Quantcast
   
Telefon
034 617 05 00

Fax
034 617 05 04

www.joakimvujic.com

pozoristetjv@open.telekom.rs

Biletarnica
10–12.00 i 18–20.00
034 33 20 63
design by TRIANGLON

Google+
YouTube
Flickr
Blogger
Follow strujajoe on Twitter Twitter
WordPress
Foursquare
Facebook
Scoop.it
Netvibes
Wikipedia
WCommons

PageRank Checker




 
Arhiva

SEĆANjE – MAJDA ĐORĐEVIĆ GORINŠEK

(1931–2014)

Kragujevac, jul 2014. godine


U Kragujevcu je u ponedeljak, 21.jula preminula glumica Majda Đorđević-Gorinšek, dugogodišnji član ansambla Knjaževsko-srpskog teatra.
Rođena je 1931. godine u Mariboru u Sloveniji. Glumu je diplomirala 1955.godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Ljubljani. Prvi glumački angažman je imala već 1955.godine u Kopru, a potom i u rodnom Mariboru gde je radila od 1956. do 1958.godine. Od 1959. do 1961. angažovana je u Narodnom pozorištu u Tuzli, a od 1961. do 1963. u mostarskom pozorištu. Od 1963. je član kragujevačkog Teatra na čijoj sceni je odigrala veliki broj raznolikih uloga i bila deo našeg ansambla skoro tri decenije, odnosno sve do odlaska u penziju 1991.godine.
Majda Đorđević-Gorinšek je za svoj rad više puta nagrađivana. Za ulogu Beatrice u Šekspirovoj Mnogo buke ni oko čega 1961.godine dobila je godišnju nagradu Udruženja dramskih umetnika Bosne i Hercegovine. Za ulogu Tatjane u Malograđanima Maksima Gorkog nagrađena je 1970. godine na pozorišnim susretima Joakim Vujić u Leskovcu.
Fotografija

KONCERT I PREVARANTI ZA KRAJ SEZONE

Uspešno okončana još jedna pozorišna sezona

jun 2014. godine


Knjaževsko srpski teatar u petak 20.juna svečano je okončao još jednu uspešnu sezonu. Pozorišnu sezonu 2013/2014 obeležile su premijere predstava „Ubiti pticu rugalicu“, „Zeleni zraci“ i „ Prevaranti u suknji“, ali i turneje i gostovanja u zemlji i regionu, učešća na festivalima, festivalske nagrade i, pre svega, veliko interesovanje pozorišne publike za naše predstave. Proteklu sezonu obeležio je i osmi Joakiminterfest čija je tema „Živeti sa drugima“ okupila značajne pozorišne predstave iz zemlje i inostranstva.
Najnovijom predstavom „Prevaranti u suknji“, Kena Ludviga koju je režirao Milić Jovanović u prepunoj sali našeg teatra zatvorili smo još jednu pozorišnu sezonu.
Iste večeri Knjaževsko srpski teatar je svojoj publici poklonio koncert KST benda sa kojim su pevale naše glumice Jasmina Dimitrijević i Marina Perić. A dobroj energiji i rasploženju doprineo je i popularni kragujevački di džej Dalibor Jo.
Knjaževsko srpski teatar, na kraju pozorišne sezone 2013/14, ima potrebu da se najsrdačnije zahvali svim pojedincima, medijima i institucijama koji su doprineli da i u protekloj sezoni ostvarimo značajne umetničke rezultate.

Fotografija Fotografija

PREVARANTI ODUŠEVILI I BEOGRAĐANE

Beogradska premijera predsatave Prevaranti u suknji

jun 2014. godine


Na sceni „Rade Marković“ Beogradskog dramskog pozorišta glumci KST-a su 13. juna izveli predstavu Prevaranti u suknji. Najnovija predstava našeg Teatra po tekstu Kena Ludviga i u režiji Milića Jovanovića svoju kragujevačku premijeru je imala 28. maja.
Beogradska premijera ove komedije naišla je na odličan prijem kod pozorišne publike u glavnom gradu što najbolje potvrđuje višeminutni aplauz kojim su nagradili naše glumce.
Nakon Beograda predstava Prevaranti u suknji je 14.juna izvedena na sceni pozorišta u Prijedoru, a 15. juna, u do poslednjeg mesta popunjenoj sali Narodnog pozorišta Republike Srpske u Banja Luci, odigrana je u okviru sedamnaestog TeatarFesta „Petar Kočić“ koji se svake godine održava u ovom gradu.
Prevaranti su naišli na odličan prijem kako kod prijedorske tako i kod banjalučke pozorišne publike.

PREVARANTI U SUKNJI NA TURNEJI

Knjaževsko-srpski teatar gostuje u Beogradu, Prijedoru i učestvuje na Teatar festu Petar Kočić u Banjoj Luci

jun 2014. godine


Knjaževsko-srpski teatar nastavlja tradiciju da nakon premijere u Kragujevcu svoju najnoviju predstavu izvede i na nekoj od beogradskih pozorišnih scena. Predstava po tekstu Ken Ludviga Prevaranti u suknji koju je režirao Milić Jovanović premijerno je izvedena 28. maja u Kragujevcu, a Beograđani će imati priliku da je pogledaju u petak 13. juna u 20 sati na velikoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta.
Odmah nakon beogradske premijere ansambl predstave Prevaranti u suknji nastavlja svoju mini turneju u Republici Srpskoj gostovanjem u Prijedoru u subotu 14.juna.
Već 15. juna glumci našeg Tetara imaju čast da sa predstavom Prevaranti u suknji na sceni Narodnog pozorišta Republike Srpske zatvore u Banjoj Luci ovogodišnji Teatar Fest “Petar Kočić“.
Ova predstava će svoje poslednje izvođenje u pozorišnoj sezoni 2013/14 imati na svojoj matičnoj sceni 20. juna kada će pozorišna sezona biti zvanično i zatvorena.
U predstavi igraju Dušan Stanikić, Katarina Mitrović, Đorđe Simić, Darija Nešić, Nikola Milojević, Marina Perić Stojanović, Zdravko Maletić i Čedomir Štajn.

KONFERENCIJA ZA MEDIJE

Knjaževsko-srpski teatar će tokom juna u saradnji sa Gradskom organizacijom Crvenog krsta i O.Š. Moma Stanojlović realizovati više humanitarnih akcija.

jun 2014. godine


Jedanaestog juna u 10 sati na inicijativu O.Š. Moma Stanojlović glumci KST-a će izvesti predstavu GUSARI za učenike trećeg i četvrtog razreda ove škole. Umesto ulaznica deca će na predstavu donositi školski pribor (olovke, sveske, knjige, bojice i sl.), a prikupljeni pribor će preko GO Crvenog krsta Kragujevac biti poklonjen nekoj od osnovnih škola sa poplavnjenih područja. Ovo je, inače, treća akcija koju KST realizuje za pomoć stanovništvu sa poplavljenih područja u proteklih mesec dana.
Istog dana glumci KST-a na svojoj matičnoj sceni sa početkom u 12 sati izvešće predstavu GUSARI za učenike iz trinaest osnovnih škola koji su učestovali u ovogodišnjem kviz takmičenju „Šta znaš o Crvenom krstu“. Reč je o tradicionalnom takmičenju koje pored toga  što upoznaje decu sa   ulogom i značajem Crvenog krsta, promoviše i zdrave stilove života, toleranciju i solidarnost. Pozorišna predstava koju će glumci KST-a izvesti za predstavnike trinaest osnovnih škola sa područja Grada Kragujevca predstavlja svojevrsnu nagradu za njihovo učešće na ovom takmičenju.
18.06. na redovnom repertoaru KST-a je predstava Ubiti pticu rugalicu. Celokupan prihod od ove predstave je namenjen za pomoć porodici Stevanetić, kojoj je u požaru izgorela kuća, a čij se sin leči od kancera hipofize. Ova porodica trenutno živi u Krgagujevcu u iznajmljenom stanu. Na inicijativu njihovih prijatelja i komšija KST je odlučio da prihod od prodatih ulaznica pokloni ovoj porodici kao i da akciju realizuje u saradnji sa GOCK koja će toga dana takođe prikupljati pomoć za Stevanetiće.    

Saradnja  GOCK i Teatra se nastavlja i 19.06. kada će na sceni Joakim Vujić grupa mladih volontera Crvenog krsta izvesti svoju predstavu Talas sa kojom su krajem maja učestovali na Festivalu amaterskih omladinskih predstava u Ohridu. Predstava Talas je socijalno angažovana predstava koja govori o prevenciji trgovine ljudima. Ovu predstavu su osmislili i u potpunosti kreirali kragujevački srednjoškolci i studenti-volonteri okupljeni u GOCK-a. Knjaževsko-srpski teatar je takođe pomogao u realizaciji ove predstave kroz savetodavno-stručnu podršku koju su pružali glumci našeg  Teatra  u procesu njenog nastanka, kao i ustupanjem svoje scene prvo za  probe, a sada i za izvođenje predstave Talas koje je planirano za 19.jun 2014.godine. Umesto ulaznica posetioci će moći da ostave novčane priloge koje će prikupljati GO Crvenog krsta, a koji će biti upućeni za pomoć  poplavljenim područjima.

OVACIJE ZA PREVARANTE

Premijera predstave Prevaranti u suknji

maj 2014. godine


Sinoć je na velikoj sceni KST-a premijerno izvedena predstava Prevaranti u suknji, Ken Ludviga u režiji Milića Jovanovića.
Glumački ansambl predvođen Dušanom Stanikićem oduševio je premijernu publiku. Ako je suditi po prvim reakcijama KST je dobio još jednu uspešnu predstavu koja će se dugo igrati kako na matičnoj tako i na scenama širom Srbije i regiona. Već polovinom juna ansambl predstave gostuje u Beogradu, a potom i u Prijedoru i Banjoj Luci gde će imati čast da zatvore ovogodišnji Teatarfest „Petar Kočić“.
Pored Stanikića u predstavi „Prevaranti u suknji“ sa velikim uspehom igraju Katarina Mitrović, Đorđe Simić, Darija Nešić, Marina Perić Stojanović, Nikola Milojević, Zdravko Maletić i Čedomir Štajn. Značajan doprinos ovoj predstavi dala je i Vera Obradović kao saradnik za scenski pokret. Scenografiju potpisuje Milovoje Štulović, kostime Jelena Janjatović, a muziku Dragoslav Tanasković.
Tokom juna reprizna izvođenja predstave Prevaranti u suknji na velikoj sceni Teatra biće 05, 10 i 20. juna.
Premijera ove predstave je ujedno predstavljala još jednu humanitarnu akciju našeg Teatra, budući da je celokupan prihod od prodatih ulaznica uplaćen u humanitarne svrhe, odnosno na račun za pomoć stanovništvu sa poplavljenih područja.

Knjaževsko-srpski teatar pomaže ugroženima sa poplavljenih područja

maj 2014. godine


Knjaževsko-srpski teatar obaveštava javnost da će celokupan prihod od prodatih ulaznica za premijerno izvođenje predstave Prevaranti u suknji biti uplaćen u humanitarne svrhe za pomoć stanovništvu sa poplavljenih područja.
Premijera predstave „Prevaranti u suknji“ po tekstu Ken Ludviga i u režiji Milića Jovanovića je u sredu 28.maja.
Zaposleni u Knjaževsko-srpskom teatru od početka krize su upućivali individualne donacije na različite načine, a glumci našeg pozorišta će u subotu 31. maja na Sceni Joakim Vujić izvesti humanitarnu predstavu „Deca ne izlaze iz mode“ sa početkom u 12 sati.
Umesto ulaznica deca i njihovi roditelji mogu da doniraju sredstva za ličnu higijenu, školski pribor, igračke i sl. Prikupljena pomoć će biti upućena stanovništvu sa ugroženih područja preko Gradske organizacije Crvenog krsta.

IZLOŽBA SCENOGRAFIJA MILIVOJA ŠTULOVIĆA

Galerija Joakim

12. maj 2014. godine


U okviru Joakimovih dana 12. Maja u Galeriji Joakim otvorena je izložba scenografija slikara i scenografa Milivoja Miše Štulovića.
Rođen je u Kraljevu 27.01.1952. godine. Završio Školu za primenjenuumetnost u Novom Sadu. Radi u Knjaževsko-srpskom teatru u Kragujevcu kao slikar i scenograf. Član je ULUS-a.
Od 1982. Radi u Knjaževsko-srpskom teatru na poslovima slikara, vajara i kaširera. Poslednjih dvadeset i dve godine uradio je 30 autorskih scenografija. Kao slikar u Knjaževsko-srpskom teatru uradio je preko 170 scenografija sa poznatim scenografomima: Savom Baračkovim, Tošom lalickim, Velizarom Srbljanovićem, Miodragom Tabačkim, Vladimirom Marenićem, Borisom Maksimovićem, Jure Fabrijem, Geroslavom Zarićem, Krstomirom Milovanovićem. Autoraske scenografije radio je sa: Petrom Govedarovićem, Janom Čanjijem, Boškom Dimitrijevićem, Miodragom Jurišićem, Nebojšom Bradićem, Primožom Beblerom, Ljubomirom Ubavkićem, Markom Misiračom, Matei Varodijem, Draganom Ćirjanićem, Jovanom Miškovićem, Milićem Jovanovićem, Draganom Jakovljevićem, Goranom Cvetkovićem, Žankom Tomićem, Ivanom Koraksić.
Dobitnik godišnje nagrade teatra 2005. Godine. Dobitnik prve nagrade za scenografiju na Međunarodnom festivalu komedije Festivalul Comediei Romanesti u Bukureštu, 2007. Diploma Knježevsko-srpskog teatra za Međunarodnu afirmaciju, 2007. Za svoje slikarske radove dobio je više nagrada i priznanja . Učestvovao je na značajnim izložbama članova ULUS-a, Oktobarski salon, Prolećna izložba i zajedničkim izložbama u zemljoi i inostranstvu podružnice ULUS-a. Učestvovao je na velikoj izložbi UNICEF-a u Sloven Gradecu kao prestavnik Srbije. Samostalno je izlagao 30 puta u galerijama sa umetničkim savetom: Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Ućice, Čačak, Valjevo, Novi Pazar, Požega. Učesnik je mnogobrojnih kolonija i jedan od osnivača međunarodne kolonije Mostovi Balkana. Izlagao je preko 100 puta na zajedničkim izložbama u zemlji i inostranstvu. Slike mu se nalaze u više muzeja, galerija i privatnih kolekcija.
Studijska putovanja: 1987. Pariz, atelje Petra Omčikusa i Kose Bokšan; Venecijansko bijenale 1995, 1997, 2001, 2003, 2005. i 2007.

Najbolji opis Štulovićevog doprinosa pozorišnoj umetnosti dao je pozorišni kritičar Goran Cvetković:
„Milivoje štulović pravi je pozorišni čarobnjak – od nekoliko letava, nekoliko žica, jedne ili dve kulise i nešto scenskog svetla  - sa mnogo talenta, znanja, iskustva i slikarskog ukusa – OMOGUĆUJE reditelju i glumcima da ispune scenski prostor i scensko vreme onim zbog čega publika i dolazi u pozorište – doživljajem, zanosom i imaginacijom. Šta ćeš više od jednog umetnika, zar ne?“.

U Galeriji Joakim posetioci imaju priliku da pogledaju izložbu radova scenografa Štulovića iz 17 predstava nastalih u produkciji Knjaževsko-srpskog teatra u  proteklih 20 godina.

Fotografija

OTVORENI JOAKIMOVI DANI

subota, 3. maj 2014. godine


Tradicionalna, revija pozorišnih predstava Joakimovi dani koju organizuje kragujevački Knjaževsko-srpski teatar povodom obeležavanja 6. maja Dana grada Kragujevca počinje u subotu, 3. maja.

Tog dana u 17 sati u Galeriji Joakim zvanično će biti otvoreni Joakimovi dani uz video projekciju predstave kragujevačkog teatra Čudo po Joakimu.

U nedelju, 4. maja (20 sati) na repertoaru Joakimovih dana je predstava Užičkog pozorišta Čudo u Šarganu.

U petak, 9. maja (20 sati) na programu je monodrama Gledanje u izvođenju Vanje Mlačić u produkciji 2012, Beograd.

U subotu, 10 maja (20 sati) kraljevačko pozorište će se predstaviti predstavom Vina i pingvina.

Joakimovi dani
se zatvaraju 12. maja izložbom scenografija slikara Milivoja Štulovića (Galerija Joakim 19 sati) i izvođenjem predstave kragujevačkog teatra Zeleni zraci u 20 sati na Sceni Joakim Vujić.

ZELENI ZRACI NA 19. GLUMAČKIM SVEČANOSTIMA MILIVOJE ŽIVANOVIĆ

KST Kragujevac  na Festivalu u  Požarevcu

april 2014. godine


KST  u subotu 05. aprila sa predstavom Zeleni zraci, učestvuje u zvaničnoj konkurencij na 19. Glumačkim svečanostima “Milivoje Živanović” koje su   posvećene  bardu jugoslovenskog glumišta.
Za  ovogodišnji program Festivala odabrane su  sledeće predstave: Trpele Beogradskog dramskog pozorišta, Ožalošćena porodica Narodnog pozorišta Republike Srpske  iz Banja Luke, Gospođa ministarka Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, Zeleni zraci Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca, Naši sinovi Narodnog pozorišta iz Beograda i  Devetstopetnaesta Kruševačkog i Narodnog pozorišta  iz  Niša.
 Kao i svake godine stručni žiri i žiri publike biraće najboljeg  glumca predstave,  a na kraju festivala biće proglašen najbolji glumac ovogodišnjih Glumačkih svečanosti, koji će osim novčane nagrade od 150.000 dinara dobiti i Satuetu Milivoje Živanović.

SEĆANJE – MIODRAG MILE MARIĆ (1925-2014)

Kragujevac, 03. april 2014. godine


U Kragujevcu je u sredu, 02. aprila preminuo glumac Miodrag Mile Marić dugogodišnji član ansambla drame Knjaževsko-srpskog teatra. Rođen je u Kragujevcu 1925.godine. U kragujevačkoj Gimnaziji Mile završava malu maturu, a rat ga zatiče kao učenika petog razreda.
Posle rata pozorište ga sve više privlači. Počinje da igra u „Abrašeševiću” u predstavama Čika Pere Nenkovića, statira u Teatru i u dramskoj sekciji Ekonomske škole. Tu ga, posle izvođenja Čehovljeve jednočinke „Jubilej”, angažuje upravnik Rajko Radojković za stalnog glumca u pozorištu - sa četrnaestim platnim razredom.
U to vreme Ministarstvo je glumce dekretom raspoređivalo po pozorištima širom zemlje i kada je Mija Aleksić prebačen u Beograd,  Mile Marić „uskače” umesto njega kao Aleksa Žunjić u „Sumnjivo lice”.
Posle tri sezone, odlazi u Kraljevo, gde je ansambl u osnivanju i tamo za tri sezone tumači zapažene uloge, a zatim jednu sezonu provodi u Nikšiću. Od sezone 1956/57. ponovo se vraća u  kragujevački teatar gde ostaje do odlaska u penziju.
Zvanično je u penziju otišao premijerom Mrožekovog komada „Tango”, 1989. godine. To je bila njegova 194. uloga. Ipak, to nije značio prekid „večne ljubavi” između čika Mileta Marića i njegovog Teatra.
-Govorio je da glumac nikada ne ide u penziju. Toga se i pridržavao a cifru do 200 uloga i premijera dostigao je kao veteran igrajući glumačke „medaljone“ u komadima: „1918”, „Bože mili čuda velikoga”, „Hamlet iz Mrduše Donje”, „Iluminacija na selu”, „Šta je to u ljudskom biću, što ga vuče prema piću”...
Za svoj umetnički rad dobio je brojna priznanja, kako u matičnoj kući, tako i na strani među kojima su  i nagrade   na Susretima „Joakim Vujić“ za uloge: Džambe u „Tamnom vilajetu”, Luke u kultnom komadu našeg Teatra „Na dnu”,  kao i specijalna nagrada za scenski govor, takođe na Susretima „Joakim Vujić“.
Dobitnik je i Prstena sa likom Joakima Vujića Knjaževsko-srpskog teatra 2003. godine, od kojeg se nikada nije odvajao.

Fotografija

MOJE BIVŠE, MOJI BIVŠI U ZENICI

Predstava MOJE BIVŠE, MOJI BIVŠI na Zeničkom proljeću

april 2014. godine


Na velikoj sceni Bosanskog narodnog pozorišta u Zenici ansambl Knjaževsko-srpskog teatra izvodi predstavu Moje bivše, moji bivši u okviru manifestacije Zeničko proljeće koja se tradicionalno u ovom gradu odvija od 20.marta do 12. aprila. Festival kulture Zeničko proljeće svake godine okuplja umetnike i umetničke ansamble iz oblasti slikarstva, muzike, pozorišne i scenske umetnosti.
Ansambl Knjaževsko-srpskog teatra nakon upešnih gostovanja u Virovitici, Prijedoru, Banjoj Luci, Beogradu, Jagodini i Zenici predstavljanje svoje najnagrđivanije predstave Moje bivše, moji bivši nastavlja i u drugim gradovima u zemlji i regionu.

27. MART - SVETSKI DAN POZORIŠTA

Predstava Ubiti pticu rugalicu na Svetski dan pozorišta

mart 2014. godine


Knjaževsko-srpski teatar u četvrtak obeležava Svetski dan pozorišta kada će na sceni „Joakim Vujić“ biti izvedena predstava „Ubiti pticu rugalicu“  i pročitana tradicionalna međunarodna poruka. Istog dana u Galeriji Joakim otvara se Izložba pozorišne rekvizite i promotivnog materijala iz predstava novije produkcije Knjaževsko-srpskog teatra i organizuje radionica KAKO SE PRAVI POZORIŠTE za članove Dramske sekcije OŠ „Milutin i Draginja Todorović“.
Svetski dan pozorišta na inicijativu Međunarodnog pozorišnog instituta (ITI) od 1961.godine  obeležava se širom sveta. Na taj dan celokupna pozorišna zajednica organizuje razne pozorišne manifestacije na kojima se tradiciopnalno čita međunarodna poruka koju, na poziv Međunarodnog pozorišnog instituta, uvek piše pozorišna ličnost svetskog ugleda.
Prvu poruku za Svetski dan pozorišta napisao je Žan Kokto 1962. Ove godine poruku je napisao južnoafrički dramski pisac Bret Bejli.

PORUKA ZA SVETSKI DAN POZORIŠTA 2014:
Gde god postoji ljudsko društvo, tu je i neukrotivi Duh predstave.
Pod krošnjama u zaseocima, na moderno opremljenim scenama svetskih metropola; u školskim dvoranama, na poljima, u hramovima; u straćarama, na trgovima, u društvenim centrima i gradskim podzemljima, sjedinjavamo se putem prolaznih pozorišnih svetova koje stvaramo da bismo izrazili svu našu složenost, raznolikost, ranjivost, kako u živom telu tako i u dahu, u glasu.
Okupljamo se da plačemo i da se sećamo; da se smejemo i promatramo; da učimo, afirmišemo, zamišljamo. Da se divimo dostignućima tehnologije i ovaploćujemo bogove. Da nas ostave bez daha naše mogućnosti poimanja lepote, saosećanja i monstruoznosti. Da osetimo energiju i moć. Da slavimo bogatstvo naših kulturnih razlika i premostimo granice koje nas razdvajaju.
Gde god postoji ljudsko društvo, tu je i neukrotivi Duh predstave. Ponikao iz zajednice, on nosi maske i kostime naših različitih tradicija. Upreže naše jezike, ritmove i pokrete i otvara novi prostor među nama.
A mi, umetnici koji radimo sa ovim drevnim duhom, mi osećamo izazov da ga urežemo u naša srca, ideje, naša tela kako bismo otkrili stvarnost u svoj njenoj svetovnosti i blistavoj misteriji.
Ali, u ovoj epohi u kojoj se toliki milioni ljudi bore za opstanak, pate pod opresivnim režimima i grabežljivim kapitalizmom, beže od konflikata i nevolja, u kojoj našu privatnost narušavaju tajne službe, a naše reči kontrolišu nametljive vlasti; u kojoj su šume uništene, vrste iskorenjene, okeani otrovani: šta smo mi to dužni da otkrivamo?
U ovom svetu nejednakih moći gde najrazličitiji hegemonijski slojevi pokušavaju da nas ubede da su jedan narod, rasa, rod, seksualno opredeljenje, religija, ideologija, kulturni okvir superiorniji od drugih, da li je zaista održiva ideja da umetnosti treba da budu odvojene od društvenih agendi?
Da li mi, umetnici iz arena i sa scena, treba da se prilagođavamo prečišćenim zahtevima tržišta, ili pak treba da iskoristimo moć koju imamo: da utremo put u srcima i pamćenju društva, da okupljamo ljude oko sebe, inspirišemo, opčinjavamo i informišemo, i da stvaramo jedan svet nade i saradnje otvorenog srca?

BRET BEJLI je južnoafrički dramski pisac, dizajner, reditelj, autor instalacija i umetnički direktor produkcijske kuće TWV. Radio je širom Južne Afrike, u Zimbabveu, Ugandi, Haitiju, Demokratskoj Republici Kongo, u Velikoj Brtitaniji i u Evropi.
Njegova dela su igrana i izlagana u Evropi, Australiji i Africi, i osvojila su nekoliko nagrada, uključujući i zlatnu medalju za dizajn na Praškom kvadrijenalu (2007). Bio je predsednik žirija Praškog kvadrijenala 2011, i član žirija na ITI-jevom takmičenju „Muzičko pozorište danas“ u martu 2013.
Režirao je otvaranje Svetskog samita umetnosti i kulture u Johanesburgu (2009), a od 2006-2009 i otvaranja Međunarodnog festivala umetnosti u Harareu. Od 2008. do 2011. bio je selektor jedinog južnoafričkog javnog umetničkog festivala u Kejptaunu.

MOJE BIVŠE, MOJI BIVŠI NA DANIMA KOMEDIJE

Knjaževsko-srpski teatar na festivalu u Jagodini

mart 2014. godine


U subotu 22. marta biće izvedena predstava Moje bivše, moji bivši u zvaničnoj konkurenciji 43. Dana komedije u Jagodini .
Prema izboru selektora Festivala, reditelja Juga Radivojevića takmičiće se sedam predstava iz Beograd, Kragujevca, Niša i Kikinde. U konkurenciji su predstave Pevaj brate dva u izvođenju Favi teatra Beograd, Zeko Zeko u izvođenju Narodnog pozorišta iz Kikinde, Moje bivše, moji bivši u izvođenju Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca, Veliki manevri u tesnim ulicama u izvođenju Narodnog pozorišta iz Niša, Izbiračica beogradskog Narodnog pozorišta, Leptiri su slobodni Zvezdara Teatra i Gospođa ministarka Branislava Nušića u izvođenju Pozorišta Boško Buha iz Beograda.
Predstave Knjaževsko-srpskog teatra već drugu godinu za redom su uvrštene u zvaničnu selekciju Dana komedije u Jagodini. Prošle godine na ovom Festivalu sa velikim uspehom je učestvovala naša predstava Do gole kože.
Predstava Moje bivše, moji bivši nakon sedam osvojenih nagrada na Komedija festu u Zvorniku i na Desetim kazališnim susretima u Virovitici svoj festivalski život nastavlja, nadamo se sa uspehom, i u Jagodini.

ZELENI ZRACI U BEOGRADU

Knjaževsko-srpski teatar gostuje u Beogradskom dramskom pozorištu

mart 2014. godine


U četvrtak, 20. marta na sceni Rade Marković Beogradskog dramskog pozorišta ansambl Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca izvodi predstavu Zeleni zraci, po tekstu proslavljenog srpskog reditelja Gorana  Markovića. Predstavu koja je premijerno izvedena 15.februara 2014.godine u Kragujevcu režirala je Milica Kralj.
Reč je o istorijskom komadu nastalom na osnovu Markovićeve drame „Vila Sašino“ koji u osnovi govori o ljubavnoj priči kralja Aleksandra Obrenovića i Drage Mašin, ali i o zaveri koja je predhodila  tragičnom kraju  kraljevskog para.
U predstavi Knjaževsko-srpskog teatra, kralja Aleksandra igra Miloš Krstović, a kraljicu Dragu Isidora Rajković. U ostalim ulogama pojavljuju se: Vladan Živković, Slavica Radulović, Mirko Babić, Miodrag Pejković, Dragan Stokić, Nikola Milojević, Saša Pilipović, Aleksandar Milojević, Milić Jovanović, Zdravko Maletić, Ivan Vidosavljević, Nenad Vulević, Dušan Stanikić i Čedomir Štajn.

PREDSTAVA MOJE BIVŠE, MOJI BIVŠI POBEDILA NA VIRKASU 2014

3. mart 2014. godine


Na sinoć završenim Desetim virovitičkim kazališnim susretima – VIRKAS 2014, Knjaževsko-srpski teatar iz Kragujevca sa predstavom D.C. Džeksona „Moje bivše, moji bivši“ u režiji Slađane Kilibarde, proglašena je za najbolju poredstavu po oceni publike (ocena 4,98) . Ovo je ujedno i jedina nagrada koja se na Virkasu dodeljuje.
U konkurenciji je bilo 12 predstava iz Slovenije, Hvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije.
Knjaževsko-srpski teatar pobedničku predstavu večeras izvodi u Prijedoru, a sutra u Narodnom pozorištu Republike Srpske u Banjoj Luci.
Predstava „Moje bivše, moji bivši“ nastavlja svoj festivalski život na Danima komedije u Jagodini 22. marta 2014.godine.

DNEVNI LIST POLITIKA O USPESIMA NAŠEG TEATRA

Kragujevčani ponovo veruju svom pozorištu



Pozorišna publika Knjaževsko-srpskog teatra u protekloj godini uvećana je za 20 odsto, a među njima skoro 100 odsto su mladi. U protekle dve sezone Knjaževsko-srpski teatar iz Kragujevca na svojoj sceni premijerno je izveo čak devet novih predstava. Repertoarska politika ove umetničke kuće zasnovana je na praizvedbama predstava koje do sada nisu izvođene u Srbiji i regionu.
Poslednja u nizu premijernih predstava izvedena je 15. februara. Reč je o drami „Zeleni zraci” autora Gorana Markovića u režiji Milice Kralj.
Valja pomenuti i lepe uspehe predstava „Ubiti pticu rugalicu”, koju po tekstu Harbera Lija radi reditelj Nebojša Bradića, „Do gole kože” S. Sinklera, u režiji nemačkog reditelja Pola Valtera Polica, „Čovek, zver i vrlina” L. Pirandela u režiji Marka Misirače, „Jedan čovek, dvojica gazda” Ričarda Bina, u režiji Nebojše Bradića i mnoge druge. O tome najbolje govori 16 nagrada na domaćim pozorišnim festivalima koje su osvojile kragujevačke predstave.
To je veliki pomak posebno ako se zna da je do pre dve godine ova ugledna teatarska kuća sa tradicijom dugom 179 godina tavorila. Pozorišna produkcija je bila potpuno zamrla, tačnije svedena na festivalske aktivnosti, a glumački ansambl bio bez scenskih aktivnosti i umetničke kreativnosti.
Dolaskom Voja Lučića na čelo ansambla Knjaževsko-srpskog teatra situacija se u mnogo čemu promenila. O tome najbolje govori podatak da je pozorišna publika u Kragujevcu u protekloj godini uvećana za 20 odsto, a među njima skoro 100 odsto su mladi. Aktuelnu sezonu posvetili su obeležavanju 200. godišnjice od prve profesionalne predstave Joakima Vujića „Kreštalica” izvedene 1813. godine u budimpeštanskom pozorištu „Rondela” i prve profesionalne predstave na srpskom jeziku uopšte.
Spojen zajedničkom tradicijom Kragujevački ansambl uspostavio je lepu saradnju sa Srpskim pozorištem iz Budimpešte i rediteljem Milanom Rusom i Dokumentacionim i kulturnim centrom Srba u Mađarskoj, sa kojima planiraju dugoročniju saradnju. Kragujevačko pozorište neguje saradnju i sa Gradskim pozorištem iz Ingolštata.
Knjaževsko-srpski teatar ima 66 stalno zaposlenih članova, od toga 29 umetnika. U ovoj pozorišnoj kući, međutim, nema neuposlenih umetnika.
Naš princip rad je jasan: radimo ansambl predstave i tako omogucavamo i onim glumcima koji nisu imali priliku da se scenski iskažu, da dobiju svoju šansu kaže Vojo Lučić koji odlicno poznaje pozorišne prilike u gradu koji pociva na obalama reke Lepenice. Lucic je, inace, magistar nauka u oblasti produkcije dramskih umetnosti i medija.
Budući da je Kragujevac univerzitetski centar u kojem živi i studira 10.000 studenata sa strane Vojo Lučić potrudio se da upravo radi na popularizaciji pozorišne umetnosti kod studenata.
Uverio sam se da tradicionalna marketinška praksa: plakati, flajeri, radio-reklama ne funkcionišu baš najbolje. Zato smo se potrudili da na drugaciji nacin pridemo akademcima.
Povezali smo se sa studentskim organizacijama i udruženjima koja čine mladi ljudi, kancelarijom za mlade, održali nekoliko promotivnih sastanaka sa njihovim predstavnicima i to je zaista dalo efekta – napominje Lučić.

B. G. Trebješanin
Politika: 17/02/2014.

ZELENI ZRACI

Premijera: 15. februar 2014. godine



Priča o braku i pogibiji poslednjih Obrenovića je postala deo folklora ovog naroda i nema tog Srbina koji o ovoj stvari ne zna sve detalje. Međutim, uprkos tome što mnogo ne volim romansirane biografije, ova me je priča decenijama proganjala.  Možda zbog toga što je moja baka, kao trinaestogodišnja devojčica, sa balkona svoje kuće, koja se nalazila preko puta Starog dvora, posmatrala ubistvo kralja Aleksandra i kraljice Drage. Uživo, kako se danas kaže. To je bio možda najupečatljiviji doživljaj u njenom životu: vojnici su kroz prozore bacali delove kralja i kraljice uvijene u bele, brokatne čaršave, prethodno ih raskomadavši na bilijarskim stolovima. Tako je počinjao novi vek u ovim krajevima.
Ko zna koliko sam vremena potrošio pokušavajući da na tu temu snimim film pre nego što mi je pala napamet zamisao da sve to prebacim u pozorište i na taj način nekako realizujem svoju opsednutost ovim slučajem. Odluka je, izgleda, bila srećna jer me je odvukla od zamke istorijske rekonstrukcije i odvela ka suštini stvari – ka melodrami.  Čim sam prestao da se bavim činjenicama i prešao na teren osećanja, postao sam slobodan; sve se nekako samo od sebe otvorilo.
Ljudi misle da je u melodrami centar interesovanja osujećena ljubavna veza. Ne, važnije je ono što je sprečava, a to su društvene okolnosti koje stoje na putu ljudima koji se vole. Ono što u komadu „Zeleni zraci“ sprečava kraljevski par da realizuje svoju ljubav, i na kraju rezultira pomenutim masakrom, isto je ono što nam se ponavljalo i sledećih stotinu godina. Neshvatljiva netrpeljivost prema svemu što je drugačije. Osećanje da imamo pravo da o drugima sudimo, i da im presuđujemo. Odsustvo primisli da možda nismo u pravu. Ili da smo u pravu baš onoliko koliko i oni koji misle i osećaju suprotno.
Goran Marković, 1. 2. 2014. godine 

Goran Marković
ZELENI ZRACI
Reditelj Milica Kralj

Scenograf – Milica Bajić Đurov
Kostimograf  – Jelena Janjatović
Kompozitor – Dragoslav Tanasković

Aleksandar Obrenović  – Miloš Krstović
Draga Mašin – Isidora Rajković
Ferdinand Caulet  – Vladan Živković
Kraljica Natalija – Slavica Radulović
Kralj Milan – Mirko Babić
Apis – Miodrag Pejković
Benjamin – Dragan Stokić
Lazar Petrović – Nikola Milojević
Leonida Solarović – Saša Pilipović
Namesnik Ristić -  Aleksandar Milojević
Đorđe Genčić – Milić Jovanović
Jovan Mičković – Zdravko Maletić
Mihailo Srećković – Ivan Vidosavljević
Oficiri – Nenad Vulević, Dušan Stanikić, Čedomir Štajn

Inspicijent Nikola Stevović
Sufler – Rada Jovanović
Ton – Ivan Filipović
Svetlo – Nikola Manić
Video materijal – Vuk Spasić
Video projekcija – Dobrica Andrić
Garderoba – Dragica Ilić, Mirjana Todorović

GORAN MARKOVIĆ  - biografija
Goran Marković (Beograd, 1946), diplomirao je filmsku režiju na filmskoj akademiji FAMU, u Pragu, Čehoslovačka. Posle završenih studija, od 1970 – 1976. godine, radi za televiziju dokumentarne filmove, kojih je snimio oko pedeset.
Od 1976. godine bavi se isključivo pisanjem i režiranjem celovečernjih filmova. Do sada ih je snimio dvanaest, uglavnom po sopstvenim scenarijima, uključujući i jednu televizijsku seriju. 
Takođe, od 1986. režira u pozorištu i piše pozorišne komade.
 Od 1978. godine radi na Fakultetu dramskih umetnosti, u Beogradu, gde je bio docent na predmetu Rad sa glumcima, zatim redovni profesor predmeta Filmska režija, da bi danas predavao na Masters studijama istog fakulteta.
 2012. odlikovan je francuskim ordenom Officier dans l’ordre des Arts et des Lettres.
FILM
"Specijalno vaspitanje", "Nacionalna klasa", "Variola vera", "Tajvanska kanasta", "Već viđeno", "Sabirni centar", "Tito i ja", "Urnebesna tragedija", “Srbija nulte godine”, "Kordon", „Turneja“ i „Falsifikator“.
Ovi filmovi su prikazani na festivalima u Venciji, Berlinu, San Sebastijanu, Valensiji, Londonu, Montrealu, Monpeljeu i mnogim drugim na kojima su osvojili brojne nagrade. Do sada su u Francuskoj napravljene tri retrospektive filmova Gorana Markovića: u La Rošelu, u Monpeljeu i u Strazburu. Na velikoj retrospektivi Jugoslovenskog filma, organizovanoj 1987. godine u Centru Pompidu, u Parizu, Goran Marković je bio predstavljen sa tri filma. Retrospektivu svih filmova ovog autora, 2002. godine, napravili su međunarodni filmski festival u Roterdamu, Kinoteka u Ljubljani i Kinoteka u Zagrebu.
POZORIŠTE
Dramski opus Gorana Markovića čine drame: „Turneja“, „Govorna mana“, „Osma sednica ili Život je san“, „Pandorina kutija“, „Parovi“, „Vila Sašino“, „Delirijum tremens“, „Falsifikator“ i „Doktor D.“. Dobitnik je Sterijine nagrade za tekst savremene drame „Turneja“, 1997. Njegova drama „Falsifikator“ je na konkursu koji je raspisao Gete institut, a u povodu dvadesetogodišnjice pada Berlinskog zida, ušla među šest najboljih predstava u Evropi i prikazana na smotri u Drezdenu 2009. Režirao je komade „Pazarni dan“ A. Popovića, „Beogradska triologija“ B. Srbljanović, „Pandorina kutija“, „Delirijum tremens“, „Osma sednica ili Život je san“, „Pomorandžina kora“ M. Pelević, za koju je ove godine na Festivalu Jugoslovenskih Pozorišta u Užicu dobio nagradu za najbolju režiju, „Terapija“ J. Cvetanovića, „Falsifikator“, „Zlatno tele“, sopstvenu dramatizaciju istoimenog romana Iljfa i Petrova, kao i „Doktor D.“
KNjIGE
Napisao je knjigu "Češka škola ne postoji", kratki roman "Tito i ja" i dnevničku prozu “Godina dana”. Objavio je sabrane drame u knjizi „Osma sednica i druge drame“, roman „Male tajne“ i prepisku sa piscem Milanom Oklopdžićem „Izmišljeni život“.

MILICA KRALJ – biografija 
Diplomirala pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Nikole Jevtića predstavom Silvija (A. R. Garni) koja je deset godina bila na repertoaru Ateljea 212. Ostale režije (izbor): Atelje 212 – Bedni ljudi (Dostojevski), Brana K. Mekferson, nagrada za režiju na festival u Užicu 2005),  Beogradsko dramsko pozorište –x+y=0 (b. Pekić, preko 150 izvođenja), Igra parova (M. Zupančić, 150 izvođenja), Plinska svetlost (P. Hamilton), Rekvijem/negde između Pariza I Šangaja (H. Levin), Klerabe su zdrave (M. Kralj), Pozorište Puž - Baron Lagiša, sebični princ (B. Milićević), Zvezdara teatar Maratonci trče počasni krug (D. Kovačević), NPRS Banja Luka (B. Nušić, proglašena za najbolju predstavu na festivalima u Smederevu, Jajcu Brčkom, Doboju i Zaječaru), Madam San Žen (V. Sardu, proglašena za najbolju predstavu na festival u Jajcu i Doboju)… Prvi dobitnik nagrade Ljubomir Drašković koju dodeljuje Atelje212 i grad Beograd.

Plakat Fotografija Fotografija Fotografija Fotografija
Preuzimanje kritike - Goran Cvetković, Radio Beograd 2

STATUETA JOAKIM VUJIĆ ANDRAŠU URBANU, PRSTEN MILANU RUSU, A MEDALJON KULTURNOM I DOKUMENTACIONOM CENTRU SRBA U MAĐARSKOJ

Dan Knjaževsko-srpskog teatra, 15. februar 2014. godine



Kragujevački Knjaževsko-srpski teatar dodelio je Statuetu JOAKIM VUJIĆ za 2014. godinu reditelju Andrašu Urbanu. Statueta se svake godine (od 1985.) za Dan teatra - Sretenje svečano uručuje laureatu za izuzetan doprinos razvoju pozorišne umetnosti u Srbiji.
Žiri za dodelu statuete u sastavu: Nebojša Bradić, reditelj i umetnički direktor kragujevačkog pozorišta (predsednik žirija), glumac Vlastimir Đuza Stoiljković (jedan od laureata), mr Vojo Lučić, direktor Knjaževsko-srpskog teatra, Marija Soldatović, dramaturg i Miloš Krstović, glumac kragujevačkog pozorišta, doneo je odluku kojom se Statueta dodeljuje poznatom i nagrađivanom reditelju Andrašu Urbanu.

Žiri u obrazloženju ove odluke kaže: 
Umetnost ne trpi reč "sviđa mi se"
Zbog toga Andraš Urban čini napor prodiranja u savremeni teatar. On proizilazi iz savremenog senzibiliteta i ne napušta avangardu. Urbanov teatar je jednostavan: gola scena, stolice i akteri, energija, ritam, tekstovi klasika i bit-generacije, inventivne psovke i performerski nastupi koji više podsećaju na život nego na glumu. 
Urban traga za pozorištem strasti, brzine, dinamike i u svojim traganjima prevazilazi nacionalne suženosti. Zato Urbanove predstave teže interkulturalnosti, a ne multikulturalnosti. One nastaju iz potrebe da se postave važna pitanja epohe u kojoj živimo.
Preporuka za dobitnika Statuete Joakim Vujić Andrašu Urbanu je u predstavama koje režira, pozorištu koje je osnovao i vodi, festivalu koji kreira i pozorišnoj misiji koja traje.
Biografija Andraša Urbana
Andraša Urbana, reditelja pozorišta DEŽE KOSTOLANjI, pratimo još iz 90-ih godina kada je kao mladi reditelj smelih scenskih kreacija u Narodnom pozorištu u Subotici skrenuo pažnju na sebe. Posle petogodišnje pauze nastavlja studije u Novom Sadu u klasi profesora Bore Draškovića i diplomira 2000. godine. 
Pozorište DEŽE KOSTOLANjI preuzima 2005.godine i režira Bihnera, Šekspira, Dukovskog, Beketa, Mihiza ... Autor je kratkih filmova; NIKO I NEKO, STAKLO, KAO DA NAS NEMA i knjige pripovedaka PARTIZANI IZ ZORE. Predstave igra na mađarskom jeziku uz srpski titl. 
Pod Andrašovim rukovodstvom DEŽE KOSTOLANjI igrao je na brojnim festivalima kao sto su BITEF; Sterijino pozorje, Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine, INFANT, THEALTER, DESZKA, JOAKIMINTERFEST. 
Dobitnik je mnogobrojnih nagrada. Gostovao je u Brazilu, Nju Delhiju, Kelnu, na sarajevskom MESS-u, ljubljanskom Ex pontu...

Prsten sa likom Joakima Vujića Milanu Rusu
Milan Rus, glumac, reditelj i direktor Srpskog pozorišta iz Budimpešte na predlog direktora našeg teatra Voja Lučića i odlukom Upravnog odbora, ovogodišnji je dobitnik Prstena sa likom Joakaima Vujića, nagrade koja se u Knjaževsko-srpskom teatru dodeljuje od 2002.godine.
U obrazloženju ove odluke, između ostalog, stoji:
Milan Rus, glumac, reditelj, spiritus movens Srpskog pozorišta u Budimpešti, decenijama je na Joakimovom putu. U pozorišnoj sezoni kada proslavljamo dve stotine godina od prve profesionalne predstave na srpskom jeziku, Milan Rus na Joakimovom putu nosi i Joakimov prsten.
Biografija Milana Rusa
Milan Rus (Segedin 1963.) studirao je Akademiju dramskih umetnosti u Novom Sadu, a diplomirao je u Budimpešti. Osnivač je i direktor Srpskog pozorišta u Mađarskoj. Počeo je sa pisanjem pesama, a zatim se vrlo uspešno oprobao u dramskom žanru. Prvi je u istoriji srpske drame napisao pasiju (scensko-muzički prikaz života Isusa Hrista). Autor je muzike i libreta za prvu srpsku rok-operu i operetu. 
Njegova dela uspešno su izvođena na repertoaru Srpskog pozorišta u Budimpešti. Angažovan je i u mnogim teatrima mađarske prestonice.
Kao njegova najuspešnija dela izdvajaju se SENTANDREJSKO JEVANĐELjE, SOMBORSKA RUŽA, PASTIR VUKOVA- SVETI SAVA i druga.

Medaljon sa likom Joakima Vujića Kulturnom i dokumentacionom centru Srba u Mađarskoj
Medaljon je dodeljen odlukom Upravnog odbora Knjaževsko-srpskog teatra, a na predlog direktora mr Voja Lučića .
U obrazloženju ove odluke, između ostalog, stoji:
Priznanje se dodeljuje za ostvareno partnerstvo u 2013. godini na dva projekta koja je inicirao Kulturni i dokumentacioni centar Srba u Mađarskoj: Mesec srpske kulture u Mađarskoj (septembar 2013. godine) i obeležavanje dva veka od prve profesionalne predstave Joakima Vujića na srpskom jeziku (decembar 2013. godine), a u koje je, kao partner, bio uključen i Knjaževsko-srpski teatar.

O Kulturnom i dokumentacionom centru Srba u Mađarskoj
Kulturni i dokumentacioni centar Srba u Mađarskoj (Srpski kulturni centar) je institucija osnovana 2003. godine od strane Samouprave Srba u Mađarskoj. Svoje aktivnosti Centar obavlja preko organizacije raznih kulturnih dešavanja ali i prikupljanjem i arhivisanjem raznih materijala vezanih za Srbe u Mađarskoj. Kao takav on ima širok spektar poslovanja i predstavlja instituciju koja afirmiše srpsko kulturno nasleđe i savremena dostignuća srpske kulture u Mađarskoj, integrišući ih u svetske i evropske kulturološke tokove.
Svoje programe on obavlja na nivou cele države, a svoje programske aktivnosti realizuje kroz muzičke, književne, pozorišne, izložbene, dečje, jezičke, folklorne, likovne programe, sopstvenu produkciju, izdavaštvo i slično. Kroz aktivan rad podstiče delatnost organizacija na polju kulture pružanjem stručne, materijalne, organizacione i druge pomoći.
Kao takva institucija Kulturni i dokumentacioni centar Srba u Mađarskoj (Srpski kulturni centar) sve više uspeva da okupi, prikaže i prezentuje kulturna ostvarenja pripadnika srpskog naroda u Mađarskoj, ali isto tako i umetnika iz matice, odnosno, pripadnika srpske dijaspore.
Na polju kulture relevantan je zastupnik Srba u Mađarskoj o čemu svedoči priznanje od strane Vlade Mađarske i Vlade Republike Srbije.
Srpskim kulturnim i dokumentacionim centrom rukovodi direktor Milana Đurić.

Godišnja nagrada glumici Katarini Mitrović
Katarina Mitrović je rođena u Beogradu, 2003.godine. diplomirala glumu u klasi profesorke Mirjane Karanović. Za vreme studija bila je član trupe “Balkan - novi pokret” sa kojom je učestvovala na mnogim festivalima. Od 2003. godine je stalni član drame Knjaževsko-srpskog teatra u Kragujevcu. Kao najznačajnije uloge Katarina izdvaja ulogu Vere u predstavi Gola Vera, Julije u predstavi Romeo i Julija, Juliške Balog u predstavi Čudo po Joakimu, Rejčel Krab u predstavi Jedan čovek dvojica gazda, Jovane u predstavi Hladnjača za sladoled, Skaut u predstavi Ubiti pticu rugalicu i druge.
Nagrađivana je za ulogu Julije u predstavi Romeo Julija na Festivalu profesionalnih pozorišta Srbije JoakimFest 2004. godine i za ulogu Jovane u predstavi Hladnjača za sladoled na Festivalu prvoizvedenih predstava u Aleksincu 2013. godine, a dobitnica je i godišnje nagrade Teatra za 2005. godinu.
Na predlog direktora Knjaževsko-srpskog teatra Voja Lučića za ulogu Jovane u predstavi Hladnjača za sladoled nagrađena je godišnjom nagradom našeg pozorišta za 2013.godinu.

Godišnja nagrada inspicijentu Nikoli Stevoviću
Nikola Stevović rođen je 03.12.1980. godine u Kragujevcu. Osnovnu školu Moma Stanojlović završio je 1995. godine, nakon čega odlazi u Toronto (Kanada), i nastavlja svoje obrazovanje u Silverthorn Collegiate Institute, a po završetku školovanja upisuje Koledž u Thunder Bay. U Kanadi je proveo 10 godina, a po povratku u Srbiju zapošljava se u Biznis start-ap centru u Kragujevcu. U Knjaževsko-srpskom teatru radi kao inspicijent od 27.10.2011. godine, kada je imao svoj debi u predstavi Noć u kafani Titanik, reditelja Nebojše Bradića. Nakon toga, radio je u predstavama: Jedan čovek, dvojica gazda (reditelj Nebojša Bradić), 12 gnevnih ljudi (reditelj Neil Fleckman), Do gole kože (reditelj Pierre Walter Politz), Hladnjača za sladoled (reditelj Primoža Bebler), Čovek, zver i vrlina (reditelj Marko Misirača) i Ubiti pticu rugalicu (reditelj Nebojša Bradić). Nikola je kroz svoj dosadašnji rad u našem teatru pokazao visok profesionalizam, posvećenost poslu i želju za ličnim razvojem i napredovanjem. 
Na predlog direktora Knjaževsko-srpskog teatra Voja Lučića nagrađen je godišnjom nagradom našeg pozorišta za 2013.godinu.

Fotografija Fotografija Fotografija Fotografija

DEVEDESET GODINA OD ROĐENJA MIJE ALEKSIĆA

11. decembar 2013. godine



Povodom obeležavanja devedesetogodišnjice od rođenja velikana srpskog glumišta, Mije Aleksića Knjaževsko-srpski teatar u saradnji sa Centrom za kulturu iz Gornjeg Milanovca u sredu, 11. decembra 2013. godine organizuje izoložbu fotografija iz glumačkog života Mije Aleksića, kao i projekciju igrano-dokumentarnog filma Mija Aleksić.

Podsećamo da je Mija Aleksić bio član ansambla našeg Teatra od 1945. do 1949. godine, a da je njegova poslednja uloga na sceni našeg pozorišta bila u komadu Joakima Vujića Fernando i Jarika koji je premijerno izveden 15. februara 1985. godine.

Fotografija

REZULTATI KONKURSA ZA DRAMSKI TEKST NA SRPSKOM JEZIKU KRAGUJEVAC U PAMĆENJU I IZVAN PAMĆENJA

decembar 2013. godine



Žiri u sastavu Gorica Popović, glumica, Marija Soldatović, dramaturg i Milivoje Mlađenović, profesor književnosti i dramski pisac jednoglasno je doneo odluku da se ove godine ne dodeli nagrada za najbolji dramski tekst na konkursu Knjaževsko-srpskog teatra KRAGUJEVAC U PAMĆENJU I IZVAN PAMĆENJA.

Preuzimanje – Izveštaj žirija nagradnog konkursa Kragujevac u pamćenju i izvan pamćenja PDF

KRAGUJEVAČKI TEATAR NA BEOGRADSKIM POZORIŠNIM SCENAMA

decembar 2013. godine



Knjaževsko-srpski teatar iz Kragujevca će tokom decembra predstaviti svoj repretoar beogradskoj pozorišnoj publici.
U tri beogradska pozorišta biće izvedene žanrovski i tematski raznovrsne predstave domaćih i stranih autora koje su u protekloj pozorišnoj sezoni bile nagrađivane na više festivala u zemlji i inostranstvu.
Beogradska pozorišna publika imaće priliku da po prvi put vidi tri predstave Knjaževsko-srpskog teatra: Ubiti pticu rugalicu, Moje bivše, moji bivši i Hladnjača za sladoled, ali i da ponovo pogleda hit predstavu Jedan čovek, dvojica gazda, koja je nakon Njujorka i Londona 4. maja 2012. godine imala svoju premijeru u Kragujevcu.

Raspored izvođenja predstava:

MOJE BIVŠE, MOJI BIVŠI
(D. C. Džekson, režija Slađana Kilibarda)
05. decembar 2013. Narodno pozorište, scena Raša Plaović

UBITI PTICU RUGALICU
(Harper Li, režija Nebojša Bradić)
06. decembar 2013, godine, Beogradsko dramsko pozorište, scena Rade Marković

JEDAN ČOVEK, DVOJICA GAZDA
(Ričard Bin, režija Nebojša Bradić)
10. decembar 2013, godine, Beogradsko dramsko pozorište, scena Rade Marković

HLADNJAČA ZA SLADOLED
(Ružica Vasić, režija Primož Bebler)
21. decembar 2013. godine, Atelje 212

KATARINA MITROVIĆ NAGRAĐENA NA FESTIVALU PRVOIZVEDENIH PREDSTAVA

Festival prvoizvedenih predstava u Aleksincu

novembar 2013. godine



Glumica Knjaževsko-srpskog teatra Katarina Mitrović je nagrađena za najbolju žensku ulogu na upravo završenom 2. Festivalu prvoizvedenih predstava. Katarina je dobila nagradu za ulogu Jovane u predstavi Hladnjača za sladoled Ružice Vasić u režiji Primoža Beblera.
Hladnjača za sladoled je naišla na odličan prijem kod aleksinačke publike.

Fotografija Fotografija Fotografija Fotografija Fotografija

HLADNJAČA ZA SLADOLED NA FESTIVALU PRAIZVEDBI

Knjaževsko-srpski teatar u Aleksincu

novembar 2013. godine



Knjaževsko-srpski teatar učestvuje na Festivalu prvoizvedenih predstava koji se od 17. do 24. novembra održava u Aleksincu. Kragujevaćki teatar nastupa na ovoj smotri u petak, 22. novembra sa predstavom Hladnjača za sladoled koju je po tekstu Ružice Vasić režirao Primož Bebler. Dramski tekst Ružice Vasić nagrađen je 2012. godine na konkursu Knjaževsko-srpskog teatra Kragujevac u pamćenju i izvan pamćenja.
Na ovogodišnjem Festivalu u takmičarskoj konkurenciji će učestvovati pozorišta iz Beograda, Niša, Kruševca, Šapca, Kragujevca i Pirota. Za nagradu za najbolji tekst, glumca i glumicu takmičiće se predstave Dok nas smrt ne rastavi Jugoslovenskog dramskog pozorišta iz Beograda, Mali Geza, pirotskog pozorišta, niška Devetstopetnaesta, Hladnjača za sladoled Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca i Mladi Staljin Šabačkog pozorišta.
Ljubitelji teatra moći će da vide i 2 predstave van takmičarske konkurencije i to lazarevačkog Puls teatra Šetnja sa lavom i predstavu Zvezdarske zvezdice Ustanove kulture Vuk Karadžić iz Beograda.

ORDEN SVETOG SAVE MIRKU BABIĆU

Orden Svetog Save dodeljen gradonačelniku Kragujevca i prvaku drame Knjaževsko-srpskog teatra

16. novembar 2013. godine



Odlukom Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve orden Svetog Save drugog stepena dodeljen je gradonačelniku Kragujevca Veroljubu Stevanoviću i prvaku drame ansambla Knjaževsko-srpskog teatra Mirku Babiću. Ordenje je u subotu, 16. novembra uručio Njegovo preosveštenstvo episkop šumadijski gospodin Jovan.
Na predlog Njegovog preosveštenstva Episkopa šumadijskog gospodina Jovana, Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve je doneo odluku 6. novembra 2013. godine o dodeli visokog odlikovanja Srpske pravoslavne crkve, Ordena Svetog Save drugog stepena, dramskom umetniku Mirku Babiću za izvanredne rezultate u filmskom i televizijskom stvaralaštvu i očuvanju duhovnih i tradicionalnih vrednosti srpskog naroda.
Inače, pored Nikole Tesle, Stepe Stepanovića, Dejana Medakovića predsednika SANU, ordenom su odlikovani brojni književnici, privrednici, istoričari, sportisti među kojima Vlade Divac i Novak Đoković, Emir Kusturica i drugi.
Oreden Svetog Save je bio državni orden u Kraljevini Srbiji, a potom i u Kraljevini Jugoslaviji sve do 1945. godine. Od tada do danas predstavlja najviše odlikovanje koje dodeljuje Srpska pravoslavna crkva za zasluge na duhovnom, obrazovnom i humanitarnom polju.

Mirko Babić

PREDAVANJE PROFESORA ALOJZA UJESA

16. novembar 2013. godine



Dugogodišnji redovni profesor Fakulteta dramskih umetnosti iz Beograda, Alojz Ujes (rođen 1932. godine), održao je predavanje o počecima dramskog stvaralaštva u Srba u Knjaževsko-srpskom teatru. Predavanje sa temom Dvestagodišnjica prve svetovne i građanske predstave na srpskom jeziku u organizaciji i režiji Joakima Vuijića je organizovano u sklopu manifestacije Noć pozorišta. Na predavanju je bilo reči, pre svega, o ocu srpskog teatra Joakimu Vujiću sa osvrtom na njegovo kompletno stvaralaštvo u oblasti pisanja, prevodilaštva, režije i organizacije pozorišnog života kod Srba pre dva veka. Ovo predavanje Knjaževsko-srpski teatar je organizovao u saradnij sa Filološko-umetničkim fakultetom iz Kragujevca.
European Theatre Night 2013
Noć pozorišta Srbija 2013

Fotografija

NOĆ POZORIŠTA U KNJAŽEVSKO-SRPSKOM TEATRU

16. novembar 2013. godine



Na koferenciji za štampu povodom Noći pozorišta, održanoj 14. novembra u Knjaževsko-srpskom teatru, prisustvali su predstavnici institucija kulture i grada Kragujevca.
Projekat Noć pozorišta je jednodnevni događaj posvećen pozorištu i scenskoj umetnosti. On se istovremeno održava u 10 evropskih zemalja (Srbija , Hrvatska, Slovačka , Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Slovenija Austrija i Mađarska, a ove godine su se pridružili Češka i Bugarska) i to svake godine treće subote u novembru. Pozorište tog dana postaje glavna tačka susreta, dijaloga i druženja, pozorišnih profesionalaca i publike .
U subotu, 16. novembra Knjaževsko-srpski teatar u okviru Noći pozorišta organizuje dva dešavanja.
U 17 sati na Sceni Ljuba Tadić profesor Alojz Ujes održaće predavanje na temu 200.godišnjica prve svetovne i građanske predstave na srpskom jeziku u organizaciji i režiji Joakima Vuijića.
U 20 sati na Sceni Joakim Vujić izvešće se predstava Bajka o mrtvoj carevoj kćeri po tekstu Nikolaja Koljade i u režiji Boška Dimitrijevića U ovu manifestaciju pored Knjaževsko-srpskog teatra uključili su se i Narodni muzej, Pozorište za decu i Dramski studio Doma omladine.
European Theatre Night 2013
Noć pozorišta Srbija 2013

Plakat Fotografija Fotografija

VEČNI PLAMEN SMRTI I POBUNE

Premijera predstave Ubiti pticu rugalicu prema adaptiranom romanu američke književnice Harper Li

1. novembar 2013. godine



Svedoci smo skoro neverovatne činjenice – današnji Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, praktično najmoćnije, ali i najkontroverznije države–imperije na svetu – je CRNAC! Da li je to neko mogao i da pomisli one strašne 1968. kad je crnački lider u borbi za ravnopravnost i ljudska prava, na fonu antiratne aktivnosti – protiv Vijetnamskog rata – Dr. Martin Luter King, održao poslednji govor – I HAVE DREAM i kad je mučki ubijen? Koliko se svet od tada promenio i da li su stvari bolje, po crnačko stanovništvo u toj državi svetske sile broj 1 – ili su se i u svetu poboljšali uslovi života za ponižene – uglavnom pripadnike obojenih rasa, koje pod surovom vlašću i eksploatacijom drži, uvek malobrojna bela moćna manjina? Bojim se da su sve češći istupi pripadnika KJU-KLUS-KLANA, poznate fašističke-rasisitičke američke organizacije, inače u dubokom dosluhu sa desničarskim političartima koji je štite, pa stravični ispadi moćnih legija skinhedsa i ostalih ubica, svrstanih u redove odbrane čistote krvi tla, koji i kod nas imaju duboke korene, u raznim naci-fašističkim obrazinama i ostalim pokretima, takođe pomognuti od raznih desničarskih i najkonzervativnijih crkvenih krugova, koji svi nastupaju po zvaničnim tribinama nekadašnjeg Crvenog Beogradskog Uniuverzteta i truju nežne mlade duše otrovom mržnje i skaradnog šovinizma.. Bojim se da sve to govori da rasna segregacija, kao i sve druge segregacije, ne da nisu mrtve – nego su žive i življe nego u nekim bliskim, prošlim vremenima. ALI – o tom zlu se – IPAK priča i vode se organizovane i spontane akcije, protiv tog skaradnog i ponižavajućeg zla, zla koje pretvara čoveka u životinju, a društvo u hordu. Setimo se slika surovog LINČOVANJA, masovnog histeričnog ubijanja vešanjem, ili batinanjem, bez sudjenja, uglavnom nekog nesrećnog crnca, za greh kao što je pokušaj bekstva iz lanaca ropstva, na jugu Severne Amerike, na primer u Alabami.
Roman, a kasnije i film UBITI PRICU RUGALICU – postali su kultni materijal borbe protiv rasne segregacije i borbe za ljudska prava i građansku ravnopravnost i, konačno – humanije društvo. Gregori Pek, koji je igrao ulogu advokata koji brani, po cenu isključenja iz Advokatske komore, ali i iz lokalne zajednice, pod pretnjom odmazde – kidnapovanja dece, rušenja kuće... on nije, iako je za ovu ulogu dobio Oskara – dvadesetak sledećih godina dobio ni jednu značajnu ulogu i, praktično je proćerdao – ili ako hoćete plemenitije – žrtvovao svoj ogromni glumački talenat, zbog uticaja koja je ova uloga imala u konzervativnoj Americi snažne i fašisitičke desnice – koja, nemojmo se zavaravati – ovako ili onako – drži sve finansijske i konce društvene moći, u svojim rukama. Ali zato je ovo delo književnice Harper Li, nastalo 1960. godine ostalo kao baklja da svetli i podgreva nade slobodnog sveta – one bolje polovine Amerike i celog sveta – da osvetljava NADU i veru da svet mora i može da bude bolji – sa više tolerancije, sa racionalnim ponašanjem i prevazilaženjem istorijskih grešaka i tabua.
Predstava Knjaževskog-srpskog teatra u Kragujevcu, u režiji Nebojše Bradića i u izvođenju skoro celog ansambla ove kuće, pravi je trijumf ideje solidarnosti sa poniženima – bili oni crnci, Romi, Jevreji, sirotinja, oni drugi – manjina bez perspektive, u složenom ili primitivnom društvu nasilja i jednoumlja. Ova predstava nije samo deklarativno na strani poniženog i nevino osuđenog crnca, za zločin silovanja koje nije počinio – nego je to predstava koja sopstvenim pozorišnim sredstvima modernog i komunikativnog scenskog izraza – DOKAZUJE da misao može da bude savršenija i da je čovek spreman da bude bolji, samo ako mu se da dobro usmerenje – ako ga vlast ne gura u zločin, kojim se obično dokazuju razne beskrupulozne teze o nacionalnim superiornostima, a zapravo sve se svodi na naročito prikladan oblik višestruke eksploatacije. Brzina i pokretljivost ansambla, u stilu modernističke SKUPNE IGRE, pojedinačna sigurnost i u ubedljivost SVIH glumaca na sceni, rediteljska sloboda i hrabrost u izboru sredstava – od britkih dijaloga, edukativnih monologa, neverovatno razigranog mizanscena, do tipične južnjačke muzičke podloge, koju izvodi gitarista i kompozitor na sceni – Dragoslav Tansković, ali i glumci koji pevaju kao pravi gospel hor tužne Crne Amerike, sa izvrsnom, poput velike Džoan Baez, solistkinjom – glumicom Jasminom Dimitrijević. Veština u pokretu komplikovanih grupnih slika – velika pomoć koreografkinje Vere Obradović, smišljeno korišćenje celog prostora pozorišta kao stvarne sudnice i poprišta borbe na ŽIVOT I SMRT, za prava poniženog crnca – sve je to doprinelo da vidimo jednu hrabru i pametnu predstavu, koju i kakvu nismo gledali na našim scenama od velikih predstava kao što su bili PLEBEJCI UVEŽBAVAJU USTANAK zagrebačkog reditelja Georgija Paroa, davnih sedamdesetih godina prošlog veka. Sve je prštalo od pozorišta, a ništa nije bilo patetično i napadno. Naprotiv – govorna radnja je bila svedena do racionalizma tumačenja i komentara, potezanja argumenata i podsećanja na ljudsku misao, moral i postojanost – sve one osobine koje se jedine mogu SUPROTSTAVITI euforiji mržnje i uništenja, koje nas opseda poslednjih dvadesetak godina i ne pušta nas do danas – zar ne?
Dramaturgija iskidanih i isprekidanih, brzih smena raspoloženja i događaja, govornih radnji i mizanscena glumaca – preigravanja, zajedničkog horskog govora, kao komentara i, što je najzanimljivije, stalno vraćanje formi čitanja knjige, pojmovima iz literature, kao otklon i davanje vremena publici za percepciju problema – zapravo, sagledavanje svih problema istovremeno i sukcesuivno, i to iz više uglova, ali bez gubljenja istinite i ljudske, trezvene pozicije prosuđivanja o dobru i zlu... sve to je tako dobro izvedeno, da se pojavilo ono što je kod nas u pozorištu veoma retko – jedno novo pozorište, inspirisano i Brehtom i Majerholdom, ali suštinski – bio je to Pikasovski – kubistički – izlomljeni i ponovo-sastavljeni-svet ideja i slika, koji drži napetost u komunikaciji, ali i produbljuje svaku scensku sekundu međusobnim međudejstvom, samih tih sekundi, ali i iskustva publike.
U glavnoj ulozi advokata, Atikusa Finča koji brani pogrešno i licemerno optuženog crnca za zločin silovanja, pojavio se Saša Pilipović – u odličnoj formi, sa dubokim doživljajem i prisebnošću. U akcijama u skupnim i brzim scenama – u komunikaciji sa kćerkom i sinom, kao i sa svim ostalim likovima, pokazao je stabilnost i duboku svest o društvenom značaju lika, a pozorišno je delovao nepretenciozno i duboko doživljeno. Monolog – završna reč u sudnici, kako ju je protumačio Saša Pilipović – delovala je kao uzvišeni borbeni govor trezvenog uma, u borbi za emancipaciju slobode i tolerancije. Nažalost – rezultat suđenja je bio porazan – nesrećni crnac je od strane porote OSUĐEN, za zločin koji nije počinio – pesimizam poraza razuma i tolerancije, prelio se po svim učesnicima i puiblici – ali duh pobune je ostao živ i snažan, baš u tom porazu.
Likove dvoje dece hrabrog advokata – devojčicu Skaut i dečaka Džima, odigrali su u najboljem modernističkom maniru, nadahnuto i vešto, Katarina Mitrović i Miloš Krstović. Sudija je bio dominantan, prisutan i odmeren – Milić Jovanović. Nesrećni crnac- žrtva, Tom Robinson – odlični Miodrag Pejković. Kalpurnija – domaćica sa majčinskom odgovornošću u kući advokata Finča – sa jakim akcentom scenski viđenog Romskog govora – bila je vrlo angažovana Isidora Rajković. Negativna, lokalna tvrdokorna rasistkinja, Gospođa Dibouz, starica koja predstavlja tradicionalni establišment, ali spremna da uči o ljudima, bila je veoma jasna i duhovita Marina Perić. Nesrećna devojka koja mora da laže, da bi okrivila nevinog crnca – Majela Juil, bila je tragična i ponižena Sanja Todorović, a njеnog oca, primitivnog nasilnika, igrao je jasno i naglašeno – Dragan Stokić. I svi ostali glumci Vladan Živković, Aleksandar Milojević, Jasmina Dimitrijević, Nikola Milojević, Zdravko Maletić, Dušan Stanikić, Ivan Vidosavljević, Čeda Štajn i Nenad Vulević, dali su sve od sebe da odgovore na složene rediteljske zahteve i bili su deo odlično uigranog tima, koji nas je vodio kroz probleme diskriminacije, na moderan način i jasnim stavovima. Scenografsko rešenje – jednostavna kosina ispred belog platna na kome se projektuju slike iz odgovarajućeg ambijenta drame, rad Milivoja Štulovića, bilo je adekvatan funkcionalni okvir, zajedno sa pažljivo izabranom krupnom rekvizitom – brojnim istim drvenim stolicama, za dramu punu dinamike i problemski fokusirane. Kostimi Jelene Janjatović adekvatno su ocrtavali karaktere i scenski dočaravale jednu univerzalnu provincijsku sredinu sa pretenzijama.
Predstava visokog ukusa i evropskih vrednosti – u zamisli, u stilu i u izrazu. Nešto što se retko viđa na našim scenama, a moglo bi – samo treba smelosti, iskustva i talenta. O glumačkoj energiji jednog, možda najspremnijeg ansambla u pozorištima Srbije - energiji bez koje ove predstave ne bi bilo – može se pričati nadugačko i naširoko. Ali – bolje je da vidite ovu veliku ansambl predstavu, odlično zamišljenu i još bolje izvedenu. Sve najbolje ocene iz svih scenskih predmeta! BRAVO!
Goran Cvetković, Radio Beograd 2 – utorak, 5.novembar 2013.

Plakat Fotografija
Fotografija Fotografija
Video klip

PREMIJERA PTICE RUGALICE

U potrazi za ljudskošću

novembar 2013. godine



Na konferenciji za štampu, u utorak, 29. oktobra najavljena je prva premijera ove sezone u kragujevačkom Knjaževsko-srpskom teatru „Ubiti pticu rugalicu” koju po komadu američke književnice Harper Li režira Nebojša Bradić, umetnički direktor ove kuće.
Premijera je zakazana za petak, 1. novembar, a njene reprize su 2, 9. i 30. novembra.
Kragujevačka „Ptica rugalica” prvo je pozorišno izvođenje ovog dela američke književnice Harper Li, za koji je dobila Pulicerovu nagradu.
Tim Bradićevih saradnika na ovom projektu sačinjavaju: Đorđe Krivokapić (prevod i adaptacija), Milivoje Štulović, scenograf, kostimograf Jelena Janjatović, kompozitor Dragoslav Tanasković, Vera Obradović koreograf i Goran Dimić, grafički dizajn.
U predstavi igraju gotovo svi glumci kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra: Katarina Mitrović, Miloš Krstović, Saša Pilipović, Isidora Rajković, Dušan Stanikić, Marina Perić, Zdravko Maletić, Sanja Matejić, Dragan Stokić, Nikola Milojević, Ivan Vidosavljević, Miodrag Pejković, Jasmina Dimitrijević, Aleksandar Milojević, Vladan Živković, Milić Jovanović, Čeda Štajn i Nenad Vulević.
- Tema ovog romana jeste američki jug, ali ne onakav na kakvog smo navikli u ostalim književnim i umetničkim delima, već znatno oporiji. Radnja se dešava u vreme velike ekonomske krize, što mu daje dodatnu sličnost sa današnjim trenutkom, ali ono najvažnije što ovo delo čini našim savremenikom, baš sada i ovde je aktuelni život sa drugima sa različitima i različitostima, tako da je „Rugalica” moguća ne samo u Americi, već i u Srbiji, Engleskoj, Nemačkoj..., istakao je Bradić , dodavši da je u izvođenju glumaca kragujevačkog Teatra ovo ansambl predstava kroz koju će i izvođači i gledaoci moći da komuniciraju kroz neku drugačiju pozorišnu estetiku.
Po njemu to je predstava koja korespondira sa svim slojevima i uzrastima publike, od devet do 99 godina, baš zbog te svoje potrage za ljudskošću i nove humanosti, kojom, eto, bar po nekada može da nas, makar privremeno zaštiti pozorište.
Za glumce ova predstava odiše duhom zajedništva i to je proces rada u kojem se svi oni dobro osećaju, a saradnici na predstavi Tanasković (muzika), Janjatović (kostim) i Štulović scenografija doprineli su svako iz svog segmenta da se u kragujevačkom pozorištu što bliže i verodostojnije dočara autentičan ambijent i „boje, mirisi, ukusi i zvuci” američkog juga i Alabame iz tridesetih godina prošlog veka.
Predstava je realizovana uz pomoć ambasade SAD u Beogradu.

Plakat Video klip

VEČERI GOJERA I MARKOVIĆA

Prateći program – 8. JoakimInterFest

oktobar 2013. godine



U okviru preatećih programa 8. JoakimInterFesta, međunarodnog pozorišnog festivala koji se održava u kragujevačkom Knjaževsko-srpskom teatru posebnu pažnju privlače dva atraktivna sadržaja iz pratećeg programa smotre.
U subotu, 12. oktobra na Sceni Ljuba Tadić (Mala scena) biće upriličeno „Umetničko veče sa Gradimirom Gojerom”, poznatim bosanskohercegovačkim rediteljem, književnikom i pozorišnim kritičarem. Predstave Gradimira Gojera, učestvovale su na ranijim festivalima u Kragujevcu (poput „Gospođice Julije” sarajevskog Narodnog pozorišta 2010. godine) a tokom svoje bogate umetničke karijere ovaj svestrani stvaralac bio je i osnivač Ratnog teatra u Sarajevu, kao i direktor Kamernog teatra 55 i sarajevskog Narodnog pozorišta.
Početak večeri sa Gradimirom Gojerom je u 18 sati.
Na istom mestu i u isto vreme na Sceni Ljuba Tadić, samo dva dana kasnije u ponedeljak 14. oktobra održaće se promocija romana „Male Tajne” Gorana Markovića. Naš poznati filmski, pozorišni reditelj i pisac predsednik je ovogodišnjeg žirija JoakimInterFesta a razgovore posvećene njegovoj knjizi vodi književnik Zoran Hamović.
Roman „Male tajne” izašao je u izdanju „Klia”.

Fotografija

POZORIŠTE ĆE OPSTATI UPRKOS SVEMU

Goran Marković na otvaranju JoakimInterFesta u Kragujevcu

7. oktobar 2013. godine


„Strast razaranja je stvaralačka”, misao je najpoznatijeg anarhiste svih vremena Mihaila Aleksandroviča Bakunjina, čoveka koji je dva puta osuđivan na smrt, šest godina trunuo u Sibiru i odatle, preko Japana i Amerike, na spektakularan način pobegao. U Prvoj internacionali, u direktnom sukobu sa Karlom Marksom, pobedila je njegova vizija o nepotrebnosti države i slobodnom udruživanju radnika. Političke ideje iz poslednjeg perioda njegovog života, često nepotpune i prekidane stalnom akcijom koju je preduzimao, ostale su Sveto pismo anarhista sve do danas. Umro je potpuno iscrpljen borbom za prava radnika bez ijednog vidljivog rezultata svog natčovečanskog napora.
Svet je danas, sto pedeset godina kasnije, sasvim drugačiji. Bez ideje koja bi okupljala potlačene i ponižene, učauren u svoje nacionalističke bastione i saveze sebičnih država. Nikome ne pada na pamet da se bori za bilo koga osim za sebe, egoizam je postao zvanična religija. Mržnja pokreće gomile mladih ljudi, nasilje raste i poprima sve neobičnije oblike. U većini zemalja na vlasti je desnica koja kao karcinom nagriza temeljne vrednosti slobodnog društva i, na kraju, slobodu svakog od nas. Vođe teže da zgrabe sve niti upravljanja svojim podanicima, trujući ih neutemeljenim i lažljivim idejama o brzom spasu iz očajne situacije u kojoj se nalaze. Čini se da je levica nestala.
Šta će opstati od dojučerašnjeg sveta? Neće ostati mnogo toga, ali pozorište sigurno neće umreti. Možda neće postojati teatri, možda će pozorišni događaji biti smatrani nevažnim ili nečim polu legalnim, možda će predstave biti igrane pred šačicom ljudi negde na nekoj poljani, bez dekora, sa pozadinom koja će ličiti onoj u ranom grčkom antičkom teatru kada su se komadi igrali pored mora, bez skene, sa krajolikom u pozadini koji su sačinjavale samo dve boje – površina mora i nebo.
Zašto sam uveren u to? Zato što je pozorište utkano u srž čovekovog odnosa prema svetu i onome što ga u njemu ugrožava. Pozorište je pribežište, poslednja odbrana pred neljudskim. Njemu, kao što rekoh, ne treba ništa da bi postojalo, samo nekoliko ljudi koji veruju u njega i još nekoliko ljudi koji to posmatraju. Baš zbog te čistoće i tog minimalizma, pozorište će opstati. Uprkos svemu.

Galerija Joakim Saša Milenić Stadttheater

TRIJUMF POZORIŠNOG ČINA

Konferencija za štampu u Teatru povodom početka 8. JoakimInterFesta i premijere „Rugalice”

oktobar 2013. godine


U kragujevačkom Knjaževsko-srpskom teatru, povodom početka 8. JoakimInterFesta i početka rada na predstavi „Ubiti pticu rugalicu”, održana je konferencija za štampu na kojoj su govorili direktor Teatra mr Vojo Lučić, selektor festivala Goran Cvetković i umetnički direktor pozorišta Nebojša Bradić.
Direktor Teatra Lučić, podsetio je novinare da je slogan ovogodišnjeg InterFesta „Živeti sa drugima” i da će Kragujevčani i festivalska publika, zahvaljujući Cvetkovićevoj selekciji biti u prilici da pogledaju osam, zaista izuzetnih predstava u takmičarskom delu smotre.
- Velika energija i u Knjaževsko-srpskom teatru i gradu Kragujevcu je uložena kako bi prevazišli sve prepreke i „zgotovili” ovaj festival, koji ima „i glavu i rep” i sadržaj koji je potpuno prožet intelektualnim, društvenim a, naročito pozorišnim angažmanom, jer uvek na kraju mora da trijumfuje samo pozorište a ako izostane ta magija pozorišnog čina, onda sve pada u vodu, istakao je selektor festivala Goran Cvetković, pozorišni kritičar, dodavši, da po njemu „pozorište ne može da postoji bez društvenog angažmana”.
- Tako je bilo od antičkih vremena do danas, a sve drugo je samo „koketerija” i obična „roba” a ne pravi pozorišni čin, naglasio je on, još jednom dodavši da se u svom selektovanju nije rukovodio željom da festival pretvori u „reviju lakih komada”, već da on ostane, kao i ranijih godina praznik pravog pozorišta.
U njegovoj selekciji publika će u takmičarskom delu repertoara moći da pogleda predstave od Nemačke i Slovenije, pa sve do Kosova, jer će na JoakimInterFestu učestvovati predstave pozorišne trupe iz Prištine koja je već ranije čiji su osnivači, bračni par Neziraj, već sarađivali sa Bitef teatrom i Mesom.
Direktor KST-a Vojo Lučić, napomenuo je i da prateći program festivala u potpunosti korespondira sa temom i sloganom smotre „Živeti sa drugima”, poput istoimene izložbe fotografija dvojice kragujevačkih autora Marka Stamatovića i Nebojše Radosavljevića Rausa i gosta iz Novog Pazara Samira Delića, dve nagrađene radio reportaže „Medalja” i „Krupa” autora Tomislava Santrača i debatom na temu kulture i EU integracija.
- Ministarstvo kulture je pomoglo festival sa „sramnih” 200.000 dinara, rekao je Lučić, zahvalivši se pri tom Timu za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije koji je JoakimInterFest pomoglo sa četiri puta većom sumom od resornog ministarstva.
Festival će u čast nagrađenih zatvoriti produkcija Dunavfesta i Knjaževsko-srpskog teatra „Opsada i pad Konstantinopolja 1453.”.
Reditelj Nebojša Bradić, najavio je za početak novembra premijeru svoje predstave „Ubiti pticu rugalicu”, dramatizovanu verziju poznatog romana američke književnice Harper Li, koja ze ovo delo ovenčana Pulicerovom nagradom.
- I ova predstava je potpuno na talasu ovogodišnjeg Inter Festa jer korespondira sa temom tolerancije i života sa drugima. To je važno pitanje, danas i ovde jer se, ne samo kod nas, u medijima i na ulicama dešavaju strašne stvari u ime demokratije. To se mora istaći na pozorišnim scenama, naglasio je Bradić, dodavši da je selekcija ovogodišnjeg JoakimInterFesta „otvorila” zanimljivu i aktuelnu priču od velike važnosti za naš širi region: „Ove godine, gledali smo na većim festivalima predstave koje su svedočile o krizi u pozorištu, ali ne i o tome šta pozorište može da učini u krizi”, zaključio je on, istakavši da ovakav koncept u ovom trenutku 8. JoakimInterFest čini najzanimljivijom i najaktuelnijom pozorišnom smotrom regiona.
U predstavi „Ubiti pticu rugalicu” koja se kod nas (a, i šire) po prvi put izvodi na pozorišnoj sceni na, za nas aktuelan način biće tretirana tema - zla i to, po Bradićevim rečima, na način da to bude dostupno najširoj pozorišnoj publici od devet do 99 godina.
U predstavi igraju glumci kragujevačkog Teatra a Bradićev tim saradnika sačinjavaju: Đorđe Krivokapić koji je uradio prevod i adaptaciju „Rugalice”, Miša Štulović, scenograf, kostimograf Jelena Janjatović, kompozitor Dragoslav Tanasković i Vera Obradović zadužena za scenski pokret.
Međunarodni pozorišni festival - 8. JoakimInterFest biće zvanično otvoren u ponedeljak, 7. oktobra izložbom umetničkih fotografija na temu „Živeti sa drugima” a prva predstava na repertoaru smotre, te večeri je „Poreklo sveta” ingolštatskog Štadteatra.

Fotografija

SEOBE U BUDIMPEŠTI

Predstava Knjaževsko-srpskog teatra otvara „Mesec srpske kulture”

septembar 2013. godine


Predstavom „Seobe” kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra u petak, 13. septembra biće otvorena ovogodišnja manifestacija „Mesec srpske kulture” u Mađarskoj. Otvaranjem smotre se predstavom „Seobe” pozorišta iz Kragujevca, po rečima Milana Đurića, direktora „Kulturnog dokumentacionog centra Srba u Mađarskoj” biće obeležene i dve značajne godišnjice. 200 godina od izvođenja prve srpske građanske predstave u Mađarskoj - „Kreštalice” Joakima Vujića koja je premijerno odigrana 24. avgusta u peštanskom pozorištu „Rondela” i 120 godina od rođenja velikog pisca Miloša Crnjanskog.
- Na ovaj način, odajemo počast i sećamo se naših velikana, kaže Đurić.
Predstava „Seobe” koju je po romanu Miloša Crnjanskog režirao nemački reditelj Pjer Valter Polic imala je svoju premijeru u kragujevačkom Teatru 14. maja 2007. godine a 13. septembra u Budimpešti biće izvedena u Nacionalnom plesnom teatru.
Smotra „Mesec srpske kulture” u Mađarskoj koja pokriva sve segmente srpske kulture, tradicije i stvaralaštva: dramsko, književno, filmsko, muzičko, likovno, folklorno... održava se po četvrti put i traje od 13. septembra do 14. oktobra i sem Budimpešte njeni programi se održavaju i u svim drugim mađarskim gradovima u kojima žive predstavnici srpske zajednice.
Sem izvođenja kragujevačkih „Seoba”, tokom ove manifestacije biće održano i književno veče pod nazivom „Peštanski omnibus” na kojem učestvuju srpski pisci iz matice ali i oni koji žive i rade u dijaspori poput: Mađarske, Nemačke, Italije, Rumunije, Francuske..., filmski program sa premijernim prikazivanjem ostvarenja Ljubiše Samardžića „Miris kiše na Balkanu”, niz koncerata, likovnih izložbi, nastupa folklornih ansambala...
- Cilj organizovanja „Meseca srpske kulture” u Mađarskoj je da preko umetničkog stvaralaštva i negovanja duhovne tradicije ojačamo saradnju dve države, naše matične - Srbije i Mađarske u kojoj živimo, ističe Milan Đurić iz „Kulturnog dokumentacionog centra”, dodajući da ova smotra takođe povezuje i institucije i ustanove u obe zemlje koje se bave sličnim programskim delatnostima u oblasti kulture pa će tako u okviru ovogodišnjeg „Meseca srpske kulture” biti organizovana izložba postavke naivne umetnosti iz muzeja u Jagodini, baš u muzeju u Kečkemetu koji neguje tu vrstu likovnog stvaralaštva u Mađarskoj.
Početak predstave „Seobe” kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra koja će u petak, 13. septembra biti izvedena u budimpeštanskom Nacionalnom plesnom teatru je u 19 sati.
Organizovanje manifestacije „Mesec srpske kulture” u Mađarskoj kao i gostovanje predstave „Seobe” pozorišta iz Kragujevca pomoglo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Fotografija Fotografija

ŽIVETI SA DRUGIMA ILI NOVA HUMANOST

Predstavljen repertoar međunarodnog pozorišnog festivala - 8. JoakimInterFest

septembar 2013. godine


U četvrtak, 5. septembra u Knjaževsko-srpskom teatru iz Kragujevca najavljen je repertoar 8. JoakimInterFesta - međunarodnog pozorišnog festivala koji se u kragujevačkom pozorištu, tradicionalno održava od 7. do 15. oktobra.
Jednu od najznačajnijih pozorišnih smotri u regionu, koja se ove godine odvija pod sloganom: „ŽIVETI SA DRUGIMA ILI NOVA HUMANOST” na pres konferenciji najavili su i predstavili: mr Vojo Lučić, direktor Teatra, umetnički direktor kragujevačkog pozorišta Nebojša Bradić i selektor festivala Goran Cvetković, pozorišni kritičar.
Na ovogodišnjem JoakimInterFestu u takmičarskom delu festivala biće izvedeno osam predstava iz šireg regiona kao i iz Nemačke.
U repertoarskom programu festivala učestvovaće komadi:
07. oktobar
POREKLO SVETA - Stadthteather Ingolštat, Nemačka
08. oktobar
LET IZNAD KOSOVSKOG POZORIŠTA - produkcija Quendra multimedia, Priština
09. oktobar
SAM DJAVO-PASS-PORT/ SZEGEDIN - Kostolanji Deze Szihnhaz, Subotica
10 .oktobar
KUHINJA- Narodno pozorište Republike Srpske, Banja Luka
11. oktobar
SKRIVENE STREPNJE - Šabačko pozorište, Šabac
12. oktobar
GREBANJE ILI KAKO SE UBILA MOJA BAKA, Bosansko narodno pozorište, Zenica, BiH
13. oktobar
IZBRISANI - 25.687- Prešernovo gledališče, Kranj, Slovenija
14. oktobar
ELIJAHOVA STOLICA - Jugoslovensko dramsko pozorište, Beograd
15. oktobar
Predstava u čast nagrađenih „MARA/ SADE” Petra Vajsa u izvođenju studenata skopskog Fakulteta dramskih umetnosti klase profesora i reditelja Vladimira Milčina.
Direktor Knjaževsko-srpskog teatra mr Vojo Lučić najavio je i prateći program manifestacije: izložbu fotografija u Galeriji „Joakim” pod nazivom „Živeti sa drugima” i debatu „Kultura i EU integracije”.
- JoakimInterFest već osmu godinu godinu vrši svoju pozorišnu misiju kao jedna od najznačajnijih teatarskih manifestacija u regionu podržan od svojih dobrih domaćina - kragujevačkog pozorišta i Skupštine grada Kragujevca. On je bitan jer u svojoj teatarskoj mreži objedinjuje, kao ove godine čak šest država, od Slovenije do Makedonije sa predstavom iz nemačkog grada Ingolštata, i ima kapacitete koje treba ne samo održavati već i razvijati, izjavio je Bradić, dodavši da je sam InterFest veliki podsticaj za međunarodnu saradnju kao i da će njegov repertoar i prateći programi privući publiku i pažnju medija.
- Ove godine na 8. JoakimInterFestu imaćemo prilike da gledamo dobro i zanimljivo pozorište a sam Kragujevac od 7. do 15. oktobra biće bukvalno grad pozorišta čime će ova međunarodna smotra ispuniti svoju teatarsku misiju, zaključio je on.
Da je ove godine na repertoaru InterFesta „dobro, sveže, autentično, iskreno i inspirativno pozorište” istakao je i selektor smotre Goran Cvetković koji je već drugu godinu za redom „zadužen” za repertoar festivala.
- Sezona za nama u čitavom regionu bila je siromašna po pitanju premijera i novih pozorišnih produkcija ali je to malo, bilo zaista kvalitetno. I ove godine rukovodio sam se istim kriterijumom, a on je - da izabrane predstave komuniciraju sa publikom, da festivalska publika uživa u pravom pozorištu, da trijumfuje ono pozorište koje ima svoju misiju, moć „da promeni svet” i društvenu odgovornost, kako je bilo od antičkih vremena do danas, naglasio je Cvetković, obrazloživši i slogan pod kojim se odvija ovogodišnji festival „ŽIVETI SA DRUGIMA ILI NOVA HUMANOST”, kao neophodnu potrebu da se kod nas i u okruženju razume i shvati „onaj koji ne razmišlja kao ja”.
On se kao selektor zahvalio upravi kragujevačkog Teatra kao i lokalnoj samoupravi koji su podržali njegovu beskompromisnu selektorsku koncepciju, pre svega finansijski, za razliku od republičkog Ministarstva kulture koje se rukovodilo elitističkim i „šta mi se sviđa ili ne” razlozima.
U žiriju 8. JoakimInterFesta nalaze se poznati reditelji iz Makedonije, Srbije i Mađarske: Vladimir Milčin, Goran Marković i Laslo Keseg.

Obrazloženje selekcije 8. JiakimInterFesta

POČETAK SA VELIKIM JOAKIMOVIM JUBILEJOM

Otvorena nova pozorišna sezona 2013/14

avgust 2013. godine


Nova pozorišna sezona u Knjaževsko-srpskom teatru svečano je otvorena u subotu, 24. avgusta obeležavanjem jubileja, 200 godina od izvođenja prve profesionalne pozorišne predstave Joakima Vujića „Kreštalice”, njegove posrbe teksta „Papagaj” tadašnjeg najpopularnijeg evropskog dramaturga Augusta fon Kocebua, koja je tačno pre dva veka odigrana u peštanskom pozorištu „Rondela”.
Početak sezone i veče posvećeno Joakimovom jubileju obeleženo je otvaranjem prigodne izložbe u Galeriji „Joakim” kragujevačkog pozorišta pod nazivom „Joakim Vujić na sceni Knjaževsko-srpskog teatra” na kojoj su izložene fotografije iz Vujićevih predstava koje su igrane u našoj kući.
Direktor Teatra i domaćin proslave mr Vojo Lučić obratio se okupljenim Kragujevčanima i brojnim gostima i novinarima:
- Poštovani gospodine ministre, poštovani predsedniče Skupštine grada, poštovani ljubitelji teatra, dobrodošli na svečanost povodom otvaranja nove pozorišne sezone Knjaževsko-srpskog teatra. Mi smo malo poranili sa ovom pozorišnom sezonom, a za to imamo i zaista lep povod, jer kragujevački Teatar danas obeležava 200 godina od izvođenja prve profesionalne pozorišne predstave na srpskom jeziku „Kreštalice” Joakima Vujića. Sasvim je prirodno da Knjaževsko-srpski teatar obeležava ovaj jubilej, budući da je Joakim Vujić osnivač našeg pozorišta, naglasio je Lučić i najavio izložbu istakavši da je na njoj po prvi put dostupan široj javnosti i Vujićev testament, a koju je otvorio, kako je Lučić istakao, inicijator ovog događaja Nebojša Bradić, umetnički direktor kragujevačkog pozorišta.
- U ovom trenutku odvija se paralelno još jedan događaj u vezi sa obeležavanjem 200 godina od izvođenja prve predstave Joakima Vujića na srpskom jeziku. U Budimpešti, naše kolege Milan Rus, sa svojim glumcima organizuje javno čitanje drame Radoslava Zlatana Dorića „Čudo u Rondeli” o Joakimovom izvođenju „Kreštalice” i na taj način i oni odaju priznanje i poštu našem velikom Joakimu Vujiću, rekao je Bradić, prigodno citiravši stihove Laze Kostića sa pomena glumice iz njegovog doba: „I mi smo se sakupili sad, u pozorištu gluma sunčanog, da jednu glavu pomenemo sen”.
- I mi ćemo ovom prilikom pomenuti sen Joakima Vujića, poklonićemo joj se i zahvaliti za misiju koju je on činio u vremenu koje je daleko iza nas a koje je bilo izuzetno teško i veoma zahtevno, a on je ipak u profesiju kakva je pozorište uspeo da uvede srpski jezik. Od tada, pa do danas, brojni glumci, reditelji, pisci, ostali pozorišni radnici i publika imaju tu privilegiju i zadovoljstvo da učestvuju u tom „Čudu pozorišta” kako ga je Dorić u svom komadu „Čudo u Rondeli” nazvao posvećujući svoj tekst upravo ovom jubileju, zaključio je on otvarajući izložbu.
Nadahnutu besedu o stvaralaštvu Joakima Vujića, na Velikoj sceni Teatra koja i nosi Vujićevo ime kazivao je predsednik Skupštine grada Saša Milenić, pesnik i kniževnik:
- Joakim Vujić je mit moderne Srbije o mogućnosti emancipacije. Tezu, koja se često može čuti, da je književni rad Joakima Vujića neodvojiv od njegovog života i njegove biografije treba preokrenuti. To je mit o Srbiji na Zapadu. Jer duh kulturne revolucije koji je već harao svetom od prethodnog veka, i uveliko počeo da budi Evropu, uz politički i ekonomski moment je zapravo duh - srpske građanske revolucije, Prvog i Drugog ustanka, baš ono što Njegoš kaže: „Iz mrtvijeh Srba dozvat”. To je dokaz da Srbija nije kao neko davno srednjovekovno sećanje, baš kao zombi stupila na evropsku scenu, već da je to „buđenje Srbije” ozbiljno podržano evropskim intelektom Srba iz preka, od Dositeja, Davidovića, Sterije, pa i našeg Joakima. Oni zajedno sa Karađorđem, Milošem i ovdašnjim naoružanim ustanicima i političkim elementom glume čine jezgro srpske građanske revolucije i šumadijsko-vojvođanske inspiracije moderne Srbije.
Ali predrasude sa kojima se moralo sukobiti u prestonom Kragujevcu Joakimovo delo čine njegov poduhvat, kako je on sam govorio „činjenja teatra” u tek „probuđenoj Srbiji” još težim i značajnijim.
To je čitav jedan svet istresen iz putničke vreće Joakima Vujića, pun građanskih kćeri koje vezu i čitaju knjige, barona sa cilindrima, gazdi sa skitničkim boščama, svet onih koji su putovali Zemljom, pa „čak i u Afriki bili”, i čitavo jedno pleme „divljih negra” koje je uz zvuke tam-tama igralo u Kragujevcu... Svo to šarenilo Joakimovo je pokušaj začaravanja i udivljenja jedne, ne baš naročito pripitomljene publike, koja je poprilično skrivala uz ogromne teškoće svoju iskrenu nameru emancipacije. Sva ta barokna kultura ponašanja, preterivanja, persiflaže, Joakima Vujića je svedočanstvo tegobe i on ostaje kao otvoreni mit do dana današnjeg. I mi dan danas biramo između folklornog mita održanja, koji je prezriv prema promenama i Joakimovog modernog mita - emancipacije i napredovanja.
Joakime da li je vredelo? Ogovaramo na to pitanje svakim stilskim i etičkim izborom svoje svakodnevice a ne samo političkim stavovima i kulturnim koncepcijama, završio je efektno Milenić svoje nadahnuto kazivanje.
Velikom i značajnom jubileju 200 godine od prve profesionalne pozorišne predstave na srpskom jeziku prisustvova je i ministar kulture i informisanja Bratislav Petković koji se takođe sa scene kragujevačkog Teatra obratio okupljenima:
- Čak i nacije koje imaju mnogo veću pozorišnu tradiciju i neuporedivo više dramskih pisaca i dela sigurno bi se ponosile ovako velikim i značajnim jubilejom. Takođe i naš odnos prema svemu tome bi morao da bude bolji. Proslava ovog jubileja, morala je da bude na nacionalnom nivou, ali, eto Kragujevac, kao pozorišni centar u kojem je Joakim nastavio svoju teatarsku delatnost i izveo svoju prvi predstavu u Srbiji na lep način se odužio Joakimu Vujiću, naglasio je ministar Petković, podsetiti na žalost da je: „čak i Vujićev grob koji je bio na starom groblju na Tašmajdanu gde je on sahranjen 1847. godine prekopan u 19. veku prilikom prenosa na Novo groblje i mi danas i ne znamo gde počivaju kosti ’Oca srpskog pozorišta’, upozorio je on na nebrigu o pioniru našeg teatra i na nemaran odnos u Srbiji prema kulturnoj i duhovnoj baštini.
Po njemu izvođenje Vujićeve „Kreštalice” posrbe drame „Papagaj” tada veoma popularnog pisca Augusta fon Kocebua, koja je izvedena baš na današnji dan u peštanskom pozorištu „Rondela” u sredini u kojoj srpski jezik nije bio zvaničan jezik veliki je dokaz Vujićevog stvaralačkog i pregalačkog čina:
- Samo dva dana ranije, 22. avgusta Joakim Vujić je od cara Franje Prvog dobio orden za kulturne i duhovne zasluge a u Srbiji mu je i grob zaboravljen. U tome je značaj jubileja koji obeležava kragujevački Teatar još veći jer govori o njegovoj upornosti i stremljenjima pionira srpskog teatra da srpski jezik bude jezik na kojem će se igrati pozorišne predstave i to je i danas putokaz za sve nas. Vujićeva „Kreštalica”, kao i ostale njegove predstave izvođene do dolaska u Srbiju na nemačkom i mađarskom govornom području, često su bili jedini sekularni kulturni i duhovni sadržaj koji su naši sunarodnici na toj teritoriji imali prilike da uopšte vide, istakao je on, dodavši da je ovo značajan datum u godini u kojoj Ministarstvo kulture i Vlada Srbije obeležavaju još nekoliko velikih jubileja poput: 900 godina od rođenja Stefana Nemanje - Simeona Mirotočivog, 200 godina od rođenja Njegoša i 120 godina od rođenja Miloša Crnjanskog...
U prethodnom obraćanju novinarima ministar Petković je obećao i veću finansijsku i materijalnu podršku međunarodnom pozorišnom festivalu JoakimInterFestu, od onih sredstava koje Komisija njegovog ministarstva koja je po njegovim rečima, nezavisno radila, dodela ovoj značajnoj regionalnoj kulturnoj manifestaciji u prvoj preraspodeli sredstava.
U okviru obeležavanja jubileja „Dva veka Joakima” sem otvaranja izložbe fotografija, muzički trio iz Kragujevca Udruženje „Art - Kvart” izveo je mini koncert, glumci kragujevačkog pozorišta izveli su songove iz predstave Radoslava Zlatana Dorića „Čudo po Joakimu” koju je režirao Slavenko Saletović a u čast 200. godišnjice od izvođenja prve predstave na srpskom jeziku odigrana je i jedna od najznačajnijih predstava na repertoaru kragujevačkog Teatra u proteklih nekoliko sezona „Noć u kafani Titanik” koju je po motivima pripovedaka Ive Andrića čiju dramatizaciju i režiju potpisuje Nebojša Bradić.

Fotografija Fotografija Fotografija
Fotografija Fotografija

OTVARANJE POZORIŠNE SEZONE

ZNAČAJNI JUBILEJI, GOSTOVANJE U BUDIMPEŠTI I JOAKIMINTERFEST

avgust 2013. godine


Povodom otvaranja nove pozorišne sezone u Knjaževsko-srpskom teatru održana je konferencija za štampu. Na konferenciji su se novinarima obratili direktor Teatra mr Vojo Lučić, umetnički direktor naše kuće Nebojša Bradić, reditelj a moderator razgovora bila je glumica Marina Perić Stojanović. Direktor Lučić, napomenuvši da ove godine sezona počinje nešto ranije, 24. avgusta naglasio je da će ona u celosti biti posvećena velikim jubilejima.
- Prvi od njih 200 godina od izvođenja prve predstave na srpskom jeziku, „Kreštalice” Joakima Vujića biće svečano obeležen u subotu, 24. avgusta. Toga dana, ispred zgrade Teatra biće izveden koncert, sonogovi iz predstave „Čudo po Joakimu” a Kragujevčanima i njihovim gostima obratiće se i Saša Milenić, predsednik Skupštine grada i Bratislav Petković, ministar kulture i informisanja Republike Srbije, koji je potvrdio svoj dolazak, najavio je Lučić.
Po obraćanju Milenića i ministra Petkovića u Galeriji Joakim, biće otvorena izložba pod nazivom „Joakim Vujić na sceni Knjaževsko-srpskog teatra” sa fotografijama iz predstava: „Šnajderskog kalfe”, „Nabrežnoje pravo”, „Ljubovne zavisti čerez jedne cipele”, „Kreštalice”, „Fernada i Jarike”, „La Pejruza”... a direktor Lučić je istakao da će kao jedan od izložbenih eksponata po prvi put široj javnosti biti predstavljen i testament Joakima Vujića.
Predstavljen je i logo jubileja 200 godina od izvođenja prve predstave na srpskom jeziku koji je poklon Teatri i gradu Kragujevcu od autora Gorana Dimića, poznatog kragujevačkog likovnog umetnika koji već dvadeset godina živi i radi u Budimpešti.
U čast jubileja dva veka Joakima biće izvedena i predstava „Noć u kafani Titanik” čiju režiju i dramatizaciju potpisuje Nebojša Bradić.
Sam Bradić istakao je značaj ovog jubileja koji će jedino obeležiti kragujevačko pozorište, bez pomoći ministarstva ali skladu sa svojim mogućnostima, radni i svečano i ne štedeći svoju kreativnost i entuzijazam.
- Izvođenjem „Kreštalice” njegove posrbe dela „Papagaj” najpoznatijeg, najpopularnijeg i najkomercijalnijeg tadašnjeg evropskog dramaturga Augusta fon Kocebua, Vujić je učinio granični momenat, izvodeći prvu, pravu pozorišnu predstavu sa profesionalnim glumcima, učinivši je javnim činom, i ta dinamika se do danas nikada više nije prekinula. Pozorišno „seme se zapatilo” i kasnije su ga Joakim ali i brojni njego učenici širili čitavom Srbijom, naglasio je on, dodavši da će sem ovog značajnog jubileja kragujevačko pozorište svojim repertoarom u narednoj sezoni obeležiti i još dve velike godišnjice: 150 godina od rođenja našeg najpoznatijeg pozorišnog pisca i vek od početka Velikog rata.
Direktor Vojo Lučić obavestio je novinare i da će ansambl kragujevačkog pozorišta 13. septembra sa predstavom „Seobe” po delu Miloša Crnjaskog a koju je režirao Pjer Valter Polic otvoriti „Dane srpske kulture u Budimpešti”.
Takođe, najavio je i 8. JoakimInterFest koji će se ove godine odvijati pod sloganom „Život s drugima - Nova humanost” i koji će po njemu biti ne samo značajan umetnički i pozorišni čin već i veoma bitan događaj u sveri socijalne inkluzije.
- Prva predstava u zvaničnom, takmičarskom delu InterFesta biće predstava iz nemačkog grada Ingolštata „Poreklo sveta”, rekao je Lučić.
Nebojša Bradić je najavio i početak rada na novoj predstavi, koja za temu baš i ima život sa drugima i toleranciju. Reč je o dramatizaciji poznatog romana američke književnice Harper Li „Ubiti pticu rugalicu” a čija će premijera biti početkom oktobra.
- Iako je radnja romana smeštena u tridesete godine prošlog veka i dešava se u Alabami, sa istim stvarima, netrpeljivošću i sukobima manjinskih i većinskih zajednica suočavamo si i mi, danas i ovde, kao što se nedavno sličan događaj desio i u Subotici, istakao je Bradić. Velikom, ansambl predstavom, prvom premijerom u ovoj sezoni, za koju je jedan deo sredstava u vidu granta dala i Američka ambasada u Beogradu, biće, van takmičarske konkurencije otvoren ovogodišnji 8. JoakimInterFest 7. oktobra.

Fotografija

OBELEŽAVANJE 200 GODINA POZORIŠNE PREDSTAVE NA SRPSKOM JEZIKU

200 godina Joakima Vujića

avgust 2013. godine


Kragujevački Knjaževsko-srpski teatar svečano će otvoriti novu pozorišnu sezonu 24. avgusta proslavom jubileja 200 godina od izvođenja prve pozorišne predstave na srpskom jeziku. Tačno toga dana, pre dva veka u peštanskom pozorištu „Rondela” izvedena je predstava Joakima Vujića „Kreštalica” – posrba drame „Papagaj”, tada najpopularnijeg dramskog pisca Augusta Kocebua.

SATNICA I PROGRAM OBELEŽAVANJA JUBILEJA 200 GODINA POZORIŠNE PREDSTAVE NA SRPSKOM JEZIKU

20 sati 
(na platou ispred Knjaževsko-srpskog teatra)

Koncert muzičkog trija Udruženje „Art kvart” iz Kragujevca koji će izvoditi numere poznate filmske muzike

Izvođenje songova iz predstave „Čudo po Joakimu”

- Beseda u čast Joakima Vujića - kazuje predsednik Skupštine grada Kragujevca Saša Milenić

- Obraćanje ministra kulture i informisanja Republike Srbije Bratislava Petkovića 

20 sati i 30 minuta
(u pozorišnoj galeriji  „Joakim”)

Otvaranje izložbe „Joakim Vujić na sceni Knjaževsko-srpskog teatra”

21 sat
(Scena Joakim Vujić)

U čast jubileja Joakima Vujića biće izvedena predstava „Noć u kafani Titanik”, dramatizacija i režija Nebojše Bradića

Fotografija Nebojša Bradić o Joakimovom jubileju

DVA VEKA JOAKIMA

KST Kragujevac

jul 2013. godine


Nova pozorišna sezona u kragujevačkom Knjaževsko-srpskom teatru počeće ranije nego uobičajeno, već krajem avgusta. Razlog je obeležavanje velikog i značajnog jubileja, 200. godišnjice od kada je 24. avgusta u peštanskom pozorištu „Rundela” izvedena prva predstava Joakima Vujića na srpskom jeziku „Kreštalica”.
Kragujevac kao prestonica moderne Srbije i kolevka pozorišta na njenom tlu, kao i Teatar koji je godinama nosio ime Joakima Vujića (i danas se Velika scena kragujevačkog pozorišta zove po „ocu srpskog teatra”) obeležiće svečano dva veka od prvog izvođenja Joakimove „Kreštalice” u subotu 24. avgusta. Toga dana u pozorišnoj galeriji „Joakim” biće otvorena izložba fotografija pod nazivom „Joakim na sceni Knjaževsko-srpskog teatra” sa izborom slika iz predstava rađenih po Vujićevim tekstovima u kragujevačkom pozorištu, koncertom gudača i besedom o Vujićevom stvaralaštvu, igranjem fragmenata iz predstave „Čudo po Joakimu” rađenoj po delu Radoslava Dorića... Grafičko rešenja znaka jubileja izradiće Goran Dimić, poznati kragujevački likovni umetnik koji već godinama živi i radi u Budmipešti.
U čast Joakima Vujića i njegovog jubileja od dva veka na Velikoj sceni Teatra biće izvedena predstava „Noć u kafani Titanik” po delu Ive Andrića u dramatizaciji i režiji Nebojše Bradića, koja će dan ranije, u petak, 23. avgusta gostovati u Aranđelovcu na smotri „Mermer i zvuci”.
Na početku sezone kragujevački Knjaževsko-srpski teatar najavljuje i svoj konkurs za tekst savremene drame „Kragujevac u pamćenju i izvan pamćenja” i drugim važnim jubilejima, među kojima su i godišnjica rođenja Branislava Nušića i vek od početka Velikog rata.

Fotografija Fotografija

NAGRADA PUBLIKE VIDOSAVLJEVIĆU NA PESPANSKOM JEZERU

Uspeh monodrame kragujevačkog Teatra u Makedoniji

jul 2013. godine


Glumac kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra Ivan Vidosvljević dobio je nagradu publike na ovogodišnjem, 11. međunarodnom pozorišnom fetivalu „Glumac Evrope” koji je od 6. 11. jula održan na Prespanskom jezeru u Makedoniji.
Vidosavljević je na ovoj prestižnoj regionalnoj i evropskoj smotri nastupio sa monodramom „Dnevnik jednog ludaka” koju je po pripovetci N. V. Gogolja režirao njegov kolega Dušan Stanikić.
Na ovogodišnjoj pozorišnoj internacionalnoj smotri koju je 2003. godine pokrenuo poznati francuski glumac Žak Lekerijer sa ciljem „brisanja umetničkih granica” nastupili su glumci i ansambli iz Švedske, Slovenije, makedonije, Bugarske, Grčke, Albanije i Turske, a Vidosavljević je sa svojom monodramom bio jednini predstavnik Srbije.
U žiriji festivala bili su poznati glumac Meto Jovanovski (predsednik) i pozorišni reditelji Sulejman Rušiti i Martin Kočovski.
Laskavu titulu „Glumac Evrope” na ovogodišnjem festivalu u Prespi poneo je bugarski glumac iz Vraca Anastas Pop Dimitrov, stari znanac kragujevačke publike, za ulogu u Joneskovom komadu „Stolice” (produkcija Malog dramskog teatra iz Bitolja) sa kojim je nastupio pre dve godine na 6. kragujevačkom JoakimInterFestu.
Za najbolju predstavu prespanskog festivala monodrame i malih i kamernih scena proglašena je grčka monodrama „Čovek koji je...” u izvođenju glumice Krise Joanidou koju je režirao Pavlos Danelatos.
Inače monodrama „Dnevnik jednog ludaka” kragujevačkog glumca Ivana Vidosavljevića od svoje premijere, krajem decembra 2006. godine, do sada je nagrađivana na svim međunarodnim festivalima i internacionalnim pozorišnim smotrama na kojima se pojavila, Vidosaljević je za njeno izvođenje nagrađivan: sa dve nagrade - za najboljeg glumca i nagradom „Štefan Jordake” na festivalu u rumunskom gradu Bakauu, nagradom za najbolju mušku ulogu na festivalu NETE (Nove evropske pozorišne akcije) u bugarskom gradu Vrace, i nagradom za najboljeg glumca na smotri „Albamono” u albanskom mestu Korča. Sada je osvojio i nagradu publike na Prespanskom jezeru.

Fotografija

NAJVEĆI USPEH POVRATAK PUBLIKE

Osvrt na postignute rezultate u pozorišnoj sezoni za nama

jun 2013. godine


Povodom zvaničnog zatvaranja ovogodišnje pozorišne sezone, u petak, 21. juna, na Sceni „Ljuba Tadić” (Mala scena) Knjaževsko-srpskog teatra održana je konferencija za novinare kojoj su prisustvovali direktor pozorišta mr Vojo Lučić i glumci ansambla KST-a Miloš Krstović, Nikola Milojević i Čedomir Štajn.
Direktor Teatra Lučić podsetio je novinare da su članovi ansambla KST-a u pozorišnoj sezoni 2012/13 izveli četiri premijere: „Do gole gože”, „Moje bivše, moji bivši”, „Hladnjaču za sladoled” i „Čovek, zver i vrlina”.
Na svojim matičnim scenama Velikoj i Maloj članovi ansambla kragujevačkog pozorišta izveli su 99 predstava od kojih su najigranije bile ovosezonske premijere: „Do gole kože” (20), „Moje bivše, moji bivši” (12), „Hladnjača za sladoled” (9), kao i predstave iz ranijih sezona „Noć u kafani Titanik”, „Jedan čovek, dvojica gazda”, „Gospođa ministarka” i predstava za decu „Gusari”...
Predstave kragujevačkog Teatra gostovale su u toku ove sezone 20 puta na festivalima ili scenama sa kojima naša kuća ima ugovorenu umetničku razmenu i saradnju.
Predstava Nebojše Bradića „Jedan čovek, dvojica gazda” rađena po tekstu engleskog pisca Ričarda Bina gostovala je sedam puta i to u Beogradu (BDP) i Kraljevu, kao i na festivalima i međunarodnim pozorišnim smotrama u Šapcu, Tuzli, Zenici, Virovitici i Susretima „Joakim Vujić” u Lazarevcu.
Predstava „Noć u kafani Titanik” reditelja Nebojše Bradića rađena po motivima pripovedaka Iva Andrića gostovala je pet puta: u Banja Luci i Prijedoru, kao i na festivalima u Aleksincu, Velikoj Plani i Rakovici.
Prestava „Do gole kože” koju je po tekstu pisaca Stefana Sinklera i Antonija Mekartnija režirao Pjer Valter Polic učestvovala je na tri festivala komedije: aranđelovačkom „Svetlost i afirmacija” i Danima komedije u Jagodini i Bjeljini.
Predstava Miloša Janošeka „Gusari” koju je režirao Jano Čanji gostovala je na dva festivala: „Kruška” - božićnom pozorišnom festivalu predstava za decu i na Susretima „Joakim Vujić” u Lazarevcu (prateći program)
Predstava „Moje bivše, moji bivši” koju je po tekstu britanskog autora D. C. Džeksona režirala Slađana Kilibarda gostovala je u Zvorniku na Komedija Festu
Najdugovečnija predstava Knjaževsko-srpskog teatra „Bajka o mrtvoj carevoj kćeri” koju je po tekstu Nikolaja Koljade režirao Boško Dimitrijević a koja je u ovoj sezoni doživela svoje jubilarno 100. izvođenje gostovala je u pozorištu u Sremskoj Mitrovici
Kao i svake godine od 7. do 15. oktobra u Knjaževsko-srpskom teatru održan je i međunarodni pozorišni festival - 7. JoakimInterFest na kojem je odigrano 11 predstava koje su izveli pozorišni ansambli iz: Makedonije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Italije, Republike Srpske i Srbije
Tradicionalno, i ove sezone u kragujevačkom pozorištu u čast Dana teatra - Sretenja organizovana je manifestacija „Joakimovi dani” na kojoj su sem domaćina KST-a, učestvovala pozorišta iz Šapca, Vranja, Kraljeva i Užica
U okviru međunarodne razmene i saradnje u našem pozorištu gostovalo je kazalište iz Virovitice sa savremenim dramskim komadom „Kveč”
Na Velikoj i Maloj sceni Teatra održano je 60 programa poput: međunarodnog džez festivala, promocija knjiga, Svetosavske akademije, koncerata klasične muzike, pozorišnog festivala učenika gimnazija Srbije, inkluzivnog festivala „Note za sve”, baleta, gostujućih monodrama, seminara fotografije „Fotorama”, snimanja radio emisija...
- Predstave, glumci i umetnički saradnici Knjaževsko-srpskog teatra na festivalima osvojili su čak 14 nagrada i priznanja, što ovu sezonu čini jednom od najuspešnijih u novijoj istoriji Teatra, naglasio je Lučić.
Nagrade su predstave KST-a dobijale kao najbolje predstave u celini: „Do gole kože”, festival u Aranđelovcu, „Jedan čovek, dvojica gazda” - šabački festival, „Moje bivše, moji bivši” Komedija fest Zvornik, nagrađivani su režija Bradić i Kilibarda - „Titanik” Aleksinac, „Moje bivše” Zvornik, dramatizacija Bradić „Titanik” Aleksinac i scenografija Kilibarda Zvornik i čitav niz glumačkih priznanja poput: „Zoranovog brka” Miodragu Pejkoviću u Zaječaru, nagrade Vladanu Živkoviću za najboljeg glumca na bjeljinskim danima komedija, Isidore Rajković i Milića Jovanovića - Susreti „Joakim Vujić” Lazarevac i priznanja Isidori Rajković i Milošu Krstoviću na Komedija festu u Zvorniku.
Monografija Knjaževsko-srpskog teatra - „Rečnik profesije” pozorišnog i filmskog reditelja Bora Draškovića koju naša kuća svake godine objavljuje laureatima nagrade Statueta „Joakim Vujić” u ediciji „Joakimovi potomci” proglašena je za najbolje izdanje na smotri „Dani kragujevačke knjige 2012”.
- Ipak, smatram da je naš najveći uspeh u protekloj sezoni - povratak publike u Teatar, na radost svima nama jer pozorište i postoji zbog publike, zaključio je Lučić, dodavši da je uspeo da realizuje i onaj segment koji je posebno naglasio kada je prošle godine došao na čelo najstarije srpske pozorišne kuće, a to je animacija omladinske i studentske publike koja je ove sezone u velikom broju gledala predstave KST-a, zbog odabira tema koje su joj bliske i savremenih i modernih rediteljskih postupaka.
Glumci, donedavno „mlade snage” a, sada nosioci repertoara Krstović, Milojević i Nikolić naglasili su da iza svih ovih rezultata, nagrda i priznanja stoji veliki rad, napor i energija uložena od strane glumačkog ansambla.
- Ovo je za nas bila zaista uspešna sezona sa dobrom produkcijom, čiji je kvalitet u današnje vreme redak u Srbiji. Za glumce je najvažnije da igraju a mi smo pretekle sezone imali priliku da se ogledamo u različitim vrstama procesa rada i radimo sa rediteljima različitih godina, poetika, pristupa pozorištu... Zbog toga se kao glumac osećam veoma ispunjenim, naš Teatar je na „uzlaznoj putanji” a o kvalitetu tog rada i uloženom trudu najbolje svedoči i broj osvojenih nagrada i priznanja na pozorišnim festivalima u zemlji i regionu, istakao je glumac Miloš Krstović.
Njegov kolega Nikola Milojević složio se sa njim da je protekla sezona, što se repertoara tiče bila veoma raznovrsna i pružala je publici mogućnost da u Teatru pogledaju komade najrazličitijih umetničkih i rediteljskih poetika.
- Sezona za nama bila je uspešna a naredna sezona će biti još bolja, najavio je i „obećao” Milojević.
Glumac Čedomir Štajn istakao je da broj nagrada i priznanja osvojenih na festivalima nije iznenađenje ili je stigao „tek tako” i „iznebuha” već je rezultat angažovanja uprave i ansambla.
- Ja sam u pozorištu već više od 10 godina i nikada do sada ni jedna sezona u tom periodu ni približno nije donela našoj kući ovoliko priznanja, bio je iskren Štajn, dodavši da je toliko veliki broj učešća na festivalima i međunarodnim smotrama, kao i nagrada osvojenih na njima glumcima kragujevačkog Teatra ulio i dodatno samopouzdanje.
Direktor Lučić, na kraju je podsetio i na činjenicu, na žalost dobro poznatu svima, da su ovi uspesi ostvareni u trenutku kada je stanje u kulturi u Srbiji i čitavom regionu izuzetno teški ali nije se žalio ili „dremao na lovorikama” već je novinarima najavio veoma ambiciozan repertoarski plan koji će biti realizovan već početkom naredne sezone. Po Lučićevim rečima do kraja godine, u prvoj polovini naredne sezone kragujevački Teatar izvešće dve premijere od kojih je jedna zasigurno velika ansambl predstava.
- Nadamo se da ćemo i novim projektima opravdati visok nivo koji je postignut u sezoni koja za nama. Ponekad je lako dostići određeni kvalitet ali je mnogo teže - održati ga. Mi ćemo se u narednoj sezoni truditi da i to postignemo, obećao je Lučić na zvaničnom zatvaranju sezone 2012/13.
Po njemu - izazovi tek slede.

Fotografija Fotografija Fotografija

APLAUZI NA OTVORENOM

Kraj sezone u Knjaževsko-srpskom teatru

jun 2013. godine


Po tradiciji, zvaničan kraj sezone u kragujevačkom Teatru svečano je obeležen na trgu ispred zgrade pozorišta. Na otvorenom, u improvizovanoj scenografiji pred biletarnicom glumac Ivan Vidosavljević izveo je svoju monodramu „Dnevnik jednog ludaka” koju je po Gogoljevom literarnom predlošku režirao njegov kolega Dušan Stanikić. Višestruko nagrađivana monodrama na međunarodnim festivalima u Rumuniji, Bugarskoj i Albaniji, nije ostavila ravnodušnim ni kragujevačke gledaoce pa je sasvim zasluženo za svoje izvođenje Vidosavljević od strane gledalaca dobio aplauze na otvorenoj sceni.
Gromoglasni aplauzi Vidosavljeviću i Gogolju nisu označili kraj te večeri, već, naprotiv, tek početak druženja Kragujevčana sa svojim pozorišnicima. Usledio je koncert „KST benda” (Dragoslav Tanasković Trnda, Ivan Filipović Fića i Vladimir Lazarević Lune) sa gošćom poznatom vokalnom umetnicom Jasminom Numić Perom koji su se brojnim i dobro raspoloženim Kragujevčanima predstavili sjajnim izvođenjem pop, rok i džez standarda.
Lepo vreme, kvalitetno druženje i još bolje raspoloženje na završetku ovogodišnje pozorišne sezone potrajali su do kasno u noć.

Fotografija Fotografija
Fotografija Fotografija

DRUŽENJE SA GOGOLJEM I KONCERT ZA KRAJ SEZONE

KST Kragujevac

jun 2013. godine


Jednu od najuspešnijih sezona poslednjih godina ansambl kragujevačkog Teatra obeležiće u četvrtak, 20. juna ispred zgrade pozorišta.
Ovogodišnja sezona biće zvanično i svečano zatvorena izvođenjem višestruko nagrađivane monodrame rađene po Gogoljevom tekstu „Dnevnik jednog ludaka” u kojoj igra glumac Ivan Vidosavljević a potom će se održati koncert „KST benda i gostiju” na kojem će nastupiti muzičari i glumci iz ansambla kragujevačkog pozorišta.
Početak predstave „Dnevnik jednog ludaka” je u 21 a koncerta „KST benda i gostiju” u 22 sata i 30 minuta.
Dobrodošli.

MINISTARSTVO NE PREPOZNAJE PRAVE VREDNOSTI I KAPACITETE

Konferencija za štampu povodom 8. JoakimInterFesta

jun 2013. godine


U četvrtak, 13. juna na Sceni „Ljuba Tadić” (Mala scena) kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra održana je konferencija za štampu posvećena narednom, 8. međunarodnom pozorišnom festivalu JoakimInterFest koji će biti održan u standardnom terminu od 7. do 15. oktobra. Konferenciji su prisustvovali: direktor Teatra mr Vojo Lučić, umetnički direktor pozorišta, reditelj Nebojša Bradić i selektor festivala i pozorišni kritičar Goran Cvetković.
Organizatori JoakimInterFesta obavestili su novinare o neobjašnjivoj odluci Ministarstva kulture koja je ovu međunarodnu smotru rešila da sufinasira sa svega 200.000 dinara iako je za njenu organizaciju i održavanje neophodna znatno veća suma.
Prema rečima umetničkog direktora Teatra, reditelja Nebojše Bradića odluka Ministastva kulture da za JoakimInterFest dodeli samo 200.000 dinara nije ni obrazložena što dodatno vređa organizatore smotre.
- Ovo je ozbiljna i ugledna međunarodna manifestacija, dok su milionskim iznosima nagrađivane javnosti nepoznate, sezonske i estradne manifestacije. Organizovanje festivala košta oko pet miliona dinara, i ako poredimo da je sličan festival u Užicu dobio od Ministarstva četiri, jasno je da je reč o jednoj nebalansiranoj politici finansiranja, odnosno sufinansiranja određenih manifestacija. To sramotno finansiranje jedne kulturne manifestacije na neki način vređa njegove organizatore i učesnike, jer je reč o uglednoj smotri koja ima međunarodni značaj i kapacitet, istakao je Bradić.
Sa njim se slaže i selektor smotre Goran Cvetković, pozorišni kritičar čiji će odabir angažovanih predstava publika imati prilike da vidi na ovogodišnjem JoakimInterFestu pod sloganom „Živeti sa drugima - nova humanost”.
- Čovek može da gledajući takve predstave promeni svoje ponašanje, da zaista nauči da živi sa drugima i da shvati da mora da poštuje i uvažava drugoga i ne bude toliki egoista i gramziv nego da pusti i drugoga da malo dobije poneku „mrvicu” a ne kao naše Ministarstvo kulture - da daje samo sebi, ili nekima koje „bira” zato što ih „voli”. Jer, ako nešto daje, a drugom ne, bez ikakvog obrazloženja i nekakvog suvislog „sadržaja” i to bi mogla biti jedna predstava o tome kako ne treba raditi, smatra Cvetković.
Direktor Teatra mr Vojo Lučić naglasio je da će festival ipak, biti održan uz pomoć Skupštine garda i brojnih prijatelja i poštovalaca ove manifestacije.
- Organizaciju 8. JoakimInterFesta podržao je grad Kragujevac, sponzori i prijatelji Knjaževsko srpskog teatra koji prepoznaju značaj, jedne ovakve kulturne manifestacije, naglasio je Lučić, podsetivši predstavnike medija da je na njemu do sada izvedeno osamdesetak predstava, učestvovalo gotovo 600 glumaca, sedamdesetak reditelja i drugih kulturnih radnika. U okviru JoakimInterFesta održane su i mnogobrojne prateće manifestacije, izložbe, promocije knjiga i druga muzičko-scenska dešavanja i performansi, podsetio je Lučić.

Fotografija

KOMEDIJA MRAČNIH TONOVA

Premijera „Čovek, zver i vrlina”

maj 2013. godine


Četvrta premijera ove sezone u Knjaževsko-srpskom teatru izvedena je u četvrtak, 30. maja na Sceni „Joakim Vujić” (Velika scena) kragujevačkog pozorišta. Predstavu italijanskog nobelovca i jednog od najpoznatijih dramskih pisaca prve polovine 20. veka Luiđija Pirandela „Čovek, zver i vrlina” (aplogije u tri čina) režirao je Marko Misirača.
- Pirandelov komad „Čovek, zver i vrlina’, samo na prvi pogled blistava komedija sa vodviljskim situacijama i korenima u komediji del arte, zapravo otvara mnogo više pitanja i nudi mnogo više slojeva nego što se čini na prvi pogled. Nastao u osvit fašističkog pokreta u Italiji, 1919. godine, u isto vreme veoma duhovit i veoma ozbiljan komad, varira večno pitanje ovog autora – tragični imanentni sukob između „života koji se stalno kreće i forme koja ga zaustavlja i nepromenljivo određuje”, smatra reditelj Misirača.
U svojoj rediteljskoj eksplikaciji u programu predstave Misirača je još dodao i da: „Neka od mogućih žanrovskih definicija naše predstave bila bi tragična komedija ili komedija mračnih tonova. Tema predstave koju smo želeli da izmestimo u prvi plan je fenomen licemerja kao jednog od osnovnih načela čoveka ove civilizacije. Postavlja se pitanje: da li je uopšte moguće funkcionisati unutar društvenog poretka ovog vremena a ne biti licemer ili hipokrit? Laganje ili samozavaravanje sebe kao i laganje drugih postao je, reklo bi se, jedini način opstanka individue našeg doba. Ovo pitanje indirektno postavlja protagonista ovog komada, tragični i ’providni’ profesor Paolino do kraja komada ne uviđa koliko je i sam postao deo te malograđanske mašinerije. Pirandelo se smeje malograđaninu čas jetko, čas blagonaklono ali istovremeno shvata tragiku njegove situacije”, ističe reditelj predstave kragujevačkog Teatra.
U svojoj kritici predstave „Čovek, zver i vrlina” pozorišni kritičar Radio Beograda 2 Goran Cvetković objavio je, između ostalog sledeće:
„Vrlo zanimljiv repertoarski potez kragujevačkog pozorišta – stavljanje na repertoar ovog tako tipičnog dela Luiđija Pirandela – doneo je niz pitanja i pred reditelja i pred glumce i pred publiku. Pre svega, Pirandelo je vrlo neobičan autor, duboko vezan za teme i dileme prve trećine 20. veka, kada se preispitivala i suština ljudske egzistencije i kada su se uspostavljala mnoga nova merila i modeli mišljenja i ponašanja, ali – i kada se uspostavljalo novo POVERENJE u ljudsko dostojanstvo – intelektualno, moralno i duhovno. Što se tiče osobenosti pisanja Luiđija Pirandela – to je svakako autentično uspostavljanje neke višeslojne SUMNJE u postojanje jedne stvarnosti i provera postojanja višeslojne istovremenosti – života, morala, čoveka, događaja i stvarnosti. Boravak među senkama literarnih karaktera, ali i senkama ljudskih egzistencija – komedija koju stvara i tumači Pirandelo, slična je nekako, Čehovljevskoj KOMEDIJI ŽIVOTA, u kojoj se nesrećni i nesavršeni čovek batrga, da dokaže da postoji i da pokuša da se uspostavi, iznad aveti moralnih zabluda i ruina prošlosti, ali savremenosti. Istraživanje ISTINE, Pirandela dovodi samo do još dublje sumnje i dokaza da je istina izmišljena kategorija, kao neka KONVENCIJA, a da je život i ljudsko događanje u svetu i u intimi – podjednako, samo prerušavanje i premetanje iz jednog u drugi oblik, koji se zbog boljeg razumevanja naziva – ličnost, karakter, pojedinac...Možda je ponovo kucnuo čas – naročito u Evropi, ali – zašto ne – i u celom Civilizovanom Svetu, kako se to nekad bahato govorilo – da se PROVERI – jesmo li mi još uvek LJUDI i da li ima morala, istine, ljubavi, mišljenja, verovanja, stvarnosti...??? U tom smislu – ovaj gest stavljanja na repertoar ovog, tako reći programskog dela, Luiđija Pirandela, možda je i iskorak u novu filozofiju preispitivanja egzistencijalnih postulata stvarnosti. Igrati danas Pirandela, znači za nas na Balkanu i u Srbiji – posle toliko ratovanja i maskarada – moralnih prometanja i prevara kroz sejanje zabluda, posle uspostavljanja svih vrsta šizofrenih dogmi koje zamenjuju neke dotadašnje – posle dokazivanja da stvarnost, ne da ne postoji – nego da neće nikad ni postojati – ako se tako ne odluči na dotičnom, odgovornom mestu – koje zapravo nema nikakav legitimitet...dakle u Srbiji sadašnje izgubljenosti svih repera i putokaza, u Srbiji savremenog lutanja u maglama nesporazuma i nedorečenosti – igrati Pirandela, kažem – može biti dalekosežno i vidovito” naglasio je Cvetković.

Luiđi Pirandelo
ČOVEK, ZVER I VRLINA
apologija u tri čina

Režija: Marko Misirača

Prevod: Julijana Vučo
Scenografija: Milivoje Štulović
Kostim: Jelena Janjatović
Muzika: Dragoslav Tanasković

Lica i izvođači:
Providni gospodin Paolino, privatni profesor – Miloš Krstović
Kapetan Perela – Miodrag Pejković
Vrla gospođa Perela, njegova supruga – Isidora Rajković
Doktor Nino Pulejo
Gospodin Toto, apotekar, njegov brat – Milić Jovanović
Rozarija, guvernanta gospodina Paolina – Vladanka Pavlović
Điljo, učenik – Čedomir Štajn
Beli, učenik – Nenad Vulević
Nono, dečak od 11 godina, sin Perelinih – Nikola Pejković
Gracija, služavka u kući Perela – Slavica Radulović
Jedan mornar – Dušan Stanikić

Inspicijent: Nikola Stevović
Sufler: Rada Jovanović
Ton: Dobrica Andrić
Svetlo: Nikola Manić
Šminka: Aleksandra Jablanović
Fotografija: Igor Todorović

Rekvizita: Marija Vujičić, Nenad Miloradović
Majstor pozornice: Ljubiša Zirojević
Dekorateri: Dragan Milošević, Saša Đorđević, Vladan Milovanović, Stevica Jovanović
Stolarski radovi: Zoran Jokanović
Garderoberi: Dragica Ilić, Mirjana Todorović
Grafički dizajn: Milena Vučković

Fotografija Fotografija
Fotografija Fotografija Fotografija

ČAK ŠEST NAGRADA ZA PREDSTAVU MOJE BIVŠE, MOJI BIVŠI

Predstava kragujevačkog Teatra apsolutni pobednik zvorničkog festivala

maj 2013. godine


Predstava kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra „Moje bivše, moji bivši” apsolutni je pobednik 4. festivala komedije, Komedija fest 2013, koji je u maju održan od 22-26. maja u Zvorniku osvojivši čak šest nagrada od osam koje se dodeljuju na ovoj smotri.
Na Festivalu su učestvovala pozorišta iz Prištine, Tuzle, Šapca i Prijedora i Kragujevca.
Predstava kragujevačkog pozorišta rađena po tekstu britanskog autora D. C. Džeksona i u režiji Slađane Kilibarde proglašena je najboljom po odluci stručnog žirija u sastavu: Jelena Bogavac, rediteljka iz Beograda, Željko Milošević, dramaturg iz Trebinja i Violeta Savić, profesorka iz Zvornika).
Takođe je proglašena za najbolju po mišljenju publike sa prosečnom ocenom 4,96.
Slađana Kilibarda je osvojila nagrade za najbolju režiju i scenografiju.
Laureati glumačkih nagrada na „Komedija festu 2013” su glumci Isidora Rajković i Miloš Krstović.

Isidora Rajković i Miloš Krstović

MOJE BIVŠE, MOJI BIVŠI U ZVORNIKU

Tatar na „Komedija festu”

maj 2013. godine


Kragujevački Knjaževsko-srpski teatar učestvovaće u nedelju, 26. maja na 4. fsetivalu komedije u Zvorniku „Komedija festu” sa predstavom D. C. Džeksona „Moje bivše, moji bivši” koju je režirala Slađana Kilibarda.
Na ovogodišnjem „Komedija festu” koji se održava od 22. do 26. maja, sem kragujevačkog, učestvuju pozorišta iz Prištine (Narodno pozorište Priština i Narodno pozorište Beograd), Tuzle, Šapca i Prjedora, a tročalni žiru u sastavu: Jelena Bogavac, rediteljka iz Beograda, Željko Miloševi, dramaturg iz Trebinja i Violeta Savić, profesorka iz Zvornika odlučućivaće o nagradama – „Zlatni aplauz”, za najbolju predstavu, kao i za najbolje glumce i režiju.
U predstavi KST-a „Moje bivše, moji bivši” igraju kragujevački glumci Miloš Krstović, Isidora Rajković, Katarina Mitrović, Dušan Stanikić i gošća iz Beograda Nađa Maršićević.

Fotografija

NAGRAĐENE GLUMAČKE BRAVURE

Povodom nagrada na Susretima „Joakim Vujić”

maj 2013. godine


Povodom nagrada koje su dodeljene Knjaževsko-srpskom teatru za predstavu „Jedan čovek, dvojica gazda” na 49. Susretiam profesionalnih pozorišta Srbije ” u Lazarevcu, u kragujevačkom pozorištu je u utorak, 21. maja upriličena konferencija za štampu na kojoj su se novcinarima obratili lureati glumačkih priznanja Isidora Rajković i Milić Jovanović, kao i direktor teatra mr Vojo Lučić.
- Glumačke nagrade se polako vraćaju u Kragujevac i to je sjajno, otpočeo je susret sa novinarima direktor Lučić, ponovivši da je kragujevačka predstava „Jedan čovek, dvojica gazda” dobila zaista sjajne kritike i usmene za vreme okruglog stola Susreta i pismene, poput teksta S. Vukašinovića „Britanska komedija del arte na srpski način” koji je objavljen u listu „Danas” od 16. maja.
„ Tekst je rađen po uzoru na Goldonijevo delo iz 18. veka koje pripada pravcu komedije del arte. Ako imamo u vidu da je to adaptirano britanskom humoru koji srpskoj publici, ne da nije stran, već su generacije odrastale na kultnim britanskim humorističkim serijama, nisam sumnjao da će predstava postići uspeh. Tome doprinosi i činjenica da je i tekst kvalitetan, i da se ne bazira samo na površnoj farsi. U prilog tome ide i činjenica da je Majkl Bilington, jedan od najeminentnijih britanskih kritičara, nagradio predstavu sa pet zvezdica“, izjavio je Bradić.
Raditi na komediji nije nimalo lako. Već je poznato da je teže ljude nasmejati nego im predstaviti dramu ili tragediju. U komedijama kao što je ova, gde se prepliću i farsičnosti komedije del arte, mora se strogo voditi računa o balansu, uskladiti teatralnost, naročito govora tela, sa zahtevima moderne scene. A za svo to vreme i održavati pažnju publike. Glumci kragujevačkog pozorišta su u tome uspeli i publika im je svoju zahvalnost ukazala na pravi način – ovacijama”, napisao je u svom tekstu, između ostalog Vukašinović.
Direktor Lučić pročitao je i obrazloženje žirija Susreta „Joakim Vujić” koji su sačinjavali Snežana Trišić (predsednica) pozorišna rediteljka, Biljana Krstić, kostimograf i dramaturg Uglješa Šajtinac, za nagrade koje su dodeljene kragujevačkim glumcima: „Isidora Rajković za ulogu Doli – dosledno i hrabro sprovedenim komičnim, izoštrenim glumačkim sredstvima i stilom glumica je oživela i oneobičila ikonografski određene junake, epohe u kojoj je drama smeštena”.
- Osećam veliko zadovoljstvo zbog ove nagrade na Susretima, jer je, a ja sam ponosna na svoj rad u ovoj predstavi, ipak, zista nisam očekivala. Retko je da na ovakvim manifestacijama budu nagrađene epizodne uloge i zbog toga sam se sinoć na sceni u Lazarevcu zahvalila članovima žirija na iskazanoj hrabrosti. Zaista, ako želimo da nam umetnost napreduje treba imati smelosti da nagrađujemo bravure, izjavila je Isidora Rajković, dodavši da su Jovanovićeva i njena nagrada potvrda kvalitetnog rada i zahvalivši se pre svega svojoj pozorišnoj kući koja je imala hrabrosti da „uđe u jednu tako veliku i ozbiljnu produkciju” kao i reditelju predstave Nebojši Bradiću „koji ih je sve vreme rada na ’Gazdama’ sjajno i znalački vodio”.
Direktor Lučić naglasio je da su mu Lazarevčani rekli da je na Susretima kojim slučajem postojala nagrada publike – kragujevačke „gazde” bi je sigurno dobile i preneo okupljenima mišljenje predsednice žirija, rediteljke Snežane Trišić da je predstava mogla da konkuriše i za kolektivnu glumačku nagradu, koliko je igra kragujevačkog ansambla na „Joakimu” bila „moćna i upečatljiva”.
- Bolji ste od svih i vaša predstava nam se svima najviše dopala, bilo je najčešće mišljenje pozorišnika okupljenih na Susretima i objektivne lazarevačke publike.
I nagrađeni glumac Milić Jovanović, složio se savojom koeginicom Rajković da ove nagrade „nisu samo njihove” već su plod kolektivne glumačke ifre i predanosti.
„Milić Jovanović za ulogu Alfija – virtuozna bravura u maniru slepstik komedije, pogađa suštinu stila i žanra predstave i ostavlja nas bez daha”, stoji u obrazloženju žirija za Jovanovićevo glumačko priznanje.
- Baš zbog tog kolektivnog duha naše igre koja je plenila i bila do sada najbolje izvođenje „Gazdi” uz nastup u Virovitici, osećam se jako prijatno jer imam utisak da ona i nije samo moja već priznanje čitavom ansamblu predstave. Sjajan je bio osećaj, kada su nam sinoć na koktelu povodom dodele priznanja prilazili upravnici drugih pozorišnih kuća u Srbiji i iskreno nam čestitali rečima: „Stvarno ste jaki”, iskren je bio Milić Jovanović.
Inače glumcima KST-a Isidori Rajković i Miliću Jovanoviću ovo nisu prva glumačka priznanja na Susretima „Joakim Vujić”. Isiodora Rajković nagrađena je za ulogu Tine (u komadu „Kod večite slavine”) kao najbolja mlada glumica 2002. godine dok je Milić dobio nagradu za epizodnu ulogu Vojaka (predstava „1918”) na 26. Susretima održanim u Šapcu 1991. godine.
Direktor Teatra mr Vojo Lučić završavajuću konferenciju, podsetio je da kragujevačko pozorište u nedelju, 26. maja učestvuje na festivalu komedije „Zvornik fest” sa predstavom D. C. Džeksona „Moje bivše, moji bivši” koju je režirala Slađana Kilibarda. Očekuju se nova priznanja i nagrade.

Fotografija

NAGRAĐENI ISIDORA RAJKOVIĆ I MILIĆ JOVANOVIĆ

Glumačke nagrade kragujevačkom Teatru na Susretima „Joakim Vujić”

maj 2013. godine


Na upravo završenim 49. Susretima profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić” koji su održani u Lazarevcu akteri predstave kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra „Jedan čovek, dvojica gazda” – Isidora Rajković i Milić Jovanović nagrađeni su sa ravnopravnim glumačkim nagradama. Žiri koji je nagradio glumce kragujevačkog teatra za uloge Doli i Alfija u predstavi rađenoj po tekstu Ričarda Bina i u režiji Nebojše Bradića sačinjavali su Snežana Trišić (predsednica žirija) pozorišna rediteljka, Biljana Krstić kostimograf i dramaturg Uglješa Šajtinac.
Na ovogodišnjim Susretima „Joakim Vujić” učestvovalo je u takmičarskoj konkurenciji sedam predstava a za najbolju je proglašena „Mali Geza” Narodnog pozorišta iz Pirota čiji je reditelj Stevan Bodroža nagrađen za najbolju režiju.
Nagrade će laureatima biti uručene večeras, 20. maja na sceni „Plus” Teatra iz Lazarevca kada će nagrađenim u čast i van konkurencije biti odigrana predstava niškog pozorišta „Svet” koju je po tekstu Branislava Nušića režirala Milica Kralj.

Fotografija Fotografija

DEMISTIFIKACIJA POZORIŠNOG ČINA

Obeležena 10. Noć muzeja u Teatru

maj 2013. godine


U subotu, 18. maja u okviru 10. manifestacije Noć muzeja u Galeriji „Joakim” Knjaževsko-srpskog teatra otvorena je izložba scenografija iz predstava kragujevačkog pozorišta koje se trenutno na repertoaru naše kuće: „Noć u kafani Titanik”, „Lepotica Linejna” i „Jedan čovek, dvojica gazda”, a ova kako ju je nazvao predsednik Skupštine grada Saša Milenić (jedan od brojnih posetilaca postavke te noći) „demistifikacije pozorišnog čina” koja za cilj ima da gledaoci približi umetnički i stvaralački čin pozorišnika bila je „oplemenjena” i aktivnim učešćem kostimiranih statista koji su bili obučeni u kostime iz predstava.
Sve izložene scenografije rad su pozorišnog slikara Milivoja Štulovića, koji je selektirao i prateći segment postavke za Noć muzeja – izložbu fotografija „Sećanja I” u okviru koje su izložene fotografije iz predstava nastalih u drugoj polovini 20. veka u kragujevačkom Teatru.

Fotografija Fotografija

IZLOŽBA SCENOGRAFIJA U GALERIJI JOAKIM

KST Kragujevac – Noć muzeja 2013

18. maj 2013. godine


U okviru ovogodišnje manifestacije „Noć muzeja 2013” u Galeriji „Joakim” Knjaževsko-srpskog teatra u subotu, 18. maja biće otvorena izložba scenografija iz aktuelnih predstava kragujevačkog pozorišta: „Noć u kafani Titanik”, „Lepotica Linejna” i „Jedan čovek, dvojica gazda” a postavka dekora iz predstava biće obogaćena i učešćem kostimiranih statista koji će biti obučeni u kostime iz ove tri predstave.
Takođe, sastavni deo izložbene postavke za „Noć muzeja 2013” u kragujevačkom Teatru sačinjavaće i izložba fotografija „Sećanja I”, otvorena u Galeriji „Joakim” 7. maja, u okviru koje su izložene fotografije nastale u poslednjih pet decenija rada najstarijeg srpskog pozorišta. Odabir fotografija je napravio umetnički rukovodilac galerije slikar Milivoje Štulović.
U „Noći muzeja” 2013. godine, Kragujevac će se u subotu 18. maja, od 18 do dva sata posle ponoći predstaviti sa rekordnih 43 programa na 30 lokacija (pet više nego prošle godine, od kojih je šest novih) u okviru sedam prostornih celina: Kulturno istorijski kompleksi „Knežev Arsenal” – „Milošev Venac” – „Šumarice - Veliki Park”, Objekti kulturno-istorijske baštine, Gradske galerije, Univerzitetske galerije i prostori i Alternativni izložbeni prostori.
U okviru ove manifestacije u Kragujevcu se očekuje oko 15.000 posetilaca.
Otvaranje izložbe secenografija iz predstava kragujevačkog Teatra je u 19 sati i 30 minuta.

Fotografija Fotografija

IZLOŽBA FOTOGRAFIJA SEĆANJA

Bogata istorija Teatra

8. maj 2013. godine


U okviru programa i svečanosti kojima je obeležen Dan grada u sredu, 8. maja u pozorišnoj Galeriji „Joakim” otvorena je izložba fotografija pod nazivom „Sećanja I”. Izložba predstavlja kolažni izbor fotografija iz predstava Knjaževsko-srpskog teatra nastalih u drugoj polovini 20. veka, poput legendarnih i kultnih ostvarenja kragujevačkog pozorišta, najpopularnijih, najigranijih i najdugovečnijih predstava kao što su: „Na dnu”, „Prsten u izvoru”, „Živi leš”, „Maratonci trče počasni krug”, „Kamen za pod glavu”, „Fernando i Jarika”, Prozivka za večnost” (učesnik „Sterijinog pozorja”), „Velika bitka”, „Svetozar” (sa repertoara zaboravljene „Oktobarske scene”), „Živi leš”, „Braća Karamazovi”, „Tri sestre”, „San letnje noći”, „Ženidba”, „Golubnjača”, „Moj tata socijalistički kulak”, „Ivkova slava”, „Ožalošćena porodica”, „Jazavac pred sudom”...
Kako je otvaranju izložbe direktor Teatra mr Vojo Lučić naglasio, ovo je prilika da se podetimo ne samo bogate istorije i velike tradicije naše kuće već i glumaca koji su stvarali ugled kragujevačkog pozorišta, a više nisu među nama, kao što su: čika Ljuba Kovačević, Buda Jeremić, Mileva Žikić, Bruno Rajić, Branko Andrejević, Nemanja Severinski, Jovan Mišković, Miodrag Jurišić, Miodrag Jovanović - Mile Kigen, Nenad Neša Milovanović, Vladan Savić... Napustili su nas i reditelj Petar Govedarović, scenograf Sava Baračkov, pozorišni slikar Mojsije Popović...
Izložbu je otvorio Ljubomir Ubavkić Pendula, dugogodišnji prvak drame Teatra i glumačka legenda našeg grada. Nadahnuto sa puno emocija Ubavkić se prisetio ne samo glumačkog i stvaralačkog čina iz vremena kada su nastajale predstave iz kojih su izložene fotografije na postavci „Sećanja I”, već i lepog druženja, kolektivnog duha koji je krasio ansambl Teatra i zajedničkih radosti sa kojima su propraćeni svi uspesi i nagrade članova naše kuće.
- Bilo je to sasvim drugačije vreme. Više smo se voleli između sebe. Nije nam bilo krivo kada neko dobije neku veliku nagradu. Naprotiv, zajednički smo se radovali i proslavljali sve uspehe. Pozorište je zaista bilo naša druga kuća, u pravom smislu te reči i ono malo slobodnog vremena kada smo imali provodili smo u njemu, podelio je svoje sećanja i uspomene iz vremena kada su nastajale izložene fotografije glumac Ljubomir Ubavkić Pendula, čovek koji je na sceni kragujevačkog Teatra proveo, kako je sam naglasio „50 godina bez dana bolovanja”.
Sećanje na druženje i rad na predstavama koje su obeležile prethodne decenije u istoriji našeg Teatra bila je osnovna ideja kojom se prilikom odabira i selekcije fotografija rukovodio umetnički rukovodilac Galerije „Joakim”, slikar Milivoje Štulović.
- I ubuduće u Galeriji „Joakim” planiramo da izlažemo fotografije iz predstava nastalih u proteklih šest decenija naše kuće. Na taj način želimo da podsetimo na sva ona dostignuća koja je naša kuća imala u tom periodu ali i da sačuvamo od zaborava kultne predstave i velika glumačka i rediteljska imena koja su stvarala na našoj sceni. Izuzetno je važno da mlade ljude i generacije koje dolaze na pravi način upoznamo sa velikom tradicijom i bogatom istorijom našeg Teatra - najstarijeg pozorišta u Srbiji, istakao je mr Vojo Lučić direktor Knjaževsko-srpskog teatra, najavivši još izložbi sa sličnom tematikom u pozorišnoj galeriji.
Postavka izložbe „Sećanja I” uz odabrane scenografije iz predstava i kostimirane statiste biće deo performansa kojim će se Knjaževsko-srpski teatra predstaviti posetiocima na manifestaciji „Noć muzeja” 18. maja.

Fotografija Fotografija Fotografija
Fotografija Fotografija Fotografija

ČETVRTA PREMIJERA U MAJU

Pirandelo na repertoaru Teatra

maj 2013. godine


Konferencijom za štampu, u utorak, 30. aprila najavljena je četvrta premijera ove sezone u Knjaževsko-srpskom teatru. Reč je o komadu „Čovek, zver i vrlina” italijanskog dramskog pisca i nobelovca Luiđija Pirandela kojeg u kragujevačkom teatru režira Marko Misirača.
Direktor Teatra mr Vojo Lučić naglasio je da je njemu i čitavom ansamblu veoma drago što je posle iskusnog reditelja Primoža Beblera šansu da režira u najstarijem srpskom pozorištu dobio njegov mladi kolega Marko Misirača.
Reditelj Misirača jedno vreme je živeo i Kragujevcu i baš u ovoj kući gledao prve profesionalne pozorišne predstave.
- U neku ruku „krug je zatvoren” kada ste kao reditelj profesionalno angažovani na radu u pozorištu u kojem ste gledali prvu predstavu i stekli prve utiske o pozorišnom činu, kaže reditelj Misirača.
Glumci su poput Slavice Radulović govorili o svojim iskustvima u radu sa tekstovima ovog poznatog i igranog pisca a oni mlađi o izazovima koje donosi rad na ovom, njegovom, kako ga je reditelj Misirača odredio „najduhovitijem tekstu”.
Direktor Lučić, podsetio je novinare i na učešće predstava Knjaževsko-srpskog teatra u maju na Susretima „Joakim Vujić” („Jedan čovek, dvojica gazda”) i Komedija festu 2013. u Zvorniku („Moje bivše, moji bivši”), ali i na izložbu fotografija „Sećanja” koja će biti otvorena 8. maja u Galeriji „Joakim”, kolažnu retrospektivu glumačkih uloga i predstava iz proteklih pet decenija rada Teatra i postavku - scenografije iz predstava „Titanik” i „Lepotica Linejna” koja će se za Noć muzeja odvijati u istom prostoru 18. maja.
Premijera predstave „Čovek, zver i vrlina” najavljena je za 29. maj na Sceni „Joakim Vujić” (Velika scena) a po rečima direktora Lučića do kraja sezone biće odigrana još tri puta.
Saradnički tim na ovoj predstavi čine: prevodilac Julijana Vučo, scenograf Milivoje Štulović, kostimograf Jelena Janjatović i autor muzike Dragoslav Tanasković.
U predstavi igraju glumci kragujevačkog Teatra: Miloš Krstović (Providni gospodin Paolino, privatni profesor), Miodrag Pejković (kapetan Perela), Isidora Rajković (Vrla gospođa Perela, njegova supruga), Milić Jovanović (Doktor Nino Pulejo, Gospodin Toto, apotekar, njegov brat), Jasmina Dimitrijević (Rozarija, guvernanta gospodina Paulina), Slavica Radulović (Gracija, služavka u kući Perela), Čedomir Štajn (Điljo), Nenad Vulević (Beli) i Nikola Pejković (Nono, dečak od 11 godina, sin Perelinih).Inače, ovaj Pirandelov tekst igran je već u tadašnjem Teatru „Joakim Vujić” 1977. godine u režiji Petra Govedarovića a od glumaca iz tadašnje podele u ansamblu su i danas aktivni: Mirko Babić, Bratislav Slavković Keša i Vladanka Cica Pendić.

Marko Misirača
Rođen 30. juna 1985. godine u Prilepu, Makedonija. Školovao se u Kragujevcu (Srbija) i u Kozarskoj Dubici (BiH). Diplomirao pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 2010. godine u klasi profesora Slavenka Saletovića i asistenta Ive Milošević (Ispitna predstava II godine Kola mudrosti, dvoja ludosti Ostrovskog učestvovala u programu Pozorje mladih Sterijinog pozorja u Novom Sadu). Asistirao u pozorištu i na filmu rediteljima Laryju Zappiji (Bolest porodice M, 2006, JDP), Dejanu Mijaču (Barbelo, o psima i deci, 2007, JDP), Goranu Markoviću (igrani filmovi Turneja, 2008. i Falsifikator, 2013. i predstava Falsifikator, 2009, BDP), Ani Mariji Rossi (igrani film-omnibus Neke druge priče, 2010) Dejanu Zečeviću (igrani film Neprijatelj, 2011) i Bobanu Skerliću (igrani film Top je bio vreo, 2013).
Režije u profesionalnim pozorištima: Limunacija Dušana Kovačevića po S. Sremcu (Pozorište Prijedor, 2010), Naočari Eltona Džona Dejvida Fara (Gradsko pozorište „Jazavac“, Banja Luka, 2010), Gospodin Foka Gordana Mihića (Narodno pozorište Republike Srpske, Banja Luka, 2011), Govorna mana Gorana Markovića (Bosansko narodno pozorište, Zenica, 2012) i Djelidba Skendera Kulenovića (Pozorište Prijedor, 2012).
Saradnik i koautor nekoliko monografija (o glumcima Bori Todoroviću, Ljiljani Stjepanović i Mirku Babiću), autor kratkih dokumentarnih filmova (o glumcima Bori Todoroviću i Nebojši Zuboviću) te reditelj 2 jednočasovne epizode serije Kad bude, biće po scenariju Midhata Kušljugića (emitovane na Federalnoj TV, Sarajevo, 2012).

Fotografija

GAZDE U KRALJEVU

Teatar na gostovanju

april 2013. godine


Predstava kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra „Jedan čovek, dvojica gazda” koju je po tekstu britanskog autora Ričarda Bina režirao Nebojša Bradić gostovaće u pozorištu iz Kraljeva u subotu, 27. aprila. Ovo gostovanje je dogovoreno u okviru sporazuma o saradnji koje je kragujevačko pozorište potpisalo sa kraljevačkim a ansambl iz Kraljeva gostovao je nedavno u Kragujevcu u okviru „Joakimovih dana” sa predstavom Aleksandra Lukača „Priča”.

MOJE BIVŠE, MOJI BIVŠI NA KOMEDIJA FESTU

Teatar u Zvorniku

april 2013. godine


Selektor i direktor festivala „Komedija fest 2013” Dušan Petrović uvrstio je u zvaničnu takmičarsku selekciju manifestacije koja će se održati od 22. do 26. maja u Zvorniku predstavu Moje bivše, moji bivši Knjaževsko-srpskog teatra. Ovogodišnji festival komedije u Zvorniku je četvrti po redu, a na njemu će sem kragujevačkog pozorišta učestvovati još predstave i teatri: „Građanin plemić” Narodnog pozorišta Priština i Narodnog pozorišta Beograd, „Državni lopov” Teatra „Talija” iz Tuzle, Scena „Maska” iz Šapca sa predstavom „Klara, dogodilo se nešto neočekivano”, Pozorište Prijedor sa „Djelidbom” i kragujevačka predstava „Moje bivše, moji bivši” koja je na repertoaru „Komedija festa 2013” 26. maja.
U predstavi „Moje bivše, moji bivši” koju je po tekstu britanskog autora D. C. Džeksona režirala Slađana Kilibarda igraju: Miloš Krstović, Isidora Rajković, Katarina Mitrović, Nađa Maršićević (k.g.) i Dušan Stanikić.

Fotografija

GAZDE NA JOAKIMU

Teatar na Susretima

april 2013. godine


Kragujevački Knjaževsko-srpski teatar nastupa na ovogodišnjim Susretima profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić” sa predstavom „Jedan čovek, dvojica gazda” koju je po tekstu britanskog autora Ričarda Bina režirao Nebojša Bradić, saopštio je selektor ove smotre dr Milivoje Mlađenović.
On je u svojoj selektorskoj eksplikaciji obrazlažući selekciju festivala izjavio da se pri izboru predstava za ovu smotru rukovodio kriterijumom da li se o određenom pozorišnom projektu može govoriti kao o „bitnom događaju u pozorišnom životu Srbije”. Takođe, po mišljenju selektora i principu koji podupiru njegov izbor za repertoar ove manifestacije, izabrana predstava mora da poseduje: celovitost i zaokruženost, doslednost rediteljskog koncepta ili potpuno prevratništvo, tradicionalno tumačenje estetske kategorije ili intrigantno odstupanje od nje poput parodije ili ironiziranja. Očigledno da je predstava kragujevačkog pozorišta „Jedan čovek, dvojica gazda” ispunila sve ove visoke i zahtevne selektorske kriterijume.
U svom obrazloženju Mlađenović je za predstavu Knjaževsko-srpskog teatra napisao sledeće: „Urnebesna komedija, moderno razvijeni i oplemenjeni izdanak komedije del arte, ozbiljno poduprta muzikom. Forma, karakter i ritam Goldonijeve drame u decentno i pametno oblikovanom savremenom duhu”, dodavši u svom izveštaju selektora festivala u odeljku „Osnovna opažanja o sezoni 2012/13” da je razmatrao i o selektovanju još jedne kragujevačke predstave za ovaj festival - „Hladnjače za sladoled” koju je svrstao u „vrline repertoarskih poteza” pozorišnih kuća i okarakterisao kao pozitivno „forsiranje najnovije srpske drame” i pohvalio njen „tragalački pristup”.
Za ovogodišnje Susrete profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić” kao kandidati u glavnom, takmičarskom programu smotre konkurisala je čak 21 predstava iz 12 (od 13) repertoarskih pozorišta koja deluju u Srbiji izvan Beograda i Vojvodine. Selektor Mlađenović je izabrao za takmičarski deo smotre njih sedam, a sem kragujevačkih „Gazda” na „Joakimu” će na glavnom repertoaru nastupiti još i sledeće kuće: Kruševačko pozorište („Purpurno ostrvo” Mihaela Bulgakova u režiji Ane Đorđević), „Puls Teatar” - Prvo prigradsko pozorište Lazarevac (Milovan Mračević „Sunce tuđeg neba” režija Aleksandar Lukač), Narodno pozorište iz Pirota (Janoš Haj „Mali Geza” rditelja Stevana Bodrože), Narodno pozorište iz Užica (Ljubomir Simović „Čudo u Šarganu” režija Ive Milošević), Zaječarsko pozorište (Ljubomir Simović „Putujuće pozorište Šopalović” reditelja Miloša Jagodića) i Šabačko pozorište (Džon Hodž „Mladi Staljin” Nebojše Bradića) dok će za nagrađene biti odigran komad Dejana Stoiljkovića „Konstantin” reditelja Juga Radivojevića.
Na ovogodišnjem of programi festivala biće izvedeni projekti Pozorišta „Bora Stanković” iz Vranja, koprodukcija užičkog i kraljevačkog pozorišta, Narodnog pozorišta iz Leskovca i Narodnog pozorišta iz Prištine.
Ove godine, 49. po redu Susreti profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić” održava se u Lazarevcu od 13. do 20. maja, a predstava kragujevačkog Teatra „Jedan čovek, dvojica gazda” na repertoaru je drugog dana festivala - 14. maja.

Fotografija

OVACIJE PUBLIKE KRAGUJEVAČKIM GAZDAMA

Gostovanje i izložba Teatra u Zenici

april 2013. godine


Predstava kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra „Jedan čovek, dvojica gazda” uspešno je gostovala u nedelju, 7. aprila na 13. „Zeničkom proleću”.
Pre predstave u zeničkom Bosanskom narodnom pozorištu otvorena je izložba plakata kragujevačkog teatra koju je priredio slikar Milivoje Štulović. Na otvaranju izložbe direktor kragujevačkog pozorišta mr Vojo Lučić uručio je reljef sa likom Joakima Vujića svom kolegi iz Zenice Hazimu Begagiću, direktoru BNP-a kao znak pažnje i dugoročne saradnje ove dve kuće koja se ogleda u razmeni predstava i koprodukcijama (prošle sezone na ovaj način urađena je predstava „12 gnevnih ljudi”) koje će biti realizovane u narednom periodu. Već je najavljeno gostovanje pozorišta iz Zenice, 15. oktobra u Kragujevcu na JoakimInterFestu.
Zenička publika bila je iskreno oduševljena predstavom „Jedan čovek, dvojica gazda” koju je po tekstu Ričarda Bina režirao Nebojša Bradić i brilijantnom igrom kragujevačkog ansambla. Gromoglasan aplauz, ovacije iz gledališta trajali su preko pet minuta.

Fotografija Fotografija

GAZDE NA ZENIČKOM PROLEĆU

Teatar na međunarodnoj kulturnoj manifestaciji

april 2013. godine


Predstava Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca „Jedan čovek, dvojica gazda” koju je po tekstu Ričarda Bina režirao Nebojša Bradić učestvuje u nedelju, 7. aprila na Međunarodnoj kulturnoj manifestaciji „Zeničko proleće 2013”.
Ovogodišnja internacionalna smotra kulturnih dešavanja, 13. po redu i koja se odvija pod geslom „Granice/identiteti” okuplja u Zenici veliki broj umetnika i kulturnih delatnika iz BiH, šireg regiona (eks Jugoslavija i Evrope), otvorena je 20. marta i traje do 12. aprila a na njoj će se sem pozorišnog programa održati i muzička i koncertna dešavanja, književne večeri, izložbe slika, okrugli stolovi...
U slopu teatarskog programa „Zeničkog prloeća 2013” sem hit komedije „Jedan čovek, dvojica gazda” kragujevačkog pozorišta nastupaju i sledeće teatarske kuće: Sarajevski ratni teatar (SARTR), Kamerni teatar 55, zajednički produkcijiski projekat BITEF i PAN Teatrara iz Beograda, Narodno pozorište iz Tuzle, Crnogorsko pozorište iz Podgorice, Hrvatsko narodno kazalište iz Splita...
Pre početka kragujevačka predstave koja je na repertoaru u nedelju, 7. aprila u Bosanskom narodnom potzorištu iz Zenice biće otvorena i izložba kragujevačkih pozorišnih plakata koje je odabrao i selektirao umetnički rukovodilac Galerije „Joakim” slikar Milivoje Štulović.

VLADAN ŽIVKOVIĆ NAJBOLJI GLUMAC NA DANIMA KOMEDIJE

Nagrada na festivalu u Bjeljini

mart 2013. godine


Na upravo završenim 12. „Danima komedije” koji su se održavali u Bjeljini od 25. do 29. marta za najboljeg glumca festivala proglašen je Vladan Živković koji u predstavi „Do gole kože” Knjaževsko-srpskog teatra tumači lik Rajka.
U takmičarskom delu smotre sem kragujevačkog pozorišta nastupili su još i teatri iz Beograda („Slavija” i Ustanova za kulturu „Vuk Karadžić”) i Republike Srpske (Narodno pozorište iz Banja Luke) a pobednik festivala je predstava „Na dnu kace” Narodnog pozorišta Republike Srpske. Žiri festivala kojim je predsedavao kritičar Cvjetin Ristanović nagradu za najbolju žensku ulogu dodelio je glumici tatjani Kecman za ulogu gospođe Ford u predstavi „A gde su kokoške” Ustanove za kulturu „Vuk Karadžić”.

Fotografija

DO GOLE KOŽE NA FESTIVALU U BJELJINI

Teatar ponovo na Danima komedije

mart 2013. godine


Odmah po uspešnom učešću na jagodinskim „Danima komedije” kragujevački Knjaževsko-srpski u četvrtak, 28. marta nastupa na istoimenom pozorišnom festivalu u Bjeljini sa predstavom „Do gole kože”.
Ovogodišnji, 12. po redu bijeljinski „Dani komedije” održavaju se od 25. do 29. marta, a kragujevački teatar na njima nastupa u takmičarskom repertoaru u konkurenciji predstava poput: Nušićeve „Vlasti” beogradskog teatara „Slavija”, „A gde su kokoške” Ustanove kulture „Vuk Karadžić” iz Beograda i komada „Na dnu kace” Narodnog pozorišta Republike Srpske iz Banja Luke.

DRUŽENJE S UMETNICIMA, IZLOŽBA I PORUKA DARIJA FOA

Svetski dan pozorišta u kragujevačkom Teatru

27. mart 2013. godine


Povodom obeležavanja Svetskog dana pozorišta u Knjaževsko-srpskom teatru u sredu, 27. marta organizovan je poseban program.
Pre podne u 10 i 30 članovi dramske sekcije Osnovne škole „Vuk Karadžić” na Maloj sceni upoznaju se sa životom i radom pozorišnika „sa one strane scene” i druže se sa glumcima koji su akteri predsatve za decu „Gusari”.
Učenici ove škole zaslužili su ovu posetu Teatr na Svetski dan pozorišta jer je njihova sekcija višestruko nagrađivana za dramsko stvaralaštvo, trenutno pripremaju predstavu „Pepeljuga”, a na sceni kragujevačkog pozorišta izveli su i ikluzivnu predstavu u čije su igranje bili uključeni i mališani sa invaliditetom.
Iste večeri u 19 sati u Galeriji „Joakim” otvorena je izložba pozorišnih plakata ne samo predstava Knjaževsko-srpskog teatra već i osvih ostalih kuća iz zemlje, šireg regiona i inostranstva sa kojima kragujevačko pozorište sarađuje.
Na otvaranju izložbe pročitana je i tradicionalna poruka za Svetski dan pozorišta čiji je ovogodišnji autor nobelovac Dario Fo. Poruku je čitala kragujevačka glumica Vladanka Pendić Pavlović.

Fotografija Fotografija
Fotografija Fotografija Fotografija

DO GOLE KOŽE NA DANIMA KOMEDIJE U JAGODINI I BJELJINI

mart 2013. godine


Kragujevački Knjaževsko-srpski teatar u ponedeljak, 25. marta nastupiće u zvaničnom - takmičarskom delu 42. festivala Dani komedije koji se održavaju u Jagodini.
Naše pozorište nastupiće na festivalu komedije sa hit predstavom „Do gole kože” rađenom je po priči Stefana Sinklera i Antonija MekKartena. Predstavu je režirao nemački reditelj Pjer Valter Polic a u njoj igraju glumciTeatra: Vlada Živković, Nikola Milojević, Aleksandar Milojević, Ivan Vidosavljević, Zdravko Maletić, Čedomir Štajn, Bratislav Slavković, Nenad Vulević i Dragoslav Tanasković.
Jagodinski Dani komedije završavaju se proglašenjem pobednika i dodelom nagrada u sredu, 27. marta, a već sutradan, u četvrtak, 28. mata kragujevačko pozorište će sa istom predstavom nastupiti i na Danima komedije u Bjeljini koji se ove godine, po 12. put održavaju od 25. do 29. marta. Sem kragujevačkog Teatra u takmičarskom delu bijeljinskog festivala učestvovaće još i pozorišta iz Beograda: „Slavija” Teatar i Ustanova kulture „Vuk Karadžić” kao i Narodno pozorište Republike Srpske iz Banja Luke.

SVETSKI DAN POZORIŠTA

27. mart 2013. godine


Na inicijativu Međunarodnog pozorišnog instituta (ITI), već više od 50 godina od 1961. godine, širom sveta obeležava se Svetski dan pozorišta, 27. mart.
Prvi put u Helsinkiju, a zatim u Beču na devetom ITI kongresu, juna 1961. godine, tadašnji predsednik Arvi Kivimaa iz Finske, predložio je da se proslavlja Svetski dan pozorišta. Njegov predlog je prihvaćen sa oduševljenjem.
Od tada se svakog 27. marta (dan otvaranja Teatra nacija 1962. u Parizu) obeležava Svetski dan pozorišta na različite načine.
Na taj dan pozorišta u svetu, nacionalni centri Međunarodnog pozorišnog instituta i čitava međunarodna pozorišna zajednica organizuje razne pozorišne manifestacije, od kojih je najvažnija tradicionalna međunarodna poruka koju, na poziv ITI-ja, uvek piše pozorišna ličnost svetskog ugleda.
Poruka se prevodi na više od 20 jezika, čita pred desetinama hiljada gledalaca u pozorištima, štampa i emituje u stotinama novina, časopisa, radio i tv stanica na svim kontinentima.
Ove godine poruku je napisao italijanski dramatičar i dobitnik Nobelove nagrade za književnost, 1997. – Dario Fo.

PORUKA POVODOM SVETSKOG DANA POZORIŠTA 2013
Jednom davno, vlast je svoju netrpeljivost prema ljudima od teatra izrazila tako što ih je isterala iz grada.
Danas se glumci i trupe susreću s teškoćama u pronalaženju pozorišnih scena i publike zbog krize. Vlastodršci, dakle, više nemaju problema s nadzorom nad onima koji se izražavaju kroz ironiju i sarkazam, budući da glumci nemaju ni prostora, a ni gledalaca kojima bi se obraćali.
Naprotiv, u vreme renesanse u Italiji, oni koji su bili na vlasti morali su se itekako potruditi da drže na uzdi komedijante, koji su se obraćali širokom krugu publike.
Poznato je da se veliki egzodus družina komedije dell’arte dogodio u veku protivreformacije, koja je naredila ukidanje svih pozorišnih prostora, naročito u Rimu, gde su bili optuženi za vređanje Svetog grada. Papa Inocent XII, pod snažnim pritiskom najreakcionarnijeg dela građanstva i najviših predstavnika sveštenstva, naredio je 1697. godine ukidanje Teatra Tordinona u Rimu, na čijoj je pozornici, prema moralistima, izvoden najveći broj opscenih predstava. U vreme protivreformacije, kardinal Carlo Borromeo, koji je delovao na severu Italije, posvetio se plodnoj delatnosti iskupljenja ‘milanske dece’, sprovodeći jasnu distinkciju između umetnosti – najveće snage duhovnog vaspitanja i pozorišta – otelotvorenja taštine i profanosti. U pismu upućenom svojim saradnicima, koje navodim po sećanju, objasnio je to otprilike ovako:
U nastojanju da iskorenimo korov, mi smo se, poslavši na lomaču dela bestidnoga sadržaja, pobrinuli da ih iskorenimo iz sećanja ljudi i da, zajedno s njima, prognamo i one koji su ta dela širili štampajući ih. Ali, očigledno, dok smo mi spavali, đavo je još jednom pokazao svoju lukavost. Jer, koliko dublje u dušu prodire ono što oči vide od onoga što se može pročitati u takvim knjigama! Koliko teže reč izgovorena glasom i popraćena odgovarajućim pokretom povređuje duše mladića i devojaka nego što to čini mrtva reč štampana u knjizi! Stoga iz naših gradova valja izbaciti pozorišne stvaraoce kao što se to čini s nepoželjnim dušama“.
Zato je jedino rešenje za krizu nadati se da će se protiv nas i protiv mladih koji žele naučiti pozorišno umeće organizovati velika hajka: nova dijaspora glumaca koja će svakako, iz nametnutih okolnosti, izvući nezamislive prednosti za novo pozorište.
DARIO FO
Milano, 29. januara 2013.

BIOGRAFIJA
Dario Fo (Sangiano, 24. mart 1926.) je talijanski dramski pisac, režiser, glumac i satiričar, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1997. godine. U svom dramskom delu koristi metode renesansne komedie dell’arte, popularne među radničkim klasama. Napisao je preko 70 drama.
Zajedno sa suprugom, glumicom Frankom Rame osnovao je pozorišnu trupu koja je razvila levičarsko političko pozorište, a kasnije su osnovali glumačku trupu koju je finansirala Italijanska komunistička partija. Godine 1970. osnovali su putujuću grupu koja je izvodila predstave u fabrikama i na drugim javnim mestima.
Delo Darija Foa obeleženo je kritikom organizovanog kriminala, političke korupcije, političkih ubistava, većine doktrina katoličke crkve i sukoba na Bliskom istoku. U skladu sa idejama komedije dell’arte, njegova se dela često oslanjaju na improvizaciju. Njegove drame, posebno Mistero Buffo, prevedene su na 30 svetskih jezika, a kada se izvode izvan Italije, često su prilagođene lokalnim počitičkim i drugim problemima. Fo podstiče reditelje i prevodioce da menjaju i prilagođavaju njegove drame, što smatra doslednom primenom načela komedije dell’arte.

GAZDE UBEDLJIVO DRUGE U VIROVITICI

Uspeh kragujevačke predstave na gostovanju u Hrvatskoj

mart 2013. godine


Predstava kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra „Jedan čovek, dvojica gazda” oduševila je publiku na upravo završenim 9. Kazališnim susretima VIRKAS 2013 u Virovitici. Za, gotovo mesec dana, virovitička publika je bila u prilici da pogleda 27 predstava iz Hrvatske, Slovenije, BiH i Srbije. „Jedan čovek, dvojica gazda” kragujevačkog Teatra koju je po literarnom predlošku engleskog pisca Ričarda Bina režirao Nebojša Bradić, po oceni publike ubedljivo je drugoplasirana na ovom međunarodnom festivalu, sa prosečnom ocenom, po mišljenju publike - 4,96, tik iza prvoplasirane „Balon”, zagrebačkog Teatra „Egzit” koja je proglašena za „najslađu predstavu VIRKASA” sa ocenom 4,97 po mišljenju virovitičke festivalske publike.
„Izgrađena na predlošcima brojnih sličnih komedija, tako da možemo čak govoriti i o arhetipskoj utemeljenosti djela - prije svega u temi i likovima. Koliko je zanimljiv odnos između sluge i gospodara te kolikim on nesuglasjem može funkcionirati kao veza koja postoji kao odraz velikoga povjerenja, ali i međusobnih laži, pokazala je ova predstava. Odličan Miodrag Pejković u glavnoj ulozi „čoveka", odnosno sluge, prikazao je cijeli zbroj osobina onoga Goldonijevog pa Beanovog i na kraju suvremenog snalažljivca. Vođen svojom glađu, ne samo za hranom, već i tjelesnim i novčanim užicima, nekoliko puta ispada iz uloge. Zanimljivo je tako vidjeti i čuti što to točno glumac misli, a govori kroz lik, točnije, što to lik misli pa govori kroz glumca - svakim će tim „ispadom" publiku nasmijati, narugavši se njoj, samome sebi ili liku kojega glumi.”, napisao je, između ostalog, o kragujevačkoj predstavi jedan od vodećih pozorišnih kritičara Josip Strija, dodavši još i ovo: „Paralela koju možemo povući s današnjim društvom u odnosu na zadovoljstvo je ona socijalna -briga za samoga sebe kroz osnovne životne potrebe. Ljestvicu potreba će sam Nebojša Bradić složiti prema svojim potrebama pitajući se (dok ispada iz uloge), što to točno publika misli što bi bila njegova daljnja motivacija za nastavak predstave. Tu ćemo shvatiti kako se predstava neće temeljiti na visokim moralnim načelima, kako bi publiku naučila ili odgojila, već će joj prva funkcija biti ona zabavna. Smijat ćemo se tako poznatoj sceni posluživanja za stolom dvoje gospodara u isto vrijeme - smijemo se prije svega postupcima gladnoga i uplašenoga maloga čovjeka koji nastoji svima udovoljiti, a ponajviše sebi. I sve ostale smiješne situacije naglasit će ono manje dobro u ljudskom shvaćanju morala, a s druge strane naglasit će upravo to - da je netko, odnosno da smo svi ljudi.
Predstava Jedan čovek, dvojica gazda uspjela je ostvariti svoj cilj - zabaviti i nasmijati publiku. Unatoč svim hvalama i isticanjima visokih žanrova kao posebnih i „boljih” od nižih, komedija, a tako i ova, uvijek ostaje bolje prihvaćena. Stvarnost često smeta pa bijeg u svijet u kojemu se sve da izgladiti na jednostavan način, u kojemu je smiješno biti star i padati niz stube ili biti onaj kojega svi iskorištavaju olakšava svakodnevicu. Dobra komedija poput ove ne ostaje samo svijet zabave doživljen iz publike već u stvarnost unosi malo optimizma, veselja i želje za promjenom jer stvarnost nikada ne treba shvatiti do kraja ozbiljno.”, zaključio je svoju kritiku Strija.
Predstava „Jedan čovek, dvojica gazda” na repertoaru matične kuće je u subotu, 16. marta.

Fotografija

GAZDE U VIROVITICI

Kragujevački Teatar na gostovanju u Hrvatskoj

mart 2013. godine


Predstava kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra „Jedan čovek, dvojica gazda” nastupiće na festivalu VIRKAS 2013. koji se održava u Virovitici. Reč je o revijalnoj pozorišnoj smotri teatra iz regiona (Hrvatske, Slovenije BiH i Srbije) - 9. virovitičkim kazališnim susretima koji se održavaju od 8. februara do 3. marta.
Predstava kragujevačkog pozorišta je na repertoaru VIRKASA u subotu, 2. marta. Reč je o hit predstavi „Jedan čovek, dvojica gazda” koji je po tekstu britanskog pisca Ričarda Bina režirao umetnički direktor kragujevačke kuće, reditelj Nebojša Bradić. Iz Srbije, sem kragujevačkog Teatra na ovogodišnjem VIRKAS-u nastupilo je još i Pozorište „Zoran Radmilović” iz Zaječara.
Fotografija

VREDNOSTI KOJE TREBA PODRŽATI

Američkoj ambasadi u Srbiji uručen Medaljon sa likom Joakima Vujića

27. februar 2013. godine


Novo priznanje Knjaževsko-srpskog teatra, ustanovljeno ovoga Sretenja - Medaljon Joakima Vujića, svečano je uručeno u sredu, 27. februara u Skupštini grada Ambasadi SAD u Srbiji. Ova nagrada dodeljuje se za pomoć pri unapređenju rada ove ustanove i ostvarivanju njenih programskih i repertoarskih ciljeva, kao i promociji našeg Teatra u širem regionu. Ambasada SAD u Srbiji prošle godine pomogla je produkciju predstave „12 gnevnih ljudi” po tekstu Redžinalda Rouza i u režiji Nila Flekmana i saradnju tri pozorišta: kragujevačkog, Bosanskog narodnog pozorišta iz Zenice i kazališta iz Virovitice. To je umetnička saradnja koja se i danas uspešno nastavlja i odvija.
- Bitno je što su neke vrednosti ovdašnje, naše mikrozajednice prepoznate sa najjače adrese na makro i globalnim prostorima i podržane. To i jesu vrednosti vredne podrške, nadahnuto je izjavio Saša Milenić, predsednik Skupštine grada, prilikom dodele nagrada.
Do saradnje sa Ambasadom SAD došlo je na inicijativu reditelja Nebojše Bradića, umetničkog direktora kragujevačkog Teatra. Za njega je pravi poduhvat, što su se tri pozorišne kuće iz tri susedne države prihvatile ovakve vrste saradnje i ostvarile ovako uspešan pozorišo-produkcijski model koji će se negovati i u narednom periodu.
- Ovako dobra saradnička i kreativna atmosfera i plodni holding i dalje traju. Saradnja i prijateljstvo je ostalo i „kruži” i dalje, naglasio je on, najavivši skoro gostovanje Knjaževsko-srpskog teatra na revijalnom pozorišnom festivalu VIRKAS u Virovitici sa predstavom „Jedan čovek, dvojica gazda” kao i budući odlazak naše kuće u Zenicu, prilikom svečane dodele ovog „novog pozorišnog znamena”.
Nagradu je u ime Ambasade SAD u Beogradu primio Rajan Rolands, savetnik za odnose sa javnošću ove institucije, a uručio mu je direktor pozorišta mr Vojo Lučić, podsetivši prisutne da se Medaljon Joakima Vujića uručuje kao nagrada za podršku i afirmaciju našeg Teatra u regionu, podstrek na međunarodnu saradnju i ostvarivanje novih uspešnih poslovnih i umetničkih kontakata.
- Mi, kao Ambasada prepoznali smo u gradu Kragujevcu, prave partnere a u ljudima poput Nebojše Bradića i Saše Milenića, iskrene i prave prijatelje. Za nas je saradnja sa kragujevačkim Teatrom odlična i uvereni smo da na ovim prostorima bolje partnere nije moguće pronaći. Čast mije da primim ovu nagradu u ime Ambasade SAD i smatram da sa ovim, nabrojanim timom, uspećemo uvek i u budućnosti i svim narednim projektima i saradnjama koje će tek uslediti, naglasio je Rolands.
Fotografija

REVIJA PREDSTAVA IZ ŠAPCA, VRANJA, KRALJEVA I KRAGUJEVCA

Otvoreni Joakimovi dani

25. februar 2013. godine


U ponedeljak, 25. februara svečano je otvorena tradicionalna manifestacija Knjaževsko-srpskog teatra revija pozorišnih predstava Joakimovi dani, izuzetno posećenom konferencijom za novinare i koktelom.
Ovogodišnji Joakimovi dani otpočeli su u Galeriji „Joakim” promocijom kragujevačke pozorišne revije (dvobroj 63-64) „Joakim” koja je ušla u devetu godinu svog izlaženja. O samoj reviji, njenim ciljevima i misiji ali i počecima njenog izlaženja 2005. godine govorio je glavni urednik časopisa novinar Zoran Mišić. Novinari su imali prilike da se podsete, danas već, raritetnog prvog broja „Joakima”.
O samoj manifestaciji - Joakimovim danima govorio je operativni direktor Teatra Aleksandar Miloradović informisavši prisutne o tačnoj satnici i rasporedu predstava koje su na njenom repertoaru. Na ovogodišnjim Joakimovim danima, sem predstave domaćina smotre Knjaževsko-srpskog teatra učestvuju još i predstave iz Šapca, Vranja i užičko-kraljevačka koprodukcija.
Joakimove dane svečano je otvorio svojom nadahnutom besedom predsednik Skupštine grada, pesnik Saša Milenić. Govoreći o liku i delu Joakima Vujića „čoveku koji je doneo graždanski teatar u ovu kasabalučku sredinu”, on je istakao dragoceni značaj pisanih svedočanstva za našu kulturu, osvrnuvši se na izlaženje jedinstvene pozorišne revije „Joakim” rečima:
- Francuzi se hvale, da ako bi svi materijalni spomenici njihove kulture bili iznenada uništeni, ona bi se samo preko pisanih izvora mogla do u detalja rekonstruisati i to u tančine i kroz vremenske periode. Zbog toga su svedočanstva o našim kulturnim naporima i stvaralaštvu koje svakodnevno prati i beleži revija „Joakim” dragoceni i zaista veoma važni, zaključio je on. Revija pozorišnih predstava Joakimovi dani traje do subote, 2. marta.

POČINJU JOAKIMOVI DANI

25. februar 2013. godine


Tradicionalna, revija pozorišnih predstava „Joakimovi dani” koju organizuje kragujevački Knjaževsko-srpski teatar počinje u ponedeljak, 25. februara.
Tog dana u Galeriji „Joakim” Knjaževsko-srpskog teatra biće promovisan novi broj kragujevačke pozorišne revije „Joakim” (63-64) i upriličen koktel za novinare. Manifestaciju „Joakimove dane”, otvoriće predsednik Skupštine grada Kragujevca, pesnik Saša Milenić.
Početak promocije je u 19 sati.
Iste večeri na Velikoj sceni Teatra („Joakim Vujić”) biće izvedena predstava kragujevačkog pozorišta „Moje bivše, moji bivši” koju je po tekstu britanskog autora Di Si Džeksona režirala Slađana Kilibarda.
U sredu, 27. februara na repertoaru „Joakimovih dana” je predstava Šabačkog pozorišta „Mladi Staljin” koju je po tekstu engleskog pisca Džona Hodža režirao Nebojša Bradić.
Sutradan, u četvrtak, 28. februara na programu je komad Duška Radovića „Ženski razgovori” kojeg je u Pozorištu „Bora Stanković” iz Vranja režirao glumac Nebojša Dugalić.
Reviju pozorišnih predstava „Joakimovi dani” zatvoriće gostovanje koprodukcijskog projekta Narodnog pozorišta iz Užica i Kraljevačkog pozorišta „Priča” komada Aleksandra Lukača i Slobodana Obradovića (po motivima drame „Tretman” - Martina Krimpa) čiju režiju potpisuje Aleksandar Lukač. Početak svih predstava je u 20 sati.

KONKURS ZA NAGRADU KRAGUJEVAC U PAMĆENJU I IZVAN PAMĆENJA

21. februar 2013. godine


1. Knjaževsko-srpski teatar raspisuje konkurs za dramski tekst na srpskom jeziku, sa ciljem ukazivanja na značaj koji baština ima za identitet naroda i kulture.

2. Nagrada KRAGUJEVAC U PAMĆENJU I IZVAN PAMĆENJA podrazumeva novčani iznos od 300.000,00 dinara i premijerno izvođenje u produkciji  Knjaževsko-srpskog teatra u 2014. godini.

3. Pravo učešća imaju samo originalni, neobjavljeni i neizvođeni dramski tekstovi na temu iz materijalne i nematerijalne baštine Kragujevca.

4. Štampane i nepotpisane tekstove u tri primerka, označene šifrom (u posebnom kovertu poslati rešenje šifre), kao i CD sa kopijom nepotpisanog teksta u PDF formatu dostaviti do 15. septembra 2013. godine na adresu:

Knjaževsko-srpski teatar
KONKURS ZA NAGRADU KRAGUJEVAC U PAMĆENJU I IZVAN PAMĆENJA
Daničićeva 3
34000 Kragujevac

5. Rezultati konkursa biće objavljeni na sajtu Knjaževsko-srpskog teatra  do 15. novembra 2013. godine.

PRAVA GLUMACKA POEZIJA

Izvedena premijera Hladnjače za sladoled

15. februar 2013. godine


U petak, 15. februara na Sretenje - Dan Knaževsko-srpskog teatra premijerno je izveden komad „Hladnjača za sladoled”. Reč je o praizvedbi teksta Ružice Vasić, pobedniku prvog Konkursa KST-a „Kragujevac u pamćenju i izvan pamćenja”. Publika i kritika na premijeri i reprizama (18. i 20. februara) nisu skrivali svoje iskreno oduševljenje predstavom „Hladnjača za sladoled”, niti štedeli grla i dlanove. Bravo, bravo, orilo se iz prepune sale Velike scene („Joakim Vujić”) kragujevačkog Teatra.
Renomirani pozorišni kritičar Goran Cvetković, ekskluzivac kultnog programa Radio Beograda 2, takođe se samo u superlativima izjasnio o ovoj angažovanoj i otrežnjujućoj a ipak poetskoj predstavi sa baš, ne samo, kragujevačkom dušom.
Cvetković je gledao prvu reprizu „Hladnjače za sladoled”, izvedenu u ponedeljak, 18. februara. Prenosimo samo deo njegovih impresija pročitanih u pozorišnoj kritici emitovanoj dan kasnije na Radio Beogradu.
„...Kao i u prethodnoj predstavi koju je režirao u Šapcu prošle godine, reditelj Primož Bebler posvetio je najviše pažnje radu sa mladim glumcima i od njih uspeo da dobije pravu glumačku poeziju. Bogatstvo izraza, iskrenost, odanost svakom detalju, složen i kreativan pristup sceni, liku, tekstu, igri, kontaktu sa partnerom, svest o sadržaju i kritički, ali i veoma emotivan odnos prema stvarnosti.. Sve su to ovi mladi glumci doneli, lako jednostavno, brzo i moderno – bez nepotrebne patetike, ali sa dubokim osećanjem za tragediju. Stil igre je sasvim realistički, a ipak uspostavljen je neki specifičan duh poetsko-tragičnog modernizma u načinu kako se – sasvim Šekspirovski, smenjuju bol i smeh, gorčina i radost, nada i tragedija – i to u svim scenama, brzo i razumljivo. Ta ubedljivost i ISKRENOST, glavni je komunikacijski most publike sa ovom predstavom. Na čelu glumačke liste – po lakoći i težini stilskih rešenja i veštini da se uđe u lik i situaciju, na estetski najvišem nivou, bila je svakako Katarina Mitrović u liku najnesrećnije, Jovane Todorović, koja dodirne dno pakla droge i prostitucije, a ipak ostane na nogama. Tragične dubine poraza i borbu za opstanak, donela je ova mlada glumica sa filmskim, pročišćenim, modernim osećanjem za stil i eleganciju. Bravo! Miloš Krstović, kao prišipetlja Žgebe, briljirao je u vrcavim dijalozima – izgradio je karakter koji dobro poznajemo, sa ulice tu oko nas... ali izgradio ga je MAJSTORSKI! Skokovi iz tragičnog u duhovito i lascivno, iskrena naivnost i surova samospoznaja, sve je to u njegovoj igri bilo prepoznatljivo i privlačno, a beskrajno tužno, iako sa mnogo smeha! Odlično! U istom generacijskom krugu još su bili Sanja Matejić Todorović, Nikola Milojević i Nenad Vulević. Sve troje su bili spretni, moderni, osećajni i svesni životnih okolnosti i scenske veštine istovremeno, a iskrena udubljenost u sopstveno iskustvo, dovelo ih je do publike u punom formatu. Čestitam!
Bard kragujevačkog pozorišta, Mirko Babić odigrao je tragičnog Profesora, od predavača do uličnog prodavca toalet papira - sa autentičnim tragičnim i filozofskim nabojem. Njegova strašna žalost i gorke suze nemoćnog čoveka, koji sve vidi i nema mogućnosti da išta promeni i filozofski pristup i istoriji i sadašnjosti, kao i mirenje sa životom kakav jeste – u porazu i u pobedi – sasvim je jasna slika važne i, možda temeljne linije našeg, ovdašnjeg, društvenog karaktera, Balkanskog. Ovu istinsku i celovitu sliku poraženog čoveka koji će PREŽIVETI, doneo je Babić sa dostojnom pažnjom i uverljivošću. Miodrag Pejković našao je odlična glumačka sredstva za lik pokvarenog uličara i perverznog profitera na tuđoj nesreći, narkodilera, okrutnog makroa i lopova, koji se groteskno preobrati u tihog božjeg ugodnika - vernika, tako da je stvorio sliku o tokovima društvene svesti u našim gradovima koja nas čini još jadnijima u ogledalu morala i istine. Aleksandar Milojević je odigrao lik Kolporetra, zapravo u TV varijanti spikera, čitača priloga iz novina onog vremena. Na sceni je dopunio svoju zanimljivu i informativnu ulogu.
Muzika kompozitora Dragoslava Tanaskovića, i u prelazima i ilustracijama, a naročito u završnom SONGU o ptici Kraguju i njegovom nestanku sa kragujevačkog neba, koje je morao da ustupi grabljivicama, delovala je rokerski potresno i iskreno uzbudljivo. Muzički svet koji je stvoren na sceni u ovoj predstavi, vratio nas je lako i ubedljivo, sa punom emocijom, u vreme za koje se ne zna da li je ikad i završeno – u kajanju i žalost raspadnute domovine i rata protiv celog sveta – vešto i entuzijastično. Kostimi Jelene Janjatović bili su slikoviti i ubedljivi, kao i autentična glumačka koreografija završnog songa.”, stoji, između ostalog u kritici Gorana Cvetkovića.
Premijernom izvođenju „Hladnjače za sladoled”, između ostalih prisustvovali su i selktori Sterijinog pozorja - Igor Bojović i Susreta „Joakim Vujić” - Milivoje Mlađenović.

Fotografija Fotografija Fotografija
Fotografija Fotografija

NAGRADA ME JE ISKRENO OBRADOVALA

Mileni Dravić uručena Statueta Joakim Vujić

15. februar 2013. godine


Kragujevački Knjaževsko-srpski teatar dodelio je na dan pozorišta Sretenje, 15. februara Statuetu „Joakim Vujić“ glumici Mileni Dravić. U obrazloženju žirija koji su sačinjavali: Nebojša Bradić, reditelj i umetnički direktor kragujevačkog pozorišta (predsednik žirija), glumac Vlastimir Đuza Stoiljković (prošlogodišnji laureat Satuete „Joakim Vujić”), mr Vojo Lučić, direktor kragujevačkog Teatra, Marija Soldatović, dramaturg KST-a i Miloš Krstović, glumac kragujevačkog pozorišta između ostalog, stoji sledeće: „Glumačko trajanje u pozorištu, na filmu i televiziji, potvrdilo je osoben dar, lepotu i harizmu Milene Dravić. Svestranost njenog glumačkog umeća prepoznata je i visoko cenjena u različitim žanrovima: od najfinijeg psihološkog nijansiranja lika u drami, bravurozne minijature i improvizacije u komediji, do potresne upečatljivosti krupnog plana na filmskom platnu i televizijskom ekranu. Milena Dravić je, bez sumnje, svojom karijerom i darom obeležila istoriju srpskog glumišta druge polovine 20. i početka 21. veka.”, izgovorio je nadahnuto te večeri na Velikoj sceni Teatra direktor Vojo Lučić.
Kao istinska diva, praćena ovacijama publike i iskrenim aplauzima, ništa manje emotivno odgovorila je i Milena Dravić: „Dobila sam puno nagrada, a ima glumaca koji nisu dobili nagradu u životu, to moram da priznam, kao i da pripadam glumcima koji nikada nisu jurili nagrade”, rekla je Milena Dravić i navela da je učinila sve da prisustvuje dodeli nagrada, iako, zbog male nezgode na aerodromu, ima problema s kičmom.
Glumica je rekla i da je statueta „Joakim Vujić” prva nagrada koju je
za celokupni rad, i da joj je drago tim pre što je došla u, za nju, u
intimnom trenutku, kada obeležava punih 55. godina umetničkog rada, kao i da se Statueti - iskreno obradovala.
Potom su na Sceni „Joakim Vujić” uručene i ostale sretenjska i godišnje nagrade i priznanja Teatra - prsten sa likom Joakim Vujića koji je dobila dugogodišnja prvakinja drame ansambla kragujevačkog pozorišta Nada Jurišić i godišnja nagrada Teatra koju je za ostvarene uloge u protekloj sezoni dodeljena glumici Isidori Rajković.
Od ove godine kragujevački Teatra dodeljuje i novo priznanje Medaljon sa likom Joakima Vujića - za pomoć pri ostvarenju programskih i repertoarskih ciljeva Teatra i promociju naše kuće u širem regionu a prvi laureat ovog priznanja je Ambasada Sjedinjenih američkih država u Beogradu zbog pomoći pri realizaciji predstave „12 gnevnih ljudi”.
Pre uručenja nagrada u pozorišnoj galeriji „Joakim” otvorena je izložba Muzeja pozorišne umetnosti Srbije „Dokumenti iz života Joakima Vujića” autorke Olge Marković a potom izvedena premijera komada Ružice Vasić „Hladnjača za sladoled” u režiji Primoža Beblera.
Izložbi, premijeri, kao i dodeli nagrada, prisustvovali su gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović, njegovo preosveštenstvo - vladika Šumadijski gospodin Jovan, predstavnici ostalih verskih konfesija u našem gradu, članovi lokalne samouprave, direktor i umetnički direktor Knjaževsko-srpskog teatra mr Vojo Lučić i reditelj Nebojša Bradić, selektori pozorišnih festivala (Sterijino pozorje i Susreti „Joakim Vujić”), direktor Bosanskog narodnog pozorišta iz Zenice Hazim Begagić(toga dana kragujevačko i zeničko pozorište potpisali su sporazum o saradnji), brojni novinari iz redakcija gotovo svih medija...

Fotografija

DAN KNJAŽEVSKO-SRPSKOG TEATRA - SRETENJE

15. februar 2013. godine


PROGRAM SVEČANOG OBELEŽAVANJA DANA TEATRA

19:30 - Izložba Muzeja pozorišne umetnosti Srbije „Dokumenti iz života Joakima Vujića”, autor Olga Marković
20:00 - Praizvedba komada Ružice Vasić „Hladnjača za sladoled” u adaptaciji i režiji Primoža Beblera
Dodela nagrada i priznanja

STATUETA JOAKIM VUJIĆ
se dodeljuje za izuzetan doprinos razvoju pozorišne umetnosti u Srbiji.

Ovogodišnji laureat nagrade za unapređenje pozorišne umetnosti u Srbiji je naša poznata filmska i pozorišna diva Milena Dravić.

Glumačko trajanje u pozorištu, na filmu i televiziji, potvrdilo je osoben dar, lepotu i harizmu Milene Dravić. Svestranost njenog glumačkog umeća prepoznata je i visoko cenjena u različitim žanrovima: od najfinijeg psihološkog nijansiranja lika u drami, bravurozne minijature i improvizacije u komediji, do potresne upečatljivosti krupnog plana na filmskom platnu i televizijskom ekranu.
Milena Dravić je, bez sumnje, svojom karijerom i darom obeležila istoriju srpskog glumišta druge polovine 20. i početka 21. veka.

PRSTEN SA LIKOM JOAKIMA VUJIĆA
se dodeljuje za izuzetna umetnička ostvarenja i doprinos razvoju Knjaževsko-srpskog teatra.

Glumica Nada Jurišić, prvakinja drame umetničkog ansambla kragujevačkog pozorišta, omiljena i poštovana od strane kako pozorišnih znalaca, tako i kolega i publike, ostvarila je brojne nezaboravne uloge u svojoj dugoj karijeri koju je gradila na sceni Teatra „Joakim Vujić”, kasnije, Knjaževsko-srpskog teatra. Uvek prepoznatljiva, po svojoj autentičnosti, profesionalnosti i talentu, svakoj ulozi je dodala na lakonski i nenametljiv način svoj raskošni šarm čineći svoje uloge prijemčivim ali prefinjenim u isti mah. Pamtimo je i pamtićemo je kao karakternu glumicu koja je sa podjednakom strašću i umećem tumačila raznolik repertoar i u tome bila izuzetno uspešna, ali, nadasve i kao izuzetnu koleginicu. Ova nagrada je samo potvrda svega toga.

GODIŠNJA NAGRADA KNJAŽEVSKO-SRPSKOG TEATRA

Izuzetan talenat mlade glumice Isidore Rajković odmah je prepoznat u našem Teatru. Izuzetan profesionalac, draga koleginica i miljenica publike u sezoni koja je iza nas Isidora Rajković ostvarila je sjajne glumačke kreacije tumačeći uloge: Agate u predstavi „Noć u kafani Titanik”, Doli u „Jedan čovek dvojica gazda” i Ejmi u komadu „Moje bivše, moji bivši”.

NOVA NAGRADA KNJAŽEVSKO- SRPSKOG TEATRA
MEDALJON SA LIKOM JOAKIMA VUJIĆA

Nagrada se dodeljuje za podršku unapređenju rada Knjaževsko-srpskog teatra i ostvarivanje programskih i repertoarskih ciljeva u prethodnoj godini domaćim i stranim pojedincima i institucijama, poslovnim partnerima, sponzorima, donatorima i drugim prijateljima Teatra koji su bilo u vidu materijalne pomoći, bilo svojim radom i zalaganjem, dali poseban doprinos afirmaciji i ugledu teatra i na taj način zaslužili nagradu koja im se dodeljuje.
Nagrada se sastoji od bronzanog medaljona sa likom Joakima Vujića i diplome.
U jednoj kalendarskoj godini mogu biti dodeljene najviše tri Nagrade. Istaknuti pojedinac, institucija, ustanova, poslovni partner i drugi privredni subjekti mogu biti nagrađeni više puta.

NAJBOLJE IZDANJE KRAGUJEVAČKOG TEATRA

Rečnik profesije Bora Draškovića

januar 2013. godine


Izdanje Knjaževsko-srpskog teatra „Rečnik profesije” pozorišnog i filmskog reditelja, profesora i pisca Bora Draškovića, koje je objavljeno u ediciji „Joakimovi potomci” proglašena je najboljom knjigom među izdanjima kragujevačkih izdavača na manifestaciji „Dani kragujevačke knjige 2012” koju je organizuje Narodna biblioteka „Vuk Karadžić” u Kragujevcu od 29. januara do 1. februara 2013. godine.
Žiri za odabir i proglašenje najbolje knjige izdate u Kragujevcu radio je u sastavu: Maja Stanković, novinar RTK, Bojan Otašević, docent na FILUM-u, i Tomislav Kenjić, bibliotekar NBKG.
U nadahnutom obrazloženju žirija, povodom dodele nagrade ovom izdanju, između ostalog stoji I sledeće:
”Iako rečnik rediteljske profesije, ova knjiga ostavlja utisak univerzalnog opsega ukupne stvarnosti, materijalne i duhovne, kao lozinke stvaralačkog duha, ili borhesovskog alefa kao „tačke u kojoj se stiču sve tačke”, ili grčkih alfe i omege. To nije samo rečnik određene profesije – uz napomenu da reditelj kao demijurg uvek iznova stvara sav svet – već, po unutrašnjoj logici svakog rečnika, zaokružen, sublimovan i estetizovan sistem najrazličitijih iskustava, delovanja, samog postojanja. „Život kao umetničko delo” poslednja je rečenica u knjizi. On je, po razvijanju i narastanju rečničkih odrednica u izvesne žanrovske oblike, uglavnom u esejističko-meditativne ili dnevničke minijature, pomalo na tragu Vukovog „Rječnika”, ili Koderovog „Mitološkog rečnika”, ili Pavićevog „Hazarskog rečnika”. Međutim, bilo koja zbirka rečnika koja bi pretendovala na raznovrsnost i obuhvatnost, bila bi nepotpuna bez „Rečnika profesije” Bora Draškovića.
Sa likovno-grafičke strane, obilujući inteligentim rešenjima kako u tipografskom tako i u likovno-grafičkom smislu, knjiga je oblikovana na visokom profesionalnom nivou.
Polazeći od same omotnice, na kojoj se vidi sjajno parafrazirano rešenje plakata za čuveni film Bore Draškovića „Život je lep”, uočavaju se žice koje na plakatu pomeraju tkaninu – pozorišnu zavesu iza koje se otkriva nenametljiv portret autora knjige.
Tipografsko rešenje samog Borovog imena, čak u smislu zaštitnog znaka, govori o želji dizajnera da svojim rešenjima da knjizi još jedan nivo i kroz likovno opažanje.
Svaki naslov i podnaslov u knjizi su mali tipografski biseri koji odišu dobrim raspoloženjem a knjizi daju optimističnu notu. Blok teksta na stranicama je krupan a izabrano pismo jasno, sa većim proredom i za nijansu uvećanom veličinom slova, što ciljnoj čitalačkoj grupi olakšava vizuelni pristup pisanoj reči.
Detalji na svakoj stranici – mali blok šarenih linija koje podsećaju na narodno tkanje ovog podneblja ili neuobičajena paginacija – ni na jedan način ne odvlače pažnju sa čitanja, tako da svojom skromnošću i nepretencioznošću odslikavaju pravi profesionalizam”.
U Kragujevcu
29. januara 2013. godine

KRAGUJEVAČKI TEATAR POSLE DVE DECENIJE NA DANIMA KOMEDIJE

Do gole kože na festivalu u Jagodini

januar 2013. godine


Na današnjoj konferenciji za štampu, koju je održao selektor 42. Pozorišnog festivala „Dani komedije” u Jagodini, reditelj Jug Radivojević saopšteno je da je predstava „Do gole kože” kragujevačkog pozorišta u zvaničnoj selekciji ove smotre.
- Jagodinska publika će na 42. Pozorišnom festivalu „Dani komedije” moći da gleda najznačajnije domaće reditelje i glumce, rekao je u ponedeljak u Jagodini selektor festivala reditelj Jug Radivojević i dodao: „Radi se o odličnim domaćim i stranim komadima, imamo lepezu izvanrednih komada i slojevitih komedija. Trudio sam se da podignem lestvicu u kvalitatvnom smislu. Imamo predstave sa potpisima naših najznačajnijih reditelja danas”, istakao je Radivojević na konferenciji za novinare.
Radivojević je odgledao 24 predstave i izabrao sedam takmičarskih i jednu koja će zatvoriti festival najboljih komediografskih ostvarenja koja će se u Jagodini održati od 20. do 27. marta.
Predstava „Do gole kože” kragujevačkog Teatra rađena je po priči Stefana Sinklera i Antonija MekKartena. Predstavu je režirao stari znalac kragujevačke publike, nemački reditelj Pjer Valter Polic a u njoj igraju glumci našeg pozorišta: Vlada Živković, Nikola Milojević, Aleksandar Milojević, Ivan Vidosavljević, Zdravko Maletić, Čedomir Štajn, Bratislav Slavković, Nenad Vulević i Dragoslav Tanasković.
Festival će 20. marta otvoriti predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta iz Beograda „Sumnjivo lice” u režiji Jagoša Markovića a predstava Knjaževsko-srpskog teatra „Do gole kože” na repertoaru festivala je 25. marta. Na festivalu, sem kragujevačke, učestvuju predstave: Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, Sombora, Subotice, teatra na Terazijama i Kosovske Mitrovice.
- To je priča koja se tiče svih nas, nas koji sanjamo o tome da budemo lepi, poželjni i uspešni, a u realnom životu se ustvari u borbi za opstanak suočavamo sa sopstvenim strahovima, slabostima i porazima, napisao je u programu predstave njen reditelj Pjer Valter Polic.
Predstave na ovogodišnjim „Danima komedije” će ocenjivati žiri u sastavu: reditelj Egon Savin (predsednik žirija), i glumci Ljiljana Blagojević i Slobodan Tešić (predstavnik grada domaćina).
Glumci i reditelji će se takmičiti za statuete Ćurana, a biće dodeljene i nagrade za najbolju epizodnu ulogu, najboljeg mladog glumca i glumicu, najbolju scenografiju i kostimografiju. Najbolja predstava po oceni žirija dobiće nagradu „Mija Aleksić”, a najduhovitija po oceni publike nagradu „Miodrag Petrović Čkalja” i statuetu „Jovanča Micić”.
Glumici Jelisaveti Seki Sablić, ovogodišnjoj dobitnici nagrade za životno delo „Zlatni ćuran”, statua će biti uručena na zatvaranju festivala, 27. marta, na Svetski dan pozorišta.
Naše pozorište, još pod imenom Teatar „Joakim Vujić” poslednji put učestvovalo je na jagodinskom festivalu pre tačno 21 godine, 1992. godine, kada je otvorilo „Dane komedije” sa predstavom „Sad se Smej Sotire” i zatvorilo istu smotru komadom „Kralj Ibi”.
Kragujevačka predstava „Do gole kože” na nedavno završenom 8. aranđelovačkom pozorišnom festivalu „Svetlost i afirmacija” proglašena je za najbolju po mišljenju publike. Nije da slutimo...

Fotografija Fotografija

MILENA DRAVIĆ DOBITNICA STATUETE JOAKIM VUJIĆ

Knjaževsko-srpski teatar Kragujevac

januar 2013. godine


Kragujevački Knjaževsko-srpski teatar dodelio je Statuetu Joakim Vujić glumici Mileni  Dravić. Statueta se svake godine (od 1985.) za Dan teatra - Sretenje svečano uručuje laureatu za izuzetan doprinos razvoju pozorišne umetnosti u Srbiji.
U utorak, 22. januara u kragujevačkom Teatru žiri za dodelu Statuete „Joakim Vujić” u sastavu: Nebojša Bradić, reditelj i umetnički direktor kragujevačkog pozorišta (predsednik žirija), glumac Vlastimir Đuza Stoiljković (prošlogodišnji laureat Satuete „Joakim Vujić”), mr Vojo Lučić, direktor kragujevačkog Teatra, Marija Soldatović, dramaturg KST-a i Miloš Krstović, glumac kragujevačkog pozorišta jednoglasno je odlučio da ovogodišnji laureat bude naša poznata filmska i pozorišna diva Milena Dravić.
U obrazloženju žirija, između ostalog, stoji sledeće:  
Glumačko trajanje u pozorištu,  na filmu i televiziji,  potvrdilo je osoben dar, lepotu i harizmu Milene Dravić. Svestranost njenog glumačkog umeća prepoznata je i visoko cenjena  u različitim žanrovima: od najfinijeg psihološkog nijansiranja lika u drami, bravurozne minijature i improvizacije u komediji,  do  potresne upečatljivosti krupnog plana na filmskom platnu i televizijskom ekranu.
Milena Dravić je, bez sumnje, svojom karijerom i darom obeležila istoriju srpskog glumišta druge polovine 20. i početka 21. veka.
Prvu ulogu odigrala je u filmu „Vrata ostaju otvorena“ Františeka Čapa (1959.), čime je započela izuzetna glumačka karijera na velikom platnu: Milena Dravić je sarađivala sa više od trideset reditelja svih generacija, neprekidno igrajući uglavnom glavne uloge u više od pedeset filmova najrazličitijih žanrova. Postala je tako jedan od glumačkih postulata srpske kinematografije, što je ovenčano velikim brojem nagrada u zemlji i inostranstvu (dve Zlatne i pet Srebrnih arena na Festivalu u Puli, Zlatna ruža u Veneciji, Kanska nagrada, „Prva dama jugoslovenskog filma” u Nišu, prvi dobitnik Nagrade „Pavle Vujisić” za doprinos domaćoj kinematografiji...).
Prvu pozorišnu ulogu je odigrala 1971. godine u Ateljeu 212 godine u predstavi „Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji” Bore Ćosića u režiji Ljubomira Draškića. Odmah potom dobija ulogu u komadu „Lulu” Frenka Vedekinda, „Kod lepog izgleda” Edena Fon Horvata, u režiji Paola Mađelija, zatim ulogu Juce u „Kir Janji” u režiji Dejana Mijača, „Čudo u Šarganu” Ljubomira Simovića u režiji Mire Trailović. U komadu Jelice Zupanc „Crnjanski ili lako je Andriću” igra jednu od glavnih uloga uz veliku Rahelu Ferari.
Glavnu ulogu uz Petra Božovića i Dragana Nikolića igra u „Dekameronu” u režiji čuvenog evropskog reditelja Roberta Ćulija.
Sa predstavom „Ptic i ptica” Slobodana Stojanovića, režija Dejan Mijač, sa Draganom Nikolićem, započinje saradnju sa Zvezdara teatrom. Igra u predstavama  „Urnebesna tragediji” Dušana Kovačevića, „Kako potamaniti gamad” Novice Savića „Lari Tompson - tragedija jedne mladosti” Dušana Kovačevića.
Njena monodrama „Milena u svetu muškaraca” Dušana Radovića a u režiji Miloša Radović imala je mnogo uspeha, a gostovala je u Sloveniji, Makedoniji, Kipru, Budimpešti, Beču, Njujorku, Torontu, Vankuveru.
Milena Dravić nije samo „prestonička” zvezda; u Kruševačkom pozorištu igra u Joneskovoj „Ćelavoj pevačici”, u režiji Jagoša Markovića. Potom, 2000. godine dobija poziv da svojim učešćem u predstavi „Bokeški D-mol” Stevana Koprivice u režiji Milana Karadžića pomogne stvaranju jednog novog pozorišta u Tivtu. Predstava postiže ogroman uspeh. Početkom 2004. godine sprema ulogu u predstavi Tivatskog pozorišta „Jelena Savojska”.
Uloga Mod u kultnom komadu Kolina Higinsa „Harold i Mod” u režiji Milana Karadžića, u Beogradskom dramskom pozorištu, dobila je izuzetne pohvale i od kritike i od publike.

ISKRENO PROŽIVLJENA GENERACIJSKA TRAGEDIJA

Počele probe Hladnjače za sladoled

januar 2013. godine


Povodom početka rada na predstavi „Hladnjača za sladoled” Ružice Vasić na Sceni „Ljuba Tadić” (Mala scena) Knjaževsko-srpskog teatra u petak, 18. januara održana je konferencija za štampu.
Komad „Hladnjaca za sladoled” autorke Ružice Vasić pobedio je na konkursu „Kragujevac u pamćenju i izvan pamćenja” Knjaževsko-srpskog teatra.
Reditelj predstave je Primož Bebler.
U predstavi igraju glumci kragujevačkog pozorišta: Mirko Babić, Miodrag Pejković, Miloš Krstović, Nikola Milojević, Katarina Mitrović, Sanja Matejić, Aleksandar Milojević i Nenad Vulević.
Umetničku ekipu saradnika predstave sačinjavaju Milivoje Štulović (scenografija), Dragoslav Tanasković (muzika) i kostimograf Jelena Janjatović.
Prva proba održana je 9. januara, a premijera je predviđena za Dan pozorišta - Sretenje 15. februara 2013. godine.
Ispred kuće, V. D. direktora Teatra mr Vojo Lučić je obavestio novinare da će, najverovatnije na samoj premijeri, predstavu pogledati i selektor Sterijinog pozorja jer je kragujevačko pozorište konkurisalo sa njim za ovogodišnju, 58, Sterijinu smotru u Novom Sadu. Takođe, Lučić je najavio i dolazak selektora Susreta „Joakim Vujić” koji će pogledati dve predstave Teatra koje su u konkurenciji za ovu manifestaciju.
- Biće ovo, izgleda, godina u kojoj će nam pristizati puno dobrih vesti sa festivala sa raznih strana, optimistički je zaključio Lučić.
Za reditelja Beblera, najčešće je hendikep, kada se radi „nešto naručeno” ili „po zadatku”.
- Međutim sa tekstom Ružice Vasić, nije tako. Ona je svoj tekst, očigledno dugo nosila u sebi, možda i čitavu deceniju i iskreno proživela ovu tragediju njene generacije, smatra Bebler, uporedivši je sa Milicom Novković i njenim kultnim delom „Kamen za pod glavu”.
Po njemu jasna je i dirljiva paralele ove, sadašnje, najnovije „izgubljene i žrtvovane generacije” i one, žrtvovane 1941. godine.
- Zbog toga su u tekstu, a i predstavi uvek prisutne humke u Šumaricama i Veliki školski čas i čitavo delo odiše nekom atmosferom „parastosa”, smatra on.
Za glumca Mirka Babića i posle ovoliko godina ugranje u ovako koncipiranom komadu predstavlj pravi izazov, dok je njegov mlađi kolega Miloš Krstović veom inspirativno štu u „Hladnjači” glumci igraju likove koji imaju baš godina koliko su i oni imali u vreme kada se radnja teksta događa u periodu od 1993. do 2000. godine i današnjih dana.
- Jezivo, tačno, dobro napisan tekst, bio je kratak glumac Miodrag Pejković.
Reditelj Bebler ispričao je novinarim i da je komad, zbog autentičnog ambijenta, putem kolportera kojeg igra Aleksandar Miojević Lija dobio originalnu „lokalnu” boju i atmosferu tog veremena u Kragujevcu jer su u njemu korišćeni pravi naslovi iz lokalnih novina i časopisa „Svetlost”, „Nezavisna Svetlost” i „Kragujevačke” i ovom prilikom se na tome zahvalio ovim redakcijama.

Biografija Primoža Beblera
Reditelj Primož Bebler rođen je u Njujorku 1951. godine. Školovao se u  Parizu, Indoneziji i Beogradu. Režiju je upisao 1970. godine na klasi Vjekoslava Afrića. Kao student radio je na kultnim scenama u „Krsmancu” i „Dadovu”. Po diplomiranju, tri godine je radio kao reditelj i umetnički direktor u Kruševačkom pozorištu. Bio je direktor drame na srpskom jeziku u pozorištu u Subotici a kasnije i direktor te kuće. Od 1984. do 1992. godine je direktor pozorišta „Duško Radović”.
Radio je i na Radio Ljubljani, pozorištu u Kranju i bio umetnički direktor celjskog gledališta sredinom devedesetih. Na čelo pozorišta u Novoj Gorici dolazi 1998. godine i ostaje punih 11 godina.
Prelazi u Trst, i dve godine je direktora tamošnjeg slovenačkog gledališča koje je naša publika imala prilike da vidi na prošlogodišnjem JoakimInterFestu sa predstavom „Zlatni zmaj”.
U protekloj sezoni režirao je u Skoplju, Sarajevu i Šapcu. Bio je član žirija 7. JoakimInterFesta. Ovo mu je prva autorska saradnja sa kragujevačkim Teatrom.

Fotografija

GUSARI NA KRUŠKI

Teatar u Kruševcu

januar 2013. godine


Iako zvuči kao naslov iz Miloševog doba - nije. Sa praznovanjem je završeno i članovi Teatra vraćaju se svojim svakodnevnim umetničkim obavezama. Već u četvrtak, 10 januara glumci kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra nastupiće sa predstavom „Gusari” na Petom božićnom festivalu dečijih predstava „Kruška 2013.” koji od 9. do 16. januara organizuje Kruševačko pozorište.
U selekciji ove, revijalne smotre sem kragujevačkog Teatra i domaćina Kruševačkog pozorišta nastupiće još i ansambli iz Aleksinca, Užica, Loznice, Vranja i Dečijeg kulturnog centra iz Beograda.
Predstava „Gusari” koju je po tekstu Miloša Janoušeka režirao stari saradnik i prijatelj Teatra Jan Čanji na repertoaru naše kuće je još od novembra 2007. godine. U Kruševcu će kragujevački „Gusari” nastupiti u sledećem glumačkom sastavu: Sanja Matejić, Miloš Krstović, Aleksandar Milojević i Čedomir Štajn.
Predstava Knjaževsko-srpskog teatra na repertoaru festivala je u četvrtak, 10 januara a kragujevački glumci odigraće dve predstave u terminima od 17 i 19 sati.
Inače, na ovogodišnjom festivalu „Kruška” nastupiće i glumci Pozorišta za decu Kragujevac i to u nedelju, 13. januara sa predstavom „Ah, taj zmaj” čiju adaptaciju teksta i režiju potpisuje Todor Valov a kreaciju lutaka Stefka Kluvlijeva.

PRAZNIČNO DRUŽENJE SA PRIJATELJIMA TEATRA

Novogodišnji koktel

decembar 2012. godine


U već prazničnoj atmosferi, u četvrtak, 27. decembra u foajeu Knjaževsko-srpskog teatra održan je novogodišnji i božićni koktel.
Povodom kraja ove izuzetno uspešne repertoarske i poslovne godine i u svečarskoj atmosferi nastupajućih praznika sa članovima kolektiva kragujevačkog pozorišta družili su se novinari, urednici rubrika kulture i čelni ljudi lokalnih medija, prijatelji teatra, predstavnici lokalne samouprave...
Nisu zaboravljeni ni penzioneri naše kuće, tako da su svečanom koktelu prisustvovale glumice Ljiljana Govedarević i Majda Gorinšek Đorđević, glumac Milan Đurđević i legenda kragujevačkog glumišta Ljubomir Ubavkić Pendula, kao i mnogi drugi
Ispred ansambla Knjaževsko-srpskog teatra okupljenima na koktelu se obratio V. D. direktora kragujevačkog pozorišta mr Vojo Lučić koji se kratkim i nadahnutim, prigodnim govorom, punim emocijama zahvalio svim prijateljima Teatra kao i novinarima koji su pratili i izveštavali o radu pozorišta tokom ove godine, jedne od najuspešnijih u njegovoj istoriji i informisao goste o planovima kuće za narednu godinu.
Da sve protekne u sjajnoj i opuštenoj, prijateljskoj atmosferi, dodatno se za goste Teatra ali i domaćine pobrinuo muzički dvojac Fića i Gaja.
Srećna Nova godina i božićni praznici. Živeli!

Fotografija Fotografija Fotografija

JUBILARNA BAJKA NA VELIKOJ SCENI

Kultna predstava Teatra

decembar 2012. godine


U petak, 21. decembra na Velikoj („Joakim Vujić”) sceni, biće izvedena, jubilarno po 100. put predstava „Bajka o mrtvoj carevoj kćeri” koju je po tekstu ruskog pisca Nikolaja Koljade režirao Boško Dimitrijević. Predstava je imala premijeru na Maloj („Luba Tadić”) sceni Teatra 22. aprila 2005. godine, i sem na matičnoj sceni gostovala je više puta u zemlji i u inostranstvu. Glumica Sanja Matejić koja u „Bajci” tumači glavnu ulogu Rime dobila je nagrade za tumačenje tog lika na međunarodnim festivalima u rumunskom Piteštiju i bugarskom gradu Vraca.
U predstavi igraju glumci Knjaževsko-srpskog teatra: Sanja Matejić, Nenad Vulević, Dušan Stanikić i Ana Todorović Dialo.
Kultna predstava Knjaževsko-srpskog teatra koja se već osmu godinu igra u kragujevačkom pozorištu (sve je počelo kao diplomski rad Sanje Matejić i Nenada Vulevića) za koju se uvek traži karta više, po mišljenju kritičara i teatrologa najbolja je drama proslavljenog ruskog autora Nikolaja Koljade i u maestralnom izvođenju glumaca našeg ansambla na dirljiv i bolan način govori o malim ljudima iz provincijske zabiti čiji su životi uništeni i potrošeni i sudbinama na koje „nalećemo” svaki dan.
Početak predstave je u 20 sati i 30 minuta.


PRIHOD OD GAZDA I POČETAK SARADNJE

Pomoć Teatra pozorištu iz Vranja

decembar 2012. godine


U petak, 14. decembra na Maloj sceni („Ljuba Tadić”) kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra održana je konferencija za štampu na kojoj su učešće uzeli godti iz vranjskog pozorišta Radmila Đorđević, V. D. direktorka pozorišta iz Vranja, njena koleginica Milena Stošić, umetnički direktor te kuće, glumac vranjskog pozorišta Bojan Jovanović a ispred domaćina Vojo Lučić, V. D. direktora kragujevačkog Teatra.
Ispred ansambla kragujevačkog Teatra Lučić je najavio da će se u ponedeljak, 17. decembra na Velikoj sceni („Joakim Vujić”) odigrati predstava „Jedan čovek, dvojica gazda” koju je po tekstu britanskog autora Ričarda Bina režirao Nebojša Bradić, a čiji celokupan prihod ide za obnovu pozorišta u Vranju koje je letos izgorelo, ali i najavio početak kompleksnije saradnje ove dve kuće, koja bi obuhvatile ne samo igranje predstava vranjskog ansambla na scenama kragujevačkog teatra, već i razmenu iskustava i eventualne zajedničke projekte dva pozorišta. Takođe, Lučić je pozvao glumce iz Vranja da iz svog repertoara odaberu i odigraju neku od predstava na tradicionalnim „Joakimovim danima” koji se svakoga februara odžavaju u Knjaževsko-srpskom teatru a na kojima gostuju pozorišta iz čitave Srbije.
Ispred svih zapolsenih u kragujevačkom Teatru, Lučić je posebno naglasio da baš ova kuća gaji posebnu profesionalnu solidarnost i empatiju sa kolegama iz Vranja, jer je kragujevačko pozorište takođe izgorelo u požaru 1969. godine i bilo zatvoreno zbog dotrajalih instalacija po nalogu protivpožarne policije 1998. godine - pre poslednje rekonstrukcije pa su tada kragujevački glumci bili prinuđeni da igraju na gostovanjima po scenama u tadašnjoj SFRJ i inostranstvu a u drugom slučaju u Domu vojske ondašnje SCG i Domu samoupravljača - danas Pozorištu za decu Kragujevac.
U ime ansambla vranjskog pozorišta zahvalila se Radmila Đorđević, koja je na konferenciji pokušala kolegama iz Kragujevca i prisutnim novinarima pokušala da objasni kako izgleda raditi u sadašnjim, gotovo nemogućim uslovima.
- Najstrašnije je i tužno kad umetnost zaćuti! Mi, kao kuća nismo „zaćutali” u potpunosti jer predstave sa svoga repertoara igramo na scenama Doma vojske i Doma kulture, koje su male, neadekvatne a dekorateri i garderoberi se muče dok postavljaju i rasklapaju scenografiju, donose i odnose rekvizitu i garderobu, ali ipak nismo odustali i igramo svoje predstave. Tek kada čovek izgubi i ono malo što je imao, shvati, na žalost koliko je to, ipak, u neku ruku bilo mnogo, naglasila je ona, zahvalivši se Knjaževsko-srpskom teatru na prihodu od predstave i ponuđenoj sceni i dodavši da „najiskrenije ne želi da se njihovo sadašnje iskustvo još nekom dogodi”.
I Milena Stošić i Bojan Jovanović, zahvalili su se kolegama iz Kragujevca, naglasivši da ih je, sem ponuđenje pomoći, posebno obradovao i obodrio i poziv za umetničku razmenu i saradnju.
Hit predstava „Jedan čovek, dvojica gazda” čiji je celokupan prihod namenjen za obnovu pozorišta u Vranju na repertoaru je u ponedeljak, 17. decembra sa početkom u 20 sati.

Fotografija

TITANIK U RAKOVICI

Kragujevačko pozorište na 5. Teatar festu

decembar 2012. godine


Kragujevački Knaževsko-srpski teatar nastupiće u sredu, 12. decembra na 5. Teatar festu u Rakovici sa predstavom „Noć u kafani Titanik” koju je po motivima pripovedaka Ive Andrića, dramatizovao i režirao Nebojša Bradić.
Rakovički „Teatar fest” zamišljen je i koncipiran kao festival nagrađenih pozorišnih predstava iz čitave Srbije. Ovogodišnji festival traje od 9. do 12. decembra i odvija se pod sloganom „Cela Srbija u Beogradu - ceo Beograd u Rakovici”. Festival je otvoren u nedelju u Centru za kulturu u Rakovici, izložbom „Poljski pozorišni plakat” koju su zvanično otvorili ataše za kulturu Ambasade Poljske Dagmara Luković i teatrolog Jovan Ćirilov.
Sem kragujevačke na ovoj pozorišnoj smotri učestvuju još i predstave: Pozorišta mladih iz Novog Sada, zaječarsko pozorište „Zoran Radmilović”, Kruševačko narodno pozorište a izvođenje predstave Narodnog pozorišta iz Niša je otkazano.
Zbog besparice, organizatori festivala bili su prinuđeni da trajanje festivala skrate za jedan dan.

Plakat Fotografija

BAJKA U SREMSKOJ MITROVICI

Gostovanje Teatra

decembar 2012. godine


Najdugovečnija predstava na repertoaru Knjaževsko-srpskog teatra „Bajka o mrtvoj carevoj kćeri”, gostovaće u subotu, 8. decembra u pozorištu „Dobrica Milutinović” u Sremskoj Mitovici. Predstava koju je po tekstu ruskog dramskog pisca Nikolaja Koljade režirao Boško Dimitrijević imala je premijeru na Maloj sceni naše kuće 22. aprila 2005. godine. Gostovanje u Sremskoj Mitrovici je 99 izvođenje ove predstave, koja će svoje svečano i jubilarno 100 izvođenje imati na matičnoj sceni 21. decembra.
U predstavi igraju Sanja Matejić (Rima), Nenad Vulević (Maksim), Dušan Stanikić (Vitalij) i Ana Todorović Dialo u ulozi Nine.

Fotografija

TITANIK NA MASUKINIM DANIMA

Teatar u Velikoj Plani

decembar 2012. godine


Kragujevački Knjaževsko-srpski teatar, učestvovaće na 37. Festivalu „Masukini dani” koji se od 23. novembra do 14. decembra održava rodnom mestu velikog pisca - Velikoj Plani. Festival organizuje planjanski Centar za kulturu „Masuka” a kragujevačko pozorište na ovoj smotri nastupiće u četvrtak, 6. decembra sa predstavom „Noć u kafani Titanik” koju je po motivima pripovedaka Ive Andrića dramatizovao i režirao Nebojša Bradić.
Sem kragujevačkog Teatra na ovogodišnjim ambiciozno zamišljenim i iako je reč o revijalnoj manifestaciji - po rečima organizatora „visoko postavljenim estetskim i umetničkim reperima” nastupiće još i sledeće kuće, pozorišta i ustanove poput: pozorišta „Masuka” grada domaćina, „Madlenijanum”, šabačko pozorište, teatar iz Bijelog Polja, koprodukcija Bitef teatra i Hartefakt fondacije (predstava „Radnici umiru pevajući” - koja je otvorila ovogodišnji JoakimInterFest), Srpsko pozorište iz Budimpešte, koprodukcija Bitef teatra i Beogradskog dramskog pozorišta (predstava „Ja i ti”) a biće održan i čitav niz muzičko-scenskih programa.
Već prekosutra, u subotu, 8. decembra kragujevačko pozorište gostovaće u Sremskoj Mitrovici sa predstavom „Bajka o mrtvoj carevoj kćeri”.

Plakat Fotografija

REČNIK PROFESIJE U KINOTECI

Beogradska promocija monografije Bora Draškovića

decembar 2012. godine


Izdanje kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra „Rečnik profesije” autora Bora Draškovića promovisano je u subotu, 1. decembra u Muzeju jugoslovenske kinoteke. Ova, automonografija još jedno je delo iz edicije „Joakimovi potomci” koju kragujevačko pozorište daruje svakom laureatu nagrade Statueta „Joakim Vujić” za izuzetan doprinos razvoju pozorišne umetnosti u Srbiji, a koja je Draškoviću dodeljena prošle godine.
Knjiga je u Kinoteci promovisana u okviru ovogodišnjeg, 18. FAF-a (Festivala autorskog filma) u čijem je žiriju bio i proslavljeni reditelj i dramski i filmski pedagog, autor monografije Boro Drašković.
Na promociji su sem samog Draškovića govorili još i reditelj Darko Bajić, Srđan Vučinić, umetnički direktor FAF-a i filmski reditelj Žarko Dragojević, a prisustvovali su i reditelji Lordan Zafranović i Dušan Makavejev, diva našeg glumišta Ružica Sokić.
Ispred izdavača, kragujevačkog pozorišta na beogradskoj promociji Draškovićeve monografije prisustvovao je V. D. direktora kuće mr Vojo Lučić.

NAGRADA PUBLIKE DO GOLE KOŽE ARANĐELOVAČKOG FESTIVALA BIĆE URUČENA NA MATIČNOJ SCENI

Uručenje nagrade na sceni Teatra

novembar 2012. godine


U sredu, 28. novembra na matičnoj – Velikoj sceni „Joakim Vujić” biće svečano uručena nagrada publike ansamblu predstave „Do gole kože” kojom je 17. novembra, na zatvaranju 8. aranđelovačkog festivala „Svetlost i afirmacija” ovaj komad knjaževsko-srpskog teatra proglašen za najboqi na smotri.
Predstava je rađena po literarnom predlošku kultnog britanskog istoimenog filma koju su napisali Stiven Sinkler i Entoni Mekarten a na scenu kragujevačkog pozorišta postavio ju je nemački reditelj Pjer Valter Polic. Na aranđelovačkom festivalu koji se ove godine odvijao pod nazivom „Svetlost i afirmacija” trijumfovala je u konkurenciji sledećih teatarskih kuća: Beogradskog dramskog pozorišta, „puls teatra” iz Lazarevca, Pozorišta „Boško Buha”, koprodukcije Grada teatra Budva i Start studija...
Aranđelovački pozorišni festival prethodnih sedam godina bio je revijalnog karaktera a od ove godine uvedena je nagrada za najbolju predstavu koja se dodeljuje isključivo po ocenama publike.
U predstavi „Do gole kože” igraju glumci kragujevačkog pozorišta: Nikola Milojević, Ivan Vidosavljević, Aleksandar Milojević, Vladan Živković, Bratislav Slavković Keša, Čedomir Štajn, Zdravko Maletić i Nenad Vulević.
Nagradu će kragujevačkim glumcima po završetku predstave svečano uručiti predstavnici aranđelovačke pozorišne smotre. Početak predstave je u 20 sati.

Fotografija Fotografija

TITANIK NAGRAĐEN ZA REŽIJU I DRAMATIZACIJU

Teatru i Bradiću dve nagrade na festivalu u Aleksincu

novembar 2012. godine


Predstava kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra „Noć u kafani Titanik” nagrađena je sa dve najvažnije nagrade, za režiju i dramatizaciju na upravo završenom Festivalu praizvedbi u Aleksincu. Predstavu je po motivima priča Ive Andrića dramatizovao i režirao Nebojša Bradić, umetnički direktor kragujevačkog pozorišta. Kragujevačka predstava „Noć u kafani Titanik” odigrana je na takmičarskom repertoaru festivala u utorak, 20. novembra.
Festival praizvedbi održan je u Aleksincu od 18. do 24. septembra i selektor i umetnički direktor ove smotre glumac Dušan Duka Jovanović u takmičarskoj selekciji pozvao je pozorišta iz Niša, Vranja, Kragujevca, Kruševca i Šapca. Ova jedinstvena smotra u regionu (jedina slična manifestacija u Evropi održava se u Berlinu) završava se večeras, u subotu, 24. novembra, a na njenom zatvaranju biće revijalno izvedena predstava „Boemsko veče” Pozorišta na Terazijama - poetski kabare Radeta Marjanovića i Tanje Bošković. Umesto nagrađenih Nebojše Bradića i glumačkog ansambla predstave „Noć u kafani Titanik” nagrade će večeras na sceni aleksinačkog Centra za kulturu i umetnost primiti V. D. direktora Knjaževsko-srpskog teatra Vojo Lučić, jer glumačka ekipa predstave na čelu sa rediteljem Bradićem na veoma zapaženoj turneji po Republici Srpskoj (sinoć su nastupali u Banja Luci a večeras u Prijedoru) čiji je pokrovitelj Ministarstvo kulture Srbije.

Plakat Fotografija

KNJAŽEVSKO-SRPSKI TEATAR NA MINI TURNEJI

Titanik u Banjoj Luci i Prijedoru

novembar 2012. godine


Posle uspešnog učešća na Festivalu praizvedbi u Aleksincu, već u četvrtak, 22. novembra ansambl predstave „Noć u kafani Titanik” kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra nastavio je svoju mini turneju u okviru koje će gostovati u Republici Srpskoj.
Predstava „Noć u kafani Titanik” koju je po motivima pripovedaka Ive Andrića režirao Nebojša Bradić gostovaće u petak, 23. novembra u Banja Luci a sutradan, u subotu, 24. novembra u Prijedoru.
Gostovanje kragujevačkog Teatra u Republici Srpskoj odvija se pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije.

Plakat Fotografija

NAGRAĐENA HLADNJAČA ZA SLADOLED RUŽICE VASIĆ

Konkurs za dramski tekst Knjaževsko-srpskog teatra

novembar 2012. godine


Žiri nagradnog konkursa „Kragujevac u pamćenju i izvan pamćenja” koji je raspisao Knjaževsko-srpski teatar u sastavu: predsednik žirija Gorica Popović, glumica i članovi Marija Soldatović, dramaturg i Milivoje Mlađenović, doktor književnosti na sednici održanoj 20. novembra 2012. godine u Beogradu jednoglasno je doneo odluku da se nagradi dramski tekst „Hladnjača za sladoled” autora Ružice Vasić.
U obrazloženju žirija, koji između ostalog sa zadovoljstvom konstatuje da su se autori svih devet dramskih tekstova koliko ih je stiglo na Konkurs uglavnom držali zadatog tematskog okvira za nagrađeno delo se ističe: „Žiri nalazi da snagu autentičnog dramskog izraza poseduje delo ’Hladnjača za sladoled’. Autor na uzbudljiv i potresan način daje sliku protekle dve decenije u Kragujevcu opisujući izgubljenu generaciju mladih ljudi i njihovo odrastanje u turbulentnim i teškim vremenima od ratnih do tranzicionih godina. Na fonu kragujevačke oktobarske tragedije i Velikog školskog časa autor gradi četiri dramske posvete upropaštenoj mladosti. Posebna vrednost ovog dramskog teksta je organizacija scenskog materijala i njegova kompozicija. Ovaj tekst nije značajan samo na lokalnom planu nego ima i univerzalne odlike, te se kao potencijal nudi svim pozorištima u Srbiji i regionu”, stoji u odluci žirija o nagrađenom tekstu.
Autor teksta Ružica Vasić (1976.) rođena je u Kragujevcu u naselju Erdoglija o kojem njeno nagrađeno delo i govori. Ove, 2012. godine diplomirala je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti na Cetinju u klasi Steve Koprivice i Srđana Koljevića. Na konkursu kragujevačkog Studentskog kulturnog centra u ediciji „Prvenac” objavljena joj je zbirka poezije „Trošenje usana na reči”. Trenutno živi i radi u Budvi.
Nagrada konkursa „Kragujevac u pamćenju i izvan pamćenja” podrazumeva novčani iznos od 300.000 dinara i premijerno izvođenje teksta u produkciji Knjaževsko-srpskog teatra u 2013. godini.
Žiri nagradnog konkursa „Kragujevac u pamćenju i izvan pamćenja”, pored pobedničkog dramskog teksta, preporučuje da se u ediciji „Baština” kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra objavi i tekst „Mlekadžija”, takođe kragujevačkog autora Nikole Šukovića.
Povodom odluka žirija konkursa i promovisanja nagrađenih i pohvaljenih tekstova i autora kragujevački teatar upriličiće naredne nedelje konferenciju za štampu.

TITANIK NA FESTIVALU PRAIZVEDBI

Teatar u Aleksincu

novembar 2012. godine


Kragujevački Knjaževsko-srpski teatar učestvovaće na Festivalu praizvedbi koji se 18. do 24. septembra održava u Aleksincu. Pozorište iz Kragujevca nastupiće na ovoj smotri u utorak, 20. novembra sa predstavom „Noć u kafani Titanik” koju je po motivima pripovedaka Ive Andrića režirao Nebojša Bradić.
Selektor i umetnički direktor festivala, glumac Duka Jovanović, sem kragujevačke predstave u Aleksinac je pozvao još i predstave niškog, vranjskog, kruševačkog i šabačkog pozorišta. Festival je u nedelju, 18. novembra otvorio doajen srpskog glumišta Vlastimir Đuza Stoiljković, a na zatvaranju manifestacije biće izvedena revijalna predstava „Boemsko veče” Pozorišta na Terazijama - poetski kabare Radeta Marjanovića i Tanje Bošković.
Smotra praizvedbi u Aleksincu jedinstvena je takve vrste ne samo kod nas, u regionu pa i šire, a sličan festival u Evropi održava se još samo u Berlinu.

Odmah po nastupu na aleksinačkom festivalu, ansambl predstave „Noć u kafani Titanik” otputovaće na mini turneju po Republici Srpskoj (Banja Luka i Prijedor) koja se odvija pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture.

Plakat Fotografija

DO GOLE KOŽE POBEDILA NA ARANĐELOVAČKOM FESTIVALU

Trijumf Teatra u Aranđelovcu

novembar 2012. godine


Sinoć, u subotu, 17. novembra, na zatvaranju 8. aranđelovačkog festivala „Svetlost i afirmacija” za najbolju predstavu smotre proglašena je „Do gole kože” kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra. Predstava je rađena po literarnom predlošku kultnog britanskog istoimenog filma koju su napisali Stiven Sinkler i Entoni Mekarten a na scenu kragujevačkog pozorišta postavio ju je nemački reditelj Pjer Valter Polic. Na aranđelovačkom festivalu koji se ove godine odvijao pod nazivom „Svetlost i afirmacija” trijumfovala je u konkurenciji sledećih teatarskih kuća: Beogradskog dramskog pozorišta, „puls teatra” iz Lazarevca, Pozorišta „Boško Buha”, koprodukcije Grada teatra Budva i Start studija...
Aranđelovački pozorišni festival prethodnih sedam godina bio je revijalnog karaktera a od ove godine uvedena je nagrada za najbolju predstavu koja se dodeljuje isključivo po ocenama publike. Očigledno, po mišljenju aranđelovačkih festivalskih gledalaca ove godine na takmičarskom repertoaru niko nije bio bolji od glumačkog ansambla iz kragujevačkog teatra.
U predstavi „Do gole kože” igraju glumci kragujevačkog pozorišta: Nikola Milojević, Ivan Vidosavljević, Aleksandar Milojević, Vladan Živković, Bratislav Slavković Keša, Čedomir Štajn, Zdravko Maletić i Nenad Vulević.
Na matičnoj sceni teatra predstava „Do gole kože” ponovo je na repertoaru u sredu, 28. novembra.
Inače, glumci kragujevačkog pozorišta, večeras, u nedelju, 18. novembra na Velikoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta nastupiće ponovo sa hit predstavom „Jedan čovek, dvojica gazda” koju je po tekstu engleskog pisca Ričarda Bina režirao Nebojša Bradić.  

Fotografija Fotografija
Fotografija Fotografija

GAZDE PONOVO U BDP-u

novembar 2012. godine

Posle uspešne beogradske premijere krajem prošlog meseca, hit predstava Knjaževsko-srpskog teatra „Jedan čovek, dvojica gazda”, ponovo je na zahtev mnogobrojnih gledalaca na repertoaru Beogradskog dramskog pozorišta u nedelju, 18. novembra. Predstavu rađenu po tekstu engleskog pisca Ričarda Bina režirao je Nebojša Bradić a biće izvedena na Velikoj sceni („Rade Marković”) BDP-a sa početkom u 20 sati.

Fotografija

TEATAR U ARANĐELOVCU, LINEJNA U TEATRU

Dupli program za Noć pozorišta

novembar 2012. godine


U subotu, 17. novembra na „Noć pozorišta” kragujevački teatar će izvesti „dupli program”. Predstava „Do gole kože” zatvoriće takmičarski deo Osmog aranđelovačkog pozorišnog festivala „Svetlost i afirmacija”, dok će na Velikoj sceni Teatra („Joakim Vujić”) biti izvedena predstava „Lepotica Linejna”. U Aranđelovcu, kragujevačka predstava se igra na sceni tamošnjeg Centra za kulturu i obrazovanje, dok je za „Lepoticu Linejnu” u Knjaževsko-srpskom teatru ulaz besplatan.
Obe predstave počinju u 20 sati.

VOJO LUČIĆ NA ČELU KNJAŽEVSKO-SRPSKOG TEATRA

Novi V.D. direktora kragujevačkog pozorišta

novembar 2012. godine


Na sednici gradske vlade, održanoj u petak, 9. novembra izabran je novi vršilac dužnosti direktora kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra umesto dosadašnjeg glumca Mirka Babića. To je Vojo Lučić, menadžer u umetnosti.
Glumac Mirko Babić, prvak ansambla drame, postavljen je na mesto V. D. direktora kragujevačkog teatra krajem oktobra prošle godine sa mandatom od šest meseci, koji mu je kasnije produžen na još pola godine.
Magistar Vojo Lučić (1972) je Kragujevčanima poznat najviše kroz višegodišnje rukovođenje Udruženjem građana za socijalni razvoj „Sunce” osnovanom još 1994. godine.
Vojo Lučić je završio Akademiju lepih umetnosti u Beogradu. Diplomirao je sa  radom „Zvezdara Teatar savremni koncept pozorišta dosadašnja iskustva i mogućnosti unapredjenja”. Magistrirao je 2010. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, sa temom „Funkcionalni mehanizami za primenu participativnog monitoringa i evaluacije u kulturi” i stekao zvanje magistra nauka u oblasti produkcije dramskih umetnosti i medija. Autor je dva priručnika „Korak do održivosti projekata” i „Menadžerske veštine”. 

KVEČ KOPRODUKCIJA GAVELE I VIROVITICE

Gostovanje u Teatru

novembar 2012. godine


U ponedeljak, 12. novembra u kragujevačkom Knaževsko-srpskom teatru na Velikoj sceni („Joakim Vujić”), gostovaće predstava iz Hrvatske „Kveč”. Reč je o komadu Stivena Berkofa kojeg je režirao Dražen Ferenčina, koprodukciji poznatog zagrebačkog Gradskog dramskog kazališta „Gavela” i Kazališta Virovitica...
Dalje

ZORANOV BRK GLUMCU MIODRAGU PEJKOVIĆU

Teatar uspešan u Zajecaru

novembar 2012. godine


Po, tradiciji, odmah posle predstave „Jedan čovek, dvojica gazda”, druge takmičarske večeri na 21. festivalu „Zoranovi dani”, nagrada za glumca večeri „Zoranov brk” dodeljen je Miodragu Pejkoviću za ulogu Frensisa u predstavi „Jedan čovek, dvojica gazda”, sa kojom je kragujevački Knjaževsko-srpski teatar nastupio na ovom festivalu u nedelju, 11. novembra...
Dalje

KNJAŽEVSKO-SRPSKI TEATAR U ZAJEČARU

Gazde na Zoranovim danima

novembar 2012. godine


Kragujevački Knjaževsko-srpski teatar gostovaće na pozorišnom festivalu „Zoranovim danima” u Zaječaru koje po 21. put organizuje tamošnje Pozorište timočke krajine „Zoran Radmilović” sa velikim pozorišnim hitom „Jedan čovek, dvojica gazda” koju je po tekstu engleskog pisca Ričarda Bina režirao Nebojša Bradić...
Dalje

PREMIJERA U KNJAŽEVSKO-SRPSKOM TEATRU

MOJE BIVŠE, MOJI BIVŠI

novembar 2012. godine


Druga premijera ove sezone u kragujevačkom Knjaževsko-srpskom teatru biće izvedena u utorak, 6. novembra na Velikoj sceni „Joakim Vujić”. Reč je o komadu engleskog autora D. C. Džeksona „Moje bivše, moji bivši” (u originalu „Moja romantična komedija”), režija, adaptacija teksta, scenografija i izbor muzike Slađana Kilibarda.
U podeli igraju kragujevački glumci Miloš Krstović (igra ulogu Toma), Isidora Rajković (Ejmi), Katarina Mitrović (Saša) i Dušan Stanikić (Kalvin), kao i njihova mlada koleginica „gostujuća” glumica iz Beograda Nađa Maršićević koja tumači lik Alison...
Dalje

OVACIJE I APLAUZI GAZDAMA NA SCENI BDP-A

Uspeh beogradske premijere kragujevačke predstave

oktobar 2012. godine


Posle velikog uspeha i igranja na „kartu više” na matičnoj sceni kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra hit predstava „Jedan čovek, dvojica gazda” imala je i zapažen uspeh na svojoj beogradskoj premijeri u nedelju, 28. oktobra na Sceni „Rade Marković” Beogradskog dramskog pozorišta...
Dalje

BEOGRADSKA PREMIJERA KRAGUJEVAČKOG TEATRA

GAZDE NA SCENI RADE MARKOVIĆ

oktobar 2012. godine


Hit predstava kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra „Jedan čovek, dvojica gazda” koja se sa velikim uspehom igra na matičnoj sceni još od početka maja ove godine imaće svoju beogradsku premijeru u nedelju, 28. oktobra na sceni „Rade Marković” Beogradskog dramskog pozorišta...
Dalje

GAZDE NAJBOLJE NA ŠABAČKOM PRAVOM PUTU

oktobar 2012. godine


Baš na sam dan otvaranja ovogodišnjeg JoakimInterFesta u kragujevačko pozorište pristigla je još jedna dobra vest. Predstava Knaževsko-srpskog teatra Jedan čovek, dvojica gazda, proglašena je za najbolju na šabačkoj pozorišnoj reviji Teatar na pravom putu...
Dalje

JOAKIMINTERFEST

oktobar 2012. godine


Od 7-16. oktobra 2012. godine u Kragujevcu,
Knjaževsko-srpskom teatru,
održava se sedmi JoakimInterFest!
Dalje

POZORIŠNI REČNIK PROFESIJE

Promocija knjige Bore Draškovića

JoakimInterFest, oktobar 2012. godine


Praktično, ovogodišnji, 7. JoakimInterFest otpočeo je već u sredu, 3. oktobra na Sceni „Ljuba Tadić” manifestacijom iz pratećeg programa festivala - promocijom knjige Bora Draškovića „Rečnik profesije”. Reč je o automonografiji, izdanju iz edicije „Joakimovi potomci” koju „dobija” svaki laureat Statuete „Joakim Vujić”, a Draškoviću je dodeljena prošle godine...
Dalje

TEATAR NA ŠABAČKOM PRAVOM PUTU

oktobar 2012. godine


Tek što je uspešno, prošlog petka, završio učešće na prestižnoj regionalnoj manifestaciji „Tuzlanski pozorišni dani” kragujevački Knjaževsko-srpski teatar ponovo je je na gostovanju sa hit predstavom „Jedan čovek, dvojica gazda”, sa kojom će nastupiti u utorak, 2. oktobra na šabačkoj pozorišnoj reviji „Teatar na pravom putu”...
Dalje

JEDAN ČOVEK NA POZORIŠNIM DANIMA

septembar 2012. godine


Kragujevački Knjaževsko-srpski teatar nastupiće na međunarodnoj pozorišnoj smotri Tuzlanskim pozorišnim danima koji se održavaju od 14. do 29. septembra sa predstavom Ričarda Bina Jedan čovek, dvojica gazda koju je režirao Nebojša Bradić...
Dalje

DO GOLE KOŽE

PREMIJERA

21. septembar 2012. godine


Prva premijera ove sezone u Knjaževsko-srpskom teatru biće izvedena u petak, 21. septembra na Velikoj sceni „Joakim Vujić”. Reč je o komadu „Do gole kože” (rađenom po istoimenom filmskom hitu i originalnoj priči autorskog tandema Stivena Sinklera i Entonija Mekartena) koju je za scenu Knjaževsko-srpskog teatra adaptirao i režirao reditelj Pjer Valter Polic....
Dalje

NOVA PREDSTAVA U TEATRU

MOJA ROMANTIČNA ISTORIJA

septembar 2012. godine


U kragujevačkom Knjaževsko-srpskom teatru, od ponedeljka 10. septembra počelo se sa probama i radom na novom komadu. Reč je o tekstu engleskog autora Di Si Džeksona „Moja romantična komedija” koji režira Slađana Kilibarda....
Dalje

PREDSEDNIK SRBIJE I AMBASADORKA INDIJE U KNJAŽEVSKO-SRPSKOM TEATRU

VEČE INDIJSKOG PLESA U KRAGUJEVCU

5. septembar 2012. godine


U sredu, 5. septembra u kragujevačkom Knjaževsko-srpskom teatru na Velikoj sceni („Joakim Vujić”) održaće se veče indijskog plesa - „katak”. Indijski plesni spektakl u izvođenju plesne trupe i koreografiji poznate izvođačice Šarmiste Mukaređi pod nazivom „Ona” - priče o drevnim boginjama kroz igru je „ispričana priča” o drevnim boginjama inspirisana zapisima iz „Rige Vede” jednog od najstarijih spisa u ljudskoj istoriji u kojoj se pominju stara indijska božanstva - boginje: Adit, Vak, Bumi, Arnjani, Ratri i Ušaš. Plesna predstava „Ona” sastoji se iz šest kompozicija od kojih je svaka posvećena jednoj od ovih boginja i interpretirana u savremenom duhu....
Dalje

OBJAVLJENA SELEKCIJA 7. JOAKIMINTERFESTA

KNJAŽEVSKO-SRPSKI TEATAR KRAGUJEVAC

25. jul 2012. godine


Sedmi po redu Međunarodni pozorišni festival malih scena JoakimInterFest, tradicionalno će se održati u prvoj polovini oktobra na scenama kragujevačkog teatra. Na konferenciji za štampu, održanoj u sredu, 25. jula selektor festivala Goran Cvetković, pozorišni kritičar saopštio je i obrazložio novinarima svoju selekciju za ovogodišnji JoakimInterFest...
Dalje

PREDSTAVA  NOĆ U KAFANI TITANIK ODLIČNO PRIMLJENA NA FESTIVALU U SMEDEREVU

POSEBAN IZAZOV POD ZIDINAMA TVRĐAVE

15. jul 2012. godine


Kragujevačka predstava Knaževsko-srpskog teatra Noć u kafani Titanik koju je po motivima priča Ive Andrića dramatizovao i režirao Nebojša Bradić odigrana je na 4. Međunarodnom ambijentalnom pozorišnom festivalu Tvrđava teatar u Smederevu, trećeg festivalskog dana...
Dalje

KRAGUJEVAČKO POZORIŠTE NA FESTIVALU TVRĐAVA TEATAR

TITANIK U SMEDEREVU

12. jul 2012. godine


Knaževsko-srpski teatar nastupiće u petak, 13. jula na 4. Međunarodnom ambijentalnom festivalu Tvrđava teatar u Smederevu sa predstavom Nebojše Bradića Noć u kafani Titanik rađenoj po motivima priča Ive Andrića...
Dalje

PESME POZORIŠNE SEZONE

DUGO TOPLO LETO

6. jul 2012. godine


Uspešnu pozorišnu sezonu glumci kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra završiće programom Dugo toplo leto u okviru kojeg će u petak. 6. jula na platou ispred pozorišta izvesti koncert pod nazivom Pesme pozorišne sezone. Na muzičko pevačkom repertoaru kragujevačkih pozorišnika naći će se pesme, numere i songovi, mahom iz predstava Nebojše Bradića Noć u kafani Titanik i Jedan čovek, dvojica gazda, čiji je autor Dragoslav Tanasković Trnda, urednik muzičkih programa teatra...
Dalje

IZLOŽBA, PROMOCIJA I PREDSTAVA

jun 2012. godine


U subotu, 16. juna u Galeriji Joakim kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra biće otvorena izložba Od ideje do pozornice Snežane Kovačević, slikarke kostimografkinje užičkog Narodnog pozorišta. Na izložbi će biti izloženi radovi: skice za predstave, fotografije, skice pozorišnih kostima kao i skice modnih kreacija, rađenih u tehnici kompjuterske grafike...
Dalje

SNIMLJEN ALBUM VIS-A GAZDE

HIT MUZIKA IZ HIT PREDSTAVE

jun 2012. godine


Glumci kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra snimili su prošlog vikenda muzički album sa numerama iz hit predstave Nebojše Bradića Jedan čovek, dvojica gazda. Promocija Ce Dea obaviće se na zatvarnju sezone početkom jula...
Dalje

MONODRAMA MIRKA BABIĆA KAD SU CVETALE TIKVE

30 godina od osvajanja dve nagrade na Festivalu monodrame i pantomime u Zemunu

10. jun 2012. godine


Mirko Babić je 1982. godine na Festivalu monodrame i pantomime u Zemunu osvojio dve Zlatne kolajne, stručnog žirija i publike, sa monodramom Kad su cvetale tikve po tekstu Dragoslava Mihailovića...
Dalje

POZITIVNI ODJECI SA REGIONALNOG GOSTOVANJA KOMADA DVANAESTORICA GNEVNIH LJUDI

Svuda prepoznate prave vrednosti predstave

jun 2012. godine


Regionalni pozorišni projekat predstava kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra Dvanaestorica gnevnih ljudi u kojoj igraju glumci iz Kragujevca, Zenice i Virovitice upravo se vratila sa gostovanja iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske gde je pobrala takođe laskave kritike kao i kod kuće...
Dalje

ČETVRTA PREMIJERA U KRAGUJEVAČKOM TEATRU

PREVAZILAŽENJE ŽIVOTINJSKIH NAGONA

25. maj 2012. godine


U petak, 25. maja u kragujevačkom Knjaževsko-srpskom teatru biće izvedena četvrta premijera ove sezone, predstava Dvanaestorica gnevnih ljudi koju po tekstu Redžinalda Rouza režira gost iz Amerike, reditelj Nil Flekman. Kragujevačko pozorište je glavni producent predstave, a pozorišta iz Zenice i Virovitice su koproducenti. Pokrovitelj ovog regionalnog projekta u kome učestvuju glumci iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine su američke ambasade iz Beograda, Zagreba i Sarajeva...
Dalje

NOĆ U KAFANI TITANIK NA JOAKIMU

14. maj 2012. godine


Posle gotovo pune decenije kragujevački Knjaževsko-srpski teatar ponovo učestvuje na pozorišnim Susretima Joakim Vujić sa predstavom Nebojše Bradića Noć u kafani Titanik, rađenoj po motivima priča Ive Andrića. Kragujevački ansambl nastupiće u sredu, 16. maja na 48. Susretima Joakim Vujić koji se od 12. do 19. maja održavaju u Pirotu sa komadom Noć u kafani Titanik koja je svoju premijeru imala 10. decembra baš na jubilej, 50 godina od dodeljivanja Nobelove nagrade Ivi Andriću...
Dalje

LEPOTICA LINEJNA NA MEĐUNARODNIM GOSTOVANJIMA I FESTIVALIMA

10. maj 2012. godine


Predstavi Lepotica Linejna kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra tokom maja meseca predstoji čitav niz međunarodnih gostovanja i učešća na internacionalnim pozorišnim smotrama i festivalima...
Dalje

KRAGUJEVAC - PREMIJERA SVETSKOG POZORIŠNOG HITA

Model pozorišnog života u uslovima tržišta kulture

4. maj 2012. godine


U Kragujevcu, kreativnost vidimo kao kamen temeljac u transformaciji kulturnog modela koji bi trebalo da paralelno raste i podržava tako dugo očekivan industrijski i ekonomski napredak grada a on bi, zauzvrat, trebalo da zaustavi dugogodišnje urušavanje institucija kulture. Ova veza je uvek bila i biće neraskidiva, a kragujevačko pozorište dobilo je zadatak da je među prvim institucijama kulture, još jednom, kao pri svom osnivanju daleke 1835. godine, osvetli...
Dalje

NOVI ADVERTAJZING TEATRA

Bilbord za premijeru

21. april 2012. godine


Nova predstava koja se sprema u kragujevačkom Knjaževsko-srpskom teatru Jedan čovek, dvojica gazda po urnebesnom svetskom pozorišnom hitu Ričarda Bina a čija je premijera najavljena za 4. maj, reklamira se na sasvim nov, način u našem pozorištu.
Od juče, na zgradi teatra postavljen je bilbord sa natpisom: London, Njujork, Kragujevac a koji je osmislio poznati kragujevački likovni umetnik Goran Dimić koji već 20 godina živi i radi u Budimpešti...
Dalje

LEPOTICA LINEJNA U ATELJEU 212

Gostovanje Knjaževsko-srpskog teatra u Beogradu

12. april 2012. godine


Predstava kragujevačkog pozorišta Lepotica Linejna koju je po tekstu poznatog irskog dramskog pisca, filmskog scenariste i oskarovca Martina Makdone režirao glumac Milić Jovanović uz supervizorstvo umetničkog direktora teatra Nebojše Bradića gostovaće u sredu, 18. aprila na Velikoj sceni beogradskog Ateljea 212...
Dalje

POČELE PROBE POZORIŠNOG HITA JEDAN ČOVEK, DVOJICA GAZDA

POZORIŠNI PUN POGODAK I NAJZABAVNIJA PRODUKCIJA

26. mart 2012. godine


Posle Londona i Njujorka veliki pozorišni hit i u Kragujevcu.
U kragujevačkom Knjaževsko-srpskom teatru počele su probe velikog svetskog pozorišnog hita Jedan čovek, dvojica gazda. Ova urnebesna komedija Ričarda Bina rađena po tekstu Karla Goldonija Jedan sluga, dva gospodara na scenu Nacionalnog teatra došla je sredinom 2011. i iste godine transferisana  na Vest enda. Njena američka premijera predviđena je u Njujorku za 6. april, a odmah po izvedbi na londonskim i njujorškim scenama doživeće svoje premijerno izvođenje u kragujevačkom Teatru...
Dalje

SVETSKI DAN POZORIŠTA

27. mart 2012. godine


Svetski dan pozorišta, koji se obeležava 27. marta, ustanovio je 1961. godine Međunarodni pozorišni institut (ITI). Na taj dan pozorišta u svetu organizuju razne manifestacije, uz obavezno čitanje poruke koju, po pozivu ITI-ja, uvek piše pozorišna ličnost svetskog ugleda. Ove godine to je američki glumac, producent, dramski pisac i reditelj, Džon Malkovič (John Malkovich)...
Dalje

PREMIJERA PREDSTAVE LEPOTICA LINEJNA

29. februar 2012. godine


...Pitam se, kad bi u Linejnu bilo nekog dobrog posla, da li bih ostao u Linejnu? Hoću da kažem, nikada tu neće biti dobrog posla, ali hipotetički, kažem. Ma čak i neki loš posao. Bilo kakav posao. A kada sam tamo u Londonu i radim po kiši, onda se manje više osećam kao stoka, a oni mladi momci psuju uz karte i pijani i povraćaju, i onaj tamo stan, sve upišani dušeci i ništa drugo ne radim nego samo gledam u sat... kad sam tamo, voleo bih da sam ovde, naravno. Ko ne bi? Ali kada sam ovde... ne želim da sam tamo, naravno da ne. Ali znam da ni ovde ne želim da budem. (iz Lepotice Linejne)...
Dalje

U SLAVU KRAGUJEVCA

Dan Knjaževsko-srpskog teatara, februar 2012. godine


Na Sretenje Gospodnje, svakog 15. februara, najeminentnijim piscima, glumcima, rediteljima, scenografima, kompozitorima, najstarije srpsko pozorište uručuje Statuetu Joakim Vujić (dodeljuje se za izuzetan doprinos razvoju pozorišne umetnosti Srbije) i Prsten sa likom Joakima Vujića (dodeljuje se za izuzetan doprinos razvoju Teatra i afirmaciji njegovog ugleda u zemlji i inostranstvu). Autor Statuete Joakim Vujić je Nikola Koka Janković, rođen u Kragujevcu 1926. godine, akademski vajar i član... SANU, Srpske akademije nauka i umetnosti...
Dalje

PREMIJERA PREDSTAVE NOĆ U KAFANI TITANIK

decembar 2011. godine


Strah je sada za njega mera i izraz svega. Strah je u ovim zemljama posejan kao usev, na vreme, sa planom i dobrim poznavanjem tla i svih uslova, zatim je pažljivo negovan i održavan, i sada je donosio plodove. Strah je ono što pljačka i kolje ovakve kao što je Mento...
Bife Titanik, Ivo Andrić

U godini Ive Andrića, kada obeležavamo 50 godina od dobijanja Nobelove nagrade Ive Andrića i 120 godina rođenja najznačajnijeg autora sa prostora jugoistočne Evrope, akcenat stavljamo na nova dela nastala na osnovu Andrićevih dela, tj. javnost dobija priliku da kroz nove radove sagleda značaj Andrićevog dela – tj, dobija priliku da diskutuje da li je, koliko je i kako je Andrić značajan za Srbiju XXI veka...
Dalje

NEBOJŠA BRADIĆ U KNJAŽEVSKO-SRPSKOM TEATRU
REŽIRA NOĆ U KAFANI TITANIK

novembar 2011. godine


Nova premijera u Knjaževsko-srpskom teatru planirana je za 10. decembar 2011. godine. Autor teksta Noć u kafani Titanik je Nebojša Bradić koji će ujedno biti i reditelj predstave. Nebojša Bradić je tekst za ovaj pozorišni komad napisao po motivima priča Ive Andrića...
Dalje

JOAKIMINTERFEST

oktobar 2011. godine


Od 7-15. oktobra 2011. godine u Kragujevcu,
Knjaževsko-srpskom teatru,
održava se šesti

JoakimInterFest!
Dalje

IVAN VIDOSAVLJEVIĆ OSVOJIO NAGRADU U BUGARSKOJ

maj 2011. godine


Ivan Vidosavljević osvojio Nagradu za najbolju mušku ulogu na Međunarodnom festivalu nove pozorišne akcije NETA, New European Theatre Action, u gradu Vraca u Bugarskoj, gde je učestvovao sa monodramom Dnevnik jednog ludaka po tekstu N. V. Gogolja...
Dalje

JOAKIMFEST

maj 2011. godine


Od 7-15. maja 2011. godine u Kragujevcu,
Knjaževsko-srpskom teatru,
održava se osmi

JoakimFest!


Dalje

SVETSKI DAN POZORIŠTA

27. mart 2011. godine


Svetski dan pozorišta, koji se obeležava 27. marta, ustanovio je 1961. godine Međunarodni pozorišni institut (ITI). Na taj dan pozorišta u svetu organizuju razne manifestacije, uz obavezno čitanje poruke koju, po pozivu ITI-ja, uvek piše pozorišna ličnost svetskog ugleda. Ove godine to je Jessica A. Kaahwa (Džesika Kauva) glumica, dramaturg, reditelj i teoretičar iz Ugande...
Dalje

SEĆANJE - MILEVA ŽIKIĆ (1922-2011)

19. februar 2011. godine


U Kragujevcu je u četvrtak, 17. februara preminula glumica Mileva Žikić, dugogodišnja prvakinja ansambla drame Knjaževsko-srpskog teatra.
Mileva Žikić rođena je u Kragujevcu 1922. godine, u tadašnjoj Pupinovoj ulici, na Pivari, od oca Milete, radnika u Zastavi i majke Jevrosime, takođe radnice, koji su sem nje imali i sina Jovu...
Dalje

DAN KNJAŽEVSKO-SRPSKOG TEATRA

Sretenje Gospodnje, 15. februar 2011. godine


Na Sceni Joakim Vujić 15. februara u 20.00 časova premijerno će biti izvedena predstava Đavo i mala gospođa rađena po tekstu Đorđa Milosavljevića a u režiji Žanka Tomića. Nakon izvođenja predstave svečano se uručuju nagrade koje svake godine na Sretenje dodeljuje Knjaževsko-srpski teatar: Statueta Joakim Vujić i Prsten sa likom Joakima Vujića...
Dalje

JOAKIMINTERFEST

oktobar 2010. godine


Od 7-15. oktobra 2010. godine u Kragujevcu,
Knjaževsko-srpskom teatru,
održava se peti JoakimInterFest!
Dalje

YAHOO

PREMIJERA, 1. oktobar 2010. godine


Po motivima Zoološke priče Edvarda Olbija
YAHOO
Reditelj: Miloš Krstović

ULOGE
Piter: Nikola Milojević
Džeri: Mladen Knežević...
Dalje

ART JASMINE REZE NA SCENI JOAKIM VUJIĆ

PREMIJERA, 24. septembar 2010. godine


ULOGE
Serž Đorđe Simić
Ivan Đorđe Đoković
Mark Milomir Rakić

Kostim: Jelena Janjatović...
Dalje

SANJI MATEJIĆ DODELJENA NAGRADA NA FESTIVALU U BUGARSKOJ

21. maj 2010. godine


Knjaževsko-srpski teatar je učestvovao na XXI Međunarodnom pozorišnom festivalu malih scena u gradu Vraca, Bugarska.
Festival se država svake godine od 16-21. maja.

Kragujevački Teatar je na Festivalu učestvovao u zvaničnoj konkurenciji za nagrade sa predstavom Nikolaja Koljade Bajka o mrtvoj carevoj kćeri reditelja Boška Dimitrijevića...
Dalje

JOAKIMFEST

maj 2010. godine


Od 7-15. maja 2010. godine u Kragujevcu,
Knjaževsko-srpskom teatru,
održava se sedmi

JoakimFest!

...
Dalje

KRUG DVOJKE – BULEVAR SUMRAKA

mart 2010. godine


Društvo sa neizgrađenim moralnim i estetičkim vrednostima, kao što je naše, promoviše snobizam kao zamenu za stvarni uspeh i ličnu sreću. Generacije i generacije umetnika, naročito glumaca, čame u krugu dvojke čitav svoj vek, ostajući na marginama pozorišne umetnosti, sve iz straha da ih svevideće oko televizije i filmski reditelji na glasu van ovog kruga neće primetiti...
Dalje

SVETSKI DAN POZORIŠTA

27. mart 2010. godine


Svetski dan pozorišta, koji se obeležava 27. marta, ustanovio je 1961.  godine Međunarodni pozorišni institut (ITI). Na taj dan pozorišta u svetu organizuju razne manifestacije, uz obavezno čitanje poruke koju, po pozivu ITI-ja, uvek piše pozorišna ličnost svetskog ugleda. Ove godine to je Džudi Denč, engleska glumica...
Dalje

175 GODINA KNJAŽEVSKO-SRPSKOG TEATRA

Dan Teatra, 15. februar 2010. godine


15. februara, na Sretenje Gospodnje,
Knjaževsko–srpski teatar
proslavlja 175 godina od osnivanja.

Vaše Preosveštenstvo, uvaženi gospodine ministre, cenjeni gosti, dragi sugrađani, dame i gospodo!
Na današnji dan, pre ravno 175 godina, u prestonom Kragujevcu, koju stotinu metara odavde, u porti Miloševe crkve, donet je prvi ustav moderne Srbije. Pre toga dana Srbi nisu imali ni ustava, ni ideje o tom temeljnom državno-pravnom aktu, baš kao ni srpsku reč za takvo što. Veliki crkveni i narodni praznik, Sretenje Gospodnje, pokroviteljski je ovom dokumentu darovao ime, Sretenjski ustav, a čin njegovog skupštinskog potvrđivanja dao je povoda izvođenju prve pozorišne predstave, pod upravom Joakima Vujića, oca srpskog pozorišta, tada već u zvaničnoj ulozi direktora Knjaževsko-srpskog teatra, u kojem se i danas okupismo...
Dalje

KNJAŽEVSKO–SRPSKI TEATAR I JOAKIMINTERFEST U POZORIŠNOJ EVROPI

novembar 2009. godine


Na Generalnoj skupštini Nove evropske pozorišne akcije,
New European Theatre Action, održanoj 17. i 18. oktobra 2009. godine, odlučeno je da festival JoakimInterFest 2010. godine postane novi član ove evropske pozorišne mreže koja ima za cilj promovisanje kulturne saradnje između evropskih zemalja razmenom predstava, umetnika i tehničkog osoblja, podsticanje koprodukcije, obuku stručnjaka i angažovanje u objavljivanju projekata...
Dalje

JOAKIM VUJIĆ (1772–1847)

20. novembar 2009. godine

Na današnji dan 1847. godine umro je Joakim Vujić, pisac, prevodilac, učitelj stranih jezika, univerzalni pozorišni stvaralac, direktor Knjažesko–srbskog teatra u Kragujevcu 1835/36. godine.


Rođen 9. septembra 1772. u Baji od roditelja Grigorija i Jevre. Školovao se u Baji, Novom Sadu, Kalači, Ostrogonu i Požunu (Bratislava) gde je izučio prava...
Dalje

JOAKIMINTERFEST

oktobar 2009. godine


Od 7-15. oktobra 2009. godine u Kragujevcu,
Knjaževsko-srpskom teatru,
održava se četvrti JoakimInterFest!
Dalje

NEBOJŠA BRADIĆ U KNJAŽEVSKO-SRPSKOM TEATRU

28. septembar 2009. godine


Ministar kulture u Vladi Republike Srbije Nebojša Bradić je u pratnji domaćina Saše Milanića, predsednika Skupštine Grada Kragujevca posetio Spomen park Kragujevački oktobar i Knjaževsko-srpski teatar.
Tom prilikom ministru Bradiću uručeno je pismo o namerama...
Dalje

JOAKIMFEST

maj 2009. godine


Od 7-15. maja 2009. godine u Kragujevcu,
Knjaževsko-srpskom teatru,
održava se šesti

JoakimFest!


Dalje

DNEVNIK JEDNOG LUDAKA NA FESTIVALU GALA STAR

16. april 2009. godine


Četvrti Međunarodni festival monodrame One Man Show Gala Star se održava od 10–16. aprila u Bakau, Rumunija. Domaćin Festivala je Teatrul Bacovia. Na Festivalu je u takmičarskoj konkurenciji učestvovalo osam predstava iz sledećih zemalja: Rumunije, Srbije, Moldavije i Japana...
Dalje

SVETSKI DAN POZORIŠTA

27. mart 2009. godine


Svetski dan pozorišta, koji se obeležava 27. marta, ustanovio je 1961. Međunarodni pozorišni institut (ITI). Na taj dan pozorišta u svetu organizuju razne manifestacije, uz obavezno čitanje poruke koju, po pozivu ITI-ja, uvek piše pozorišna ličnost svetskog ugleda.
Čitanje poruke Augusta Boala 27. marta u 20 časova na
Sceni Joakim Vujić...
Dalje

KNJAŽEVSKO-SRPSKI TEATAR

Dan Teatra, 15. februar 2009. godine


15. februara, na Sretenje Gospodnje,
Knjaževsko–srpski teatar
proslavlja 174 godina od osnivanja...
Dalje

JOAKIMINTERFEST

oktobar 2008. godine


Od 7-15. oktobra 2008. godine u Kragujevcu,
Knjaževsko-srpskom teatru,
održava se treći JoakimInterFest!
Dalje

JOAKIMFEST

maj 2008. godine


Od 7-15. maja 2008. godine u Kragujevcu,
Knjaževsko-srpskom teatru,
održava se peti

JoakimFest!


Dalje

SVETSKI DAN POZORIŠTA

27. mart 2008. godine


Svetski dan pozorišta, koji se obeležava 27. marta, ustanovio je 1961. Međunarodni pozorišni institut (ITI). Na taj dan pozorišta u svetu organizuju razne manifestacije, uz obavezno čitanje poruke koju, po pozivu ITI-ja, uvek piše pozorišna ličnost svetskog ugleda.
Čitanje poruke Robera Lepaža 27. marta u 20 časova...
Dalje

KNJAŽEVSKO-SRPSKI TEATAR

mart 2008. godine


Ansambl Knjaževsko-srpskog teatra gostuje u Foči, 21. marta u 19.30 časova, predstavom Čudo po Joakimu Radoslava Zlatana Dorića.
Festival komedije Mostarska liska je pokrenulo Narodno pozorište u Mostaru 1991. godine. Inicijator Festivala je bio režiser Ahmet Obradović. Prvi festival održan je od 11-17. maja 1991. godine...
Dalje

KNJAŽEVSKO-SRPSKI TEATAR

15. februar 2008. godine


Istorijske prilike i potrebe učinile su da se jedna kasaba pretvori u centar iz koga se upravlja ustaničkom Srbijom. Knjaz Miloš je bio nosilac tih državotvornih misli i ideja. U Kragujevcu je proradila topolivnica i knjaževska kancelarija. Pečatane su prve novine u Srbiji. Joakim Vujić osnovao je prvi teatar u Srbiji. Odjeknuki su zvuci Šlezingerovog muzičkog orkestra. Osnovan je Licej i Vojna škola. U Kragujevcu je donet i Sretenjski, Davidovićev Ustav u koji su unete najznačajnije evropske vrednosti.
Velika sreća za Srbiju je bila pojava jednog srčanog vladaoca. Knjaz Miloš je umeo i da nastupi, ali i da odstupi. Državnički mudar spoznavao je vreme i poredak stvari, ne samo u svojoj zemlji i narodu, nego i u Evropi. Spoznavao je odnose među velikim silama i prilagođavao se njima i tako je sam oblikovao svoje misli i zapovedao njima u ostvarivanju ciljeva ustanka. Zato je Miloš mogao da se od silnika preobrati u državnika smernog i razumnog...
Dalje

Međunarodni festival malih scena DavilaInterFest

Pitesti, Rumunija - novembar 2007. godine


Nikolaj Koljada: Bajka o mrtvoj carevoj kćeri
Režija: Boško Dimitrijević


Nagrade Sanji Matejić i Teatru Na Internacionalnom festivalu malih scena u Piteštiju, kragujevčanima pripale dve nagrade ...
Dalje

NA URANKU
premijera najstarije srpske opere

30. oktobar 2007. godine


Na Velikoj sceni Teatra, Sceni Joakim Vujić, 30. oktobra u okviru OKTOX-a izvedena je premijera opere Stanislava Biničkog Na uranku po libretu Branislava Nušića, i kao što je očekivano izazvala ogromno interesovanje kragujevačke publike večito gladne ovakvih dešavanja...
Dalje