Quantcast
   
Telefon
034 617 05 00

Fax
034 617 05 04

www.joakimvujic.com

Biletarnica
15–20.00
034 33 20 63
design by TRIANGLON

Google+
YouTube
Flickr
Blogger
Follow strujajoe on Twitter Twitter
WordPress
Foursquare
Facebook
Scoop.it
Netvibes
Wikipedia
WCommons





 
Arhiva

PREVARANTI U SUKNJI NA ZATVARANJU 51. FESTIVALA PROFESIONALNIH POZORIŠTA SRBIJE JOAKIM VUJIĆ

Šabac, 18. maj 2015. godine


Predstava Prevaranti u suknji Ken Ludviga u režiji Milića Jovanovića biće večeras izvedena na sceni Šabakog pozorišta na zatvaranju 51. Festivala profesionalnih pozorišta Srbije Joakim Vujić. Predstava Prevaranti u suknji je premijerno izvedena na sceni Knjaževsko-srpskog teatra 28. maja 2014. godine,  a glavne uloge igraju Dušan Stanikić i Đorđe Simić. U proteklih godinu dana ova predstava je izvedena na mnogim scenama u Srbiji i regionu između ostalog Prevaranti su igrani u Beogradu, Banja Luci, Prijedoru, Mostaru, Sarajevu...

GUSARI NA DEČJEM FESTIVALU U UŽICU

Prvi dečji pozorišni festival Majske čarolije za decu, Užice

Užice, 13. maj 2015. godine


Knjaževsko-srpski teatar teatar, nakon gostovanja u Zenici, Mostaru, Sarajevu i Šapcu, ovogodišnju turneju nastavlja 13. maja gostovanjem u Užicu. Kragujevački teatar učestvuje na Prvom dečjem pozorišnom festivalu Majske čarolije za decu sa predstavom Gusari po tekstu Miloša Janoušeka i u režiji Jan Čanija.

Prvi dečji pozorišni festival Majske čarolije za decu na kome će učestvovati ansambli iz Kruševca, Kragujevca, Zaječara i Užica, održava se od 11. do 15. maja u Narodnom pozorištu Užice.

Fotografija

IZLOŽBA SCENOGRAFIJA MILIVOJA MIŠE ŠTULOVIĆA U ŠAPCU

Galerija Šabačkog pozorišta Vladislav Lalicki

Šabac, 11. maj 2015. godine


U galeriji Šabačkog pozorišta Vladislav Lalicki večeras će bitii otvorena izložba scenografija Milivoja Miše Štulovića. Biće izloženo 25 radova slikara i scenografa Štulovića nastalih tokom proteklih 30 godina njegovog umetničkog rada u Knjaževsko-srpskom teatru.
Ova izložba je organizovana u okviru pratećeg programa 51. Festivala profesionalnih pozorišta Srbije Joakim Vujić koji se održava u Šapcu od 11-18. maja.
Na otvaranju izložbe govoriće upravnici Šabačkog i kragujevačkog pozorišta Zoran Karajić i mr Vojo Lučić

PREMIJERA HIT KOMEDIJE PIDŽAMA ZA ŠESTORO

Premijera predstave Pidžama za šestoro u prvoj koprodukciji Knjaževsko-srpskog teatra i Kraljevačkog

5. maj 2015. godine


Predstava Pidžama za šestoro Mark Kamelotija u režiji Nenada Gvozdenovića biće premijerno izvedena na sceni Knjaževsko-srpskog teatra 5. maja. Ovo je prva koprodukcija dva pozorišta kojom Knjaževsko-srpski teatar najavljuje početak dugogodišnje regionalne saradnje u domenu pozorišne produkcije.
Prema rečima direktora najstarijeg pozorišta u Srbiji mr Voja Lučića, za Knjaževsko-srpski teatar je značajno uspostavljanje partnerstava sa drugim pozorištima posebno sa onim pozorištima koji se nalaze u blizini Kragujevca kao što je slučaj sa kraljevačkim. Na ovaj način, kroz koprodukciju, dva pozorišta ujedinjuju svoje resurse kako umetničke tako i materijalne. Koprodukcija predstavlja jedan od najpoželjnijih modela za prevazilaženje krize u pozorišnoj produkciji koja je uzrokovana, pre svega, nedostatkom budžetskih sredstava, zaključio je Lučić.

Predstava Pidžama za šestoro koja će premijerno biti izvedena na sceni Knjaževsko-srpskog teatra 5. maja svoju kraljevačku premijeru je imala pre sedam dana.
U ovoj urnebesnoj komediji igraju Miloš Krstović, Nikola Milojević, Gorica Dinulović, Biljana Konstantinović, Milena Jovašević i Predrag Pavlović. Scenografiju potpisuje Milivoje Štulović, kostime Ana Kolbjanova, a autor muzike je Dragoslav Tanasković.

Fotografija Fotografija

PREVARANTIMA U SUKNJI DRUGO  MESTO  PO OCENI PUBLIKE UPRAVO ZAVRŠENOG 12. FESTIVALA MOSTARSKA LISKA

ZDRAVKU MALETIĆU – MALA LISKA ZA GLUMCA VEČERI

Mostar, april 2015. godine


Na upravo  završenom Dvanaestom međunarodnom festivalu Mostarska liska prema oceni mostarske pozorišne publike predstava Knjaževsko-srpskog teatra Prevaranti u skunji je osvojila drugo mesto sa prosečnom ocenom 9,50. Prvo mesto publika je dodelila domaćoj predstavi  Šta ćemo sad, a treće predstavi  Balkanski špijun Narodnog pozorišta iz  Sarajeva, dok je predstava zagrebačkog teatra EXIT Njuške progašena za najbolju predstavu festivala prema oceni stručnog žirija.
Naš glumac Zdravko Maletić je odlukom žirija dobio nagradu Mala liska koja se dodeljuje najboljem glumcu svake festivalske večeri.
Predstava Prevaranti u suknji svoj festivalski život nastavlja već u maju kada će na 51.Festivalu Susreti Joakim Vujić  biti izvedena u čast nagrađenih, poslednje festivalske večeri.

KNJAŽEVSKO-SRPSKI TEATAR GOSTUJE U MOSTARU I SARAJEVU

XII Međunardni pozorišni festival komedije Mostarska liska

25. april 2015. godine


Sa predstavom Prevaranti u suknji Ken Ludviga i u režiji Milića Jovanovića Knjaževsko-srpski teatar u subotu, 25. aprila   učestvuje u zvaničnoj konkurenciji XII Međunardnog pozorišnog festivala komedije Mostarska liska. Pored kragujevačkog teatra na ovoj pozorišnoj smotri predstaviće se i pozorišta iz Zagreba Sarajeva, Banja Luke, Mostara i Tuzle.
Tročlani žiri koji čine poznati bosanskohercegovački glumci Jasna Žalica, Tatjana Šojić i Admir Glamočak odlučivaće o nagradama Mala i Velika liska koje se dodeljuju za najbolju predstavu, glumca, glumicu, mladog glumca. A mostarska pozorišna publika će takođe dodeliti nagradu za najbolju predstavu.

Već sledeće večeri Knjaževsko-srpski teatar predstavu Prevaranti u suknji  izvodi na sceni Kulturnog centra u Istočnom Sarajevu.

Repertoar Mostarske liske
Fotografija

GOSTOVANJE KRAGUJEVAČKOG TEATRA U ZENICI

Dnevnik jednog ludaka na festivalu Zeničko proleće

Zenica, 30. mart 2015. godine


„Zeničko proleće” je Međunarodna kulturna manifestacija na kojoj se u Zenici, sem aktuelne pozorišne produkcije u regionu, održavaju i koncerti, književne večeri, tribine i promocije, izložbe...
Na ovogodišnjem Festivalu, Knjaževsko-srpski teatar će prestavljati glumac Ivan Vidosavljević sa monodramom „Dnevnik jednog ludaka” po literarnom predlošku N. V. Gogolja koji je režirao njegov kolega iz pozorišta, glumac Dušan Stanikić. Ova predstava (u čijoj su izradi svojim konsultacijama pomogli Predrag Ejdus, Mirko Babić i Dragan Jakovljević) jedna je od najdugovečnijih na sceni KST-a, premijeru je imala 2006. godine i do sada je već osvajala brojne nagrade na međunarodnim smotrama monodrame u Rumuniji, Bugarskoj, Makedoniji... Monodrama „Dnevnik jednog ludaka” je na takmičarskom repertoaru MKM „Zeničko proleće” 30. marta.

KRAGUJEVAČKOM TEATRU NAGRADA NA DANIMA KOMEDIJE

Posebna nagrada dodeljena na 44. Danima komedije u Jagodini

27. mart 2015. godine


Na zatvaranju ovogodišnjih 44. „Dana komedije” u Jagodini Knjaževsko-srpski teatar je dobio „Posebno priznanje”.
Po rečima umetničkog direktora Dana komedije Dobrice Milićevića, ova posebna nagrada dodeljuje se najstarijem pozorištu u Srbiji, Knjaževsko-srpskom teatru iz Kragujevca za dugogodišnju saradnju i postignute rezultate na ovom festivalu.
Naše pozorište je više puta i to sa velikim uspehom, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, učestvovalo na najvećoj smotri smeha u Srbiji i pobeđivalo na jagodinskim „Danima komedije”. Brojni glumci Teatra okitili su se značajnim priznanjem „Zlatnog đurana”, poput prvaka drame ansambla kragujevačkog, Knjaževsko-srpskog teatra, Ljubomira Ubavkića Pendule (dobitnik „Zlatnog ćurana” za životno delo), Mirka Babića i drugih.
U ime kuće na zatvaranju „Dana komedije” ovo priznanje je primio direktor Teatra mr Vojo Lučić: Ovu nagradu doživljavamo kao priznanje našem Teatru za uspehe u njegovim „zlatnim danima”, ali i kao podršku kući i podstrek za dalja učešća na festivalu, izjavio je Lučić, podsetivši da je posle pune 23 godine pauze KST u poslednje tri godine dva puta učestvovao u zvaničnom programu smotre sa predstavama „Do gole kože” (2013) i „Moje bivše i moji bivši” (2014).
I Lučić i njegov kolega – umetnički direktor „Dana komedije” Milićević, složili su se prilikom dodele nagrade da se Teatar tim „učešćima vratio na mesto koje mu i pripada i da je veoma rado viđen gost ove prestižne smotre”.

Fotografija

IZLOŽBA U BEOGRADU POVODOM JUBILEJA NAŠEG TEATRA

MPUS - 180 godina Knjaževsko-srpskog teatra Kragujevac

Beograd, mart 2015. godine


Izložba pod nazivom “180 godina Knjaževsko srpskog teatra Kragujevac”, autorke Biljane Ostojić, kustosa otvorena je 26. marta u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije.
Ova izložba svedoči o svim fazama radа, od osnivanja 1835, do poslednje premijere Princip Superstar (Mesečari), 28. februara 2015. Raritetne fotografije, dokumenta, plakati i skice scenografija ilustruju rad najstarijeg srpskog pozorišta. Izložbu u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije prate i projekcije pozorišnih predstava kragujevačkog i beogradskih pozorišta.
Skoro dvovekovno trajanje Knjaževsko-srpskog teatra predstavljeno je u više perioda. Prvi period – Državno (dvorsko) pozorište Knjaževsko serbski teatar (1835-1836) i Teatar Atanasija Nikolića (1840). Drugi period – pozorišni kontinuitet u Kragujevcu do 1944. odnosi se na raznovrsne organizacije pozorišnog života izvan institucija: putujuće trupe, amaterska i poluprofesionalna pozorišta, sokolska i radnička pozorišta… I najzad, period posle Drugog svetskog rata – kragujevačko pozorište se ponovo vraća u institucionalne okvire: Narodno pozorište, Teatar Joakim Vujić, Knjaževsko srpski teatar (1944-2015).
Na otvaranju izložbe, sem autorke postavke i kataloga Biljane Ostojić, govorili su i prvaci ansambla drame KST-a glumci Nada Jurišić i Mirko Babić, a izložbu je otvorio Vojo Lučić, direktor Knjaževsko-srpskog teatra.
Izložba je otvorena u naredna tri meseca.

Fotografija Fotografija
180 godina Knjaževsko-srpskog teatra Kragujevac - Download

27. MART- SVETSKI DAN POZORIŠTA

Predstava Ubiti pticu rugalicu na Svetski dan pozorišta

Kragujevac, mart 2015. godine


27. marta kragujevački Teatar obeležava Svetski dan pozorišta kada će na Sceni „Joakim Vujić“ biti izvedena predstava Harper Li „Ubiti pticu rugalicu“ u režiji Nebojše Bradića i pročitana tradicionalna međunarodna poruka.
Svetski dan pozorišta se na inicijativu Međunarodnog pozorišnog instituta (ITI) od 1961. godine  obeležava širom sveta. Na taj dan pozorišni poslenici organizuju razne pozorišne manifestacije na kojima se tradiciopnalno čita međunarodna poruka koju, na poziv Međunarodnog pozorišnog instituta, uvek piše pozorišna ličnost svetskog ugleda. Prvu poruku za Svetski dan pozorišta napisao je Žan Kokto 1962. Ove godine poruku je napisao poljski pozorišni i operski reditelj  Kšištof Varlikovski.

PORUKA KŠIŠTOFA VARLIKOVSKOG POVODOM SVETSKOG DANA POZORIŠTA 2015.

Pozorišne pregaoce najlakše pronalazimo van pozorišta. To su obično oni koji pozorište ne koriste kao mašinu za reprodukovanje klišea i konvencija. Oni pronalaze pulsirajuće izvore i žive tokove reka koji prividno zaobilaze pozorišne dvorane gde se svakodnevno okupljaju legije ljudi u nastojanjima da podražavaju nekakve svetove. Imitiramo, umesto da stvaramo vlastite svetove koji treba da su fokusirani, čak i da zavise od debate sa publikom i njenih reakcija; ti svetovi protiču skriveni a pozorište jedino ima moć da ih otkrije. Takve vodiče nalazim uglavnom u prozi. Stalno i svakodnevno razmišljam o piscima koji su, pre stotinak godina, proročki, iako oprezno, opisali sumrak evropskih bogova kοji je našu civilizaciju ostavio u tami, do danas nerazjašnjenoj. Mislim na Franca Kafku, Tomasa Mana i Marsela Prusta. Danas bih ovoj grupi proroka dodao i Džona Maksvela Kucija.
Njihovo zajedničko osećanje nebranjenog kraja sveta, ne planete, već modela međuljudskih odnosa, poredaka i pobune, sada nas snažno prati. Nas, koji živimo posle završetka sveta. Nasuprot kriminalu i konfliktima koji se razbuktavaju sve više i više da ni sveprisutni mediji sa njima ne drže korak. Ali ovi požari brzo postaju dosadni, neopozivo nestaju iz medijskih izveštaja, a mi ostajemo bespomoćni, prestravljeni, opkoljeni. Više ne uspevamo da gradimo kule, a zidine, kοje tvrdoglavo podižemo, ne brane nas ni od čega, naprotiv, same traže zaštitu i brigu trošeći najveći deo naše životne energije. A mi nemamo snage ni da pokušamo da vidimo šta je iza kapije, iza zida. I samo zbog toga treba da postoji pozorište i u tome da traži svoju moć. Da zaviruje tamo gde je gledanje zabranjeno.
„Predanje pokušava da objasni neobjašnjivo. Pošto ono proističe iz istinite podloge, mora u neobjašnjivom i okončati“ – reči koje je Kafka uzdigao do metamorfoze predanja o Prometeju snažno se odnose na to kakvo pozorište treba da bude i takvom pozorištu, koje treba da ima početak u dubini istine i da pronalazi kraj u svim njegovim delatnicima, onima na sceni i onima u publici, čestitam svim srcem.

KŠIŠTOF VARLIKOVSKI - biografija

Kšištof Varlikovski, rođen 1962. godine u Ščećinu, jedan je od najzanimljivijih poljskih pozorišnih i operskih reditelja. Do ovog trenutka realizovao je oko četrdeset predstava i dvadeset opera, kako na scenama u Poljskoj, tako i u inostranstvu. Ovaj istaknuti reditelj dobitnik je mnogih nagrada, između ostalih i Zlatnog Jorika, Nagrade Konrada Svinarskog za najboljeg reditelja, nagradu Ministra kulture i narodne baštine za predstavu (A)pollonia, evropske nagrade Nova pozorišna stvarnost koja mu je dodeljena 2008. godine u Solunu za inovativnost u pozorišnoj umetnosti. Varlikovski je 2003. godine takođe dobio prestižnu nagradu iz oblasti kulture – Pasoš nedeljnika Politika za „vraćanje vere u umetničku i etičku misiju pozorišta“, a godinu dana kasnije i Diplomu Ministarstva inostranih poslova za izvanredne zasluge u promociji Poljske u svetu.
Studirao je istoriju, romanistiku i filozofiju na Jagjelonskom univerzitetu u Krakovu, a pohađao je i seminar iz antičkog pozorišta na Praktičnoj školi visokih studija (École Pratique des Hautes Études) u Parizu. Na Sorboni je studirao filozofiju, francusku književnost i jezike. Nakon povratka, stekao je diplomu reditelja u Državnoj visokoj pozorišnoj školi u Krakovu, gde je u periodu od 1989. do 1993. godine studirao pod mentorstvom Kristijana Lupe.
Svojim učiteljem Varlikovski smatra pre svega Šekspira, poštujući ga, pored ostalog, zbog njegovog odbijanja da čini kompromise. To se ogleda u inscenacijama Varlikovskog, čiji priličan deo čine dela engleskog pisca. Vredne pomena su Hamlet, realizovan u Dramskoj školi Beit Zvi u Tel Avivu (1997), Ukroćena goropad u Dramskom pozorištu u Varšavi (1998), Bogojavljenska noć u Državnom pozorištu u Štutgartu (1999), Oluja u Pozorištu raznolikosti u Varšavi (2003), San letnje noći u Nacionalnom pozorištu u Nici (2003), kao i Magbet postavljen u Državnom pozorištu u Hanoveru (2004). Takođe, poseban izvor inspiracija za njega predstavljaju Biblija i antičko doba. Ta fascinacija rezultirala je postavkom Sofokleove Elektre u Dramskom pozorištu u Varšavi (1997) i Euripidovih Bahantkinja u Pozorištu raznolikosti (2001).
Varlikovski, međutim, ne izbegava ni savremene dramske pisce. 2001. godine inscenirao je dramu Očišćeni Sare Kejn. Smatra se da je postavkom te potresne priče o usamljenosti i potrebi za ljubavlju dostigao umetničko savršenstvo, a i formirao sopstveni stil. Predstava je je bila gost 38. BITEF-a u Beogradu 2004. godine. Od savremenih dramskih dela Varlikovski se prihvatio inscenacije drama Krum Hanoha Levina u Pozorištu raznolikosti u koprodukciji sa Starim pozorištem u Krakovu (2005) i Anđeli u Americi Tonija Kušnera u Pozorištu raznolikosti (2007).
Kao operski reditelj debitovao je 2000. godine kamernom jednočinkom Muzički program/Muzički kurs Roksane Panufnjik. Od tog vremena režira opere na najvećim scenama Evrope.
Proničući u tamne tajne postojanja, ovaj reditelj se često služi drastičnim sredstvima. Važi za scenskog provokatora, čiji komadi jedne uznemiruju, a druge oduševljavaju. Bavi se temama različitosti i izopštavanja, govoreći istovremeno o potrebi za saosećanjem i razumevanjem drugog.
Od 1999. godine Varlikovski je vezan za varšavsko Pozorište raznolikosti, od 2008. godine vrši funkciju umetničkog direktora Novog pozorišta u Varšavi.

PREMIJERA PREDSTAVE PRINCIP SUPERSTAR (MESEČARI)

Kragujevac, 28. februar 2015. godine


U Knjaževsko-srpskom teatru u subotu 28. februara, premijerno izvođenje predstave Nebojše Bradića "Princip Superstar (Mesečari)”.

"Okrugli datumi i godišnjice pozivaju na presabiranje, a u gorem slučaju na naknadnu pamet. Kada govorimo o Velikom ratu, pitamo se zar nije sve moglo da ispadne drugačije? Predstava se bavi istorijom, ali ne da bi kritikovala ono što je bilo. Mi kritikujemo budućnost . U vremenu smo kada se govori o sukobima koji se dešavaju na Bliskom Istoku i u srcu Evrope  koji najavljuju  Treći svetski rat. Pitanje rata danas je isuviše živo da bismo preko njega prošli evokacijom onoga šta je bilo pre 100 godina” - rekao je Bradić.

Bradić predstavu "Princip Superstar" žanrovski određuje kao komad sa glumom, pevanjem i igranjem. U predstavi, za koju je kostimografiju uradila Ivanka Jevtović, a muziku Dragoslav Tanasković, igraju: Isidora Rajković, Đorđe Đoković, Katarina Mitrović, Nikola Milojević, Miloš Krstović, Dušan Stanikić, Marina Perić, Milić Jovanović, Miodrag Pejković, Aleksandar Milojević, Saša Pilipović, Jasmina Dimitrijević, Nenad Vulević i devojčice Ana Milojević i Jovana Mališić.

Fotografija Fotografija Fotografija Fotografija Fotografija Fotografija

ISIDORI RAJKOVIĆ - NAGRADA ZA GLUMU

Još jedna nagrada za Knjaževsko-srpski teatar

Kragujevac, 22. februar 2015. godine


Na upravo završenom Trećem festivalu prvoizvedenih predstava u Aleksincu, a prema odluci stručnog žirija, glumica Knjaževsko-srpskog teatra Isidora Rajković nagrađena je Specijalnom nagradom za glumu.
Isidora je nagradu dobila za ulogu Drage Mašin u predstavi „Zeleni zraci“ autora Gorana Markovića u režiji Milice Kralj.

Fotografija

TRIBINA POVODOM GODIŠNJICE TEATRA

Knjaževsko-srpski teatar od Joakima Vujića do danas - iskustva u funkciji razvoja

Kragujevac, februar 2015. godine


Povodom 180 godina od osnivanja Knjaževsko-srpskog teatra na sceni Ljuba Tadić održana je tribina sa temom Knjaževsko-srpski teatar od Joakima Vujića do danas-iskustva u funkciji razvoja. Govornici na ovoj tribini su bili profesor Fakulteta dramskih umetnosti Alojz Ujes i dugogodišnji direktor našeg Teatra Dušan Mandić. Moderator tribine je dramaturg Marija Soldatović.
Profesor Ujes je govorio nadahnuto i gotovo dnevno angažovano o radu Joakima Vujića oca srpskog teatra i njegovom ogromnom doprinosu uspostavljanju teatra u tek oslobođenoj Srbiji Miloša Obrenovića napominjući kako je organizovanje prvog  pozorišta u Srbiji bilo od višestruke koristi u prosvetiteljskom i  kulturnom smislu za tek oslobođeni narod i zemlju.
Marija Soldatović je govorila o uspesima Knjaževsko-srpskiog teatra tokom dvadesetog veka, a Dušan Mandić o desetogodišnjem periodu svog rukovođenja najstarijim pozorištem u Srbiji.
Nakon uvodnih izlaganja usledila je diskusija tokom koje su se izrodili i konkretni predlozi za unapređenje rada Knjaževsko-srpskog teatra i kragujevačkog pozorišnog sistema u celini.

ZELENI ZRACI NA FESTIVALU U ALEKSINCU

Knjaževsko-srpski teatar na Festivalu prvoizvedenih predstava

Aleksinac, 18. februar 2015. godine


Knjaževsko-srpski teatar učestvuje na Festivalu prvoizvedenih predstava koji se od 17. do 23. februara održava u Aleksincu. Kragujevački teatar nastupa na ovoj smotri u sredu, 18. novembra sa predstavom Zeleni zraci koju je po tekstu Gorana Markovića režirala Milica Kralj.
Zeleni zraci je istorijski komad nastao na osnovu Markovićeve drame Vila Sašino koji u osnovi govori o ljubavnoj priči kralja Aleksandra Obrenovića i Drage Mašin, ali i o zaveri koja je predhodila tragičnom kraju kraljevskog para.
U predstavi Knjaževsko-srpskog teatra, kralja Aleksandra igra Miloš Krstović, a kraljicu Dragu Isidora Rajković. U ostalim ulogama pojavljuju se: Vladan Živković, Slavica Radulović, Mirko Babić, Miodrag Pejković, Dragan Stokić, Nikola Milojević, Saša Pilipović, Aleksandar Milojević, Milić Jovanović, Zdravko Maletić, Ivan Vidosavljević, Nenad Vulević, Dušan Stanikić i Čedomir Štajn.
Tokom šest dana festivala, publika će imati priliku da pogleda predstave koje su po prvi put izvedene na profesionalnim scenama u Beogradu, Šapcu, Vranju i Kragujevcu. Poslednjeg dana festivala, u čast nagrađenih, svoju predstavu Pozovi M radi preljube odigraće aleksinački Teatar 91.

Fotografija Fotografija Fotografija

SVEČANO I DOSTOJANSTVENO

Knjaževsko-srpski teatar obeležio 180 godina od osnivanja

Kragujevac, 15. februar 2015. godine


Svečano i dostojanstveno kako i dolikuje najstarijem pozorištu u Srbiji, Knjaževsko-srpski teatar je obeležio 180 godina od svog osnivanja. Jedan za drugim ređali su se događaji: tradicionalni vatromet i koncert hora kragujevačke muzičke škole ispred Teatra, u Galeriji Joakim izložba fotografija Kultne predstave kragujevačkog Teatra, a na sceni Joakim Vujić svečana  dodela nagrada, priznanja i kolažni program Joakimovi potomci, u okviru koga su prikazani fragmenti iz sedam predstava našeg pozorišta rađenih po delima domaćih autora.

Zamenik predsednika Skupštine grada Kragujevca, Slavica Kominac, obraćajući se povodom 180 godina od osnivanja Teatra osvrnula se na početke pozorišta u Kragujevcu,  na delo Joakima Vujića i prve predstave. I danas smo ponosni na naš Teatar i plejadu vrsnih umetnika koji su nastavili Joakimovu tradiciju, izrastajući svakog dana u jedno savremeno pozorište - rekla je gospođa Kominac,  čestitajući našem pozorištu, u ime grada Kragujevca, ovaj veliki jubilej.

Obraćajući se u ime Teatra, direktor  Vojo Lučić  je izmeću ostalog rekao: Danas je prilika i da, pre svih, sa zahvalnošću pomenemo oca srpskog teatra Joakima Vujića, jedinstvenu ličnost srpske kulture koji je svojim delom doprineo da se pozorišna iskra zapali upravo ovde kod nas, u tada prestonom Kragujevcu. Zahvaljujući toj iskri pozorišni život u Kragujevcu i Srbiji traje već punih osamnaest decenija.

Pre dodele tradicionalnih nagrada i priznanja, Lučić je naglasio da su na Joakimovom tragu pozorišnog stvaranja i ovogodišnji laureati, dobitnici priznanja Knjaževsko-srpskog teatra.
Najznačajnije priznanje za doprinos razvoju pozorišne umetnosti u Srbiji- Statueta  Joakim Vujić dodeljeno je  Fakultetu dramskih umetnosti univerziteta umetnosti u Beogradu i dramskoj umetnici Dari Džokić.

Drago mi je što sam stala u red prethodnih dobitnika, i drago mi je što se to dešava na 180. godinu postojanja pozorišta. Ovaj jubilej nagradu čini još značajnijom, drago mi je da je žiri u meni prepoznao nekog ko je ceo svoj život posvetio pozorištu, rekla je Dara Džokić. 
Nakon što joj je uručeno visoko priznanje, Džokić se, posebno obratila mladima i uputila im poziv da ostanu u Srbiji. Imala sam potrebu da kažem nešto mladim ljudima, ne samo umetnicima, već svim mladim ljudima koji nailaze na prepreke i poteškoće, zato što sve više odlaze u svet, rekla je dobitnica Statuete i dodala da društvo njihov odlazak treba da shvati kao najveću opasnost. 

Prsten sa likom Joakima Vujića uručen je kostimografu Užičkog pozorišta Snežani Kovačević, a godišnje nagrade Teatra glumici Katarini Mitrović- Janković za ulogu u predstavi “Prevaranti u suknji“ i  Dragoslavu Tanaskoviću -, muzičkom uredniku i kompozitoru za muziku u predstavi Zeleni zraci.
Nagrade je uručio direktor Teatra, mr Vojo Lučić.

Preuzimanje – Istorija Teatra PDF Fotografija Fotografija Fotografija Fotografija Fotografija

STATUETA JOAKIM VUJIĆ DARI DŽOKIĆ I FAKULTETU DRAMSKIH UMETNOSTI

Kragujevac, 3. februar 2015. godine


Glumica Dara Džokić i Fakultet dramskih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu ovogodišnji su dobitnici Statuete Joakim Vujić kragujevačkog Teatra, koji ove godine obeležava 180 godina postojanja. Priznanja dobitnicima će biti uručena 15. februara, na Dan pozorišta, kada će se dodeliti Prsten sa likom Joakima Vujića kostimografu Užičkog pozorišta Snežani Kovačević, kao i medaljon Ministarstvu kulture i informisanja.

U jubilarnoj godini, kada Knjaževsko-srpski teatar obeležava 180 godina od svog osnivanja, a u skladu sa Pravilnikom o dodeli Statuete, žiri je odlučio da dodeli dve Statuete Joakim Vujić.
O dodeli Statuete je odlučivao žiri koji su činili direktor Knjaževsko-srpskog teatra mr Vojo Lučić, kostimograf Snežana Kovačević, dramaturg Marija Soldatović i glumci Tihomir Stanić i Miloš Krstović.

OBRAZLOŽENJE ŽIRIJA
I
Najznačajnije priznanje za doprinos razvoju pozorišne umetnosti u Srbiji - Statueta Joakim Vujić dodeljuje se glumici koja je jedinstvenim glumačkim izrazom, snažnom dramskom ličnošću i umetničkim dometima doprinela uzdizanju glumačke profesije.
Ovogodišnja dobitnica Statuete Joakim Vujić je glumica Dara Džokić.
Darina posvećenost pozorištu, glumačka bravuroznost i zrelost, kao i celoukan umetnički i društveni angažman predstavljaju najbolji model za ugledanje dramskim umetnicima koji dolaze.
II
Statueta Joakim Vujić za doprinos razvoju pozorišne umetnosti u Srbiji dodeljuje se i Fakultetu dramskih umetnosti (FDU), Univerziteta umetnosti u Beogradu. U ovoj ustanovi svoje obrazovanje stekle su generacije naših najznačajniji pozorišnih umetnika: glumaca, reditelja, dramaturga....
FDU je bio i ostao rasadnik talenata koji su se dokazali u pozorištu, na filmu, televiziji i radiju.
Ova ustanova je poznata, pre svega, po plejadi izvanrednih stručnjaka koji su bili i njeni profesori. Profesori i studenti FDU od osnivanja do danas doprinose unapređenju pozorišne umetnosti i svojim vrhunskim umetničkim angažmanom kontinuirano obogaćuju srpsku umetnost i kulturu.

Statueta Joakim Vujić dobitnicima će biti uručene na Dan Knjaževsko-srpskog teatra 15. februara 2015. godine u Kragujevcu.

Kragujevac, 03. februar 2015. godine
Predsednik žirija, mr Vojo Lučić

SVETOSAVSKA AKADEMIJA U KNJAŽEVSKO-SRPSKOM TEATRU

27. januar 2015. godine


Svetosavska akademija kao podesećanje na prvu proslavu Svetog Save u Srbiji koja je 1840. godine obeležena u Kragujevcu, održana je u Knjaževsko-srpskom teatru pod pokroviteljstvom grada Kragujevca i Šumadijske eparhije.
Svetosavsku Poslanicu Njegovog preosveštenstva episkopa šumadijskog Jovana  pročitao je rektor Bogoslovije Sv. Jovan Zlatousti prof. dr Zoran Krstić:
Nas, današnje pravoslavne Srbe, obavezuje svetosavsko nasleđe. Obavezuje nas da nađemo odgovor na pitanje - šta nam je činiti u našem vremenu? Čovek se u svim vremenima nalazi pred izborom koji može biti koristan ili štetan, blagotvoran ili poguban. U svakom slučaju jeste presudan, jer se ne tiče samo nas, već i onih koji će doći posle nas.
U umetničkom delu programa nastupili su glumci Knjaževsko-srpskog teatra, Crkveni hor, kvartet Muzičke škole i KUD Svetozar Marković.
Svetosavskoj akademiji u Knjaževsko-srpskom teatru  prisustvovali su gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić, zamenik gradonačelnika Nebojša Zdravković, zamenik predsednika Skupštine grada Slavica Kominac, članovi Gradskog veća, kao i načelnik Šumadijskog upravnog okruga Damjan Srejić, predstavnici verskih zajednica i osnovnih i srednjih škola.

ZELENI ZRACI MEĐU 10 NAJBOLJIH PREDSTAVA U SRBIJI U 2014. GODINI

Prema izboru redakcije kulture dnevnog lista Politika

decembar 2014. godine


U rubrici Predstave kojima smo glasnije aplaudirali u 2014. godini dnevni list Politika, a prema oceni redakcije kulture ovog eminentnog lista, objavio je listu od 10 najuspešnijih predstava u Srbiji koje su premijerno izvedene u godini na izmaku.
Predstava našeg teatra Zeleni zraci, autora Gorana Markovića i rediteljke Milce Kralj našla se na ovoj prestižnoj listi. Pored kragujevačke među deset predstava koje su obeležile proteklu pozorišnu godinu u Srbiji našle su se i predstave pozorišta iz Beograda, Novog Sada i Sombora.
Predstava Zeleni zraci premijerno je izvedena na Velikoj sceni Knjaževsko-srpskog teatra 15. februara 2014. godine. Pored Kragujevčana, priliku da vide ovu predstavu imali su i pozorišni gledaoci u Beogradu, Banja Luci, Laktašima Zrenjaninu, Šapcu, Kniću, Užicu…
Glavne uloge u ovoj melodramskoj priči, Kralja Aleksandra Obrenovića i Kraljicu Dragu, veštinom zrelih glumaca sa velikim uspehom igraju Miloš Krstović i Isidora Rajković.

Fotografija

IZLOŽBA U ČAST NUŠIĆA

Kragujevac, 29. decembar 2014. godine


Povodom 150 godina od rođenja najvećeg srpskog komediografa Knjaževsko-srpski teatar je pripremio Izložbu kostima i fotografija iz predstava rađenih po delima Branislava Nušića, a koje su u proteklih trideset godina izvođene na sceni Teatra.
O Branislavu Nušiću i njegovom ogromnom doprinosu srpskoj kulturi, pre svega dramskoj umetnosti, govoriće dramaturg Marija Soldatović. Izložbu upriličenu povodom 150 godina od njegovog rođenja otvoriće glumica Marina Stojanović Perić koja u proteklih sedam sezona sa velikim uspehom na sceni kragujevačkog teatra igra Gospođu ministarku.

Otvaranje izložbe je u ponedeljak 29. decembra u 12 sati u Galeriji JOAKIM.

KNJAŽEVSKO-SRPSKI TEATAR NA TURNEJI

Kragujevac, 9. decembar 2014. godine


Knjaževsko-srpski teatar je juče  8. decembra 2014 godine izvođenjem predstave Zeleni zraci autora Gorana Markovića i rediteljke Milice Kralj otpočeo višednevnu turneju koja obuhvata šest gradova Republike Srpske i Srbije. Pored Zrenjanina predstava Zeleni zraci biće odigrana i u Banja Luci, Laktašima, Šapcu, Užicu i Kniću. Ova turneja ansambla Knjaževsko-srpskog teatra je podržana od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, a u okviru obeležavanja Stogodišnjice od početka Prvog svetskog rata.
Predstava Zeleni zraci je premijerno izvedena na Dan teatra, 15. februara 2014. godine.
Glavne uloge u ovoj predstavi, Aleksandra Obrenovića i Dragu Mašin, igraju Miloš Krstović i Isidora Rajković.

Raspored gostovanja
Ponedeljak, 8. decembar 2014. godine, gostovanje u Zrenjaninu
Utorak, 9. decembar 2014. godine, gostovanje u Banjoj Luci
Sreda, 10. decembar 2014. godine, gostovanje u Laktašima
Četvrtak, 11. decembar 2014. godine, gostovanje u Šapcu
Sreda, 17. decembar 2014. godine, gostovanje u Užicu
Petak, 26. decembar 2014. godine, gostovanje u Kniću

KNJAŽEVSKO-SRPSKI TEATAR NA FESTIVALU U ISTOČNOM SARAJEVU

Sarajevo, 5. decembar 2014. godine


U petak 05. decembra 2014.godine Knjaževsko-srpski teatar učestvuje u takmičarskom programu 19. Festivala malih scena i monodrame u Istočnom Sarajevu.
Kragujevački teatar će se takmičiti sa monodramom DNEVNIK JEDNOG LUDAKA, N.V. Gogolja, reditelja Dušana Stanikića , a u kojoj igra Ivan Vidosavljević. U konkurenciji za nagrade biće izvedeno devet predstava iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije.
U predstavi Knjaževsko-srpskog teatra Dnevnik jednog ludaka reč je o ispovesti mentalno obolelog činovnika koji, shvativši da se nalazi u ludnici, pokušava da pronađe rešenje u bezizlaznoj situaciji.
Zanimljivo je da je sličnu sudbinu doživeo i sam Gogolj, jedan od najznačajnijih ruskih pisaca 19. veka.
Predstava Dnevnik jednog ludaka je do sada nagrađivana na pozorišnim festivalima u Srbiji, Makedoniji, Rumuniji i Bugarskoj...

NOĆ POZORIŠTA U KRAGUJEVCU

Kragujevac, 14. novembar 2014. godine


Na današnjoj konferenciji za medije, kojoj su prisustvovali direktor Vojo Lučić i Slavica Kominac, zamenik predsednika Skupštine grada Kragujevca, predstavljene su aktivnosti koje Knjaževski-srpski teatar planira da realizuje u okviru Noći pozorišta kao i aktivnosti Teatra u narednom periodu.
Ove godine u subotu, 15. novembra po četvrti put se održava manifestacija Noć pozorišta. Projekat Noć pozorišta je jednodnevni događaj posvećen pozorištu i scenskoj umetnosti. On se istovremeno održava u sedam evropskih zemalja i to svake godine treće subote u novembru. Pozorište tog dana postaje glavna tačka susreta, dijaloga i druženja, pozorišnih profesionalaca i publike.
Petnaestog novembra u Knjaževsko-srpskom teatru biće otvorena izložba pozorišnog plakata i rekvizite a potom izvedena predstava Do gole kože po motivima priče Stivena Sinklera i Entonija Mekartena i u režiji Pjer Valter Polica. Predstava počinje u 20 sati.

Fotografija Fotografija Fotografija Fotografija

GRAN PRI DEVETOG JOAKIMINTERFESTA PREDSTAVI NAŠ RAZRED

Završen Deveti JoakimInterFest

Kragujevac, 14. oktobar 2014. godine


U Kragujevcu je noćas završen 9. JoakimInterFest, međunarodni pozorišni festival na kome je od 7. do 14. oktobra učestvovalo sedam predstava iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, BiH, Republike Srpske i Makedonije.
Odlukom stručnog žirija u satavu: Zlatko Paković (predsednik), pozorišni kritičar i dramski pisac iz Beograda, Marko Sosič, reditelj i dramski pisac iz Slovenije i Isidora Rajković, glumica kragujevačkog Teatra za najbolju predstavu festivala proglašena je „Naš razred” skopskog Teatra za decu i omladinu koju je po tekstu Tadeuša Svobođaneka režirao Vladimir Milčin. Ova predstava je takođe dobila nagradu i za vizuelnost.
Nagrada za režiju dodeljena je Snežani Trišić za predstavu „Nosorog” Narodnog pozorišta Kikinda po tekstu Ežena Joneska. Za najbolju glumicu proglašena je Marina Vodeničar za tumačenje lika Dejzi u predstsavi „Nosorog” dok je njen kolega iz iste predstave Đorđe Marković za ulogu Žana dobio nagradu za najbolju mušku ulogu.
Specijalnu nagradu za društveni angažman i kolektivnu igru dobila je predstava „Trpele” Beogradskog dramskog pozorišta.
Ista predstava dobila je i nagradu publike.
Ovogodišnji JoakimInterFest, odvijao se pod sloganom „Rat u nama i oko nas” po zamisli selektora Gorana Cvetkovića, pozorišnog kritičara i od ostalih smotri u regioni razlikuje ga ne samo visoka pozorišna estetika selektovanih predstava, nego, pre svega društvena angažovanost i tretiranje aktuelnih političkih problema u čitavom regionu.
Deveti JoakimInterFest se završava 14. oktobra predstavom u čast nagrađenih „Kabare Nušić” Pozorišta Timočke krajine „Zoran Radmilović” iz Zaječara.

Fotografija

KRAGUJEVAČKOM TEATRU DVE NAGRADE NA 50. JOAKIMU

Leskovac, oktobar 2014. godine


Na upravo završenom 50. Festivalu profesionalnih pozorišta Srbije Joakim Vujić u Leskovcu Knjaževsko-srpski teatar je osvoji nagrade u dve kategorije. Nagrada za najbolju glumicu Festivala pripala je glumici Katarina Mitrović, a nagradu za muziku dobio je Dragoslav Tanasković.
Na ovom Festivalu Knjaževsko-srpski teatar je učestvovao sa predstavom Ubiti pticu rugalicu po tekstu Harper Li i u režiji Nebojše Bradića, a u konkurenciji za nagrade takmičilo se osam predstava po izboru selektora Slobodana Obradovića.
U obrazloženju žirija, kojim je predsedavala glumica Đurđija Cvetić, o nagradi za najbolju glumicu Festivala stoji: „Unoseći mladalačku energiju i optimizam u jednu surovu sredinu, Katarina Mitrović je kao Skaut Finč u predstavi Ubiti pticu rugalicu, nevinošću, iskrenošću, borbenošću i životnošću uspela da se u velikom ansamblu nametne i opravda svoje mesto. Nagrada je dodeljena jednoglasno.“
A u svom obrazloženju žiri o dodeli nagrade za najbolju originalnu muziku Dragoslavu Tanaskoviću navodi: „Koristeći motive tradicionalne muzike američkog juga, kompozitor je jasno definisao mesto radnje, doprineo izraženom scenskom pokretu i omogućio iskazivanje vokalnih kvaliteta glumaca, a iznad svega učestvovao u pocrtavanju atmosfere i emotivnog stanja likova. Nagrada je dodeljena jednoglasno.“
U protekle tri godine na Festivalu profesionalnih pozorišta Srbije Joakim Vujić Knjaževsko-srpski teatar je osvojio čak pet nagrada od kojih su tri glumačke.

NA DANAŠNJI DAN ROĐEN JE JOAKIM VUJIĆ (1772–1847)

9. septembar 2014. godine


Na današnji dan 1772. godine rođen je Joakim Vujić, pisac, prevodilac, učitelj stranih jezika, univerzalni pozorišni stvaralac, direktor Knjažesko–srbskog teatra 1835/36. godine.
Rođen 9. septembra 1772. u Baji od roditelja Grigorija i Jevre. Školovao se u Baji, Novom Sadu, Kalači, Ostrogonu i Požunu (Bratislava) gde je izučio prava.
Napisao je Putešestvije po Serbiji, Zemljeopisanije, Početak opisanija srbski manastira kao i 21 dramsko delo, uključujući Kreštalicu, Fernanda i Jariku i Ljubovnaju zavist čerez jedne cipele. Autor je i jedne Francuske gramatike.
Prva teatralna predstavlenija priredio je u Pešti, Baji i Segedinu između 1813. i 1815, a u Zemunu 1823. 24. avgusta 1813. godine, u Rondeli na peštanskoj obali Dunava, na pozornici Mađarskog teatra, Joakim Vujić priređuje prvu svetovnu i građansku pozorišnu predstavu na srpskom jeziku Kreštalica nemačkog spisatelja Augusta Kocebua. Prvu vest o ovoj predstavi prenele su Novine serbske iz carstvujušče Vijene Dimitrija Davidovića.
Na poziv Kneza Miloša u jesen 1834. godine u Krgujevac dolazi Joakim Vujić kao ličnost velikog pozorišnog iskustva i poznavalac obimnog pozorišnog repertoara. Postavljen je za direktora Teatra sa zadatkom da organizuje rad pozorišta.
Knjažesko-srbski teatar smešten je u adaptiranim prostorijama tipografije i imao je binu, lože i parter. Repertoar Teatra činila su uglavnom dela Joakima Vujića, a glumački ansambl, pored Vujića, koji je bio glavni glumac i reditelj, sačinjavali su mladi činovnici i đaci gimnazije. Prve predstave održane su u vreme zasedanja Sretenjske skupštine od 2. do 4. februara 1835. godine, kada su prikazani Vujićevi komadi uz muziku koju je komponovao Jožef Šlezinger. Za tri dana izvedene su četiri predstave: Fernando i Jarika, La Peruz, Bedni stihotvorac i Begunac. Pozorišnu publiku sačinjavali su Knez sa porodicom, činovnici i pozvani gosti, kao i poslanici u vreme skupštinskih zasedanja. Na Sretenje Gospodnje, 15. februara 1835. godine (2. februara, po Julijanskom kalendaru) prikazao je Joakim Vujić svoj pozorišni komad Fernando i Jarika, prema delu Karla Ekartshauzena.
Poslednje godine svoga života Joakim Vujić je proveo u Beogradu u oskudici. Ipak je bio živnuo videći da se u Srbiji sve više utvrđuje pozorište. To mu bejaše poslednja radost.
Umro je 20. novembra (8. novembra po Julijanskom kalendaru) 1847. godine, očekujući prvi povezani primerak svoje nove knjige Irina i Filandar. Joakim Vujić je sahranjen u grobu Sime Milutinovića Sarajlije u blizini crkve Svetog Marka na starom tašmajdanskom groblju u Beogradu.

NOVA POZORIŠNA SEZONA KNJAŽEVSKO-SRPSKOG TEATRA

Kragujevac, avgust 2014. godine


Knjaževsko-srpski teatar novu pozorišnu sezonu otpočinje 30. avgusta u Aranđelovcu na zatvaranju 49. Smotre umetnosti Mermer i zvuci kada će izvesti predstavu Ubiti pticu rugalicu po tekstu Harper Li i u režiji Nebojše Bradića. Početkom septembra naše pozorište kreće sa izvođenjem predstava i na matičnoj sceni.
Tradicionalno od 07. do 15. oktobra Knjaževsko-srpski teatar organizuje Međunarodni pozorišni festival JoakimInterFest. Tema ovogodišnjeg festivala je Rat u nama i oko nas o kojoj selektor Goran Cvetković kaže: Rat u nama i oko nas je trajno stanje stvari, a pogotovo u društvima kao što je naše, u takozvanoj tranziciji , u vremenima kad se, evo već četvrt veka raspada nešto što je stvarano vekovima i gde se uz najgroznije ratovanje i prevare stvaraju dekadentne i neuspešne kneževine, spremne da se sutra raspadnu ili trajno predaju velikim silama, kao dodatni posed, i kad ljudi ostaju bez nade u praznini istorijskih turbulencija, napušteni i obezglavljeni.
Zato smo, sastavljajući repertoar ovogodišnjeg JoakimInterFesta pokušali da predstavama koje su uvrštene u takmičarski program odgonetnemo moguće uzroke, da pratimo razvoj i da sagledamo neke oblike tog fatalnog rata. Pored toga pokušali smo da sastavimo repertoar od predstava nastalih na tekstovima vrsnih autora – kao što su Ronald Harvud, Ežen Jonesko, Henrik Ibzen, Tadeuš Svobođenek i drugih, a u režiji reditelja sa iskustvom i renomeom, videćemo predstave Vladimira Milčina, Dina Mustafića, Nebojše Bradića, Snežane Trišić i Primoža Beblera. Na Festivalu će učestvovati, u konkurenciji za nagradu pozorišta iz Budimpešte, Nove Gorice, Banja Luke, Zenice, Tuzle, Virovitice, Beograda, Kikinde i Skoplja.
U današnjim teškim finansijskim uslovima kragujevačka publika videće ponovo, jedan dobar festival značajnih predstava koje će joj ponuditi odgovore na potencijalna pitanja o društvu u kome živimo, prikazati estetski uzbudljive scenske igre i upriličiti uživanje.
U pratećem programu 9. JoakimInterFesta biće organizovane promocije, okrugli stolovi i panel diskusije. A na dan otvaranja Festivala u foajeu Knjaževsko-srpskog teatra planirano je i otvaranje izložbe grafika Slobodana Bate Nedeljkovića redovnog profesora Akademije umetnosti u Novom Sadu. Tema izložbe je Legende i mitovi antičkog teatra.

SEĆANJE – MAJDA ĐORĐEVIĆ GORINŠEK

(1931–2014)

Kragujevac, jul 2014. godine


U Kragujevcu je u ponedeljak, 21.jula preminula glumica Majda Đorđević-Gorinšek, dugogodišnji član ansambla Knjaževsko-srpskog teatra.
Rođena je 1931. godine u Mariboru u Sloveniji. Glumu je diplomirala 1955.godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Ljubljani. Prvi glumački angažman je imala već 1955.godine u Kopru, a potom i u rodnom Mariboru gde je radila od 1956. do 1958.godine. Od 1959. do 1961. angažovana je u Narodnom pozorištu u Tuzli, a od 1961. do 1963. u mostarskom pozorištu. Od 1963. je član kragujevačkog Teatra na čijoj sceni je odigrala veliki broj raznolikih uloga i bila deo našeg ansambla skoro tri decenije, odnosno sve do odlaska u penziju 1991.godine.
Majda Đorđević-Gorinšek je za svoj rad više puta nagrađivana. Za ulogu Beatrice u Šekspirovoj Mnogo buke ni oko čega 1961.godine dobila je godišnju nagradu Udruženja dramskih umetnika Bosne i Hercegovine. Za ulogu Tatjane u Malograđanima Maksima Gorkog nagrađena je 1970. godine na pozorišnim susretima Joakim Vujić u Leskovcu.

Fotografija

Biletarnica: 034 33 20 63 (15–20.00) pozoristetjv@open.telekom.rs www.joakimvujic.com


KST Kragujevac


ARHIVA VESTI


SEZONA 2013/14

SEZONA 2012/13

SEZONA 2011/12

SEZONA 2010/11

SEZONA 2009/10

SEZONA 2008/09

SEZONA 2007/08

SEZONA 2006/07

SEZONA 2005/06