treba da znamo i mi. Politički, psihološki, socijalni, duhovni, seksualni sukobi prisutni su u Šekspirovim delima, u mikro i makrokosmosu. Uvek se postavlja pitanje ko ima moć, ko vlada kućom i društvom. U tom smislu je zanimljiv odnos između žene i muškarca. U Šekspirovo vreme, britanskim kraljevstvom je upravljala kraljica Elizabeta, Nemačkom danas vlada Angela Merkel, a već sutra svet može voditi Hilari Klinton. Kako žene rešavaju probleme, kao muškarci ili drugačije?"

Fotografija Fotografija Fotografija Plakat

PREMIJERA PREDSTAVE SAN LETNJE NOĆI PO TEKSTU VILIJEMA ŠEKSPIRA

22. aprila u kragujevačkom teatru prmijerno izvođenje predstave San letnje noći

Kragujevac, 22. april 2016. godine


ZA ŠEKSPIRA SVET JE POZORNICA
Tragična ili komična naša životna priča ili sudbina, kod njega predstavlja samo tananu i finu bajku o neponovljivosti ljudskih strasti i, sukoba, nesporazuma i preokreta koji vode u nesreću ili u sreću. Njegova genijalnost je plod jedinstvenog talenta i neponovljive renesansne atmosfere i okolnosti.
SAN LETNjE NOĆI (1595-1596) svakako spada u Šekspirova remek dela i kao komedija ima višestruki značaj i slojevitost. Tri su sveta ili sloja koja tkaju ovu izuzetnu priču. Romantični svet ljubavnika Hermije, Lisandra, Helene i Demetra koji se noću sastaju u šumi opčinjeni ljubavlju i spremni na sve. Fantastični svet vila i vilenjaka kojim vladaju Titanija i Oberon, koji plete san ove ljubavne igre, uz pomoć čudesnog soka kojim se svako povede i zaljubi. Njime raspolaže Oberonov verni sluga Puk, praveći nestašluke i praktične šale. I realistični a ujedno i teatarski svet radnika koji u čast Tezejeve svadbe spremaju komad o PIRAMU I TIZBI. Plemenitu tragediju o nesrećnoj ljubavi tiranina i njegove nesuđene drage čije su porodice zavađene. Neponovljiva lepota i fantastika Šekspirove poezije pokazuje kako i pored mračnih momenata nema mesta za tugu i bez obzira što okolnosi mogu da se preokrenu, izvrće sve u šalu, po kojoj je ovaj komad dragocen, jer se likovi uzimaju suviše za ozbiljno. Poznat i kao najinteresantniji primer komada u komadu, SAN LETNjE NOĆI, donosi nepojamno smešnu igru radnika koji se trude da stvore komad koji će u svom farsičnom i slatkom izvođenju na dan koji rešava i sudbinu mladih ljubavnika, pred vladarem
Atine i njegovom izabranicom, postići poentu o preokretu iz nesreće u sreću baš, tvrdeći u diletatntskoj igri koja je zabavna i preozbiljna, suprotno. I kao kod Pitera Bruka: Tezej i Hipolita, Oberon i Titanija su samo likovi u uveličavajućem ogledalu i predstavljaju jedno. Lepa Hipolita je Tezejev ratni plen i buduća nevesta, a frivolna i misteriozna Titanija, opsena vilinskog sveta ili pouka iz života, benevolentnog Oberona, kome Puk nalazi i lek i otrov sa magičnom svojstvima, ljubavni sok. Ljubav je osnovna tema ovog komada i kada je opsena i onda kada je realnost. Zamisao reditelja bila je da obogati ovaj komad donoseći erotiku i etos Balkana na čijim prostorima se zbiva, komparirajući vreme antike sa vremenom sadašnjim.
Marija Soldatović, dramaturg

VILIJEM ŠEKSPIR
SAN LETNjE NOĆI
Reditelj Pjer Valter Polic

Lica i glumci:
TEZEJ, vojvoda atinski: Miodrag Pejković
HIPOLITA, kraljica Amazonki, verenica Tezejeva: Isidora Rajković
EGEJ, Hermijin otac: Aleksandar Milojević
HERMIJA, Egejeva kći, zaljubljena u Lisandra: Katarina Janković
LISANDER, Hermijin dragan: Đorđe Simić/ Nikola Milojević
DEMETAR, Hermijin prosilac: Miloš Krstović
HELENA, zaljubljena u Demetra: Jasmina Dimitrijević
FILOSTRAT, Tezejev priređivač zabava: Marina Stojanović
OBERON, kralj vila i vilenjaka: Miodrag Pejković
TITANIJA, kraljica vila i vilenjaka: Isidora Rajković
PUK ili šumski đavolak: Marina Stojanović
GRAŠKOV CVET: Dubravka Brkić
PAUČINA: Sanja Matejić
MOLjAC: Vladanka Pavlović
SLAČICA – vile i vilenjaci: Slavica Radulović
VILA: Sanja Matejić
PETAR DUNjA, tesar, Prolog u međuigri: Milić Jovanović
NIK(OLA) VRATILO, Piram u međuigri: Vladan Živković
FRANjA FRULA, krpač mehova, Tizba u međuigri: Čedomir Štajn
TOMA NjUŠKA, krpač kotlova, Zid u međuigri: Zdravko Maletić
DUŠICA, stolar, Lav u međuigri: Dušan Stanikić
GLADNICA, krojač, Mesečina u međuigri: Aleksandar Milojević
INDIJSKI DEČAK: Bogdan Milojević
DVORANI:
Dragoslav Tanasković
Nikola Milojević
Ivan Vidosavljević
Aca Pejčić
Igor Nikolić
STRAŽARI:
Zdravko Maletić
Saša Đorđević
Vladan Brkić
Dragan Milošević

REDITELj: Pierre Walter Politz
Scenograf: Pierre Walter Politz /Dorothea Mahr
Asistent scenografa: Saša Đorđević
Kostimograf: Jelena Janjatović
Dramaturg: Marija Soldatović
Slikar izvođač: Milivoje Štulović
Maska, dizajn i izrada: Ana Kolbjanova
Lektor: Radovan Knežević
Scenski pokret: Danijela Sagić
Muzika: Dragoslav Tanasković
Inspicijent: Nikola Stevović
Sufler: Rada Jovanović
Saradnik na projektu: Gordana Kalović
Ton: Dobrica Andrić
Video: Ivan Filipović
Svetlo: Nikola Manić
Saša Radivojević
Šminka: Marija Kurćubić
Šef scenske tehnike: Saša Đorđević
Garderoba: Dragica Ilić
Mirjana Todorović
Stolar: Zoran Jokanović
Rekviziteri: Nenad Miloradović
Marija Vujičić
Dekorateri: Vladan Brkić
Dragan Milošević
Marko Nedeljković
Plakat i afiša: Goran Dimić

Plakat

PREDSTAVA KNJAŽEVSKO-SRPSKOG TEATRA NA BEOGRADSKOM FESTIVALU SAVREMENE RUSKE DRAME

I Beogradski festival savremene ruske drame

Beograd, 9. april 2016. godine


Predstava našeg teatra Bajka o mrtvoj carevoj kćeri, po tekstu Nikolaja Koljade  u režiji Boška Dimitrijevića biće izvedena 9. aprila u 21h na sceni Ustanove kulture „Vuk Stefanović Karadžić“ u Beogradu. Ustanova kulture „Vuk Stefanović Karadžić“ ove godine prvi put organizuje BEOGRADSKI FESTIVAL SAVREMENE RUSKE DRAME, u čast jednog od najboljih savremenih ruskih pisaca Nikolaja Koljade, kao pozorišno druženje teatra i umetnika iz Srbije i Rusije. Na ovom Festivalu gledaoci će moći da vide najbolje predstave rađene po tekstovima savremenih ruskih pisaca i da upoznaju pozorišne stvaraoce iz Srbije i Rusije.
U predstavi Bajka o mrtvoj carevoj kćeri igraju: Sanja Matejić, Ana Todorović Dialo, Nenad Vulević i Dušan Stanikić.

Fotografija

PROMOCIJA MONOGRAFIJE VLASTIMIR ĐUZA STOJILJKOVIĆ-POZORIŠNE POSLANICE

Glumačke pozorišne svečanosti Milivoje Živanović

Požarevac, 5. april 2016. godine


U okviru pratećeg programa Glumačkih svečanosti Milivoje Živanović sinoć je na Maloj sceni Centra za kulturu u Požarevcu promovisana monografija Vlasitimir Đuza Stojiljković-Pozorišne poslanice.
Na promociji su govorili glumac Ateljea 212 Svetozar Cvetković i direktor Knjaževsko-srpskog teatra mr Vojo Lučić, a odlomke iz monografije čitao je glumac Saša Pilipović.
Monografija Vlasitimir Đuza Stojiljković-Pozorišne poslanice objavljena je 2015. godine u saradnji Knjaževsko-srpskog teatra i Narodnog pozorišta RS Banja Luka, a njen autor je Spasoje Ž. Milovanović.
Ova monografija je objavljena u okviru edicije Joakimovi potomci koja je posvećena dobitnicima Statuete Joakim Vujić.

SVETSKI DAN POZORIŠTA

Kragujevac, 27. mart 2016. godine


27. marta kragujevački Teatar obeležava Svetski dan pozorišta kada će u Galeriji Joakim biti otvorena Izložba fotografija iz umetničkog opusa Branke i Mlađe Veselinović, na Sceni „Joakim Vujić“ izvedena predstava D. C. Džeksona „Moje bivše, moji bivši“ u režiji Slađane Kilibarde i pročitana tradicionalna međunarodna poruka.
Svetski dan pozorišta se na inicijativu Međunarodnog pozorišnog instituta (ITI) od 1961. godine obeležava širom sveta. Na taj dan pozorišni poslenici organizuju razne pozorišne manifestacije na kojima se tradiciopnalno čita međunarodna poruka koju, na poziv Međunarodnog pozorišnog instituta, uvek piše pozorišna ličnost svetskog ugleda. Prvu poruku za Svetski dan pozorišta napisao je Žan Kokto 1962.
Autor ovogodišnje poruke je svetski priznati pozorišni reditelj, profesor i osnivač Moskovske škole dramskih umetnosti Anatolij Vasiljev iz Rusije:
“Da li nam je potrebno pozorište? Pitaju se hiljade profesionalaca razočaranih u pozorište i milioni ljudi koji su ga se zasitili. Zašto nam je potrebno? U godinama kada je scena toliko beznačajna u poređenju sa trgovima gradova i državama gde se odigravaju prave tragedije stvarnog života. Šta će pozorište nama? Pozlaćeni balkoni, baršunaste fotelje, grimizne kulise, uzvišeni glasovi ili naprotiv – crne kutije, isprskane blatom i krvlju, gomile besnih, nagih tela. Šta pozorište može da kaže? Sve! Pozorište može da kaže sve. I kako bogovi na nebu žive, i kako zatvorenici čame u tamnici, i kako strast podiže, i kako ljubav nestaje, i kako nam dobri ljudi ne trebaju, i kako vlada obmana, i kako ljudi žive u stanovima, a deca – u izbegličkim kampovima, i kako se vraćaju u pustinju, i kako se rastaju sa najbližima, pozorište može da govori o svemu tome. Pozorište je postojalo i zauvek će ostati. I sada, u ovih pedeset ili sedamdeset poslednjih godina, naročito je potrebno. Zbog toga što od svih drugih umetnosti samo pozorište ide iz usta u usta, od oka do oka, iz ruku u ruke i od tela ka telu. Njemu ne treba posrednik između čoveka i čoveka svetla strana sveta nije jug, ni sever, nije istok, ni zapad – pozorište je svetlo samo po sebi, svetli na sve četiri strane, odmah prepoznatljivo svakom neprijateljskom ili prijateljskom čoveku. Potrebno nam je raznovrsno pozorište. Arhaične forme teatra biće nam potrebne pre svih drugih. Ali ritualne teatralne forme ne bi trebalo da budu u suprotnosti sa pozorištem civilizovanih naroda. Sekularna kultura je isključiva, „kulturna informacija“ zamenjuje jednostavne suštine i susret sa njima. Pozorište je otvoreno. Ulaz je slobodan. Dođavola sa gadžetima i kompjuterima – idite u pozorište, zauzimajte redove u parteru i na balkonima, slušajte reči i gledajte u žive slike – pozorište je pred vama, nemojte ga zanemariti i ne propuštajte ga u svojim užurbanim životima. Pozorište je potrebno svima. Samo jedno pozorište nije nam potrebno – to je pozorište političkih igara, političko pozorište mišolovki, pozorište političara, pozorište politike. Pozorište dnevnog terora – pojedinačnog i kolektivnog, pozorište leševa i pozorište krvi na trgovima i ulicama u glavnim gradovima i u unutrašnjosti, između religija i etničkih grupa”.

U STVARI, TEATAR U LAZAREVCU

Predstava „U stvari, teatar“ po tekstu Dragane Bošković gostuje u Prvom prigradskom pozorištu Lazarevac

Lazarevac, 20. mart 2016. godine


Knjaževsko-srpski teatar u nedelju, 20. marta u 20 sati gostuje u Prvom prigradskom pozorištu Lazarevac sa predstavom "Ustvari, teatar" koja je rađena po tekstu Dragane Bošković, režija Andrea Ada Lazić. Komad je premijerno je izveden 15. februara  2016. godine na sceni kragujevačkog teatra.
U ovoj  duodrami igraju Nada Jurišić u ulozi Nadežde i Jasmina Dimitrijević kao Džesi. Autorski tim predstave čine Ferid Karajica, scenski pokret, Milivoje Štulović, scenograf, Jelena Janjatović, kostimograf  i Dragoslav Tanasković, kompozitor.

Fotografija

KRAGUJEVAČKI TEATAR NA 45. DANIMA KOMEDIJE

Predstava Jelisavetini ljubavni jadi zbog molera na Festivalu Dani komedije u Jagodini

Kragujevac, 9. mart 2016. godine


Predstava Jelisavetini ljubavni jadi zbog molera izborila je, u konkurenciji više od 30 predstava, učešće na ovogodišnjim, 45-im po redu Danima komedije u Jagodini. Ovaj prestižni festival svake godine okuplja najistaknutija ostvarenja u žanru komedije a Zlatnim ćuranom ovenčaju se samo najuspešniji.
Kragujevačka Jelisaveta je na programu festivala 22. marta, režiju potpisuje Marko Misirača a u predstavi igraju: Jasmina Dimitrijević, Čedomir Štajn, Nada Jurišić, Dušan Stanikić, Isidora Rajković, Katarina Janković i Vladanka Pavlović.
Kragujevačka publika imaće priliku da je pogleda tri dana ranije, 19. marta od 20 sati na Velikoj sceni Knjaževsko-srpskog teatra.

Fotografija

BAŠTA SLjEZOVE BOJE U BEOGRADSKOM DRAMSKOM POZORIŠTU

Predstava Bašta sljezove boje po tekstu Branka Ćopića gostuje u Beogradu

Beograd, 29. februar 2016. godine


Knjaževsko-srpski teatar u ponedeljak, 29. februara u 20 sati gostuje u Beogradskom dramskom pozorištu. Bašta sljezove boje je rađena po tekstu Branka Ćopića i u režiji Marka Misirače, a premijerno je izvedena na sceni kragujevačkog teatra 7. decembra 2015.
Ovom premijerom Knjaževsko-srpski teatar obeležava jubilej velikog pisca – stogodišnjicu njegovog rođenja. Autorski tim predstave čine i scenograf Milivoje Štulović, kostimograf Jelena Janjatović, autor muzike Dragoslav Tanasković, lektor Radovan Knežević, saradnik za zvučne efekte Branislav Pipović i Jasmina Dimitrijević kao vokalni solista.
U „Bašti sljezove boje” igraju: Miloš Krstović, Nikola Pejković, Miodrag Pejković, Zdravko Maletić, Milić Jovanović, Ana Todorović Dialo, Nenad Vulević, Sanja Matejić, Aleksandar Milojević i Nikola Stevović.

Fotografija

Knjaževsko-srpski teatar obeležio 181. godinu od osnivanja

Kragujevac, 16. februar 2016. godine


Dan Knjaževsko-srpskog teatra obeležen je sinoć premijernim izvođenjem duodrame “U stvari, teatar“ u režiji Andree Lazić, po tekstu Dragane Bošković. Na sceni najstarijeg srpskog pozorišta uručenjem nagrada i priznanja zaslužnim umetnicima i podsećanjem na ostvarene rezulate u prethodnih godinu dana, Knjaževsko-srpski teatar obeležio je 181. godinu postojanja.
Statuetu “Joakim Vujić“, najznačajnije priznanje koje Knjaževsko-srpski teatar dodeljuje od 1985. godine za izuzetan doprinos razvoju pozorišne umetnosti u Srbiji, dobila je prvakinja Nada Jurišić. Petočlani žiri koji su činili Tihomir Stanić, glumac Ateljea 212, Miloš Krstović, glumac Knjaževsko-srpskog teatra, Snežana Kovačević, kostimograf Užičkog pozorišta, Marija Soldatović, dramaturg Knjaževsko-srpskog teatra i direktor mr Vojo Lučić, jednoglasnom odlukom dodelio je statuetu prvakinji drame kragujevačkog teatra.
Joakimov prsten, koji se dodeljuje umetnicima za poseban doprinos u unapređenju rada pozorišta, pripao je Ivani Vujić, rediteljki i profesorki Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.
Medaljon sa likom Joakima Vujića, za podršku i unapređenje rada Knjaževsko-srpskog teatra uručen je kompaniji Telekom Srbija.
Godišnje nagrade dobili su glumci Miodrag Pejković za ulogu dede Radeta u predstavi “Bašta sljezove boje“ i Jasmina Dimitrijević za naslovnu ulogu u predstavi “Jelisavetini jadi zbog molera“ kao i garderoberka Dragica Ilić.
U Galeriji “Joakim“ otvorena je izložba Muzeja pozorišne umetnosti Srbije, Knjaževsko-srpski teatar od 1835. do 2015. godine, koja vodi kroz 18 decenija kragujevačkog Teatra. Reč je o delu postavke koja je prošle godine, na 180. godišnjicu, pripremljena i premijerno prikazana u Muzeju pozorišne umetnosti u Beogradu autorke Biljane Ostojić.

Fotografija Fotografija Fotografija Fotografija
Fotografija Fotografija Fotografija Fotografija

DAN KNJAŽEVSKO-SRPSKOG TEATRA

NADA JURIŠIĆ DOBITNICA STATUETE JOAKIM VUJIĆ

Kragujevac, 15. februar 2016. godine


Povodom svoje  godišnjice Knjaževsko-srpski teatar  tradicionalno dodeljuje nagrade i priznanja:

STATUETA JOAKIM VUJIĆ se dodeljuje za izuzetan doprinos razvoju pozorišne umetnosti u Srbiji.
O dodeli Statuete  “Joakim Vujić” ove godine  je odlučivao žiri u kome su bili direktor Knjaževsko-srpskog teatra mr Vojo Lučić, kostimograf Snežana Kovačević, dramaturg Marija Soldatović i glumci Tihomir Stanić i Miloš Krstović. Jednoglasnom odlukom žirija ovogodišnji laureat nagrade za unapređenje pozorišne umetnosti u Srbiji je prvakinja drame Knjaževsko-srpskog teatra glumica NADA JURIŠIĆ.
U svom oobrazloženju žiri navodi: Glumica Nada Jurišić, prvakinja drame kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra, omiljena i poštovana od strane kako pozorišnih znalaca, tako i kolega i publike, ostvarila je brojne nezaboravne uloge u svojoj dugoj karijeri koju je gradila na sceni Teatra Joakim Vujić, kasnije, Knjaževsko-srpskog teatra.
Prepoznatljiva, po svojoj autentičnosti, profesionalnosti i posvećenosti pozorištu, svakoj ulozi je dodala na lakonski i nenametljiv način svoj raskošni šarm čineći ih prijemčivim ali prefinjenim u isti mah. Nada je, pre svega,  karakterna glumica koja sa podjednakom strašću i umećem tumači raznolik repertoar.
Ovogodišnja dobitnica Statuete Joakim Vujić Nada Jurišić stripljivo gradi svoj umetnički put i svojim primerom potvrđuje da se značajna glumačka karijera, vredna poštovanja, može izgraditi i van Beograda.

PRSTEN SA LIKOM JOAKIMA VUJIĆA se dodeljuje za izuzetna umetnička ostvarenja i doprinos razvoju Knjaževsko-srpskog teatra. Ovo priznanje Knjaževsko-srpski teatar, na predlog Direktora Knjaževsko-srpskog teatra dodelio:
IVANI VUJIĆ,  rediteljki i profesorki Fakulteta dramskih umetnosti iz Beograda.

MEDALJON SA LIKOM JOAKIMA VUJIĆA Knjaževsko-srpski teatar je dodelio KOMPANIJI TELEKOM SRBIJA
Ovo priznanje se dodeljuje za podršku unapređenju rada Knjaževsko-srpskog teatra i ostvarivanju  programskih i repertoarskih ciljeva u prethodnoj godini domaćim i stranim pojedincima i institucijama,  a pre svega za sponzorstvo ili donatorstvo.

GODIŠNJE NAGRADE  Knjaževsko-srpskog teatra za postignute rezultate u predhodnoj kalendarskoj godini pripale su MIODRAGU PEJKOVIĆU za ulogu dede u predstavi Bašta sljezove boje, JASMINI DIMITRIJEVIĆ za ulogu Jelisavete u predstavi Jelisavetini ljubavni jadi zbog molera i garedroberki DRAGICI ILIĆ.

PROGRAM SVEČANOG OBELEŽAVANjA DANA TEATRA
Sretenje - 15. februar 2016. godine
19.30 - Izložba Muzeja pozorišne umetnosti Srbije Knjaževsko srpski teatar od 1835 do 2015. godine, autor Biljana Ostojić.
20.00 - Praizvedba komada Dragane Bošković U stvari, teatar, režija Andrea Ada Lazić.
21.15 - Dodela nagrada i priznanja.

PREMIJERA ZA DAN TEATRA

Praizvedba predstave U stvari, teatar

Kragujevac, 10. februar 2016. godine


U pozorištu smo svi porodica. Kada se dogodi uspeh, delimo ga na ravne časti. kada ne uspemo, svako pati za sebe, smatrajući da je samo on kriv. Najveći deo neprijatnosti zbog komešanja publike i „izlaznosti“ iz pozorišne sale za vreme predstave, pada na glumca. Zato, glumac se grčevito bori za značenje, tačnost i istinitost u svojoj ulozi. A reditelj ima drugu muku. Mi, reditelji, mi bismo da svoju, često apstraktnu misao ulijemo u glumački habitus, da ga /pre/oblikujemo po svojoj zamisli. mnogo toga prosto podrazumevamo. Pozorište boli. Čak i kada je komedija u pitanju.
„U stvari, teatar“ je duodrama za veliku rediteljku, koja je i pisac komada, i njenu omiljenu glumicu, koja treba da tumači glavnu ulogu.
„Dve daske i jedna strast“, rekao je Lope de Vega za teatar. U stvari, dve strasti!

Andrea Ada Lazić, Kragujevac 10. februar 2016. godine


Dragana Bošković
U STVARI, TEATAR
Režija: Andrea Ada Lazić

ULOGE:
NADEŽDA, slavni pisac i reditelj – NADA JURIŠIĆ
DŽESI, popularna glumica – JASMINA DIMITRIJEVIĆ

Scenski pokret: Ferid Karajica
Scenograf: Milivoje Štulović
Kostimograf: Jelena Janjatović
Kompozitor: Dragoslav Tanasković

Inspicijent: Rada Jovanović
Šef scenske tehnike: Saša Đorđević
Rekviziter: Marija Vujačić
Garderober: Mirjana Todorović
Svetlo: Nikola Manić
Ton: Ivan Filipović
Šminka: Marija Kurćubić

Plakat Fotografija Fotografija Fotografija
Fotografija Fotografija Fotografija

PREMIJERA PREDSTAVE ZA DECU TRI PRASETA

Treća premijera kragujevačkog teatra u sezoni 2015/16

Kragujevac, 16. decembar 2015. godine


Predstava za decu Tri praseta je peta ovogodišnja premijera, a treća u sezoni 2015/16 kragujevačkog teatra. Tekst potpisuje Predrag Peđa Trajković, a reditelj je Mladen Knežević. U predstavi Tri praseta igraju: Nenad Vulević, Čedomir Štajn, Dušan Stanikić i Mladen Knežević.

Premijera je 16 decembra u 12 sati.

Plakat

PREVARANTI U SUKNJI NA MASUKINIM DANIMA

Knjaževsko-srpski teatar sa predstavom Ken Ludviga Prevaranti u suknji učestvuje na 38. Masukinim danima

Velika Plana, 12. decembar 2015. godine


Kragujevački teatar u subotu, 12. decembra učestvuje sa predstavom Prevaranti u suknji na 38. Masukinim danima u Velikoj Plani.
Festival se održava u periodu od 1. do 17. decembra u Centru za kulturu Masuka.

Knjaževsko-srpski teatar izvodi predstavu PREVARANTI U SUKNJI po tekstu Ken Ludviga i u režiji Milića Jovanovića. Ova predstava je premijerno izvedena 28. maja 2015. godine. Glavne uloge Lea i Džeka tumače Dušan Stanikić i Đorđe Simić, a u predstavi igraju i Katarina Janković Mitrović, Ana Todorović Dialo, Marina Perić Stojanović, Nikola Milojević, Zdravko Maletić i Čedomir Štajn.

Premijera predstave BAŠTA SLJEZOVE BOJE
po delu Branka Ćopića

Premijera je 7. decembra u 20 sati!

Kragujevac, 3. decembar 2015. godine


Režiju i dramatizaciju predstave Bašta sljezove boje potpisuje reditelj Marko Misirača. Pored pripovedaka iz istoimene Ćopićeve zbirke u dramatizaciji su korišćeni i motivi iz njegovih proznih dela „Priče ispod Grmeča“, „Glava u klancu, noge na vrancu“ i „Priče zanesenog dečaka“.
Ovom premijerom KST obeležava jubilej velikog pisca – stogodišnjicu njegovog rođenja. Autorski tim predstave čine i scenograf Milivoje Štulović, kostimograf Jelena Janjatović, autor muzike Dragoslav Tanasković, lektor Radovan Knežević, saradnik za zvučne efekte Branislav Pipović i Jasmina Dimitrijević kao vokalni solista.
U „Bašti sljezove boje” igraju: Miloš Krstović, Nikola Pejković, Miodrag Pejković, Zdravko Maletić, Milić Jovanović, Ana Todorović Dialo, Nenad Vulević, Sanja Matejić, Aleksandar Milojević i Nikola Stevović.
Na dan premijere u 18 časova na Maloj sceni Knjaževsko-srpskog teatra biće upriličen razgovor o Branku Ćopiću sa Tomom Kuruzovićem, njegovim prijateljem i glumcem koji je tumačio mnoge Ćopićeve likove.

Fotografija

PRINCIP SUPERSTAR NA FESTIVALU PRVOIZVEDENIH PREDSTAVA

Predstava Princip superstar (Mesečari) učestvuje na Festivalu prvoizvedenih predstava u Aleksincu

Aleksinac, 17. novembar 2015. godine


Knjaževsko-srpski teatar, u utorak, 17. novembra, učestvuje sa predstavom Princip superstar (Mesečari) u zvaničnoj konkurenciji 4. Festivala prvoizvedenih predstava u Aleksincu. Festival se održava od 16. do 22. novembra, a gostovaće pozorišta iz Beograda, Šapca, Kragujevca, Kruševca i Novog Pazara
Knjaževsko-srpski teatar izvodi predstavu Princip superstar (Mesečari), dramatizacija, scenografija i režija Nebojša Bradić. Ova predstava je premijerno izvedena 28. februara 2015. godine. Ulogu Principa tumači Đorđe Đoković, a u predstavi igraju Isidora Rajković, Jovana Mališić, Ana Milojević, Nikola Milojević, Katarina Mitrović, Dušan Stanikić, Aleksandar Milojević, Milić Jovanović, Miloš Krstović , Saša Pilipović, Miodrag Pejković, Marina, Perić, Jasmina Dimitrijević i Nenad Vulević.

ZAJEČARSKA PUBLIKA ODUŠEVLJENA PREVARANTIMA

Đorđu Simiću Zoranov brk

Kragujevac, 31. oktobar 2015. godine


Sinoć je na sceni zaječarskog pozorišta Knjaževsko-srpski teatar izveo predstavu Prevaranti u suknji po tekstu Ken Ludviga i u režiji Milića Jovanovića. Predstava je izvedena u okviru takmičarskog programa 24. Festivala Dani Zorana Radmilovića. Prevaranti su nagrađeni višeminutnim aplauzom oduševljene publike koja se te večeri našla u zaječarskom pozorištu.
U Zaječaru je bio i Vojo Lučić, direktor Knjaževsko-srpskog teatra, koji nije krio zadovoljstvo reakcijama publike: "Predstava korespondira s publikom i nosi energiju radosti. Videli ste da je publika izašla iz sale sa osmesima na licu i da je to zaista pun pogodak kada se ono što se dešava na sceni prenese u gledalište."
Odlukom stručnog žirija za glumca večeri proglašen je Đorđe Simić koji je za ulogu Džeka dobio Zoranov brk.
"Volim da igram ovu predstavu, ekipa je toliko skladna i jedinstvena. Ovo je praznik za glumce, ali i publika uživa. Delimo tu energiju s njima. Publika u Zaječaru nas je sjajno primila i nagradila ogromnim aplauzom. Glumci se igraju na sceni, nadigravaju i dopunjuju, prosto uživamo u ovom tekstu, koji je pravi delikates. Pogotovo za nas dvojicu, koji igramo tu travestiju, što publika mnogo voli, a nama je to pružilo beskrajne mogućnosti za istraživanje, zabavljanje, igranje i proigravanje." – istakao je Đorđe Simić.

Knjaževsko-srpski teatar svoja festivalska predstavljanja nastavlja već 17. novembra učešćem na 4. Festivalu prvoizvedenih predstava u Aleksincu.

PREVARANTI U SUKNJI NA FESTIVALU DANI ZORANA RADMILOVIĆA

Predstava Prevaranti u suknji učestvuje na 24. Danima Zorana Radmilovića u Zaječaru

Zaječar, 30. oktobar 2015. godine


Kragujevački teatar u petak, 30. oktobra učestvuje sa predstavom Prevaranti u suknji u zvaničnoj konkurenciji 24. Festivala Dani Zorana Radmilovića u Zaječaru. Festival se održava u periodu od 24. oktobra do 3. novembra u Pozorištu Timočke Krajine Zoran Radmilović.
Knjaževsko-srpski teatar izvodi predstavu PREVARANTI U SUKNjI po tekstu Ken Ludviga i u režiji Milića Jovanovića. Ova predstava je premijerno izvedena 28. maja 2015. godine. Glavne uloge Lea i Džeka tumače Dušan Stanikić i Đorđe Simić, a u predstavi igraju i Katarina Janković Mitrović, Ana Todorović Dialo, Marina Perić Stojanović, Nikola Milojević, Zdravko Maletić i Čedomir Štajn.

KAINOV OŽILJAK NAJBOLJA PREDSTAVA NA JUBILARNOM JOAKIMINTERFESTU

Završen Deseti jubilarni JoakimInterFest

Kragujevac, 15. oktobar 2015. godine


U Kragujevcu je noćas završen Deseti jubilarni JoakimInterFest, međunarodni pozorišni festival na kome je od 7. do 15. oktobra učestvovalo sedam predstava u takmičarskom programu, a prema izboru selektora Željka Jovanovića.
Odlukom stručnog žirija u sastavu: Dragana Varagić (predsednik), glumica i rediteljka iz Beograda, Pjer Valter Polic, reditelj iz Nemačke i Trajče Kacarov , dramaturg iz Makedonije za najbolju predstavu festivala proglašena je predstava „Kainov ožiljak” Šabačkog pozorišta po tekstu Vladimira Kecmanovića i Dejana Stojiljkovića a u dramatizaciji Spasoja Ž . Milovanovića i režiji Juga Radivojević.
Nagrada za režiju dodeljena je Egonu Savinu za predstavu „Mrešćenje šarana”. Narodnog pozorišta Republike Srpske Banja Luka. Nagradu za najbolju glumicu na jubilarnom Joakiminterfestu dobila je Hana Selimović za u ulogu Jule u predstavi „ Palilulski roman“ Beogradskog dramskog pozorišta, a nagradu za najboljeg glumca Slaven Španović za ulogu Bilija u predstavi„Plemena“ zagrebačkog Planet art i Exit teatra.
Nagradu za vizulenost dobila je predstava Knjaževsko-srpskog teatra Princip Superstar (Mesečari).
Specijalnu nagradu za novi pristup provokativnog tumačenja našeg vremena dobila je predstava „Život stoji, život ide dalje” Bitef teatra.
Žiri je sve odluke doneo jednoglasno.
Nagradu publike Desetog JoakimInterfesta dobila je predstava „Kainov ožiljak“ Šabačkog pozorišta.

Ovogodišnji JoakimInterFest koji se odvijao pod sloganom „Vreme tišine”
završava se 15. oktobra predstavom u čast nagrađenih „Pidžama za šestoro” koju izvode glumci Kraljevačkog pozorišta i Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca.

VREME TIŠINE

Konferencija za medije povodom početka jubilarnog desetog JoakimInterFesta

Kragujevac, oktobar 2015. godine


U kragujevačkom Knjaževsko-srpskom teatru, povodom početka jubilarnog 10. JoakimInterFesta, Međunarodnog pozorišnog festivala, održana je konferencija za štampu na kojoj su govorili direktor Teatra mr Vojo Lučić i selektor festivala Željko Jovanović, pozorišni kritičar i umetnički direktor Pozorišta na Terazijama.
Direktor Teatra Vojo Lučić, podsetio je novinare da je tema ovogodišnjeg InterFesta „Vreme tišine” i da će Kragujevčani i festivalska publika, zahvaljujući Jovanovićevoj selekciji biti u prilici da pogledaju zaista izuzetne predstava u takmičarskom delu smotre.
Selektor Željko Jovanović je istakao da se jubilarni JoakimInterFest bavi tišinom, tim kratkim prostorom mira u kome se svet povremeno nađe.
- Festival se ove godine bavi i tom pauzom između dva sukoba, onog koji je prošao i čiji eho i dalje odjekuje, i nekog sledećeg koji, nadajmo se nikada neće doći i koji, bojimo se, samo što nije počeo - rekao je Jovanović na konferenciji za novinare u kragujevačkom pozorirštu.
Prema njegovim rečima, cilj ovogodišnjeg festivala jeste sagledavanje i postavljanje pitanja da li postoje nove forme, da li su se pojavile u nekom scenskom čitanju klasičnih i već poznatih komada, kao i šta je sa novim idejama.
- Stoga ovaj festival ima za cilj da u retkoj pozorišnoj šumi koja je iz sezone u sezonu sve ređa, potraži da li postoji neka nova grana koja će jednog dana možda postati novo stablo iz koga će nići novi pravci, kao i da li možemo da učinimo nešto po čemu će nas neko novo vreme prepoznati - naglasio je Jovanović.
Ljubitelji pozorišne umetnosti, od 7-15. oktobra, biće u prilici da pogledaju predstave: "Kainov ožiljak" Šabačko pozorište, "Mrešćenje šarana" NPRS Banja Luka, "Pukotina" BNP Zenica, "Plemena" Planet art i Exit teatar Zagreb, "Život stoji, život ide dalje" Bitef teatar, "Princip superstar" Knjaževsko-srpski teatar i "Palilulski roman" Beogradsko dramsko pozorište, dok će predstava “Pidžama za šestoro” rađena u koprodukciji Kraljevačkog pozorišta i Knjaževsko-srpskog teatra biti izvedena u čast nagrađenih.
U pratećem programu Desetog JoakimInterFesta biće promovisana monografija posvećena Vlastimiru Đuzi Stojiljkoviću “Đuzine poslanice”, kao i knjiga Miladina Ševarlića “Viski i trubači”, a u Galeriji Joakim biće izloženi pozorišni plakati sa prehodnih devet festivala, po izboru slikara Milivoja Štulovića.
O nagradama će odlučivati stručni žiri u satavu: Dragana Varagić, glumica i irediteljka iz Srbije, Pjer Valter Polic, reditelj iz Nemačke i Trajče Kacarov, dramaturg iz Makedonije. Voditelj razgovora je Spasoje Ž. Milovanović, dramaturg.

Fotografija

PREMIJERA PREDSTAVE JELISAVETINI LJUBAVNI JADI ZBOG MOLERA

Kragujevac, 18. septembar 2015. godine


U Knjaževsko-srpskom teatru u petak 18.septembra, premijerno izvođenje predstave Milana Jelića "Jelisavetini ljubavni jadi zbog molera“ u režiji Marka Misirače.

Knjaževsko-srpski teatar novu pozorišnu sezonu otpočinje premijerom predstave Jelisavetini ljubavni jadi zbog molera. Ulogu Jelisavete igra glumica Jasmina Dimitrijević koja o ovom velikom glumačkom zadatku kaže: “ Ovo je uloga kakvu sam dugo čekala , do koje mi je veoma stalo, u kojoj uživam i mislim da će to i publika osteti.Uloga je zahtevna, raskošna i pruža priliku da se pokaže čitav dijapazon glumačkih, pa i žanrovskih nijansi. Inovativni koncept reditelja Misirače, kojim nije narušena autentičnost originalne ljubavne priče, dodatno nas je motivisao da kreativnije razvijamo svoje likove“.

Pored Jasmine u predstavi igraju: Čedomir Štajn, Nada Jurišić, Vladanka Pavlović-Pendić, Isidora Rajković, Katarina Mitrović i Dušan Stanikić. Scenografiju potpisuje Milivoje Štulović, kostime Ana Kolbjanova, muziku Dragoslav Tanasković, scenski govor Radovan Knežević, a scenski pokret Predrag Rakić.

Fotografija Fotografija Fotografija

PREMIJERA 18. SEPTEMBRA!

JELISAVETINI LjUBAVNI JADI ZBOG MOLERA

Kragujevac, 14. septembar 2015. godine


REČ REDITELJA
Sentimentalna istorija o ljubavnim jadima jedne Jelisavete i jednog Milovana, arhetipskih ličnosti mentaliteta sa periferije, 70-ih godina XX veka bila je komad o „svetu beogradske periferije, dramsko delo u višeglasnom saglasju sa stvarnim životom, s promenom koja je zahvatila sve njegove pore i polako menja moralni, psihološki i osećajni profil današnjeg čoveka“ (V. Stamenković). Poezija banalnosti života ovih „malih ljudi velike čežnje“ pretrpela je, čini se, mnogo toga što nam se u međuvremenu za ovih pola veka dogodilo i danas se ponovo pojavljuje na sceni da nas suoči sa surovom transmutacijom situacija i tipova iz komada. U vremenu kada je filozofija palanke odavno izašla iz korica knjige, zavladala našom svakodnevnicom, pretvorila nam je u pornografiju i stavila nas sve u jedan veliki „rijaliti“, shvatili smo da smo nemoćni da bilo šta uradimo. I potpisivanjem peticije protiv Velikog Brata i njegove male braće zapravo dajemo legitimitet celom tom galimatijasu kojega smo deo.
Tako su i sitni, tragikomični malograđani koji nagrizaju i ruše naivnu, idealističku ljubav Jelisavete i Milovana sada dobrovoljni deo ogromne mašinerije i učiniće sve da bi ih, nakon ispunjenog zadatka Veliki Brat u svojoj ispovedaonici „blagoslovio“.
Marko Misirača, 10.09.2015.

JELISAVETINI LjUBAVNI JADI ZBOG MOLERA
Milan Jelić

Lica i glumci
JELISAVETA Jasmina Dimitrijević
MILOVAN Čedomir Štajn
DARA OPAJDARA Nada Jurišić
PRODAVAC MILIJA Dušan Stanikić
VELINKA Isidora Rajković
ZORA Katarina Mitrović
MAJKA MILOVANOVA Vladanka Pavlović-Pendić

VODITELJI (glas iz off-a) Miloš Krstović i Dobrica Andrić

Adaptacija i režija: Marko Misirača
Scenografija: Milivoje Štulović
Kostimografija: Ana Kolbjanova
Muzika: Dragoslav Tanasković
Lektor: Radovan Knežević
Koreograf: Predrag Rakić
Inspicijent: Nikola Stevović
Sufler: Rada Jovanović
Ton: Dobrica Andrić
Video: projekcija Ivan Filipović
Svetlo: Nikola Manić
Šminka: Marija Kurćubić
Video rad: Vuk Spasić
Garderoba: Dragica Ilić i Mirjana Todorović
Rekviziteri: Maja Vujičić i Nenad Miloradović
Dekorateri: Saša Đorđević, Zoran Joaknović, Marko Nedeljković i Vladan Brkić

Milan Jelić- biografija
Milan Jelić je dramski pisac, scenarist, publicista, teatrolog, filmski, radio i TV reditelj. Diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti i odsek svetska književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Najpoznatija dela: scenario i režija igranog filma Bubašinter, pozorišni komad Jelisavetini ljubavni jadi zbog molera, scenario za igrani film Još ovaj put, a na radiju režija drame Dugi život kralja Osvalda Velimira Lukića i Krevet za troje Milorada Pavića.
Dramski tekst Jelisavetini ljubavni jadi zbog molera dobio je prvu nagradu na konkursu lista „Mladost“ 1971. godine. Iste godine Atelje 212 u Beogradu izvodi premijerno predstavu u režiji Dejana Miladinovića sa Jelisavetom-Sekom Sablić i Predragom-Mikijem Manojlovićem u naslovnim ulogama. Ova drama postavljana je na mnogim scenama u Srbiji, a u Ateljeu 212 doživela je 80 izvođenja. Autor je i sledećih drama: Sećanje na Albinonija, Vancage, Hoću da budem krompir i La bednica koje su izvođene na našim scenama i objavljivane u časopisima.

Plakat

Biletarnica: 034 33 20 63 (10–12 i 18-20) pozoristetjv@open.telekom.rs www.joakimvujic.com


KST Kragujevac


ARHIVA VESTI


SEZONA 2014/15

SEZONA 2013/14

SEZONA 2012/13

SEZONA 2011/12

SEZONA 2010/11

SEZONA 2009/10

SEZONA 2008/09

SEZONA 2007/08

SEZONA 2006/07

SEZONA 2005/06