Povodom nagrada koje su dodeljene Knjaževsko-srpskom teatru za predstavu „Jedan čovek, dvojica gazda” na 49. Susretiam profesionalnih pozorišta Srbije ” u Lazarevcu, u kragujevačkom pozorištu je u utorak, 21. maja upriličena konferencija za štampu na kojoj su se novcinarima obratili lureati glumačkih priznanja Isidora Rajković i Milić Jovanović, kao i direktor teatra mr Vojo Lučić.
- Glumačke nagrade se polako vraćaju u Kragujevac i to je sjajno, otpočeo je susret sa novinarima direktor Lučić, ponovivši da je kragujevačka predstava „Jedan čovek, dvojica gazda” dobila zaista sjajne kritike i usmene za vreme okruglog stola Susreta i pismene, poput teksta S. Vukašinovića „Britanska komedija del arte na srpski način” koji je objavljen u listu „Danas” od 16. maja.
„ Tekst je rađen po uzoru na Goldonijevo delo iz 18. veka koje pripada pravcu komedije del arte. Ako imamo u vidu da je to adaptirano britanskom humoru koji srpskoj publici, ne da nije stran, već su generacije odrastale na kultnim britanskim humorističkim serijama, nisam sumnjao da će predstava postići uspeh. Tome doprinosi i činjenica da je i tekst kvalitetan, i da se ne bazira samo na površnoj farsi. U prilog tome ide i činjenica da je Majkl Bilington, jedan od najeminentnijih britanskih kritičara, nagradio predstavu sa pet zvezdica“, izjavio je Bradić.
Raditi na komediji nije nimalo lako. Već je poznato da je teže ljude nasmejati nego im predstaviti dramu ili tragediju. U komedijama kao što je ova, gde se prepliću i farsičnosti komedije del arte, mora se strogo voditi računa o balansu, uskladiti teatralnost, naročito govora tela, sa zahtevima moderne scene. A za svo to vreme i održavati pažnju publike. Glumci kragujevačkog pozorišta su u tome uspeli i publika im je svoju zahvalnost ukazala na pravi način – ovacijama”, napisao je u svom tekstu, između ostalog Vukašinović.
Direktor Lučić pročitao je i obrazloženje žirija Susreta „Joakim Vujić” koji su sačinjavali Snežana Trišić (predsednica) pozorišna rediteljka, Biljana Krstić, kostimograf i dramaturg Uglješa Šajtinac, za nagrade koje su dodeljene kragujevačkim glumcima: „Isidora Rajković za ulogu Doli – dosledno i hrabro sprovedenim komičnim, izoštrenim glumačkim sredstvima i stilom glumica je oživela i oneobičila ikonografski određene junake, epohe u kojoj je drama smeštena”.
- Osećam veliko zadovoljstvo zbog ove nagrade na Susretima, jer je, a ja sam ponosna na svoj rad u ovoj predstavi, ipak, zista nisam očekivala. Retko je da na ovakvim manifestacijama budu nagrađene epizodne uloge i zbog toga sam se sinoć na sceni u Lazarevcu zahvalila članovima žirija na iskazanoj hrabrosti. Zaista, ako želimo da nam umetnost napreduje treba imati smelosti da nagrađujemo bravure, izjavila je Isidora Rajković, dodavši da su Jovanovićeva i njena nagrada potvrda kvalitetnog rada i zahvalivši se pre svega svojoj pozorišnoj kući koja je imala hrabrosti da „uđe u jednu tako veliku i ozbiljnu produkciju” kao i reditelju predstave Nebojši Bradiću „koji ih je sve vreme rada na ’Gazdama’ sjajno i znalački vodio”.
Direktor Lučić naglasio je da su mu Lazarevčani rekli da je na Susretima kojim slučajem postojala nagrada publike – kragujevačke „gazde” bi je sigurno dobile i preneo okupljenima mišljenje predsednice žirija, rediteljke Snežane Trišić da je predstava mogla da konkuriše i za kolektivnu glumačku nagradu, koliko je igra kragujevačkog ansambla na „Joakimu” bila „moćna i upečatljiva”.
- Bolji ste od svih i vaša predstava nam se svima najviše dopala, bilo je najčešće mišljenje pozorišnika okupljenih na Susretima i objektivne lazarevačke publike.
I nagrađeni glumac Milić Jovanović, složio se savojom koeginicom Rajković da ove nagrade „nisu samo njihove” već su plod kolektivne glumačke ifre i predanosti.
„Milić Jovanović za ulogu Alfija – virtuozna bravura u maniru slepstik komedije, pogađa suštinu stila i žanra predstave i ostavlja nas bez daha”, stoji u obrazloženju žirija za Jovanovićevo glumačko priznanje.
- Baš zbog tog kolektivnog duha naše igre koja je plenila i bila do sada najbolje izvođenje „Gazdi” uz nastup u Virovitici, osećam se jako prijatno jer imam utisak da ona i nije samo moja već priznanje čitavom ansamblu predstave. Sjajan je bio osećaj, kada su nam sinoć na koktelu povodom dodele priznanja prilazili upravnici drugih pozorišnih kuća u Srbiji i iskreno nam čestitali rečima: „Stvarno ste jaki”, iskren je bio Milić Jovanović.
Inače glumcima KST-a Isidori Rajković i Miliću Jovanoviću ovo nisu prva glumačka priznanja na Susretima „Joakim Vujić”. Isiodora Rajković nagrađena je za ulogu Tine (u komadu „Kod večite slavine”) kao najbolja mlada glumica 2002. godine dok je Milić dobio nagradu za epizodnu ulogu Vojaka (predstava „1918”) na 26. Susretima održanim u Šapcu 1991. godine.
Direktor Teatra mr Vojo Lučić završavajuću konferenciju, podsetio je da kragujevačko pozorište u nedelju, 26. maja učestvuje na festivalu komedije „Zvornik fest” sa predstavom D. C. Džeksona „Moje bivše, moji bivši” koju je režirala Slađana Kilibarda. Očekuju se nova priznanja i nagrade.
Glumačke nagrade kragujevačkom Teatru na Susretima „Joakim Vujić”
maj 2013. godine
Na upravo završenim 49. Susretima profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić” koji su održani u Lazarevcu akteri predstave kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra „Jedan čovek, dvojica gazda” – Isidora Rajković i Milić Jovanović nagrađeni su sa ravnopravnim glumačkim nagradama. Žiri koji je nagradio glumce kragujevačkog teatra za uloge Doli i Alfija u predstavi rađenoj po tekstu Ričarda Bina i u režiji Nebojše Bradića sačinjavali su Snežana Trišić (predsednica žirija) pozorišna rediteljka, Biljana Krstić kostimograf i dramaturg Uglješa Šajtinac.
Na ovogodišnjim Susretima „Joakim Vujić” učestvovalo je u takmičarskoj konkurenciji sedam predstava a za najbolju je proglašena „Mali Geza” Narodnog pozorišta iz Pirota čiji je reditelj Stevan Bodroža nagrađen za najbolju režiju.
Nagrade će laureatima biti uručene večeras, 20. maja na sceni „Plus” Teatra iz Lazarevca kada će nagrađenim u čast i van konkurencije biti odigrana predstava niškog pozorišta „Svet” koju je po tekstu Branislava Nušića režirala Milica Kralj.
U subotu, 18. maja u okviru 10. manifestacije Noć muzeja u Galeriji „Joakim” Knjaževsko-srpskog teatra otvorena je izložba scenografija iz predstava kragujevačkog pozorišta koje se trenutno na repertoaru naše kuće: „Noć u kafani Titanik”, „Lepotica Linejna” i „Jedan čovek, dvojica gazda”, a ova kako ju je nazvao predsednik Skupštine grada Saša Milenić (jedan od brojnih posetilaca postavke te noći) „demistifikacije pozorišnog čina” koja za cilj ima da gledaoci približi umetnički i stvaralački čin pozorišnika bila je „oplemenjena” i aktivnim učešćem kostimiranih statista koji su bili obučeni u kostime iz predstava.
Sve izložene scenografije rad su pozorišnog slikara Milivoja Štulovića, koji je selektirao i prateći segment postavke za Noć muzeja – izložbu fotografija „Sećanja I” u okviru koje su izložene fotografije iz predstava nastalih u drugoj polovini 20. veka u kragujevačkom Teatru.
U okviru ovogodišnje manifestacije „Noć muzeja 2013” u Galeriji „Joakim” Knjaževsko-srpskog teatra u subotu, 18. maja biće otvorena izložba scenografija iz aktuelnih predstava kragujevačkog pozorišta: „Noć u kafani Titanik”, „Lepotica Linejna” i „Jedan čovek, dvojica gazda” a postavka dekora iz predstava biće obogaćena i učešćem kostimiranih statista koji će biti obučeni u kostime iz ove tri predstave.
Takođe, sastavni deo izložbene postavke za „Noć muzeja 2013” u kragujevačkom Teatru sačinjavaće i izložba fotografija „Sećanja I”, otvorena u Galeriji „Joakim” 7. maja, u okviru koje su izložene fotografije nastale u poslednjih pet decenija rada najstarijeg srpskog pozorišta. Odabir fotografija je napravio umetnički rukovodilac galerije slikar Milivoje Štulović.
U „Noći muzeja” 2013. godine, Kragujevac će se u subotu 18. maja, od 18 do dva sata posle ponoći predstaviti sa rekordnih 43 programa na 30 lokacija (pet više nego prošle godine, od kojih je šest novih) u okviru sedam prostornih celina: Kulturno istorijski kompleksi „Knežev Arsenal” – „Milošev Venac” – „Šumarice - Veliki Park”, Objekti kulturno-istorijske baštine, Gradske galerije, Univerzitetske galerije i prostori i Alternativni izložbeni prostori.
U okviru ove manifestacije u Kragujevcu se očekuje oko 15.000 posetilaca.
Otvaranje izložbe secenografija iz predstava kragujevačkog Teatra je u 19 sati i 30 minuta.
U okviru programa i svečanosti kojima je obeležen Dan grada u sredu, 8. maja u pozorišnoj Galeriji „Joakim” otvorena je izložba fotografija pod nazivom „Sećanja I”. Izložba predstavlja kolažni izbor fotografija iz predstava Knjaževsko-srpskog teatra nastalih u drugoj polovini 20. veka, poput legendarnih i kultnih ostvarenja kragujevačkog pozorišta, najpopularnijih, najigranijih i najdugovečnijih predstava kao što su: „Na dnu”, „Prsten u izvoru”, „Živi leš”, „Maratonci trče počasni krug”, „Kamen za pod glavu”, „Fernando i Jarika”, Prozivka za večnost” (učesnik „Sterijinog pozorja”), „Velika bitka”, „Svetozar” (sa repertoara zaboravljene „Oktobarske scene”), „Živi leš”, „Braća Karamazovi”, „Tri sestre”, „San letnje noći”, „Ženidba”, „Golubnjača”, „Moj tata socijalistički kulak”, „Ivkova slava”, „Ožalošćena porodica”, „Jazavac pred sudom”...
Kako je otvaranju izložbe direktor Teatra mr Vojo Lučić naglasio, ovo je prilika da se podetimo ne samo bogate istorije i velike tradicije naše kuće već i glumaca koji su stvarali ugled kragujevačkog pozorišta, a više nisu među nama, kao što su: čika Ljuba Kovačević, Buda Jeremić, Mileva Žikić, Bruno Rajić, Branko Andrejević, Nemanja Severinski, Jovan Mišković, Miodrag Jurišić, Miodrag Jovanović - Mile Kigen, Nenad Neša Milovanović, Vladan Savić... Napustili su nas i reditelj Petar Govedarović, scenograf Sava Baračkov, pozorišni slikar Mojsije Popović...
Izložbu je otvorio Ljubomir Ubavkić Pendula, dugogodišnji prvak drame Teatra i glumačka legenda našeg grada. Nadahnuto sa puno emocija Ubavkić se prisetio ne samo glumačkog i stvaralačkog čina iz vremena kada su nastajale predstave iz kojih su izložene fotografije na postavci „Sećanja I”, već i lepog druženja, kolektivnog duha koji je krasio ansambl Teatra i zajedničkih radosti sa kojima su propraćeni svi uspesi i nagrade članova naše kuće.
- Bilo je to sasvim drugačije vreme. Više smo se voleli između sebe. Nije nam bilo krivo kada neko dobije neku veliku nagradu. Naprotiv, zajednički smo se radovali i proslavljali sve uspehe. Pozorište je zaista bilo naša druga kuća, u pravom smislu te reči i ono malo slobodnog vremena kada smo imali provodili smo u njemu, podelio je svoje sećanja i uspomene iz vremena kada su nastajale izložene fotografije glumac Ljubomir Ubavkić Pendula, čovek koji je na sceni kragujevačkog Teatra proveo, kako je sam naglasio „50 godina bez dana bolovanja”.
Sećanje na druženje i rad na predstavama koje su obeležile prethodne decenije u istoriji našeg Teatra bila je osnovna ideja kojom se prilikom odabira i selekcije fotografija rukovodio umetnički rukovodilac Galerije „Joakim”, slikar Milivoje Štulović.
- I ubuduće u Galeriji „Joakim” planiramo da izlažemo fotografije iz predstava nastalih u proteklih šest decenija naše kuće. Na taj način želimo da podsetimo na sva ona dostignuća koja je naša kuća imala u tom periodu ali i da sačuvamo od zaborava kultne predstave i velika glumačka i rediteljska imena koja su stvarala na našoj sceni. Izuzetno je važno da mlade ljude i generacije koje dolaze na pravi način upoznamo sa velikom tradicijom i bogatom istorijom našeg Teatra - najstarijeg pozorišta u Srbiji, istakao je mr Vojo Lučić direktor Knjaževsko-srpskog teatra, najavivši još izložbi sa sličnom tematikom u pozorišnoj galeriji.
Postavka izložbe „Sećanja I” uz odabrane scenografije iz predstava i kostimirane statiste biće deo performansa kojim će se Knjaževsko-srpski teatra predstaviti posetiocima na manifestaciji „Noć muzeja” 18. maja.
Konferencijom za štampu, u utorak, 30. aprila najavljena je četvrta premijera ove sezone u Knjaževsko-srpskom teatru. Reč je o komadu „Čovek, zver i vrlina” italijanskog dramskog pisca i nobelovca Luiđija Pirandela kojeg u kragujevačkom teatru režira Marko Misirača.
Direktor Teatra mr Vojo Lučić naglasio je da je njemu i čitavom ansamblu veoma drago što je posle iskusnog reditelja Primoža Beblera šansu da režira u najstarijem srpskom pozorištu dobio njegov mladi kolega Marko Misirača.
Reditelj Misirača jedno vreme je živeo i Kragujevcu i baš u ovoj kući gledao prve profesionalne pozorišne predstave.
- U neku ruku „krug je zatvoren” kada ste kao reditelj profesionalno angažovani na radu u pozorištu u kojem ste gledali prvu predstavu i stekli prve utiske o pozorišnom činu, kaže reditelj Misirača.
Glumci su poput Slavice Radulović govorili o svojim iskustvima u radu sa tekstovima ovog poznatog i igranog pisca a oni mlađi o izazovima koje donosi rad na ovom, njegovom, kako ga je reditelj Misirača odredio „najduhovitijem tekstu”.
Direktor Lučić, podsetio je novinare i na učešće predstava Knjaževsko-srpskog teatra u maju na Susretima „Joakim Vujić” („Jedan čovek, dvojica gazda”) i Komedija festu 2013. u Zvorniku („Moje bivše, moji bivši”), ali i na izložbu fotografija „Sećanja” koja će biti otvorena 8. maja u Galeriji „Joakim”, kolažnu retrospektivu glumačkih uloga i predstava iz proteklih pet decenija rada Teatra i postavku - scenografije iz predstava „Titanik” i „Lepotica Linejna” koja će se za Noć muzeja odvijati u istom prostoru 18. maja.
Premijera predstave „Čovek, zver i vrlina” najavljena je za 29. maj na Sceni „Joakim Vujić” (Velika scena) a po rečima direktora Lučića do kraja sezone biće odigrana još tri puta.
Saradnički tim na ovoj predstavi čine: prevodilac Julijana Vučo, scenograf Milivoje Štulović, kostimograf Jelena Janjatović i autor muzike Dragoslav Tanasković.
U predstavi igraju glumci kragujevačkog Teatra: Miloš Krstović (Providni gospodin Paolino, privatni profesor), Miodrag Pejković (kapetan Perela), Isidora Rajković (Vrla gospođa Perela, njegova supruga), Milić Jovanović (Doktor Nino Pulejo, Gospodin Toto, apotekar, njegov brat), Jasmina Dimitrijević (Rozarija, guvernanta gospodina Paulina), Slavica Radulović (Gracija, služavka u kući Perela), Čedomir Štajn (Điljo), Nenad Vulević (Beli) i Nikola Pejković (Nono, dečak od 11 godina, sin Perelinih).Inače, ovaj Pirandelov tekst igran je već u tadašnjem Teatru „Joakim Vujić” 1977. godine u režiji Petra Govedarovića a od glumaca iz tadašnje podele u ansamblu su i danas aktivni: Mirko Babić, Bratislav Slavković Keša i Vladanka Cica Pendić.
Marko Misirača Rođen 30. juna 1985. godine u Prilepu, Makedonija. Školovao se u Kragujevcu (Srbija) i u Kozarskoj Dubici (BiH). Diplomirao pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 2010. godine u klasi profesora Slavenka Saletovića i asistenta Ive Milošević (Ispitna predstava II godine Kola mudrosti, dvoja ludosti Ostrovskog učestvovala u programu Pozorje mladih Sterijinog pozorja u Novom Sadu). Asistirao u pozorištu i na filmu rediteljima Laryju Zappiji (Bolest porodice M, 2006, JDP), Dejanu Mijaču (Barbelo, o psima i deci, 2007, JDP), Goranu Markoviću (igrani filmovi Turneja, 2008. i Falsifikator, 2013. i predstava Falsifikator, 2009, BDP), Ani Mariji Rossi (igrani film-omnibus Neke druge priče, 2010) Dejanu Zečeviću (igrani film Neprijatelj, 2011) i Bobanu Skerliću (igrani film Top je bio vreo, 2013).
Režije u profesionalnim pozorištima: Limunacija Dušana Kovačevića po S. Sremcu (Pozorište Prijedor, 2010), Naočari Eltona Džona Dejvida Fara (Gradsko pozorište „Jazavac“, Banja Luka, 2010), Gospodin Foka Gordana Mihića (Narodno pozorište Republike Srpske, Banja Luka, 2011), Govorna mana Gorana Markovića (Bosansko narodno pozorište, Zenica, 2012) i Djelidba Skendera Kulenovića (Pozorište Prijedor, 2012).
Saradnik i koautor nekoliko monografija (o glumcima Bori Todoroviću, Ljiljani Stjepanović i Mirku Babiću), autor kratkih dokumentarnih filmova (o glumcima Bori Todoroviću i Nebojši Zuboviću) te reditelj 2 jednočasovne epizode serije Kad bude, biće po scenariju Midhata Kušljugića (emitovane na Federalnoj TV, Sarajevo, 2012).
Predstava kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra „Jedan čovek, dvojica gazda” koju je po tekstu britanskog autora Ričarda Bina režirao Nebojša Bradić gostovaće u pozorištu iz Kraljeva u subotu, 27. aprila. Ovo gostovanje je dogovoreno u okviru sporazuma o saradnji koje je kragujevačko pozorište potpisalo sa kraljevačkim a ansambl iz Kraljeva gostovao je nedavno u Kragujevcu u okviru „Joakimovih dana” sa predstavom Aleksandra Lukača „Priča”.
MOJE BIVŠE, MOJI BIVŠI NA KOMEDIJA FESTU
Teatar u Zvorniku
april 2013. godine
Selektor i direktor festivala „Komedija fest 2013” Dušan Petrović uvrstio je u zvaničnu takmičarsku selekciju manifestacije koja će se održati od 22. do 26. maja u Zvorniku predstavu Moje bivše, moji bivši Knjaževsko-srpskog teatra. Ovogodišnji festival komedije u Zvorniku je četvrti po redu, a na njemu će sem kragujevačkog pozorišta učestvovati još predstave i teatri: „Građanin plemić” Narodnog pozorišta Priština i Narodnog pozorišta Beograd, „Državni lopov” Teatra „Talija” iz Tuzle, Scena „Maska” iz Šapca sa predstavom „Klara, dogodilo se nešto neočekivano”, Pozorište Prijedor sa „Djelidbom” i kragujevačka predstava „Moje bivše, moji bivši” koja je na repertoaru „Komedija festa 2013” 26. maja.
U predstavi „Moje bivše, moji bivši” koju je po tekstu britanskog autora D. C. Džeksona režirala Slađana Kilibarda igraju: Miloš Krstović, Isidora Rajković, Katarina Mitrović, Nađa Maršićević (k.g.) i Dušan Stanikić.
Kragujevački Knjaževsko-srpski teatar nastupa na ovogodišnjim Susretima profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić” sa predstavom „Jedan čovek, dvojica gazda” koju je po tekstu britanskog autora Ričarda Bina režirao Nebojša Bradić, saopštio je selektor ove smotre dr Milivoje Mlađenović.
On je u svojoj selektorskoj eksplikaciji obrazlažući selekciju festivala izjavio da se pri izboru predstava za ovu smotru rukovodio kriterijumom da li se o određenom pozorišnom projektu može govoriti kao o „bitnom događaju u pozorišnom životu Srbije”. Takođe, po mišljenju selektora i principu koji podupiru njegov izbor za repertoar ove manifestacije, izabrana predstava mora da poseduje: celovitost i zaokruženost, doslednost rediteljskog koncepta ili potpuno prevratništvo, tradicionalno tumačenje estetske kategorije ili intrigantno odstupanje od nje poput parodije ili ironiziranja. Očigledno da je predstava kragujevačkog pozorišta „Jedan čovek, dvojica gazda” ispunila sve ove visoke i zahtevne selektorske kriterijume.
U svom obrazloženju Mlađenović je za predstavu Knjaževsko-srpskog teatra napisao sledeće: „Urnebesna komedija, moderno razvijeni i oplemenjeni izdanak komedije del arte, ozbiljno poduprta muzikom. Forma, karakter i ritam Goldonijeve drame u decentno i pametno oblikovanom savremenom duhu”, dodavši u svom izveštaju selektora festivala u odeljku „Osnovna opažanja o sezoni 2012/13” da je razmatrao i o selektovanju još jedne kragujevačke predstave za ovaj festival - „Hladnjače za sladoled” koju je svrstao u „vrline repertoarskih poteza” pozorišnih kuća i okarakterisao kao pozitivno „forsiranje najnovije srpske drame” i pohvalio njen „tragalački pristup”.
Za ovogodišnje Susrete profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić” kao kandidati u glavnom, takmičarskom programu smotre konkurisala je čak 21 predstava iz 12 (od 13) repertoarskih pozorišta koja deluju u Srbiji izvan Beograda i Vojvodine. Selektor Mlađenović je izabrao za takmičarski deo smotre njih sedam, a sem kragujevačkih „Gazda” na „Joakimu” će na glavnom repertoaru nastupiti još i sledeće kuće: Kruševačko pozorište („Purpurno ostrvo” Mihaela Bulgakova u režiji Ane Đorđević), „Puls Teatar” - Prvo prigradsko pozorište Lazarevac (Milovan Mračević „Sunce tuđeg neba” režija Aleksandar Lukač), Narodno pozorište iz Pirota (Janoš Haj „Mali Geza” rditelja Stevana Bodrože), Narodno pozorište iz Užica (Ljubomir Simović „Čudo u Šarganu” režija Ive Milošević), Zaječarsko pozorište (Ljubomir Simović „Putujuće pozorište Šopalović” reditelja Miloša Jagodića) i Šabačko pozorište (Džon Hodž „Mladi Staljin” Nebojše Bradića) dok će za nagrađene biti odigran komad Dejana Stoiljkovića „Konstantin” reditelja Juga Radivojevića.
Na ovogodišnjem of programi festivala biće izvedeni projekti Pozorišta „Bora Stanković” iz Vranja, koprodukcija užičkog i kraljevačkog pozorišta, Narodnog pozorišta iz Leskovca i Narodnog pozorišta iz Prištine.
Ove godine, 49. po redu Susreti profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić” održava se u Lazarevcu od 13. do 20. maja, a predstava kragujevačkog Teatra „Jedan čovek, dvojica gazda” na repertoaru je drugog dana festivala - 14. maja.
Predstava kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra „Jedan čovek, dvojica gazda” uspešno je gostovala u nedelju, 7. aprila na 13. „Zeničkom proleću”.
Pre predstave u zeničkom Bosanskom narodnom pozorištu otvorena je izložba plakata kragujevačkog teatra koju je priredio slikar Milivoje Štulović. Na otvaranju izložbe direktor kragujevačkog pozorišta mr Vojo Lučić uručio je reljef sa likom Joakima Vujića svom kolegi iz Zenice Hazimu Begagiću, direktoru BNP-a kao znak pažnje i dugoročne saradnje ove dve kuće koja se ogleda u razmeni predstava i koprodukcijama (prošle sezone na ovaj način urađena je predstava „12 gnevnih ljudi”) koje će biti realizovane u narednom periodu. Već je najavljeno gostovanje pozorišta iz Zenice, 15. oktobra u Kragujevcu na JoakimInterFestu.
Zenička publika bila je iskreno oduševljena predstavom „Jedan čovek, dvojica gazda” koju je po tekstu Ričarda Bina režirao Nebojša Bradić i brilijantnom igrom kragujevačkog ansambla. Gromoglasan aplauz, ovacije iz gledališta trajali su preko pet minuta.
Predstava Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca „Jedan čovek, dvojica gazda” koju je po tekstu Ričarda Bina režirao Nebojša Bradić učestvuje u nedelju, 7. aprila na Međunarodnoj kulturnoj manifestaciji „Zeničko proleće 2013”.
Ovogodišnja internacionalna smotra kulturnih dešavanja, 13. po redu i koja se odvija pod geslom „Granice/identiteti” okuplja u Zenici veliki broj umetnika i kulturnih delatnika iz BiH, šireg regiona (eks Jugoslavija i Evrope), otvorena je 20. marta i traje do 12. aprila a na njoj će se sem pozorišnog programa održati i muzička i koncertna dešavanja, književne večeri, izložbe slika, okrugli stolovi...
U slopu teatarskog programa „Zeničkog prloeća 2013” sem hit komedije „Jedan čovek, dvojica gazda” kragujevačkog pozorišta nastupaju i sledeće teatarske kuće: Sarajevski ratni teatar (SARTR), Kamerni teatar 55, zajednički produkcijiski projekat BITEF i PAN Teatrara iz Beograda, Narodno pozorište iz Tuzle, Crnogorsko pozorište iz Podgorice, Hrvatsko narodno kazalište iz Splita...
Pre početka kragujevačka predstave koja je na repertoaru u nedelju, 7. aprila u Bosanskom narodnom potzorištu iz Zenice biće otvorena i izložba kragujevačkih pozorišnih plakata koje je odabrao i selektirao umetnički rukovodilac Galerije „Joakim” slikar Milivoje Štulović.
VLADAN ŽIVKOVIĆ NAJBOLJI GLUMAC NA DANIMA KOMEDIJE
Nagrada na festivalu u Bjeljini
mart 2013. godine
Na upravo završenim 12. „Danima komedije” koji su se održavali u Bjeljini od 25. do 29. marta za najboljeg glumca festivala proglašen je Vladan Živković koji u predstavi „Do gole kože” Knjaževsko-srpskog teatra tumači lik Rajka.
U takmičarskom delu smotre sem kragujevačkog pozorišta nastupili su još i teatri iz Beograda („Slavija” i Ustanova za kulturu „Vuk Karadžić”) i Republike Srpske (Narodno pozorište iz Banja Luke) a pobednik festivala je predstava „Na dnu kace” Narodnog pozorišta Republike Srpske. Žiri festivala kojim je predsedavao kritičar Cvjetin Ristanović nagradu za najbolju žensku ulogu dodelio je glumici tatjani Kecman za ulogu gospođe Ford u predstavi „A gde su kokoške” Ustanove za kulturu „Vuk Karadžić”.
Odmah po uspešnom učešću na jagodinskim „Danima komedije” kragujevački Knjaževsko-srpski u četvrtak, 28. marta nastupa na istoimenom pozorišnom festivalu u Bjeljini sa predstavom „Do gole kože”.
Ovogodišnji, 12. po redu bijeljinski „Dani komedije” održavaju se od 25. do 29. marta, a kragujevački teatar na njima nastupa u takmičarskom repertoaru u konkurenciji predstava poput: Nušićeve „Vlasti” beogradskog teatara „Slavija”, „A gde su kokoške” Ustanove kulture „Vuk Karadžić” iz Beograda i komada „Na dnu kace” Narodnog pozorišta Republike Srpske iz Banja Luke.
DRUŽENJE S UMETNICIMA, IZLOŽBA I PORUKA DARIJA FOA
Svetski dan pozorišta u kragujevačkom Teatru
27. mart 2013. godine
Povodom obeležavanja Svetskog dana pozorišta u Knjaževsko-srpskom teatru u sredu, 27. marta organizovan je poseban program.
Pre podne u 10 i 30 članovi dramske sekcije Osnovne škole „Vuk Karadžić” na Maloj sceni upoznaju se sa životom i radom pozorišnika „sa one strane scene” i druže se sa glumcima koji su akteri predsatve za decu „Gusari”.
Učenici ove škole zaslužili su ovu posetu Teatr na Svetski dan pozorišta jer je njihova sekcija višestruko nagrađivana za dramsko stvaralaštvo, trenutno pripremaju predstavu „Pepeljuga”, a na sceni kragujevačkog pozorišta izveli su i ikluzivnu predstavu u čije su igranje bili uključeni i mališani sa invaliditetom.
Iste večeri u 19 sati u Galeriji „Joakim” otvorena je izložba pozorišnih plakata ne samo predstava Knjaževsko-srpskog teatra već i osvih ostalih kuća iz zemlje, šireg regiona i inostranstva sa kojima kragujevačko pozorište sarađuje.
Na otvaranju izložbe pročitana je i tradicionalna poruka za Svetski dan pozorišta čiji je ovogodišnji autor nobelovac Dario Fo. Poruku je čitala kragujevačka glumica Vladanka Pendić Pavlović.
DO GOLE KOŽE NA DANIMA KOMEDIJE U JAGODINI I BJELJINI
mart 2013. godine
Kragujevački Knjaževsko-srpski teatar u ponedeljak, 25. marta nastupiće u zvaničnom - takmičarskom delu 42. festivala Dani komedije koji se održavaju u Jagodini.
Naše pozorište nastupiće na festivalu komedije sa hit predstavom „Do gole kože” rađenom je po priči Stefana Sinklera i Antonija MekKartena. Predstavu je režirao nemački reditelj Pjer Valter Polic a u njoj igraju glumciTeatra: Vlada Živković, Nikola Milojević, Aleksandar Milojević, Ivan Vidosavljević, Zdravko Maletić, Čedomir Štajn, Bratislav Slavković, Nenad Vulević i Dragoslav Tanasković.
Jagodinski Dani komedije završavaju se proglašenjem pobednika i dodelom nagrada u sredu, 27. marta, a već sutradan, u četvrtak, 28. mata kragujevačko pozorište će sa istom predstavom nastupiti i na Danima komedije u Bjeljini koji se ove godine, po 12. put održavaju od 25. do 29. marta. Sem kragujevačkog Teatra u takmičarskom delu bijeljinskog festivala učestvovaće još i pozorišta iz Beograda: „Slavija” Teatar i Ustanova kulture „Vuk Karadžić” kao i Narodno pozorište Republike Srpske iz Banja Luke.
SVETSKI DAN POZORIŠTA
27. mart 2013. godine
Na inicijativu Međunarodnog pozorišnog instituta (ITI), već više od 50 godina od 1961. godine, širom sveta obeležava se Svetski dan pozorišta, 27. mart.
Prvi put u Helsinkiju, a zatim u Beču na devetom ITI kongresu, juna 1961. godine, tadašnji predsednik Arvi Kivimaa iz Finske, predložio je da se proslavlja Svetski dan pozorišta. Njegov predlog je prihvaćen sa oduševljenjem.
Od tada se svakog 27. marta (dan otvaranja Teatra nacija 1962. u Parizu) obeležava Svetski dan pozorišta na različite načine.
Na taj dan pozorišta u svetu, nacionalni centri Međunarodnog pozorišnog instituta i čitava međunarodna pozorišna zajednica organizuje razne pozorišne manifestacije, od kojih je najvažnija tradicionalna međunarodna poruka koju, na poziv ITI-ja, uvek piše pozorišna ličnost svetskog ugleda.
Poruka se prevodi na više od 20 jezika, čita pred desetinama hiljada gledalaca u pozorištima, štampa i emituje u stotinama novina, časopisa, radio i tv stanica na svim kontinentima. Ove godine poruku je napisao italijanski dramatičar i dobitnik Nobelove nagrade za književnost, 1997. – Dario Fo.
PORUKA POVODOM SVETSKOG DANA POZORIŠTA 2013
Jednom davno, vlast je svoju netrpeljivost prema ljudima od teatra izrazila tako što ih je isterala iz grada.
Danas se glumci i trupe susreću s teškoćama u pronalaženju pozorišnih scena i publike zbog krize. Vlastodršci, dakle, više nemaju problema s nadzorom nad onima koji se izražavaju kroz ironiju i sarkazam, budući da glumci nemaju ni prostora, a ni gledalaca kojima bi se obraćali.
Naprotiv, u vreme renesanse u Italiji, oni koji su bili na vlasti morali su se itekako potruditi da drže na uzdi komedijante, koji su se obraćali širokom krugu publike.
Poznato je da se veliki egzodus družina komedije dell’arte dogodio u veku protivreformacije, koja je naredila ukidanje svih pozorišnih prostora, naročito u Rimu, gde su bili optuženi za vređanje Svetog grada. Papa Inocent XII, pod snažnim pritiskom najreakcionarnijeg dela građanstva i najviših predstavnika sveštenstva, naredio je 1697. godine ukidanje Teatra Tordinona u Rimu, na čijoj je pozornici, prema moralistima, izvoden najveći broj opscenih predstava. U vreme protivreformacije, kardinal Carlo Borromeo, koji je delovao na severu Italije, posvetio se plodnoj delatnosti iskupljenja ‘milanske dece’, sprovodeći jasnu distinkciju između umetnosti – najveće snage duhovnog vaspitanja i pozorišta – otelotvorenja taštine i profanosti. U pismu upućenom svojim saradnicima, koje navodim po sećanju, objasnio je to otprilike ovako:
U nastojanju da iskorenimo korov, mi smo se, poslavši na lomaču dela bestidnoga sadržaja, pobrinuli da ih iskorenimo iz sećanja ljudi i da, zajedno s njima, prognamo i one koji su ta dela širili štampajući ih. Ali, očigledno, dok smo mi spavali, đavo je još jednom pokazao svoju lukavost. Jer, koliko dublje u dušu prodire ono što oči vide od onoga što se može pročitati u takvim knjigama! Koliko teže reč izgovorena glasom i popraćena odgovarajućim pokretom povređuje duše mladića i devojaka nego što to čini mrtva reč štampana u knjizi! Stoga iz naših gradova valja izbaciti pozorišne stvaraoce kao što se to čini s nepoželjnim dušama“.
Zato je jedino rešenje za krizu nadati se da će se protiv nas i protiv mladih koji žele naučiti pozorišno umeće organizovati velika hajka: nova dijaspora glumaca koja će svakako, iz nametnutih okolnosti, izvući nezamislive prednosti za novo pozorište.
DARIO FO
Milano, 29. januara 2013.
BIOGRAFIJA
Dario Fo (Sangiano, 24. mart 1926.) je talijanski dramski pisac, režiser, glumac i satiričar, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1997. godine. U svom dramskom delu koristi metode renesansne komedie dell’arte, popularne među radničkim klasama. Napisao je preko 70 drama.
Zajedno sa suprugom, glumicom Frankom Rame osnovao je pozorišnu trupu koja je razvila levičarsko političko pozorište, a kasnije su osnovali glumačku trupu koju je finansirala Italijanska komunistička partija. Godine 1970. osnovali su putujuću grupu koja je izvodila predstave u fabrikama i na drugim javnim mestima.
Delo Darija Foa obeleženo je kritikom organizovanog kriminala, političke korupcije, političkih ubistava, većine doktrina katoličke crkve i sukoba na Bliskom istoku. U skladu sa idejama komedije dell’arte, njegova se dela često oslanjaju na improvizaciju. Njegove drame, posebno Mistero Buffo, prevedene su na 30 svetskih jezika, a kada se izvode izvan Italije, često su prilagođene lokalnim počitičkim i drugim problemima. Fo podstiče reditelje i prevodioce da menjaju i prilagođavaju njegove drame, što smatra doslednom primenom načela komedije dell’arte.
GAZDE UBEDLJIVO DRUGE U VIROVITICI
Uspeh kragujevačke predstave na gostovanju u Hrvatskoj
mart 2013. godine
Predstava kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra „Jedan čovek, dvojica gazda” oduševila je publiku na upravo završenim 9. Kazališnim susretima VIRKAS 2013 u Virovitici. Za, gotovo mesec dana, virovitička publika je bila u prilici da pogleda 27 predstava iz Hrvatske, Slovenije, BiH i Srbije. „Jedan čovek, dvojica gazda” kragujevačkog Teatra koju je po literarnom predlošku engleskog pisca Ričarda Bina režirao Nebojša Bradić, po oceni publike ubedljivo je drugoplasirana na ovom međunarodnom festivalu, sa prosečnom ocenom, po mišljenju publike - 4,96, tik iza prvoplasirane „Balon”, zagrebačkog Teatra „Egzit” koja je proglašena za „najslađu predstavu VIRKASA” sa ocenom 4,97 po mišljenju virovitičke festivalske publike.
„Izgrađena na predlošcima brojnih sličnih komedija, tako da možemo čak govoriti i o arhetipskoj utemeljenosti djela - prije svega u temi i likovima. Koliko je zanimljiv odnos između sluge i gospodara te kolikim on nesuglasjem može funkcionirati kao veza koja postoji kao odraz velikoga povjerenja, ali i međusobnih laži, pokazala je ova predstava. Odličan Miodrag Pejković u glavnoj ulozi „čoveka", odnosno sluge, prikazao je cijeli zbroj osobina onoga Goldonijevog pa Beanovog i na kraju suvremenog snalažljivca. Vođen svojom glađu, ne samo za hranom, već i tjelesnim i novčanim užicima, nekoliko puta ispada iz uloge. Zanimljivo je tako vidjeti i čuti što to točno glumac misli, a govori kroz lik, točnije, što to lik misli pa govori kroz glumca - svakim će tim „ispadom" publiku nasmijati, narugavši se njoj, samome sebi ili liku kojega glumi.”, napisao je, između ostalog, o kragujevačkoj predstavi jedan od vodećih pozorišnih kritičara Josip Strija, dodavši još i ovo: „Paralela koju možemo povući s današnjim društvom u odnosu na zadovoljstvo je ona socijalna -briga za samoga sebe kroz osnovne životne potrebe. Ljestvicu potreba će sam Nebojša Bradić složiti prema svojim potrebama pitajući se (dok ispada iz uloge), što to točno publika misli što bi bila njegova daljnja motivacija za nastavak predstave. Tu ćemo shvatiti kako se predstava neće temeljiti na visokim moralnim načelima, kako bi publiku naučila ili odgojila, već će joj prva funkcija biti ona zabavna. Smijat ćemo se tako poznatoj sceni posluživanja za stolom dvoje gospodara u isto vrijeme - smijemo se prije svega postupcima gladnoga i uplašenoga maloga čovjeka koji nastoji svima udovoljiti, a ponajviše sebi. I sve ostale smiješne situacije naglasit će ono manje dobro u ljudskom shvaćanju morala, a s druge strane naglasit će upravo to - da je netko, odnosno da smo svi ljudi.
Predstava Jedan čovek, dvojica gazda uspjela je ostvariti svoj cilj - zabaviti i nasmijati publiku. Unatoč svim hvalama i isticanjima visokih žanrova kao posebnih i „boljih” od nižih, komedija, a tako i ova, uvijek ostaje bolje prihvaćena. Stvarnost često smeta pa bijeg u svijet u kojemu se sve da izgladiti na jednostavan način, u kojemu je smiješno biti star i padati niz stube ili biti onaj kojega svi iskorištavaju olakšava svakodnevicu. Dobra komedija poput ove ne ostaje samo svijet zabave doživljen iz publike već u stvarnost unosi malo optimizma, veselja i želje za promjenom jer stvarnost nikada ne treba shvatiti do kraja ozbiljno.”, zaključio je svoju kritiku Strija.
Predstava „Jedan čovek, dvojica gazda” na repertoaru matične kuće je u subotu, 16. marta.
Predstava kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra „Jedan čovek, dvojica gazda” nastupiće na festivalu VIRKAS 2013. koji se održava u Virovitici. Reč je o revijalnoj pozorišnoj smotri teatra iz regiona (Hrvatske, Slovenije BiH i Srbije) - 9. virovitičkim kazališnim susretima koji se održavaju od 8. februara do 3. marta.
Predstava kragujevačkog pozorišta je na repertoaru VIRKASA u subotu, 2. marta. Reč je o hit predstavi „Jedan čovek, dvojica gazda” koji je po tekstu britanskog pisca Ričarda Bina režirao umetnički direktor kragujevačke kuće, reditelj Nebojša Bradić. Iz Srbije, sem kragujevačkog Teatra na ovogodišnjem VIRKAS-u nastupilo je još i Pozorište „Zoran Radmilović” iz Zaječara. Fotografija
VREDNOSTI KOJE TREBA PODRŽATI
Američkoj ambasadi u Srbiji uručen Medaljon sa likom Joakima Vujića
27. februar 2013. godine
Novo priznanje Knjaževsko-srpskog teatra, ustanovljeno ovoga Sretenja - Medaljon Joakima Vujića, svečano je uručeno u sredu, 27. februara u Skupštini grada Ambasadi SAD u Srbiji. Ova nagrada dodeljuje se za pomoć pri unapređenju rada ove ustanove i ostvarivanju njenih programskih i repertoarskih ciljeva, kao i promociji našeg Teatra u širem regionu. Ambasada SAD u Srbiji prošle godine pomogla je produkciju predstave „12 gnevnih ljudi” po tekstu Redžinalda Rouza i u režiji Nila Flekmana i saradnju tri pozorišta: kragujevačkog, Bosanskog narodnog pozorišta iz Zenice i kazališta iz Virovitice. To je umetnička saradnja koja se i danas uspešno nastavlja i odvija.
- Bitno je što su neke vrednosti ovdašnje, naše mikrozajednice prepoznate sa najjače adrese na makro i globalnim prostorima i podržane. To i jesu vrednosti vredne podrške, nadahnuto je izjavio Saša Milenić, predsednik Skupštine grada, prilikom dodele nagrada.
Do saradnje sa Ambasadom SAD došlo je na inicijativu reditelja Nebojše Bradića, umetničkog direktora kragujevačkog Teatra. Za njega je pravi poduhvat, što su se tri pozorišne kuće iz tri susedne države prihvatile ovakve vrste saradnje i ostvarile ovako uspešan pozorišo-produkcijski model koji će se negovati i u narednom periodu.
- Ovako dobra saradnička i kreativna atmosfera i plodni holding i dalje traju. Saradnja i prijateljstvo je ostalo i „kruži” i dalje, naglasio je on, najavivši skoro gostovanje Knjaževsko-srpskog teatra na revijalnom pozorišnom festivalu VIRKAS u Virovitici sa predstavom „Jedan čovek, dvojica gazda” kao i budući odlazak naše kuće u Zenicu, prilikom svečane dodele ovog „novog pozorišnog znamena”.
Nagradu je u ime Ambasade SAD u Beogradu primio Rajan Rolands, savetnik za odnose sa javnošću ove institucije, a uručio mu je direktor pozorišta mr Vojo Lučić, podsetivši prisutne da se Medaljon Joakima Vujića uručuje kao nagrada za podršku i afirmaciju našeg Teatra u regionu, podstrek na međunarodnu saradnju i ostvarivanje novih uspešnih poslovnih i umetničkih kontakata.
- Mi, kao Ambasada prepoznali smo u gradu Kragujevcu, prave partnere a u ljudima poput Nebojše Bradića i Saše Milenića, iskrene i prave prijatelje. Za nas je saradnja sa kragujevačkim Teatrom odlična i uvereni smo da na ovim prostorima bolje partnere nije moguće pronaći. Čast mije da primim ovu nagradu u ime Ambasade SAD i smatram da sa ovim, nabrojanim timom, uspećemo uvek i u budućnosti i svim narednim projektima i saradnjama koje će tek uslediti, naglasio je Rolands. Fotografija
REVIJA PREDSTAVA IZ ŠAPCA, VRANJA, KRALJEVA I KRAGUJEVCA
Otvoreni Joakimovi dani
25. februar 2013. godine
U ponedeljak, 25. februara svečano je otvorena tradicionalna manifestacija Knjaževsko-srpskog teatra revija pozorišnih predstava Joakimovi dani, izuzetno posećenom konferencijom za novinare i koktelom.
Ovogodišnji Joakimovi dani otpočeli su u Galeriji „Joakim” promocijom kragujevačke pozorišne revije (dvobroj 63-64) „Joakim” koja je ušla u devetu godinu svog izlaženja. O samoj reviji, njenim ciljevima i misiji ali i počecima njenog izlaženja 2005. godine govorio je glavni urednik časopisa novinar Zoran Mišić. Novinari su imali prilike da se podsete, danas već, raritetnog prvog broja „Joakima”.
O samoj manifestaciji - Joakimovim danima govorio je operativni direktor Teatra Aleksandar Miloradović informisavši prisutne o tačnoj satnici i rasporedu predstava koje su na njenom repertoaru. Na ovogodišnjim Joakimovim danima, sem predstave domaćina smotre Knjaževsko-srpskog teatra učestvuju još i predstave iz Šapca, Vranja i užičko-kraljevačka koprodukcija.
Joakimove dane svečano je otvorio svojom nadahnutom besedom predsednik Skupštine grada, pesnik Saša Milenić. Govoreći o liku i delu Joakima Vujića „čoveku koji je doneo graždanski teatar u ovu kasabalučku sredinu”, on je istakao dragoceni značaj pisanih svedočanstva za našu kulturu, osvrnuvši se na izlaženje jedinstvene pozorišne revije „Joakim” rečima:
- Francuzi se hvale, da ako bi svi materijalni spomenici njihove kulture bili iznenada uništeni, ona bi se samo preko pisanih izvora mogla do u detalja rekonstruisati i to u tančine i kroz vremenske periode. Zbog toga su svedočanstva o našim kulturnim naporima i stvaralaštvu koje svakodnevno prati i beleži revija „Joakim” dragoceni i zaista veoma važni, zaključio je on.
Revija pozorišnih predstava Joakimovi dani traje do subote, 2. marta.
POČINJU JOAKIMOVI DANI
25. februar 2013. godine
Tradicionalna, revija pozorišnih predstava „Joakimovi dani” koju organizuje kragujevački Knjaževsko-srpski teatar počinje u ponedeljak, 25. februara.
Tog dana u Galeriji „Joakim” Knjaževsko-srpskog teatra biće promovisan novi broj kragujevačke pozorišne revije „Joakim” (63-64) i upriličen koktel za novinare. Manifestaciju „Joakimove dane”, otvoriće predsednik Skupštine grada Kragujevca, pesnik Saša Milenić.
Početak promocije je u 19 sati.
Iste večeri na Velikoj sceni Teatra („Joakim Vujić”) biće izvedena predstava kragujevačkog pozorišta „Moje bivše, moji bivši” koju je po tekstu britanskog autora Di Si Džeksona režirala Slađana Kilibarda.
U sredu, 27. februara na repertoaru „Joakimovih dana” je predstava Šabačkog pozorišta „Mladi Staljin” koju je po tekstu engleskog pisca Džona Hodža režirao Nebojša Bradić.
Sutradan, u četvrtak, 28. februara na programu je komad Duška Radovića „Ženski razgovori” kojeg je u Pozorištu „Bora Stanković” iz Vranja režirao glumac Nebojša Dugalić.
Reviju pozorišnih predstava „Joakimovi dani” zatvoriće gostovanje koprodukcijskog projekta Narodnog pozorišta iz Užica i Kraljevačkog pozorišta „Priča” komada Aleksandra Lukača i Slobodana Obradovića (po motivima drame „Tretman” - Martina Krimpa) čiju režiju potpisuje Aleksandar Lukač. Početak svih predstava je u 20 sati.
KONKURS ZA NAGRADU KRAGUJEVAC U PAMĆENJU I IZVAN PAMĆENJA
21. februar 2013. godine
1. Knjaževsko-srpski teatar raspisuje konkurs za dramski tekst na srpskom jeziku, sa ciljem ukazivanja na značaj koji baština ima za identitet naroda i kulture.
2. Nagrada KRAGUJEVAC U PAMĆENJU I IZVAN PAMĆENJA podrazumeva novčani iznos od 300.000,00 dinara i premijerno izvođenje u produkciji Knjaževsko-srpskog teatra u 2014. godini.
3. Pravo učešća imaju samo originalni, neobjavljeni i neizvođeni dramski tekstovi na temu iz materijalne i nematerijalne baštine Kragujevca.
4. Štampane i nepotpisane tekstove u tri primerka, označene šifrom (u posebnom kovertu poslati rešenje šifre), kao i CD sa kopijom nepotpisanog teksta u PDF formatu dostaviti do 15. septembra 2013. godine na adresu:
Knjaževsko-srpski teatar
KONKURS ZA NAGRADU KRAGUJEVAC U PAMĆENJU I IZVAN PAMĆENJA
Daničićeva 3
34000 Kragujevac
5. Rezultati konkursa biće objavljeni na sajtu Knjaževsko-srpskog teatra do 15. novembra 2013. godine.
PRAVA GLUMACKA POEZIJA
Izvedena premijera Hladnjače za sladoled
15. februar 2013. godine
U petak, 15. februara na Sretenje - Dan Knaževsko-srpskog teatra premijerno je izveden komad „Hladnjača za sladoled”. Reč je o praizvedbi teksta Ružice Vasić, pobedniku prvog Konkursa KST-a „Kragujevac u pamćenju i izvan pamćenja”. Publika i kritika na premijeri i reprizama (18. i 20. februara) nisu skrivali svoje iskreno oduševljenje predstavom „Hladnjača za sladoled”, niti štedeli grla i dlanove. Bravo, bravo, orilo se iz prepune sale Velike scene („Joakim Vujić”) kragujevačkog Teatra.
Renomirani pozorišni kritičar Goran Cvetković, ekskluzivac kultnog programa Radio Beograda 2, takođe se samo u superlativima izjasnio o ovoj angažovanoj i otrežnjujućoj a ipak poetskoj predstavi sa baš, ne samo, kragujevačkom dušom.
Cvetković je gledao prvu reprizu „Hladnjače za sladoled”, izvedenu u ponedeljak, 18. februara. Prenosimo samo deo njegovih impresija pročitanih u pozorišnoj kritici emitovanoj dan kasnije na Radio Beogradu.
„...Kao i u prethodnoj predstavi koju je režirao u Šapcu prošle godine, reditelj Primož Bebler posvetio je najviše pažnje radu sa mladim glumcima i od njih uspeo da dobije pravu glumačku poeziju. Bogatstvo izraza, iskrenost, odanost svakom detalju, složen i kreativan pristup sceni, liku, tekstu, igri, kontaktu sa partnerom, svest o sadržaju i kritički, ali i veoma emotivan odnos prema stvarnosti.. Sve su to ovi mladi glumci doneli, lako jednostavno, brzo i moderno – bez nepotrebne patetike, ali sa dubokim osećanjem za tragediju. Stil igre je sasvim realistički, a ipak uspostavljen je neki specifičan duh poetsko-tragičnog modernizma u načinu kako se – sasvim Šekspirovski, smenjuju bol i smeh, gorčina i radost, nada i tragedija – i to u svim scenama, brzo i razumljivo. Ta ubedljivost i ISKRENOST, glavni je komunikacijski most publike sa ovom predstavom. Na čelu glumačke liste – po lakoći i težini stilskih rešenja i veštini da se uđe u lik i situaciju, na estetski najvišem nivou, bila je svakako Katarina Mitrović u liku najnesrećnije, Jovane Todorović, koja dodirne dno pakla droge i prostitucije, a ipak ostane na nogama. Tragične dubine poraza i borbu za opstanak, donela je ova mlada glumica sa filmskim, pročišćenim, modernim osećanjem za stil i eleganciju. Bravo! Miloš Krstović, kao prišipetlja Žgebe, briljirao je u vrcavim dijalozima – izgradio je karakter koji dobro poznajemo, sa ulice tu oko nas... ali izgradio ga je MAJSTORSKI! Skokovi iz tragičnog u duhovito i lascivno, iskrena naivnost i surova samospoznaja, sve je to u njegovoj igri bilo prepoznatljivo i privlačno, a beskrajno tužno, iako sa mnogo smeha! Odlično! U istom generacijskom krugu još su bili Sanja Matejić Todorović, Nikola Milojević i Nenad Vulević. Sve troje su bili spretni, moderni, osećajni i svesni životnih okolnosti i scenske veštine istovremeno, a iskrena udubljenost u sopstveno iskustvo, dovelo ih je do publike u punom formatu. Čestitam!
Bard kragujevačkog pozorišta, Mirko Babić odigrao je tragičnog Profesora, od predavača do uličnog prodavca toalet papira - sa autentičnim tragičnim i filozofskim nabojem. Njegova strašna žalost i gorke suze nemoćnog čoveka, koji sve vidi i nema mogućnosti da išta promeni i filozofski pristup i istoriji i sadašnjosti, kao i mirenje sa životom kakav jeste – u porazu i u pobedi – sasvim je jasna slika važne i, možda temeljne linije našeg, ovdašnjeg, društvenog karaktera, Balkanskog. Ovu istinsku i celovitu sliku poraženog čoveka koji će PREŽIVETI, doneo je Babić sa dostojnom pažnjom i uverljivošću. Miodrag Pejković našao je odlična glumačka sredstva za lik pokvarenog uličara i perverznog profitera na tuđoj nesreći, narkodilera, okrutnog makroa i lopova, koji se groteskno preobrati u tihog božjeg ugodnika - vernika, tako da je stvorio sliku o tokovima društvene svesti u našim gradovima koja nas čini još jadnijima u ogledalu morala i istine. Aleksandar Milojević je odigrao lik Kolporetra, zapravo u TV varijanti spikera, čitača priloga iz novina onog vremena. Na sceni je dopunio svoju zanimljivu i informativnu ulogu.
Muzika kompozitora Dragoslava Tanaskovića, i u prelazima i ilustracijama, a naročito u završnom SONGU o ptici Kraguju i njegovom nestanku sa kragujevačkog neba, koje je morao da ustupi grabljivicama, delovala je rokerski potresno i iskreno uzbudljivo. Muzički svet koji je stvoren na sceni u ovoj predstavi, vratio nas je lako i ubedljivo, sa punom emocijom, u vreme za koje se ne zna da li je ikad i završeno – u kajanju i žalost raspadnute domovine i rata protiv celog sveta – vešto i entuzijastično. Kostimi Jelene Janjatović bili su slikoviti i ubedljivi, kao i autentična glumačka koreografija završnog songa.”, stoji, između ostalog u kritici Gorana Cvetkovića.
Premijernom izvođenju „Hladnjače za sladoled”, između ostalih prisustvovali su i selktori Sterijinog pozorja - Igor Bojović i Susreta „Joakim Vujić” - Milivoje Mlađenović.
Kragujevački Knjaževsko-srpski teatar dodelio je na dan pozorišta Sretenje, 15. februara Statuetu „Joakim Vujić“ glumici Mileni Dravić. U obrazloženju žirija koji su sačinjavali: Nebojša Bradić, reditelj i umetnički direktor kragujevačkog pozorišta (predsednik žirija), glumac Vlastimir Đuza Stoiljković (prošlogodišnji laureat Satuete „Joakim Vujić”), mr Vojo Lučić, direktor kragujevačkog Teatra, Marija Soldatović, dramaturg KST-a i Miloš Krstović, glumac kragujevačkog pozorišta između ostalog, stoji sledeće: „Glumačko trajanje u pozorištu, na filmu i televiziji, potvrdilo je osoben dar, lepotu i harizmu Milene Dravić. Svestranost njenog glumačkog umeća prepoznata je i visoko cenjena u različitim žanrovima: od najfinijeg psihološkog nijansiranja lika u drami, bravurozne minijature i improvizacije u komediji, do potresne upečatljivosti krupnog plana na filmskom platnu i televizijskom ekranu. Milena Dravić je, bez sumnje, svojom karijerom i darom obeležila istoriju srpskog glumišta druge polovine 20. i početka 21. veka.”, izgovorio je nadahnuto te večeri na Velikoj sceni Teatra direktor Vojo Lučić.
Kao istinska diva, praćena ovacijama publike i iskrenim aplauzima, ništa manje emotivno odgovorila je i Milena Dravić: „Dobila sam puno nagrada, a ima glumaca koji nisu dobili nagradu u životu, to moram da priznam, kao i da pripadam glumcima koji nikada nisu jurili nagrade”, rekla je Milena Dravić i navela da je učinila sve da prisustvuje dodeli nagrada, iako, zbog male nezgode na aerodromu, ima problema s kičmom.
Glumica je rekla i da je statueta „Joakim Vujić” prva nagrada koju je
za celokupni rad, i da joj je drago tim pre što je došla u, za nju, u
intimnom trenutku, kada obeležava punih 55. godina umetničkog rada, kao i da se Statueti - iskreno obradovala.
Potom su na Sceni „Joakim Vujić” uručene i ostale sretenjska i godišnje nagrade i priznanja Teatra - prsten sa likom Joakim Vujića koji je dobila dugogodišnja prvakinja drame ansambla kragujevačkog pozorišta Nada Jurišić i godišnja nagrada Teatra koju je za ostvarene uloge u protekloj sezoni dodeljena glumici Isidori Rajković.
Od ove godine kragujevački Teatra dodeljuje i novo priznanje Medaljon sa likom Joakima Vujića - za pomoć pri ostvarenju programskih i repertoarskih ciljeva Teatra i promociju naše kuće u širem regionu a prvi laureat ovog priznanja je Ambasada Sjedinjenih američkih država u Beogradu zbog pomoći pri realizaciji predstave „12 gnevnih ljudi”.
Pre uručenja nagrada u pozorišnoj galeriji „Joakim” otvorena je izložba Muzeja pozorišne umetnosti Srbije „Dokumenti iz života Joakima Vujića” autorke Olge Marković a potom izvedena premijera komada Ružice Vasić „Hladnjača za sladoled” u režiji Primoža Beblera.
Izložbi, premijeri, kao i dodeli nagrada, prisustvovali su gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović, njegovo preosveštenstvo - vladika Šumadijski gospodin Jovan, predstavnici ostalih verskih konfesija u našem gradu, članovi lokalne samouprave, direktor i umetnički direktor Knjaževsko-srpskog teatra mr Vojo Lučić i reditelj Nebojša Bradić, selektori pozorišnih festivala (Sterijino pozorje i Susreti „Joakim Vujić”), direktor Bosanskog narodnog pozorišta iz Zenice Hazim Begagić(toga dana kragujevačko i zeničko pozorište potpisali su sporazum o saradnji), brojni novinari iz redakcija gotovo svih medija...
19:30 - Izložba Muzeja pozorišne umetnosti Srbije „Dokumenti iz života Joakima Vujića”, autor Olga Marković
20:00 - Praizvedba komada Ružice Vasić „Hladnjača za sladoled” u adaptaciji i režiji Primoža Beblera
Dodela nagrada i priznanja
STATUETA JOAKIM VUJIĆ
se dodeljuje za izuzetan doprinos razvoju pozorišne umetnosti u Srbiji.
Ovogodišnji laureat nagrade za unapređenje pozorišne umetnosti u Srbiji je naša poznata filmska i pozorišna diva Milena Dravić.
Glumačko trajanje u pozorištu, na filmu i televiziji, potvrdilo je osoben dar, lepotu i harizmu Milene Dravić. Svestranost njenog glumačkog umeća prepoznata je i visoko cenjena u različitim žanrovima: od najfinijeg psihološkog nijansiranja lika u drami, bravurozne minijature i improvizacije u komediji, do potresne upečatljivosti krupnog plana na filmskom platnu i televizijskom ekranu.
Milena Dravić je, bez sumnje, svojom karijerom i darom obeležila istoriju srpskog glumišta druge polovine 20. i početka 21. veka.
PRSTEN SA LIKOM JOAKIMA VUJIĆA
se dodeljuje za izuzetna umetnička ostvarenja i doprinos razvoju Knjaževsko-srpskog teatra.
Glumica Nada Jurišić, prvakinja drame umetničkog ansambla kragujevačkog pozorišta, omiljena i poštovana od strane kako pozorišnih znalaca, tako i kolega i publike, ostvarila je brojne nezaboravne uloge u svojoj dugoj karijeri koju je gradila na sceni Teatra „Joakim Vujić”, kasnije, Knjaževsko-srpskog teatra. Uvek prepoznatljiva, po svojoj autentičnosti, profesionalnosti i talentu, svakoj ulozi je dodala na lakonski i nenametljiv način svoj raskošni šarm čineći svoje uloge prijemčivim ali prefinjenim u isti mah. Pamtimo je i pamtićemo je kao karakternu glumicu koja je sa podjednakom strašću i umećem tumačila raznolik repertoar i u tome bila izuzetno uspešna, ali, nadasve i kao izuzetnu koleginicu. Ova nagrada je samo potvrda svega toga.
GODIŠNJA NAGRADA KNJAŽEVSKO-SRPSKOG TEATRA
Izuzetan talenat mlade glumice Isidore Rajković odmah je prepoznat u našem Teatru. Izuzetan profesionalac, draga koleginica i miljenica publike u sezoni koja je iza nas Isidora Rajković ostvarila je sjajne glumačke kreacije tumačeći uloge: Agate u predstavi „Noć u kafani Titanik”, Doli u „Jedan čovek dvojica gazda” i Ejmi u komadu „Moje bivše, moji bivši”.
NOVA NAGRADA KNJAŽEVSKO- SRPSKOG TEATRA
MEDALJON SA LIKOM JOAKIMA VUJIĆA
Nagrada se dodeljuje za podršku unapređenju rada Knjaževsko-srpskog teatra i ostvarivanje programskih i repertoarskih ciljeva u prethodnoj godini domaćim i stranim pojedincima i institucijama, poslovnim partnerima, sponzorima, donatorima i drugim prijateljima Teatra koji su bilo u vidu materijalne pomoći, bilo svojim radom i zalaganjem, dali poseban doprinos afirmaciji i ugledu teatra i na taj način zaslužili nagradu koja im se dodeljuje.
Nagrada se sastoji od bronzanog medaljona sa likom Joakima Vujića i diplome.
U jednoj kalendarskoj godini mogu biti dodeljene najviše tri Nagrade. Istaknuti pojedinac, institucija, ustanova, poslovni partner i drugi privredni subjekti mogu biti nagrađeni više puta.
NAJBOLJE IZDANJE KRAGUJEVAČKOG TEATRA
Rečnik profesije Bora Draškovića
januar 2013. godine
Izdanje Knjaževsko-srpskog teatra „Rečnik profesije” pozorišnog i filmskog reditelja, profesora i pisca Bora Draškovića, koje je objavljeno u ediciji „Joakimovi potomci” proglašena je najboljom knjigom među izdanjima kragujevačkih izdavača na manifestaciji „Dani kragujevačke knjige 2012” koju je organizuje Narodna biblioteka „Vuk Karadžić” u Kragujevcu od 29. januara do 1. februara 2013. godine.
Žiri za odabir i proglašenje najbolje knjige izdate u Kragujevcu radio je u sastavu: Maja Stanković, novinar RTK, Bojan Otašević, docent na FILUM-u, i Tomislav Kenjić, bibliotekar NBKG.
U nadahnutom obrazloženju žirija, povodom dodele nagrade ovom izdanju, između ostalog stoji I sledeće:
”Iako rečnik rediteljske profesije, ova knjiga ostavlja utisak univerzalnog opsega ukupne stvarnosti, materijalne i duhovne, kao lozinke stvaralačkog duha, ili borhesovskog alefa kao „tačke u kojoj se stiču sve tačke”, ili grčkih alfe i omege. To nije samo rečnik određene profesije – uz napomenu da reditelj kao demijurg uvek iznova stvara sav svet – već, po unutrašnjoj logici svakog rečnika, zaokružen, sublimovan i estetizovan sistem najrazličitijih iskustava, delovanja, samog postojanja. „Život kao umetničko delo” poslednja je rečenica u knjizi. On je, po razvijanju i narastanju rečničkih odrednica u izvesne žanrovske oblike, uglavnom u esejističko-meditativne ili dnevničke minijature, pomalo na tragu Vukovog „Rječnika”, ili Koderovog „Mitološkog rečnika”, ili Pavićevog „Hazarskog rečnika”. Međutim, bilo koja zbirka rečnika koja bi pretendovala na raznovrsnost i obuhvatnost, bila bi nepotpuna bez „Rečnika profesije” Bora Draškovića.
Sa likovno-grafičke strane, obilujući inteligentim rešenjima kako u tipografskom tako i u likovno-grafičkom smislu, knjiga je oblikovana na visokom profesionalnom nivou.
Polazeći od same omotnice, na kojoj se vidi sjajno parafrazirano rešenje plakata za čuveni film Bore Draškovića „Život je lep”, uočavaju se žice koje na plakatu pomeraju tkaninu – pozorišnu zavesu iza koje se otkriva nenametljiv portret autora knjige.
Tipografsko rešenje samog Borovog imena, čak u smislu zaštitnog znaka, govori o želji dizajnera da svojim rešenjima da knjizi još jedan nivo i kroz likovno opažanje.
Svaki naslov i podnaslov u knjizi su mali tipografski biseri koji odišu dobrim raspoloženjem a knjizi daju optimističnu notu. Blok teksta na stranicama je krupan a izabrano pismo jasno, sa većim proredom i za nijansu uvećanom veličinom slova, što ciljnoj čitalačkoj grupi olakšava vizuelni pristup pisanoj reči.
Detalji na svakoj stranici – mali blok šarenih linija koje podsećaju na narodno tkanje ovog podneblja ili neuobičajena paginacija – ni na jedan način ne odvlače pažnju sa čitanja, tako da svojom skromnošću i nepretencioznošću odslikavaju pravi profesionalizam”.
U Kragujevcu
29. januara 2013. godine
KRAGUJEVAČKI TEATAR POSLE DVE DECENIJE NA DANIMA KOMEDIJE
Do gole kože na festivalu u Jagodini
januar 2013. godine
Na današnjoj konferenciji za štampu, koju je održao selektor 42. Pozorišnog festivala „Dani komedije” u Jagodini, reditelj Jug Radivojević saopšteno je da je predstava „Do gole kože” kragujevačkog pozorišta u zvaničnoj selekciji ove smotre.
- Jagodinska publika će na 42. Pozorišnom festivalu „Dani komedije” moći da gleda najznačajnije domaće reditelje i glumce, rekao je u ponedeljak u Jagodini selektor festivala reditelj Jug Radivojević i dodao: „Radi se o odličnim domaćim i stranim komadima, imamo lepezu izvanrednih komada i slojevitih komedija. Trudio sam se da podignem lestvicu u kvalitatvnom smislu. Imamo predstave sa potpisima naših najznačajnijih reditelja danas”, istakao je Radivojević na konferenciji za novinare.
Radivojević je odgledao 24 predstave i izabrao sedam takmičarskih i jednu koja će zatvoriti festival najboljih komediografskih ostvarenja koja će se u Jagodini održati od 20. do 27. marta.
Predstava „Do gole kože” kragujevačkog Teatra rađena je po priči Stefana Sinklera i Antonija MekKartena. Predstavu je režirao stari znalac kragujevačke publike, nemački reditelj Pjer Valter Polic a u njoj igraju glumci našeg pozorišta: Vlada Živković, Nikola Milojević, Aleksandar Milojević, Ivan Vidosavljević, Zdravko Maletić, Čedomir Štajn, Bratislav Slavković, Nenad Vulević i Dragoslav Tanasković.
Festival će 20. marta otvoriti predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta iz Beograda „Sumnjivo lice” u režiji Jagoša Markovića a predstava Knjaževsko-srpskog teatra „Do gole kože” na repertoaru festivala je 25. marta. Na festivalu, sem kragujevačke, učestvuju predstave: Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, Sombora, Subotice, teatra na Terazijama i Kosovske Mitrovice.
- To je priča koja se tiče svih nas, nas koji sanjamo o tome da budemo lepi, poželjni i uspešni, a u realnom životu se ustvari u borbi za opstanak suočavamo sa sopstvenim strahovima, slabostima i porazima, napisao je u programu predstave njen reditelj Pjer Valter Polic.
Predstave na ovogodišnjim „Danima komedije” će ocenjivati žiri u sastavu: reditelj Egon Savin (predsednik žirija), i glumci Ljiljana Blagojević i Slobodan Tešić (predstavnik grada domaćina).
Glumci i reditelji će se takmičiti za statuete Ćurana, a biće dodeljene i nagrade za najbolju epizodnu ulogu, najboljeg mladog glumca i glumicu, najbolju scenografiju i kostimografiju. Najbolja predstava po oceni žirija dobiće nagradu „Mija Aleksić”, a najduhovitija po oceni publike nagradu „Miodrag Petrović Čkalja” i statuetu „Jovanča Micić”.
Glumici Jelisaveti Seki Sablić, ovogodišnjoj dobitnici nagrade za životno delo „Zlatni ćuran”, statua će biti uručena na zatvaranju festivala, 27. marta, na Svetski dan pozorišta.
Naše pozorište, još pod imenom Teatar „Joakim Vujić” poslednji put učestvovalo je na jagodinskom festivalu pre tačno 21 godine, 1992. godine, kada je otvorilo „Dane komedije” sa predstavom „Sad se Smej Sotire” i zatvorilo istu smotru komadom „Kralj Ibi”.
Kragujevačka predstava „Do gole kože” na nedavno završenom 8. aranđelovačkom pozorišnom festivalu „Svetlost i afirmacija” proglašena je za najbolju po mišljenju publike.
Nije da slutimo...
Kragujevački Knjaževsko-srpski teatar dodelio je Statuetu Joakim Vujić glumici Mileni Dravić. Statueta se svake godine (od 1985.) za Dan teatra - Sretenje svečano uručuje laureatu za izuzetan doprinos razvoju pozorišne umetnosti u Srbiji.
U utorak, 22. januara u kragujevačkom Teatru žiri za dodelu Statuete „Joakim Vujić” u sastavu: Nebojša Bradić, reditelj i umetnički direktor kragujevačkog pozorišta (predsednik žirija), glumac Vlastimir Đuza Stoiljković (prošlogodišnji laureat Satuete „Joakim Vujić”), mr Vojo Lučić, direktor kragujevačkog Teatra, Marija Soldatović, dramaturg KST-a i Miloš Krstović, glumac kragujevačkog pozorišta jednoglasno je odlučio da ovogodišnji laureat bude naša poznata filmska i pozorišna diva Milena Dravić.
U obrazloženju žirija, između ostalog, stoji sledeće:
Glumačko trajanje u pozorištu, na filmu i televiziji, potvrdilo je osoben dar, lepotu i harizmu Milene Dravić. Svestranost njenog glumačkog umeća prepoznata je i visoko cenjena u različitim žanrovima: od najfinijeg psihološkog nijansiranja lika u drami, bravurozne minijature i improvizacije u komediji, do potresne upečatljivosti krupnog plana na filmskom platnu i televizijskom ekranu.
Milena Dravić je, bez sumnje, svojom karijerom i darom obeležila istoriju srpskog glumišta druge polovine 20. i početka 21. veka.
Prvu ulogu odigrala je u filmu „Vrata ostaju otvorena“ Františeka Čapa (1959.), čime je započela izuzetna glumačka karijera na velikom platnu: Milena Dravić je sarađivala sa više od trideset reditelja svih generacija, neprekidno igrajući uglavnom glavne uloge u više od pedeset filmova najrazličitijih žanrova. Postala je tako jedan od glumačkih postulata srpske kinematografije, što je ovenčano velikim brojem nagrada u zemlji i inostranstvu (dve Zlatne i pet Srebrnih arena na Festivalu u Puli, Zlatna ruža u Veneciji, Kanska nagrada, „Prva dama jugoslovenskog filma” u Nišu, prvi dobitnik Nagrade „Pavle Vujisić” za doprinos domaćoj kinematografiji...).
Prvu pozorišnu ulogu je odigrala 1971. godine u Ateljeu 212 godine u predstavi „Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji” Bore Ćosića u režiji Ljubomira Draškića. Odmah potom dobija ulogu u komadu „Lulu” Frenka Vedekinda, „Kod lepog izgleda” Edena Fon Horvata, u režiji Paola Mađelija, zatim ulogu Juce u „Kir Janji” u režiji Dejana Mijača, „Čudo u Šarganu” Ljubomira Simovića u režiji Mire Trailović. U komadu Jelice Zupanc „Crnjanski ili lako je Andriću” igra jednu od glavnih uloga uz veliku Rahelu Ferari.
Glavnu ulogu uz Petra Božovića i Dragana Nikolića igra u „Dekameronu” u režiji čuvenog evropskog reditelja Roberta Ćulija.
Sa predstavom „Ptic i ptica” Slobodana Stojanovića, režija Dejan Mijač, sa Draganom Nikolićem, započinje saradnju sa Zvezdara teatrom. Igra u predstavama „Urnebesna tragediji” Dušana Kovačevića, „Kako potamaniti gamad” Novice Savića „Lari Tompson - tragedija jedne mladosti” Dušana Kovačevića.
Njena monodrama „Milena u svetu muškaraca” Dušana Radovića a u režiji Miloša Radović imala je mnogo uspeha, a gostovala je u Sloveniji, Makedoniji, Kipru, Budimpešti, Beču, Njujorku, Torontu, Vankuveru.
Milena Dravić nije samo „prestonička” zvezda; u Kruševačkom pozorištu igra u Joneskovoj „Ćelavoj pevačici”, u režiji Jagoša Markovića. Potom, 2000. godine dobija poziv da svojim učešćem u predstavi „Bokeški D-mol” Stevana Koprivice u režiji Milana Karadžića pomogne stvaranju jednog novog pozorišta u Tivtu. Predstava postiže ogroman uspeh. Početkom 2004. godine sprema ulogu u predstavi Tivatskog pozorišta „Jelena Savojska”.
Uloga Mod u kultnom komadu Kolina Higinsa „Harold i Mod” u režiji Milana Karadžića, u Beogradskom dramskom pozorištu, dobila je izuzetne pohvale i od kritike i od publike.
ISKRENO PROŽIVLJENA GENERACIJSKA TRAGEDIJA
Počele probe Hladnjače za sladoled
januar 2013. godine
Povodom početka rada na predstavi „Hladnjača za sladoled” Ružice Vasić na Sceni „Ljuba Tadić” (Mala scena) Knjaževsko-srpskog teatra u petak, 18. januara održana je konferencija za štampu.
Komad „Hladnjaca za sladoled” autorke Ružice Vasić pobedio je na konkursu „Kragujevac u pamćenju i izvan pamćenja” Knjaževsko-srpskog teatra.
Reditelj predstave je Primož Bebler.
U predstavi igraju glumci kragujevačkog pozorišta: Mirko Babić, Miodrag Pejković, Miloš Krstović, Nikola Milojević, Katarina Mitrović, Sanja Matejić, Aleksandar Milojević i Nenad Vulević.
Umetničku ekipu saradnika predstave sačinjavaju Milivoje Štulović (scenografija), Dragoslav Tanasković (muzika) i kostimograf Jelena Janjatović.
Prva proba održana je 9. januara, a premijera je predviđena za Dan pozorišta - Sretenje 15. februara 2013. godine.
Ispred kuće, V. D. direktora Teatra mr Vojo Lučić je obavestio novinare da će, najverovatnije na samoj premijeri, predstavu pogledati i selektor Sterijinog pozorja jer je kragujevačko pozorište konkurisalo sa njim za ovogodišnju, 58, Sterijinu smotru u Novom Sadu. Takođe, Lučić je najavio i dolazak selektora Susreta „Joakim Vujić” koji će pogledati dve predstave Teatra koje su u konkurenciji za ovu manifestaciju.
- Biće ovo, izgleda, godina u kojoj će nam pristizati puno dobrih vesti sa festivala sa raznih strana, optimistički je zaključio Lučić.
Za reditelja Beblera, najčešće je hendikep, kada se radi „nešto naručeno” ili „po zadatku”.
- Međutim sa tekstom Ružice Vasić, nije tako. Ona je svoj tekst, očigledno dugo nosila u sebi, možda i čitavu deceniju i iskreno proživela ovu tragediju njene generacije, smatra Bebler, uporedivši je sa Milicom Novković i njenim kultnim delom „Kamen za pod glavu”.
Po njemu jasna je i dirljiva paralele ove, sadašnje, najnovije „izgubljene i žrtvovane generacije” i one, žrtvovane 1941. godine.
- Zbog toga su u tekstu, a i predstavi uvek prisutne humke u Šumaricama i Veliki školski čas i čitavo delo odiše nekom atmosferom „parastosa”, smatra on.
Za glumca Mirka Babića i posle ovoliko godina ugranje u ovako koncipiranom komadu predstavlj pravi izazov, dok je njegov mlađi kolega Miloš Krstović veom inspirativno štu u „Hladnjači” glumci igraju likove koji imaju baš godina koliko su i oni imali u vreme kada se radnja teksta događa u periodu od 1993. do 2000. godine i današnjih dana.
- Jezivo, tačno, dobro napisan tekst, bio je kratak glumac Miodrag Pejković.
Reditelj Bebler ispričao je novinarim i da je komad, zbog autentičnog ambijenta, putem kolportera kojeg igra Aleksandar Miojević Lija dobio originalnu „lokalnu” boju i atmosferu tog veremena u Kragujevcu jer su u njemu korišćeni pravi naslovi iz lokalnih novina i časopisa „Svetlost”, „Nezavisna Svetlost” i „Kragujevačke” i ovom prilikom se na tome zahvalio ovim redakcijama. Biografija Primoža Beblera
Reditelj Primož Bebler rođen je u Njujorku 1951. godine. Školovao se u Parizu, Indoneziji i Beogradu. Režiju je upisao 1970. godine na klasi Vjekoslava Afrića. Kao student radio je na kultnim scenama u „Krsmancu” i „Dadovu”. Po diplomiranju, tri godine je radio kao reditelj i umetnički direktor u Kruševačkom pozorištu. Bio je direktor drame na srpskom jeziku u pozorištu u Subotici a kasnije i direktor te kuće. Od 1984. do 1992. godine je direktor pozorišta „Duško Radović”.
Radio je i na Radio Ljubljani, pozorištu u Kranju i bio umetnički direktor celjskog gledališta sredinom devedesetih. Na čelo pozorišta u Novoj Gorici dolazi 1998. godine i ostaje punih 11 godina.
Prelazi u Trst, i dve godine je direktora tamošnjeg slovenačkog gledališča koje je naša publika imala prilike da vidi na prošlogodišnjem JoakimInterFestu sa predstavom „Zlatni zmaj”.
U protekloj sezoni režirao je u Skoplju, Sarajevu i Šapcu. Bio je član žirija 7. JoakimInterFesta. Ovo mu je prva autorska saradnja sa kragujevačkim Teatrom.
Iako zvuči kao naslov iz Miloševog doba - nije. Sa praznovanjem je završeno i članovi Teatra vraćaju se svojim svakodnevnim umetničkim obavezama. Već u četvrtak, 10 januara glumci kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra nastupiće sa predstavom „Gusari” na Petom božićnom festivalu dečijih predstava „Kruška 2013.” koji od 9. do 16. januara organizuje Kruševačko pozorište.
U selekciji ove, revijalne smotre sem kragujevačkog Teatra i domaćina Kruševačkog pozorišta nastupiće još i ansambli iz Aleksinca, Užica, Loznice, Vranja i Dečijeg kulturnog centra iz Beograda.
Predstava „Gusari” koju je po tekstu Miloša Janoušeka režirao stari saradnik i prijatelj Teatra Jan Čanji na repertoaru naše kuće je još od novembra 2007. godine. U Kruševcu će kragujevački „Gusari” nastupiti u sledećem glumačkom sastavu: Sanja Matejić, Miloš Krstović, Aleksandar Milojević i Čedomir Štajn.
Predstava Knjaževsko-srpskog teatra na repertoaru festivala je u četvrtak, 10 januara a kragujevački glumci odigraće dve predstave u terminima od 17 i 19 sati.
Inače, na ovogodišnjom festivalu „Kruška” nastupiće i glumci Pozorišta za decu Kragujevac i to u nedelju, 13. januara sa predstavom „Ah, taj zmaj” čiju adaptaciju teksta i režiju potpisuje Todor Valov a kreaciju lutaka Stefka Kluvlijeva.
PRAZNIČNO DRUŽENJE SA PRIJATELJIMA TEATRA
Novogodišnji koktel
decembar 2012. godine
U već prazničnoj atmosferi, u četvrtak, 27. decembra u foajeu Knjaževsko-srpskog teatra održan je novogodišnji i božićni koktel.
Povodom kraja ove izuzetno uspešne repertoarske i poslovne godine i u svečarskoj atmosferi nastupajućih praznika sa članovima kolektiva kragujevačkog pozorišta družili su se novinari, urednici rubrika kulture i čelni ljudi lokalnih medija, prijatelji teatra, predstavnici lokalne samouprave...
Nisu zaboravljeni ni penzioneri naše kuće, tako da su svečanom koktelu prisustvovale glumice Ljiljana Govedarević i Majda Gorinšek Đorđević, glumac Milan Đurđević i legenda kragujevačkog glumišta Ljubomir Ubavkić Pendula, kao i mnogi drugi
Ispred ansambla Knjaževsko-srpskog teatra okupljenima na koktelu se obratio V. D. direktora kragujevačkog pozorišta mr Vojo Lučić koji se kratkim i nadahnutim, prigodnim govorom, punim emocijama zahvalio svim prijateljima Teatra kao i novinarima koji su pratili i izveštavali o radu pozorišta tokom ove godine, jedne od najuspešnijih u njegovoj istoriji i informisao goste o planovima kuće za narednu godinu.
Da sve protekne u sjajnoj i opuštenoj, prijateljskoj atmosferi, dodatno se za goste Teatra ali i domaćine pobrinuo muzički dvojac Fića i Gaja.
Srećna Nova godina i božićni praznici. Živeli!
U petak, 21. decembra na Velikoj („Joakim Vujić”) sceni, biće izvedena, jubilarno po 100. put predstava „Bajka o mrtvoj carevoj kćeri” koju je po tekstu ruskog pisca Nikolaja Koljade režirao Boško Dimitrijević. Predstava je imala premijeru na Maloj („Luba Tadić”) sceni Teatra 22. aprila 2005. godine, i sem na matičnoj sceni gostovala je više puta u zemlji i u inostranstvu. Glumica Sanja Matejić koja u „Bajci” tumači glavnu ulogu Rime dobila je nagrade za tumačenje tog lika na međunarodnim festivalima u rumunskom Piteštiju i bugarskom gradu Vraca.
U predstavi igraju glumci Knjaževsko-srpskog teatra: Sanja Matejić, Nenad Vulević, Dušan Stanikić i Ana Todorović Dialo.
Kultna predstava Knjaževsko-srpskog teatra koja se već osmu godinu igra u kragujevačkom pozorištu (sve je počelo kao diplomski rad Sanje Matejić i Nenada Vulevića) za koju se uvek traži karta više, po mišljenju kritičara i teatrologa najbolja je drama proslavljenog ruskog autora Nikolaja Koljade i u maestralnom izvođenju glumaca našeg ansambla na dirljiv i bolan način govori o malim ljudima iz provincijske zabiti čiji su životi uništeni i potrošeni i sudbinama na koje „nalećemo” svaki dan.
Početak predstave je u 20 sati i 30 minuta.
PRIHOD OD GAZDA I POČETAK SARADNJE
Pomoć Teatra pozorištu iz Vranja
decembar 2012. godine
U petak, 14. decembra na Maloj sceni („Ljuba Tadić”) kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra održana je konferencija za štampu na kojoj su učešće uzeli godti iz vranjskog pozorišta Radmila Đorđević, V. D. direktorka pozorišta iz Vranja, njena koleginica Milena Stošić, umetnički direktor te kuće, glumac vranjskog pozorišta Bojan Jovanović a ispred domaćina Vojo Lučić, V. D. direktora kragujevačkog Teatra.
Ispred ansambla kragujevačkog Teatra Lučić je najavio da će se u ponedeljak, 17. decembra na Velikoj sceni („Joakim Vujić”) odigrati predstava „Jedan čovek, dvojica gazda” koju je po tekstu britanskog autora Ričarda Bina režirao Nebojša Bradić, a čiji celokupan prihod ide za obnovu pozorišta u Vranju koje je letos izgorelo, ali i najavio početak kompleksnije saradnje ove dve kuće, koja bi obuhvatile ne samo igranje predstava vranjskog ansambla na scenama kragujevačkog teatra, već i razmenu iskustava i eventualne zajedničke projekte dva pozorišta. Takođe, Lučić je pozvao glumce iz Vranja da iz svog repertoara odaberu i odigraju neku od predstava na tradicionalnim „Joakimovim danima” koji se svakoga februara odžavaju u Knjaževsko-srpskom teatru a na kojima gostuju pozorišta iz čitave Srbije.
Ispred svih zapolsenih u kragujevačkom Teatru, Lučić je posebno naglasio da baš ova kuća gaji posebnu profesionalnu solidarnost i empatiju sa kolegama iz Vranja, jer je kragujevačko pozorište takođe izgorelo u požaru 1969. godine i bilo zatvoreno zbog dotrajalih instalacija po nalogu protivpožarne policije 1998. godine - pre poslednje rekonstrukcije pa su tada kragujevački glumci bili prinuđeni da igraju na gostovanjima po scenama u tadašnjoj SFRJ i inostranstvu a u drugom slučaju u Domu vojske ondašnje SCG i Domu samoupravljača - danas Pozorištu za decu Kragujevac.
U ime ansambla vranjskog pozorišta zahvalila se Radmila Đorđević, koja je na konferenciji pokušala kolegama iz Kragujevca i prisutnim novinarima pokušala da objasni kako izgleda raditi u sadašnjim, gotovo nemogućim uslovima.
- Najstrašnije je i tužno kad umetnost zaćuti! Mi, kao kuća nismo „zaćutali” u potpunosti jer predstave sa svoga repertoara igramo na scenama Doma vojske i Doma kulture, koje su male, neadekvatne a dekorateri i garderoberi se muče dok postavljaju i rasklapaju scenografiju, donose i odnose rekvizitu i garderobu, ali ipak nismo odustali i igramo svoje predstave. Tek kada čovek izgubi i ono malo što je imao, shvati, na žalost koliko je to, ipak, u neku ruku bilo mnogo, naglasila je ona, zahvalivši se Knjaževsko-srpskom teatru na prihodu od predstave i ponuđenoj sceni i dodavši da „najiskrenije ne želi da se njihovo sadašnje iskustvo još nekom dogodi”.
I Milena Stošić i Bojan Jovanović, zahvalili su se kolegama iz Kragujevca, naglasivši da ih je, sem ponuđenje pomoći, posebno obradovao i obodrio i poziv za umetničku razmenu i saradnju.
Hit predstava „Jedan čovek, dvojica gazda” čiji je celokupan prihod namenjen za obnovu pozorišta u Vranju na repertoaru je u ponedeljak, 17. decembra sa početkom u 20 sati.
Kragujevački Knaževsko-srpski teatar nastupiće u sredu, 12. decembra na 5. Teatar festu u Rakovici sa predstavom „Noć u kafani Titanik” koju je po motivima pripovedaka Ive Andrića, dramatizovao i režirao Nebojša Bradić.
Rakovički „Teatar fest” zamišljen je i koncipiran kao festival nagrađenih pozorišnih predstava iz čitave Srbije. Ovogodišnji festival traje od 9. do 12. decembra i odvija se pod sloganom „Cela Srbija u Beogradu - ceo Beograd u Rakovici”. Festival je otvoren u nedelju u Centru za kulturu u Rakovici, izložbom „Poljski pozorišni plakat” koju su zvanično otvorili ataše za kulturu Ambasade Poljske Dagmara Luković i teatrolog Jovan Ćirilov.
Sem kragujevačke na ovoj pozorišnoj smotri učestvuju još i predstave: Pozorišta mladih iz Novog Sada, zaječarsko pozorište „Zoran Radmilović”, Kruševačko narodno pozorište a izvođenje predstave Narodnog pozorišta iz Niša je otkazano.
Zbog besparice, organizatori festivala bili su prinuđeni da trajanje festivala skrate za jedan dan.
Najdugovečnija predstava na repertoaru Knjaževsko-srpskog teatra „Bajka o mrtvoj carevoj kćeri”, gostovaće u subotu, 8. decembra u pozorištu „Dobrica Milutinović” u Sremskoj Mitovici. Predstava koju je po tekstu ruskog dramskog pisca Nikolaja Koljade režirao Boško Dimitrijević imala je premijeru na Maloj sceni naše kuće 22. aprila 2005. godine. Gostovanje u Sremskoj Mitrovici je 99 izvođenje ove predstave, koja će svoje svečano i jubilarno 100 izvođenje imati na matičnoj sceni 21. decembra.
U predstavi igraju Sanja Matejić (Rima), Nenad Vulević (Maksim), Dušan Stanikić (Vitalij) i Ana Todorović Dialo u ulozi Nine.
Kragujevački Knjaževsko-srpski teatar, učestvovaće na 37. Festivalu „Masukini dani” koji se od 23. novembra do 14. decembra održava rodnom mestu velikog pisca - Velikoj Plani. Festival organizuje planjanski Centar za kulturu „Masuka” a kragujevačko pozorište na ovoj smotri nastupiće u četvrtak, 6. decembra sa predstavom „Noć u kafani Titanik” koju je po motivima pripovedaka Ive Andrića dramatizovao i režirao Nebojša Bradić.
Sem kragujevačkog Teatra na ovogodišnjim ambiciozno zamišljenim i iako je reč o revijalnoj manifestaciji - po rečima organizatora „visoko postavljenim estetskim i umetničkim reperima” nastupiće još i sledeće kuće, pozorišta i ustanove poput: pozorišta „Masuka” grada domaćina, „Madlenijanum”, šabačko pozorište, teatar iz Bijelog Polja, koprodukcija Bitef teatra i Hartefakt fondacije (predstava „Radnici umiru pevajući” - koja je otvorila ovogodišnji JoakimInterFest), Srpsko pozorište iz Budimpešte, koprodukcija Bitef teatra i Beogradskog dramskog pozorišta (predstava „Ja i ti”) a biće održan i čitav niz muzičko-scenskih programa.
Već prekosutra, u subotu, 8. decembra kragujevačko pozorište gostovaće u Sremskoj Mitrovici sa predstavom „Bajka o mrtvoj carevoj kćeri”.
Izdanje kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra „Rečnik profesije” autora Bora Draškovića promovisano je u subotu, 1. decembra u Muzeju jugoslovenske kinoteke. Ova, automonografija još jedno je delo iz edicije „Joakimovi potomci” koju kragujevačko pozorište daruje svakom laureatu nagrade Statueta „Joakim Vujić” za izuzetan doprinos razvoju pozorišne umetnosti u Srbiji, a koja je Draškoviću dodeljena prošle godine.
Knjiga je u Kinoteci promovisana u okviru ovogodišnjeg, 18. FAF-a (Festivala autorskog filma) u čijem je žiriju bio i proslavljeni reditelj i dramski i filmski pedagog, autor monografije Boro Drašković.
Na promociji su sem samog Draškovića govorili još i reditelj Darko Bajić, Srđan Vučinić, umetnički direktor FAF-a i filmski reditelj Žarko Dragojević, a prisustvovali su i reditelji Lordan Zafranović i Dušan Makavejev, diva našeg glumišta Ružica Sokić.
Ispred izdavača, kragujevačkog pozorišta na beogradskoj promociji Draškovićeve monografije prisustvovao je V. D. direktora kuće mr Vojo Lučić.
NAGRADA PUBLIKE DO GOLE KOŽE ARANĐELOVAČKOG FESTIVALA BIĆE URUČENA NA MATIČNOJ SCENI
Uručenje nagrade na sceni Teatra
novembar 2012. godine
U sredu, 28. novembra na matičnoj – Velikoj sceni „Joakim Vujić” biće svečano uručena nagrada publike ansamblu predstave „Do gole kože” kojom je 17. novembra, na zatvaranju 8. aranđelovačkog festivala „Svetlost i afirmacija” ovaj komad knjaževsko-srpskog teatra proglašen za najboqi na smotri.
Predstava je rađena po literarnom predlošku kultnog britanskog istoimenog filma koju su napisali Stiven Sinkler i Entoni Mekarten a na scenu kragujevačkog pozorišta postavio ju je nemački reditelj Pjer Valter Polic. Na aranđelovačkom festivalu koji se ove godine odvijao pod nazivom „Svetlost i afirmacija” trijumfovala je u konkurenciji sledećih teatarskih kuća: Beogradskog dramskog pozorišta, „puls teatra” iz Lazarevca, Pozorišta „Boško Buha”, koprodukcije Grada teatra Budva i Start studija...
Aranđelovački pozorišni festival prethodnih sedam godina bio je revijalnog karaktera a od ove godine uvedena je nagrada za najbolju predstavu koja se dodeljuje isključivo po ocenama publike.
U predstavi „Do gole kože” igraju glumci kragujevačkog pozorišta: Nikola Milojević, Ivan Vidosavljević, Aleksandar Milojević, Vladan Živković, Bratislav Slavković Keša, Čedomir Štajn, Zdravko Maletić i Nenad Vulević.
Nagradu će kragujevačkim glumcima po završetku predstave svečano uručiti predstavnici aranđelovačke pozorišne smotre. Početak predstave je u 20 sati.
Teatru i Bradiću dve nagrade na festivalu u Aleksincu
novembar 2012. godine
Predstava kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra „Noć u kafani Titanik” nagrađena je sa dve najvažnije nagrade, za režiju i dramatizaciju na upravo završenom Festivalu praizvedbi u Aleksincu. Predstavu je po motivima priča Ive Andrića dramatizovao i režirao Nebojša Bradić, umetnički direktor kragujevačkog pozorišta. Kragujevačka predstava „Noć u kafani Titanik” odigrana je na takmičarskom repertoaru festivala u utorak, 20. novembra.
Festival praizvedbi održan je u Aleksincu od 18. do 24. septembra i selektor i umetnički direktor ove smotre glumac Dušan Duka Jovanović u takmičarskoj selekciji pozvao je pozorišta iz Niša, Vranja, Kragujevca, Kruševca i Šapca. Ova jedinstvena smotra u regionu (jedina slična manifestacija u Evropi održava se u Berlinu) završava se večeras, u subotu, 24. novembra, a na njenom zatvaranju biće revijalno izvedena predstava „Boemsko veče” Pozorišta na Terazijama - poetski kabare Radeta Marjanovića i Tanje Bošković.
Umesto nagrađenih Nebojše Bradića i glumačkog ansambla predstave „Noć u kafani Titanik” nagrade će večeras na sceni aleksinačkog Centra za kulturu i umetnost primiti V. D. direktora Knjaževsko-srpskog teatra Vojo Lučić, jer glumačka ekipa predstave na čelu sa rediteljem Bradićem na veoma zapaženoj turneji po Republici Srpskoj (sinoć su nastupali u Banja Luci a večeras u Prijedoru) čiji je pokrovitelj Ministarstvo kulture Srbije.
Posle uspešnog učešća na Festivalu praizvedbi u Aleksincu, već u četvrtak, 22. novembra ansambl predstave „Noć u kafani Titanik” kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra nastavio je svoju mini turneju u okviru koje će gostovati u Republici Srpskoj.
Predstava „Noć u kafani Titanik” koju je po motivima pripovedaka Ive Andrića režirao Nebojša Bradić gostovaće u petak, 23. novembra u Banja Luci a sutradan, u subotu, 24. novembra u Prijedoru.
Gostovanje kragujevačkog Teatra u Republici Srpskoj odvija se pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije.
Konkurs za dramski tekst Knjaževsko-srpskog teatra
novembar 2012. godine
Žiri nagradnog konkursa „Kragujevac u pamćenju i izvan pamćenja” koji je raspisao Knjaževsko-srpski teatar u sastavu: predsednik žirija Gorica Popović, glumica i članovi Marija Soldatović, dramaturg i Milivoje Mlađenović, doktor književnosti na sednici održanoj 20. novembra 2012. godine u Beogradu jednoglasno je doneo odluku da se nagradi dramski tekst „Hladnjača za sladoled” autora Ružice Vasić.
U obrazloženju žirija, koji između ostalog sa zadovoljstvom konstatuje da su se autori svih devet dramskih tekstova koliko ih je stiglo na Konkurs uglavnom držali zadatog tematskog okvira za nagrađeno delo se ističe: „Žiri nalazi da snagu autentičnog dramskog izraza poseduje delo ’Hladnjača za sladoled’. Autor na uzbudljiv i potresan način daje sliku protekle dve decenije u Kragujevcu opisujući izgubljenu generaciju mladih ljudi i njihovo odrastanje u turbulentnim i teškim vremenima od ratnih do tranzicionih godina. Na fonu kragujevačke oktobarske tragedije i Velikog školskog časa autor gradi četiri dramske posvete upropaštenoj mladosti. Posebna vrednost ovog dramskog teksta je organizacija scenskog materijala i njegova kompozicija. Ovaj tekst nije značajan samo na lokalnom planu nego ima i univerzalne odlike, te se kao potencijal nudi svim pozorištima u Srbiji i regionu”, stoji u odluci žirija o nagrađenom tekstu.
Autor teksta Ružica Vasić (1976.) rođena je u Kragujevcu u naselju Erdoglija o kojem njeno nagrađeno delo i govori. Ove, 2012. godine diplomirala je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti na Cetinju u klasi Steve Koprivice i Srđana Koljevića. Na konkursu kragujevačkog Studentskog kulturnog centra u ediciji „Prvenac” objavljena joj je zbirka poezije „Trošenje usana na reči”. Trenutno živi i radi u Budvi.
Nagrada konkursa „Kragujevac u pamćenju i izvan pamćenja” podrazumeva novčani iznos od 300.000 dinara i premijerno izvođenje teksta u produkciji Knjaževsko-srpskog teatra u 2013. godini.
Žiri nagradnog konkursa „Kragujevac u pamćenju i izvan pamćenja”, pored pobedničkog dramskog teksta, preporučuje da se u ediciji „Baština” kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra objavi i tekst „Mlekadžija”, takođe kragujevačkog autora Nikole Šukovića.
Povodom odluka žirija konkursa i promovisanja nagrađenih i pohvaljenih tekstova i autora kragujevački teatar upriličiće naredne nedelje konferenciju za štampu.
TITANIK NA FESTIVALU PRAIZVEDBI
Teatar u Aleksincu
novembar 2012. godine
Kragujevački Knjaževsko-srpski teatar učestvovaće na Festivalu praizvedbi koji se 18. do 24. septembra održava u Aleksincu. Pozorište iz Kragujevca nastupiće na ovoj smotri u utorak, 20. novembra sa predstavom „Noć u kafani Titanik” koju je po motivima pripovedaka Ive Andrića režirao Nebojša Bradić.
Selektor i umetnički direktor festivala, glumac Duka Jovanović, sem kragujevačke predstave u Aleksinac je pozvao još i predstave niškog, vranjskog, kruševačkog i šabačkog pozorišta. Festival je u nedelju, 18. novembra otvorio doajen srpskog glumišta Vlastimir Đuza Stoiljković, a na zatvaranju manifestacije biće izvedena revijalna predstava „Boemsko veče” Pozorišta na Terazijama - poetski kabare Radeta Marjanovića i Tanje Bošković.
Smotra praizvedbi u Aleksincu jedinstvena je takve vrste ne samo kod nas, u regionu pa i šire, a sličan festival u Evropi održava se još samo u Berlinu.
Odmah po nastupu na aleksinačkom festivalu, ansambl predstave „Noć u kafani Titanik” otputovaće na mini turneju po Republici Srpskoj (Banja Luka i Prijedor) koja se odvija pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture.
Sinoć, u subotu, 17. novembra, na zatvaranju 8. aranđelovačkog festivala „Svetlost i afirmacija” za najbolju predstavu smotre proglašena je „Do gole kože” kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra. Predstava je rađena po literarnom predlošku kultnog britanskog istoimenog filma koju su napisali Stiven Sinkler i Entoni Mekarten a na scenu kragujevačkog pozorišta postavio ju je nemački reditelj Pjer Valter Polic. Na aranđelovačkom festivalu koji se ove godine odvijao pod nazivom „Svetlost i afirmacija” trijumfovala je u konkurenciji sledećih teatarskih kuća: Beogradskog dramskog pozorišta, „puls teatra” iz Lazarevca, Pozorišta „Boško Buha”, koprodukcije Grada teatra Budva i Start studija...
Aranđelovački pozorišni festival prethodnih sedam godina bio je revijalnog karaktera a od ove godine uvedena je nagrada za najbolju predstavu koja se dodeljuje isključivo po ocenama publike. Očigledno, po mišljenju aranđelovačkih festivalskih gledalaca ove godine na takmičarskom repertoaru niko nije bio bolji od glumačkog ansambla iz kragujevačkog teatra.
U predstavi „Do gole kože” igraju glumci kragujevačkog pozorišta: Nikola Milojević, Ivan Vidosavljević, Aleksandar Milojević, Vladan Živković, Bratislav Slavković Keša, Čedomir Štajn, Zdravko Maletić i Nenad Vulević.
Na matičnoj sceni teatra predstava „Do gole kože” ponovo je na repertoaru u sredu, 28. novembra.
Inače, glumci kragujevačkog pozorišta, večeras, u nedelju, 18. novembra na Velikoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta nastupiće ponovo sa hit predstavom „Jedan čovek, dvojica gazda” koju je po tekstu engleskog pisca Ričarda Bina režirao Nebojša Bradić.
Posle uspešne beogradske premijere krajem prošlog meseca, hit predstava Knjaževsko-srpskog teatra „Jedan čovek, dvojica gazda”, ponovo je na zahtev mnogobrojnih gledalaca na repertoaru Beogradskog dramskog pozorišta u nedelju, 18. novembra. Predstavu rađenu po tekstu engleskog pisca Ričarda Bina režirao je Nebojša Bradić a biće izvedena na Velikoj sceni („Rade Marković”) BDP-a sa početkom u 20 sati.
U subotu, 17. novembra na „Noć pozorišta” kragujevački teatar će izvesti „dupli program”. Predstava „Do gole kože” zatvoriće takmičarski deo Osmog aranđelovačkog pozorišnog festivala „Svetlost i afirmacija”, dok će na Velikoj sceni Teatra („Joakim Vujić”) biti izvedena predstava „Lepotica Linejna”. U Aranđelovcu, kragujevačka predstava se igra na sceni tamošnjeg Centra za kulturu i obrazovanje, dok je za „Lepoticu Linejnu” u Knjaževsko-srpskom teatru ulaz besplatan.
Obe predstave počinju u 20 sati.
VOJO LUČIĆ NA ČELU KNJAŽEVSKO-SRPSKOG TEATRA
Novi V.D. direktora kragujevačkog pozorišta
novembar 2012. godine
Na sednici gradske vlade, održanoj u petak, 9. novembra izabran je novi vršilac dužnosti direktora kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra umesto dosadašnjeg glumca Mirka Babića. To je Vojo Lučić, menadžer u umetnosti.
Glumac Mirko Babić, prvak ansambla drame, postavljen je na mesto V. D. direktora kragujevačkog teatra krajem oktobra prošle godine sa mandatom od šest meseci, koji mu je kasnije produžen na još pola godine.
Magistar Vojo Lučić (1972) je Kragujevčanima poznat najviše kroz višegodišnje rukovođenje Udruženjem građana za socijalni razvoj „Sunce” osnovanom još 1994. godine.
Vojo Lučić je završio Akademiju lepih umetnosti u Beogradu. Diplomirao je sa radom „Zvezdara Teatar savremni koncept pozorišta dosadašnja iskustva i mogućnosti unapredjenja”. Magistrirao je 2010. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, sa temom „Funkcionalni mehanizami za primenu participativnog monitoringa i evaluacije u kulturi” i stekao zvanje magistra nauka u oblasti produkcije dramskih umetnosti i medija. Autor je dva priručnika „Korak do održivosti projekata” i „Menadžerske veštine”.
KVEČ KOPRODUKCIJA GAVELE I VIROVITICE
Gostovanje u Teatru
novembar 2012. godine
U ponedeljak, 12. novembra u kragujevačkom Knaževsko-srpskom teatru na Velikoj sceni („Joakim Vujić”), gostovaće predstava iz Hrvatske „Kveč”. Reč je o komadu Stivena Berkofa kojeg je režirao Dražen Ferenčina, koprodukciji poznatog zagrebačkog Gradskog dramskog kazališta „Gavela” i Kazališta Virovitica... Dalje
ZORANOV BRK GLUMCU MIODRAGU PEJKOVIĆU
Teatar uspešan u Zajecaru
novembar 2012. godine
Po, tradiciji, odmah posle predstave „Jedan čovek, dvojica gazda”, druge takmičarske večeri na 21. festivalu „Zoranovi dani”, nagrada za glumca večeri „Zoranov brk” dodeljen je Miodragu Pejkoviću za ulogu Frensisa u predstavi „Jedan čovek, dvojica gazda”, sa kojom je kragujevački Knjaževsko-srpski teatar nastupio na ovom festivalu u nedelju, 11. novembra... Dalje
KNJAŽEVSKO-SRPSKI TEATAR U ZAJEČARU
Gazde na Zoranovim danima
novembar 2012. godine
Kragujevački Knjaževsko-srpski teatar gostovaće na pozorišnom festivalu „Zoranovim danima” u Zaječaru koje po 21. put organizuje tamošnje Pozorište timočke krajine „Zoran Radmilović” sa velikim pozorišnim hitom „Jedan čovek, dvojica gazda” koju je po tekstu engleskog pisca Ričarda Bina režirao Nebojša Bradić... Dalje
PREMIJERA U KNJAŽEVSKO-SRPSKOM TEATRU
MOJE BIVŠE, MOJI BIVŠI
novembar 2012. godine
Druga premijera ove sezone u kragujevačkom Knjaževsko-srpskom teatru biće izvedena u utorak, 6. novembra na Velikoj sceni „Joakim Vujić”. Reč je o komadu engleskog autora D. C. Džeksona „Moje bivše, moji bivši” (u originalu „Moja romantična komedija”), režija, adaptacija teksta, scenografija i izbor muzike Slađana Kilibarda.
U podeli igraju kragujevački glumci Miloš Krstović (igra ulogu Toma), Isidora Rajković (Ejmi), Katarina Mitrović (Saša) i Dušan Stanikić (Kalvin), kao i njihova mlada koleginica „gostujuća” glumica iz Beograda Nađa Maršićević koja tumači lik Alison... Dalje
OVACIJE I APLAUZI GAZDAMA NA SCENI BDP-A
Uspeh beogradske premijere kragujevačke predstave
oktobar 2012. godine
Posle velikog uspeha i igranja na „kartu više” na matičnoj sceni kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra hit predstava „Jedan čovek, dvojica gazda” imala je i zapažen uspeh na svojoj beogradskoj premijeri u nedelju, 28. oktobra na Sceni „Rade Marković” Beogradskog dramskog pozorišta... Dalje
BEOGRADSKA PREMIJERA KRAGUJEVAČKOG TEATRA
GAZDE NA SCENI RADE MARKOVIĆ
oktobar 2012. godine
Hit predstava kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra „Jedan čovek, dvojica gazda” koja se sa velikim uspehom igra na matičnoj sceni još od početka maja ove godine imaće svoju beogradsku premijeru u nedelju, 28. oktobra na sceni „Rade Marković” Beogradskog dramskog pozorišta... Dalje
GAZDE NAJBOLJE NA ŠABAČKOM PRAVOM PUTU
oktobar 2012. godine
Baš na sam dan otvaranja ovogodišnjeg JoakimInterFesta u kragujevačko pozorište pristigla je još jedna dobra vest. Predstava Knaževsko-srpskog teatra Jedan čovek, dvojica gazda, proglašena je za najbolju na šabačkoj pozorišnoj reviji Teatar na pravom putu... Dalje
JOAKIMINTERFEST
oktobar 2012. godine
Od 7-16. oktobra 2012. godine u Kragujevcu,
Knjaževsko-srpskom teatru,
održava se sedmi JoakimInterFest! Dalje
POZORIŠNI REČNIK PROFESIJE
Promocija knjige Bore Draškovića
JoakimInterFest, oktobar 2012. godine
Praktično, ovogodišnji, 7. JoakimInterFest otpočeo je već u sredu, 3. oktobra na Sceni „Ljuba Tadić” manifestacijom iz pratećeg programa festivala - promocijom knjige Bora Draškovića „Rečnik profesije”. Reč je o automonografiji, izdanju iz edicije „Joakimovi potomci” koju „dobija” svaki laureat Statuete „Joakim Vujić”, a Draškoviću je dodeljena prošle godine... Dalje
TEATAR NA ŠABAČKOM PRAVOM PUTU
oktobar 2012. godine
Tek što je uspešno, prošlog petka, završio učešće na prestižnoj regionalnoj manifestaciji „Tuzlanski pozorišni dani” kragujevački Knjaževsko-srpski teatar ponovo je je na gostovanju sa hit predstavom „Jedan čovek, dvojica gazda”, sa kojom će nastupiti u utorak, 2. oktobra na šabačkoj pozorišnoj reviji „Teatar na pravom putu”... Dalje
JEDAN ČOVEK NA POZORIŠNIM DANIMA
septembar 2012. godine
Kragujevački Knjaževsko-srpski teatar nastupiće na međunarodnoj pozorišnoj smotri Tuzlanskim pozorišnim danima koji se održavaju od 14. do 29. septembra sa predstavom Ričarda Bina Jedan čovek, dvojica gazda koju je režirao Nebojša Bradić... Dalje
DO GOLE KOŽE
PREMIJERA
21. septembar 2012. godine
Prva premijera ove sezone u Knjaževsko-srpskom teatru biće izvedena u petak, 21. septembra na Velikoj sceni „Joakim Vujić”. Reč je o komadu „Do gole kože” (rađenom po istoimenom filmskom hitu i originalnoj priči autorskog tandema Stivena Sinklera i Entonija Mekartena) koju je za scenu Knjaževsko-srpskog teatra adaptirao i režirao reditelj Pjer Valter Polic.... Dalje
NOVA PREDSTAVA U TEATRU
MOJA ROMANTIČNA ISTORIJA
septembar 2012. godine
U kragujevačkom Knjaževsko-srpskom teatru, od ponedeljka 10. septembra počelo se sa probama i radom na novom komadu. Reč je o tekstu engleskog autora Di Si Džeksona „Moja romantična komedija” koji režira Slađana Kilibarda.... Dalje
PREDSEDNIK SRBIJE I AMBASADORKA INDIJE U KNJAŽEVSKO-SRPSKOM TEATRU
VEČE INDIJSKOG PLESA U KRAGUJEVCU
5. septembar 2012. godine
U sredu, 5. septembra u kragujevačkom Knjaževsko-srpskom teatru na Velikoj sceni („Joakim Vujić”) održaće se veče indijskog plesa - „katak”. Indijski plesni spektakl u izvođenju plesne trupe i koreografiji poznate izvođačice Šarmiste Mukaređi pod nazivom „Ona” - priče o drevnim boginjama kroz igru je „ispričana priča” o drevnim boginjama inspirisana zapisima iz „Rige Vede” jednog od najstarijih spisa u ljudskoj istoriji u kojoj se pominju stara indijska božanstva - boginje: Adit, Vak, Bumi, Arnjani, Ratri i Ušaš. Plesna predstava „Ona” sastoji se iz šest kompozicija od kojih je svaka posvećena jednoj od ovih boginja i interpretirana u savremenom duhu.... Dalje
OBJAVLJENA SELEKCIJA 7. JOAKIMINTERFESTA
KNJAŽEVSKO-SRPSKI TEATAR KRAGUJEVAC
25. jul 2012. godine
Sedmi po redu Međunarodni pozorišni festival malih scena JoakimInterFest, tradicionalno će se održati u prvoj polovini oktobra na scenama kragujevačkog teatra. Na konferenciji za štampu, održanoj u sredu, 25. jula selektor festivala Goran Cvetković, pozorišni kritičar saopštio je i obrazložio novinarima svoju selekciju za ovogodišnji JoakimInterFest... Dalje
PREDSTAVA NOĆ U KAFANI TITANIK ODLIČNO PRIMLJENA NA FESTIVALU U SMEDEREVU
POSEBAN IZAZOV POD ZIDINAMA TVRĐAVE
15. jul 2012. godine
Kragujevačka predstava Knaževsko-srpskog teatra Noć u kafani Titanik koju je po motivima priča Ive Andrića dramatizovao i režirao Nebojša Bradić odigrana je na 4. Međunarodnom ambijentalnom pozorišnom festivalu Tvrđava teatar u Smederevu, trećeg festivalskog dana... Dalje
KRAGUJEVAČKO POZORIŠTE NA FESTIVALU TVRĐAVA TEATAR
TITANIK U SMEDEREVU
12. jul 2012. godine
Knaževsko-srpski teatar nastupiće u petak, 13. jula na 4. Međunarodnom ambijentalnom festivalu Tvrđava teatar u Smederevu sa predstavom Nebojše Bradića Noć u kafani Titanik rađenoj po motivima priča Ive Andrića... Dalje
PESME POZORIŠNE SEZONE
DUGO TOPLO LETO
6. jul 2012. godine
Uspešnu pozorišnu sezonu glumci kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra završiće programom Dugo toplo leto u okviru kojeg će u petak. 6. jula na platou ispred pozorišta izvesti koncert pod nazivom Pesme pozorišne sezone. Na muzičko pevačkom repertoaru kragujevačkih pozorišnika naći će se pesme, numere i songovi, mahom iz predstava Nebojše Bradića Noć u kafani Titanik i Jedan čovek, dvojica gazda, čiji je autor Dragoslav Tanasković Trnda, urednik muzičkih programa teatra... Dalje
IZLOŽBA, PROMOCIJA I PREDSTAVA
jun 2012. godine
U subotu, 16. juna u Galeriji Joakim kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra biće otvorena izložba Od ideje do pozornice Snežane Kovačević, slikarke kostimografkinje užičkog Narodnog pozorišta. Na izložbi će biti izloženi radovi: skice za predstave, fotografije, skice pozorišnih kostima kao i skice modnih kreacija, rađenih u tehnici kompjuterske grafike... Dalje
SNIMLJEN ALBUM VIS-A GAZDE
HIT MUZIKA IZ HIT PREDSTAVE
jun 2012. godine
Glumci kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra snimili su prošlog vikenda muzički album sa numerama iz hit predstave Nebojše Bradića Jedan čovek, dvojica gazda. Promocija Ce Dea obaviće se na zatvarnju sezone početkom jula... Dalje
MONODRAMA MIRKA BABIĆA KAD SU CVETALE TIKVE
30 godina od osvajanja dve nagrade na Festivalu monodrame i pantomime u Zemunu
10. jun 2012. godine
Mirko Babić je 1982. godine na Festivalu monodrame i pantomime u Zemunu osvojio dve Zlatne kolajne, stručnog žirija i publike, sa monodramom Kad su cvetale tikve po tekstu Dragoslava Mihailovića... Dalje
POZITIVNI ODJECI SA REGIONALNOG GOSTOVANJA KOMADA DVANAESTORICA GNEVNIH LJUDI
Svuda prepoznate prave vrednosti predstave
jun 2012. godine
Regionalni pozorišni projekat predstava kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra Dvanaestorica gnevnih ljudi u kojoj igraju glumci iz Kragujevca, Zenice i Virovitice upravo se vratila sa gostovanja iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske gde je pobrala takođe laskave kritike kao i kod kuće... Dalje
ČETVRTA PREMIJERA U KRAGUJEVAČKOM TEATRU
PREVAZILAŽENJE ŽIVOTINJSKIH NAGONA
25. maj 2012. godine
U petak, 25. maja u kragujevačkom Knjaževsko-srpskom teatru biće izvedena četvrta premijera ove sezone, predstava Dvanaestorica gnevnih ljudi koju po tekstu Redžinalda Rouza režira gost iz Amerike, reditelj Nil Flekman. Kragujevačko pozorište je glavni producent predstave, a pozorišta iz Zenice i Virovitice su koproducenti. Pokrovitelj ovog regionalnog projekta u kome učestvuju glumci iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine su američke ambasade iz Beograda, Zagreba i Sarajeva... Dalje
NOĆ U KAFANI TITANIK NA JOAKIMU
14. maj 2012. godine
Posle gotovo pune decenije kragujevački Knjaževsko-srpski teatar ponovo učestvuje na pozorišnim Susretima Joakim Vujić sa predstavom Nebojše Bradića Noć u kafani Titanik, rađenoj po motivima priča Ive Andrića. Kragujevački ansambl nastupiće u sredu, 16. maja na 48. Susretima Joakim Vujić koji se od 12. do 19. maja održavaju u Pirotu sa komadom Noć u kafani Titanik koja je svoju premijeru imala 10. decembra baš na jubilej, 50 godina od dodeljivanja Nobelove nagrade Ivi Andriću... Dalje
LEPOTICA LINEJNA NA MEĐUNARODNIM GOSTOVANJIMA I FESTIVALIMA
10. maj 2012. godine
Predstavi Lepotica Linejna kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra tokom maja meseca predstoji čitav niz međunarodnih gostovanja i učešća na internacionalnim pozorišnim smotrama i festivalima... Dalje
KRAGUJEVAC - PREMIJERA SVETSKOG POZORIŠNOG HITA
Model pozorišnog života u uslovima tržišta kulture
4. maj 2012. godine
U Kragujevcu, kreativnost vidimo kao kamen temeljac u transformaciji kulturnog modela koji bi trebalo da paralelno raste i podržava tako dugo očekivan industrijski i ekonomski napredak grada a on bi, zauzvrat, trebalo da zaustavi dugogodišnje urušavanje institucija kulture. Ova veza je uvek bila i biće neraskidiva, a kragujevačko pozorište dobilo je zadatak da je među prvim institucijama kulture, još jednom, kao pri svom osnivanju daleke 1835. godine, osvetli... Dalje
NOVI ADVERTAJZING TEATRA
Bilbord za premijeru
21. april 2012. godine
Nova predstava koja se sprema u kragujevačkom Knjaževsko-srpskom teatru Jedan čovek, dvojica gazda po urnebesnom svetskom pozorišnom hitu Ričarda Bina a čija je premijera najavljena za 4. maj, reklamira se na sasvim nov, način u našem pozorištu.
Od juče, na zgradi teatra postavljen je bilbord sa natpisom: London, Njujork, Kragujevac a koji je osmislio poznati kragujevački likovni umetnik Goran Dimić koji već 20 godina živi i radi u Budimpešti... Dalje
LEPOTICA LINEJNA U ATELJEU 212
Gostovanje Knjaževsko-srpskog teatra u Beogradu
12. april 2012. godine
Predstava kragujevačkog pozorišta Lepotica Linejna koju je po tekstu poznatog irskog dramskog pisca, filmskog scenariste i oskarovca Martina Makdone režirao glumac Milić Jovanović uz supervizorstvo umetničkog direktora teatra Nebojše Bradića gostovaće u sredu, 18. aprila na Velikoj sceni beogradskog Ateljea 212... Dalje
POČELE PROBE POZORIŠNOG HITA JEDAN ČOVEK, DVOJICA GAZDA
POZORIŠNI PUN POGODAK I NAJZABAVNIJA PRODUKCIJA
26. mart 2012. godine
Posle Londona i Njujorka veliki pozorišni hit i u Kragujevcu.
U kragujevačkom Knjaževsko-srpskom teatru počele su probe velikog svetskog pozorišnog hita Jedan čovek, dvojica gazda. Ova urnebesna komedija Ričarda Bina rađena po tekstu Karla Goldonija Jedan sluga, dva gospodara na scenu Nacionalnog teatra došla je sredinom 2011. i iste godine transferisana na Vest enda. Njena američka premijera predviđena je u Njujorku za 6. april, a odmah po izvedbi na londonskim i njujorškim scenama doživeće svoje premijerno izvođenje u kragujevačkom Teatru... Dalje
SVETSKI DAN POZORIŠTA
27. mart 2012. godine
Svetski dan pozorišta, koji se obeležava 27. marta, ustanovio je 1961. godine Međunarodni pozorišni institut (ITI). Na taj dan pozorišta u svetu organizuju razne manifestacije, uz obavezno čitanje poruke koju, po pozivu ITI-ja, uvek piše pozorišna ličnost svetskog ugleda. Ove godine to je američki glumac, producent, dramski pisac i reditelj, Džon Malkovič (John Malkovich)... Dalje
PREMIJERA PREDSTAVE LEPOTICA LINEJNA
29. februar 2012. godine
...Pitam se, kad bi u Linejnu bilo nekog dobrog posla, da li bih ostao u Linejnu? Hoću da kažem, nikada tu neće biti dobrog posla, ali hipotetički, kažem. Ma čak i neki loš posao. Bilo kakav posao. A kada sam tamo u Londonu i radim po kiši, onda se manje više osećam kao stoka, a oni mladi momci psuju uz karte i pijani i povraćaju, i onaj tamo stan, sve upišani dušeci i ništa drugo ne radim nego samo gledam u sat... kad sam tamo, voleo bih da sam ovde, naravno. Ko ne bi? Ali kada sam ovde... ne želim da sam tamo, naravno da ne. Ali znam da ni ovde ne želim da budem. (iz Lepotice Linejne)... Dalje
U SLAVU KRAGUJEVCA
Dan Knjaževsko-srpskog teatara, februar 2012. godine
Na Sretenje Gospodnje, svakog 15. februara, najeminentnijim piscima, glumcima, rediteljima, scenografima, kompozitorima, najstarije srpsko pozorište uručuje Statuetu Joakim Vujić (dodeljuje se za izuzetan doprinos razvoju pozorišne umetnosti Srbije) i Prsten sa likom Joakima Vujića (dodeljuje se za izuzetan doprinos razvoju Teatra i afirmaciji njegovog ugleda u zemlji i inostranstvu). Autor Statuete Joakim Vujić je Nikola Koka Janković, rođen u Kragujevcu 1926. godine, akademski vajar i član... SANU, Srpske akademije nauka i umetnosti... Dalje
PREMIJERA PREDSTAVE NOĆ U KAFANI TITANIK
decembar 2011. godine
Strah je sada za njega mera i izraz svega. Strah je u ovim zemljama posejan kao usev, na vreme, sa planom i dobrim poznavanjem tla i svih uslova, zatim je pažljivo negovan i održavan, i sada je donosio plodove. Strah je ono što pljačka i kolje ovakve kao što je Mento...
Bife Titanik, Ivo Andrić
U godini Ive Andrića, kada obeležavamo 50 godina od dobijanja Nobelove nagrade Ive Andrića i 120 godina rođenja najznačajnijeg autora sa prostora jugoistočne Evrope, akcenat stavljamo na nova dela nastala na osnovu Andrićevih dela, tj. javnost dobija priliku da kroz nove radove sagleda značaj Andrićevog dela – tj, dobija priliku da diskutuje da li je, koliko je i kako je Andrić značajan za Srbiju XXI veka... Dalje
NEBOJŠA BRADIĆ U KNJAŽEVSKO-SRPSKOM TEATRU REŽIRA NOĆ U KAFANI TITANIK
novembar 2011. godine
Nova premijera u Knjaževsko-srpskom teatru planirana je za 10. decembar 2011. godine. Autor teksta Noć u kafani Titanik je Nebojša Bradić koji će ujedno biti i reditelj predstave. Nebojša Bradić je tekst za ovaj pozorišni komad napisao po motivima priča Ive Andrića... Dalje
JOAKIMINTERFEST
oktobar 2011. godine
Od 7-15. oktobra 2011. godine u Kragujevcu,
Knjaževsko-srpskom teatru,
održava se šesti
Svetski dan pozorišta, koji se obeležava 27. marta, ustanovio je 1961. godine Međunarodni pozorišni institut (ITI). Na taj dan pozorišta u svetu organizuju razne manifestacije, uz obavezno čitanje poruke koju, po pozivu ITI-ja, uvek piše pozorišna ličnost svetskog ugleda. Ove godine to je Jessica A. Kaahwa (Džesika Kauva) glumica, dramaturg, reditelj i teoretičar iz Ugande... Dalje
SEĆANJE - MILEVA ŽIKIĆ (1922-2011)
19. februar 2011. godine
U Kragujevcu je u četvrtak, 17. februara preminula glumica Mileva Žikić, dugogodišnja prvakinja ansambla drame Knjaževsko-srpskog teatra.
Mileva Žikić rođena je u Kragujevcu 1922. godine, u tadašnjoj Pupinovoj ulici, na Pivari, od oca Milete, radnika u Zastavi i majke Jevrosime, takođe radnice, koji su sem nje imali i sina Jovu... Dalje
DAN KNJAŽEVSKO-SRPSKOG TEATRA
Sretenje Gospodnje, 15. februar 2011. godine
Na Sceni Joakim Vujić 15. februara u 20.00 časova premijerno će biti izvedena predstava Đavo i mala gospođa rađena po tekstu Đorđa Milosavljevića a u režiji Žanka Tomića. Nakon izvođenja predstave svečano se uručuju nagrade koje svake godine na Sretenje dodeljuje Knjaževsko-srpski teatar: Statueta Joakim Vujić i Prsten sa likom Joakima Vujića... Dalje
JOAKIMINTERFEST
oktobar 2010. godine
Od 7-15. oktobra 2010. godine u Kragujevcu,
Knjaževsko-srpskom teatru,
održava se peti JoakimInterFest! Dalje
YAHOO
PREMIJERA, 1. oktobar 2010. godine
Po motivima Zoološke priče Edvarda Olbija YAHOO Reditelj: Miloš Krstović
ULOGE Piter: Nikola Milojević Džeri: Mladen Knežević... Dalje
ART JASMINE REZE NA SCENI JOAKIM VUJIĆ
PREMIJERA, 24. septembar 2010. godine
ULOGE Serž Đorđe Simić Ivan Đorđe Đoković Mark Milomir Rakić
Kragujevački Teatar je na Festivalu učestvovao u zvaničnoj konkurenciji za nagrade sa predstavom Nikolaja Koljade Bajka o mrtvoj carevoj kćeri reditelja Boška Dimitrijevića... Dalje
JOAKIMFEST
maj 2010. godine
Od 7-15. maja 2010. godine u Kragujevcu,
Knjaževsko-srpskom teatru,
održava se sedmi
Društvo sa neizgrađenim moralnim i estetičkim vrednostima, kao što je naše, promoviše snobizam kao zamenu za stvarni uspeh i ličnu sreću. Generacije i generacije umetnika, naročito glumaca, čame u krugu dvojke čitav svoj vek, ostajući na marginama pozorišne umetnosti, sve iz straha da ih svevideće oko televizije i filmski reditelji na glasu van ovog kruga neće primetiti... Dalje
SVETSKI DAN POZORIŠTA
27. mart 2010. godine
Svetski dan pozorišta, koji se obeležava 27. marta, ustanovio je 1961. godine Međunarodni pozorišni institut (ITI). Na taj dan pozorišta u svetu organizuju razne manifestacije, uz obavezno čitanje poruke koju, po pozivu ITI-ja, uvek piše pozorišna ličnost svetskog ugleda. Ove godine to je Džudi Denč, engleska glumica... Dalje
175 GODINA KNJAŽEVSKO-SRPSKOG TEATRA
Dan Teatra, 15. februar 2010. godine
15. februara, na Sretenje Gospodnje, Knjaževsko–srpski teatar
proslavlja 175 godina od osnivanja.
Vaše Preosveštenstvo, uvaženi gospodine ministre, cenjeni gosti, dragi sugrađani, dame i gospodo!
Na današnji dan, pre ravno 175 godina, u prestonom Kragujevcu, koju stotinu metara odavde, u porti Miloševe crkve, donet je prvi ustav moderne Srbije. Pre toga dana Srbi nisu imali ni ustava, ni ideje o tom temeljnom državno-pravnom aktu, baš kao ni srpsku reč za takvo što. Veliki crkveni i narodni praznik, Sretenje Gospodnje, pokroviteljski je ovom dokumentu darovao ime, Sretenjski ustav, a čin njegovog skupštinskog potvrđivanja dao je povoda izvođenju prve pozorišne predstave, pod upravom Joakima Vujića, oca srpskog pozorišta, tada već u zvaničnoj ulozi direktora Knjaževsko-srpskog teatra, u kojem se i danas okupismo... Dalje
KNJAŽEVSKO–SRPSKI TEATAR I JOAKIMINTERFEST U POZORIŠNOJ EVROPI
novembar 2009. godine
Na Generalnoj skupštini Nove evropske pozorišne akcije, New European Theatre Action, održanoj 17. i 18. oktobra 2009. godine, odlučeno je da festival JoakimInterFest 2010. godine postane novi član ove evropske pozorišne mreže koja ima za cilj promovisanje kulturne saradnje između evropskih zemalja razmenom predstava, umetnika i tehničkog osoblja, podsticanje koprodukcije, obuku stručnjaka i angažovanje u objavljivanju projekata... Dalje
JOAKIM VUJIĆ (1772–1847)
20. novembar 2009. godine
Na današnji dan 1847. godine umro je Joakim Vujić, pisac, prevodilac, učitelj stranih jezika, univerzalni pozorišni stvaralac, direktor Knjažesko–srbskog teatra u Kragujevcu 1835/36. godine.
Rođen 9. septembra 1772. u Baji od roditelja Grigorija i Jevre. Školovao se u Baji, Novom Sadu, Kalači, Ostrogonu i Požunu (Bratislava) gde je izučio prava... Dalje
JOAKIMINTERFEST
oktobar 2009. godine
Od 7-15. oktobra 2009. godine u Kragujevcu,
Knjaževsko-srpskom teatru,
održava se četvrti JoakimInterFest! Dalje
NEBOJŠA BRADIĆ U KNJAŽEVSKO-SRPSKOM TEATRU
28. septembar 2009. godine
Ministar kulture u Vladi Republike Srbije Nebojša Bradić je u pratnji domaćina Saše Milanića, predsednika Skupštine Grada Kragujevca posetio Spomen park Kragujevački oktobar i Knjaževsko-srpski teatar.
Tom prilikom ministru Bradiću uručeno je pismo o namerama... Dalje
JOAKIMFEST
maj 2009. godine
Od 7-15. maja 2009. godine u Kragujevcu,
Knjaževsko-srpskom teatru,
održava se šesti
Četvrti Međunarodni festival monodrame One Man Show Gala Star se održava od 10–16. aprila u Bakau, Rumunija. Domaćin Festivala je Teatrul Bacovia. Na Festivalu je u takmičarskoj konkurenciji učestvovalo osam
predstava iz sledećih zemalja: Rumunije, Srbije,
Moldavije i Japana... Dalje
SVETSKI DAN POZORIŠTA
27. mart 2009. godine
Svetski dan pozorišta, koji se obeležava 27. marta, ustanovio je 1961. Međunarodni pozorišni institut (ITI). Na taj dan pozorišta u svetu organizuju razne manifestacije, uz obavezno čitanje poruke koju, po pozivu ITI-ja, uvek piše pozorišna ličnost svetskog ugleda.
Čitanje poruke Augusta Boala 27. marta u 20 časova na
Sceni Joakim Vujić... Dalje
KNJAŽEVSKO-SRPSKI TEATAR
Dan Teatra, 15. februar 2009. godine
15. februara, na Sretenje Gospodnje, Knjaževsko–srpski teatar
proslavlja 174 godina od osnivanja... Dalje
JOAKIMINTERFEST
oktobar 2008. godine
Od 7-15. oktobra 2008. godine u Kragujevcu,
Knjaževsko-srpskom teatru,
održava se treći JoakimInterFest! Dalje
JOAKIMFEST
maj 2008. godine
Od 7-15. maja 2008. godine u Kragujevcu,
Knjaževsko-srpskom teatru,
održava se peti
Svetski dan pozorišta, koji se obeležava 27. marta, ustanovio je 1961. Međunarodni pozorišni institut (ITI). Na taj dan pozorišta u svetu organizuju razne manifestacije, uz obavezno čitanje poruke koju, po pozivu ITI-ja, uvek piše pozorišna ličnost svetskog ugleda.
Čitanje poruke Robera Lepaža 27. marta u 20 časova... Dalje
KNJAŽEVSKO-SRPSKI TEATAR
mart 2008. godine
Ansambl Knjaževsko-srpskog teatra gostuje u Foči, 21. marta u 19.30 časova, predstavom Čudo po Joakimu Radoslava Zlatana Dorića.
Festival komedije Mostarska liska je pokrenulo Narodno pozorište u Mostaru 1991. godine. Inicijator Festivala je bio režiser Ahmet Obradović. Prvi festival održan je od 11-17. maja 1991. godine... Dalje
KNJAŽEVSKO-SRPSKI TEATAR
15. februar 2008. godine
Istorijske prilike i potrebe učinile su da se jedna kasaba pretvori u centar iz koga se upravlja ustaničkom Srbijom. Knjaz Miloš je bio nosilac tih državotvornih misli i ideja. U Kragujevcu je proradila topolivnica i knjaževska kancelarija. Pečatane su prve novine u Srbiji. Joakim Vujić osnovao je prvi teatar u Srbiji. Odjeknuki su zvuci Šlezingerovog muzičkog orkestra. Osnovan je Licej i Vojna škola. U Kragujevcu je donet i Sretenjski, Davidovićev Ustav u koji su unete najznačajnije evropske vrednosti.
Velika sreća za Srbiju je bila pojava jednog srčanog vladaoca. Knjaz Miloš je umeo i da nastupi, ali i da odstupi. Državnički mudar spoznavao je vreme i poredak stvari, ne samo u svojoj zemlji i narodu, nego i u Evropi. Spoznavao je odnose među velikim silama i prilagođavao se njima i tako je sam oblikovao svoje misli i zapovedao njima u ostvarivanju ciljeva ustanka. Zato je Miloš mogao da se od silnika preobrati u državnika smernog i razumnog... Dalje
Međunarodni festival malih scena DavilaInterFest
Pitesti, Rumunija - novembar 2007. godine
Nikolaj Koljada: Bajka o mrtvoj carevoj kćeri Režija: Boško Dimitrijević
Nagrade Sanji Matejić i Teatru
Na Internacionalnom festivalu malih scena u Piteštiju, kragujevčanima pripale dve nagrade
... Dalje
NA URANKU
premijera najstarije srpske opere
30. oktobar 2007. godine
Na Velikoj sceni Teatra, Sceni Joakim Vujić, 30. oktobra u okviru OKTOX-a izvedena je premijera opere Stanislava BiničkogNa uranku po libretu Branislava Nušića, i kao što je očekivano izazvala ogromno interesovanje kragujevačke publike večito gladne ovakvih dešavanja... Dalje
Google+
YouTube
Blogger
Twitter
WordPress
GoogleSites
Scoop.it
Netvibes
Wikipedia
WCommons
Arhiva
)
Fotografija
)
Fotografija)
Fotografija
)
Fotografija)
Fotografija
)
Fotografija)
Fotografija
)
Fotografija)
Fotografija)
Fotografija)
Fotografija)
Fotografija
Marko Misirača)
Fotografija
)
Fotografija
)
Fotografija
)
Fotografija)
Fotografija
)
Fotografija
)
Fotografija)
Fotografija)
Fotografija)
Fotografija)
Fotografija
)
Fotografija)
Fotografija
)
Fotografija
)
Fotografija)
Fotografija)
Fotografija)
Fotografija)
Fotografija
)
Fotografija
)
Fotografija)
Fotografija 
)
Fotografija
)
Fotografija)
Fotografija)
Fotografija
)
Fotografija 
)
Plakat)
Fotografija )
Fotografija
)
Fotografija 
)
Fotografija )
Fotografija 
)
Fotografija 
