Quantcast
   
Telefon
034 617 05 00

E-mail
pozoristetjv@mts.rs

www.joakimvujic.com

Biletarnica
10–14 i 18–20
034 33 20 63
design by TRIANGLON

Google
YouTube
Flickr
Blogger
Facebook
Follow strujajoe on Twitter Twitter
WordPress
Scoop.it
Netvibes
Wikipedia




 
Arhiva

ČETIRI BRATA NA FESTIVALU JOAKIM VUJIĆ

54. Susreti profesionalnih pozorišta Srbije Joakim Vujić

Kragujevac, 17. april 2018. godine


Kragujevački Knjaževsko-srpski teatar nastupa na ovogodišnjim Susretima profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić“ sa predstavom „Četiri brata“, praizvedbom teksta autora Radovana Tišme u režiji Dragana Jakovljevića, saopštio je selektor festivala, pozorišni kritičar Aleksandar Milosavljević.

U svom obrazloženju, Milosavljević je za predstavu Knjaževsko-srpskog teatra napisao sledeće:
„Kragujevačka predstava je primer rediteljski i glumački valjano pročitanog dramskog predloška, komada koji samo donekle pripada toku srpske ruralne dramske tradicije, a zapravo oštro zaseca u sve elemente društvene strukture ovdašnje stvarnosti i na primeru jedne porodice ukazujući na uzroke suštine nelagodnosti koju osećamo živeći u ovoj državi. Istovremeno, probijajući se kroz opšta mesta koja su odavno označena kao usud određen našim mentalitetom, reditelj i glumci slede pisca i na tom tragu uspevaju da iza debelih naslaga onoga što najčešće definišemo pojmom otuđenosti, otkrivaju tragove ljudskosti koja je odelala svim iskušenjima savremenog života.“

U nastavku obrazloženja, Milosavljević primećuje da su se u njegovom izboru našle „inscenacije čak četiri dramska dela savremenih domaćih autora“ što svedoči „o odluci ne malog broja ovdašnjih teatara da svoje scene otvore za dela domaćih pisaca, što je izuzetno pohvalno“.

Za ovogodišnje Susrete profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić“ selektor Milosavljević izabrao je za takmičarski deo sedam predstava, a sem kragujevačke predstave, na „Joakimu“ će nastupiti i: Regionalno pozorište Novi Pazar („Žak i njegov gospodar“ Milana Kundere u režiji Davida Alića), Drama srpskog Narodnog pozorišta u Prištini, sa sedištem u Gračanici („LIFT – Slobodan šou“ Jelene Bogavac u režiji Nenada Todorovića), Narodno pozorište iz Užica („Svedobro“ Stevana Vraneša u režiji Nemanje Rankovića), Puls teatar iz Lazarevca („Dom Bernarde Albe“ Lorke u režiji Bojane Lazić), Šabačko pozorište („Rubište“ Ninoslava Đorđevića u režiji Kokana Mladenovića) i Pozorište „Bora Stanković“ iz Vranja („Kepler 258b“ Tijane Grumić u režiji Juga Đorđevića).

Susreti profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić“ održavaju se od 1965. godine, u maju mesecu, svake godine u drugom gradu, a organizuju ih tamošnja pozorišta. Ove godine, 54. po redu Susreti, održavaju se u Novom Pazaru.

Plakat Fotografija

BOLNI UMETNIČKI EPILOG

O predstavi Dvesta Knjaževsko-srpskog teatra

Kragujevac, 13. april 2018. godine


Neuobičajena dramska predstava Dvesta, koju su prikazali dramaturzi (autor Petar Mihajlović i režiser Jovica Pavić), glumački ansambl i ostali tvorci iz Knjaževsko-srpskog teatra, umetničko je svedočenje o porodici koja opstaje u različitim društvenim sistemima i pod raznim vlastodršcima.
Dramatizaciji zbilje prišli su autori bez predrasuda, istinito ponirući ukrštenom vizurom u istosti i drugosti, sadašnjicu i ondašnjicu, nas i njih, do tamo, da bi odgovorili kakvi smo ljudi između onoga što je bilo, što jeste i što će biti. U predstavi Dvesta dramaturzi terminiraju karakterologiju rajana i dinarida, čije se namere dobra izvrću u zlo, od koca do gnilih baština i neke, još, (!) prazne ruke. U vremensku daljinu uparađeni su graditelji koji se mogu opaziti kao izrugice, ili „edukovanje” kao pogan na naše raze neuma, a još, lopatanje kao građenje, rušenje ili bacanje dima i prašine, koliko sami sebi toliko i omlađenim naraštajima od strane kolona i političara.
Ali, upitanost dramaturga o slobodi, smislu života, smrti i reda u trajanju i sazrevanju „bele dece”, na sceni i ukrasu sveta, a okružene drogom, razvratom i državnom prinudom koju osvajaju i za koju se ubijaju oni koji se u predstavi pokazuju kao iščašeni ili pokajnici, a u zbilji kao rijaliti pripadnici, ovde i onamo, ostaje za odgonetanje.
Pet priča, od kojih je svaka dramski skaz, svedenim dijalozima, a jasnih pojmovnih značenja i u korelaciji sa radnjom, ispunjenom efektima i muzikom, igrom i scenskom celinom, donela je uigrana ekipa, čiji su pojedinačni likovi kostimima i šminkom, uz korišćenje scenskih detalja i vrlo upečatljivih pokreta, zaumljenih, začudnih i nakaradnih. Ta iskošenost likova, socijalnih slojeva, situacija, ambijenata, dovodi do jakih čulnih nadražaja, teških emocija, bolnog razmišljanja i biološkog nemira o odmazdama i smaknućima, zbog različitosti u ponašanju i izboru, ili kajanju za učinjeno ili posvedočeno zlo, trovanja i degradacije porodice i društva, što je povezalo „gustu” scenu i dvoranu, glumce i gledaoce: pažnjom i igrom trajanja 160 minuta.
A šta će reći deca kad autor izostavi naravoučenije o dobru i zlu, ona prerastu lepotu i nežnost detinjstva, a ne savladaju zlo u odraslima? U svim uslovima predstava Dvesta, ma koliko teška i potresna, nadrealna i ojačana imaginativnim slojevitim slikama zaslužuje da bude na mnogim scenama, a ima visoke ocene gledalaca na ovoj (1835), u prestonom gradu kome je posvećena za dva veka opstajanja.

Života Puškin Marković

SVETSKI DAN POZŠRIŠTA

Kragujevac, 22. mart 2018. godine


Povodom Svetskog dana pozorišta, 27. marta pre početka predstave  "Džast merid" biće pročitana poruka engleskog glumca pisca i reditelja Sajmona Mekbarnija.
Svetski dan pozorišta se na inicijativu Međunarodnog pozorišnog instituta (ITI) od 1961. godine obeležava širom sveta. Na taj dan pozorišni poslenici organizuju razne pozorišne manifestacije na kojima se tradiciopnalno čita međunarodna poruka koju, na poziv Međunarodnog pozorišnog instituta, uvek piše pozorišna ličnost svetskog ugleda. Prvu poruku za Svetski dan pozorišta napisao je Žan Kokto 1962.

PORUKA SAJMONA MEKBARNIJA ( Simon McBurney) ZA SVETSKI DAN POZORIŠTA 2018.

Na manje od kilometar od Kirenajske obale u severnoj Libiji nalazi se ogromno kameno sklonište. 80 metara široko i 20 metara visoko. Na lokalnom dijalektu zove se Hauh Fteah.
Testom utvrđivanja starosti pomoću ugljenika iz 1951, ovde je utvrđeno postojanje neprekidnog ljudskog prisustva pre najmanje 100.000 godina. Među iskopanim artefaktima bila je i frula od kosti, koja datira negde između 40.000 i 70.000 godina pre nove ere. Kada sam kao dečak čuo za to, upitao sam oca – „Imali su muziku?“ Nasmejao se. „Kao i sve druge ljudske zajednice.“ On je bio preistoričar rođen u Americi, prvi koji je učestvovao u iskopavanja u Huah Fteahu.
Velika mi je čast i zadovoljstvo što sam evropski predstavnik na ovogodišnjem Svetskom danu pozorišta.
Moj prethodnik, veliki Artur Miler, 1963. godine rekao je da se nad svetom opasno nadvija pretnja nuklearnog rata: „U vremenima kada su ruke diplomatije i politike tako kratke i nejake, delikatan ali nekada dalekosežan domet umetnosti mora da ponese teret toga da na okupu održi ljudsko društvo.“
Značenje reči drama potiče od grčkog „dran“ što znači „raditi, činiti“... reč teatar potiče iz grčkog, „Theatron“, što doslovno znači „mesto viđenja“. Ne samo mesto gde gledamo nego gde vidimo, shvatamo, razumemo. Pre 2.400 godina Poliklet Mlađi projektovao je veliko pozorište u Epidaurusu. Sa auditorijumom koji prima 14.000 gledalaca, zapanjujuća je čudesna akustika u otvorenom prostoru. Šibica upaljena na sredini pozornice može se čuti u celom auditorijumu sa 14.000 mesta. Kao što je bilo uobičajeno u grčkim pozorištima, iza glumaca se video i pejzaž. Tako se, istovremeno, spajalo ne samo više prostora, prostor zajednice, pozorišta i prirodnog sveta, nego su se spajala i sva vremena. Kako su predstave prizivale u sadašnjost mitove iz prošlosti, mogli ste se, iznad pozornice, zagledati u ono što će postati vaša konačna budućnost. Priroda.
Jedno od najupečatljivijih otkrića rekonstrukcije Šekspirovog Glob teatra u Londonu takođe ima veze sa onim što vidimo. Ovo otkriće ima veze sa svetlom. I pozornica i auditorijum jednako su osvetljeni. Izvođači i publika mogu da vide jedni druge. Uvek. Gde god pogledaš, vidiš ljude. A jedna od posledica je i to što nas ovo podseća da veliki monolozi, recimo Hamleta ili Magbeta, nisu tek intimna promišljanja, nego javna razmatranja.
Živimo u vremenima kada je teško jasno videti. Okruženi smo sa više fikcije nego u bilo kom drugom trenutku istorije ili praistorije. Svaka „činjenica“ može se osporiti, svaka anegdota polaže pravo na našu pažnju kao „istina“. Naročito nas jedna fikcija neprekidno okružuje. Ona koja teži da nas odvoji. Od istine. I jedno od drugog. Da smo odvojeni. Narodi od naroda. Žene od muškaraca. Ljudi od prirode.
Ali jednako kao što živimo u vremenima podela i fragmentacije, živimo i u vremenima ogromnog pokreta. Više nego u bilo kom trenutku u istoriji, ljudi su u pokretu; često bežeći; hodajući, plivajući po potrebi, migrirajući; po celom svetu. A to je tek početak. Odgovor je, kao što znamo, da se zatvore granice. Podignu zidovi. Da se isključi. Izoluje. Živimo u svetskom poretku koji je tiranski, gde je ravnodušnost valuta, a krijumčarska roba nada. Deo te tiranije je i u kontroli ne samo prostora nego i vremena. Vreme u kojem živimo zazire od sadašnjosti. Koncentriše se na nedavnu prošlost i blisku budućnost. Nemam to. Kupiću ovo. Sada, kad sam to kupio, treba mi sledeća... stvar. Daleka prošlost se briše. Budućnost nema značaja.
Mnogo je onih koji kažu da pozorište neće ili ne može to da promeni. Ali pozorište neće otići. Zato što je pozorište mesto, rekao bih, utočište, gde se ljudi okupljaju i odmah formiraju zajednice. Kao što smo oduvek činili. Sva pozorišta su iste veličine kao prve ljudske zajednice od 50 do 14.000 duša. Od nomadske špilje do trećine stare Atine.
Upravo zbog toga što pozorište postoji samo u sadašnjosti, ono čini izazov ovom pogubnom viđenju vremena. Pozorište se uvek bavi sadašnjim trenutkom. Njegovo značenje gradi se u zajedničkom činu između izvođača i publike. Ne samo ovde nego i sada. Bez čina izvođača, publika ne bi mogla da veruje. Bez verovanja publike, predstava ne bi bila celovita. Smejemo se u istom momentu. Ganuti smo. Zadržavamo dah ili iznenađeni ostajemo bez reči. I u tom trenutku, kroz dramu, otkrivamo najdublju istinu: ono što smo smatrali najintimnijom granicom između nas, granica naše lične svesti, takođe je bez granica. Ona je nešto što delimo sa drugima.
I ne mogu da nas spreče... svake večeri. Svake večeri će se ponovo okupiti glumci i publika. I ponovo će se odigrati ista drama. Po rečima pisca Džona Bergera, „Duboko u prirodi pozorišta je osećaj ritualnog povratka“, a upravo zbog toga je ono oduvek umetnička forma bezdomnika, što mi zapravo jesmo zbog tog rastakanja našeg sveta. Gde god ima izvođača i publike, igraće se priče koje se ne mogu ispričati nigde drugde, bilo da govorimo o operskim i pozorišnim kućama naših velikih gradova, ili kampovima u koje su se sklonili migranti i izbeglice u severnoj Libiji i širom sveta. Uvek ćemo biti povezani, kao zajednica, u ovom ponovnom odigravanju.
A da smo u Epidaurusu, mogli bismo da podignemo pogled i vidimo kako nam je to zajedničko sa širim krajolikom. Da smo uvek deo prirode i ne možemo od nje pobeći, kao što ne možemo pobeći ni sa ove planete. Da smo u Glob teatru, videli bismo kako se naizgled intimna pitanja postavljaju svima nama. A da držimo u rukama kirenajsku frulu staru 40.000 godina, razumeli bismo da su prošlost i sadašnjost nerazdvojne – lanac ljudske zajednice nikad ne mogu raskinuti tirani i demagozi.

Sa engleskog prevela Lidija Kapičić

PREMIJERA PREDSTAVE DVESTA

Premijera predstave DVESTA Petra Mihajlovića u režiji Jovice Pavića

Kragujevac, 10. mart 2018. godine


Praizvedba pozorišnog komada "Dvesta" Petra Mihajlovića na sceni Knjaževsko-srpskog teatra u Kragujevcu višestruko je značajna za kragujevačku i srpsku pozorišnu i kulturnu scenu. Predstava se pojavljuje u godini velikog jubileja, 200-godišnjice od stvaranja moderne srpske države i proglašenja Kragujevca za prestoni grad. U jednom vrlo uspelom žanrovskom sinkretizmu, Mihajlović je prikazao istoriju naših prostora u proteklih 200 godina na pomeren, iščašen, sarkastičan, na momente veoma duhovit, a na momente potresan i bolno otrežnjujući način. Predstava „Dvesta“ govori o nama pre i nama danas, kroz jednu "tipičnu" srpsku porodicu koja se snalazi i pliva u svim režimima i sistemima i iz svega izlazi kao pobednik (da li?).

U predstavi „Dvesta“ učestvuje više od 40 glumaca i statista. Scenograf predstave je Boris Maksimović, kostimograf Jelena Janjatović, kompozitor Dragoslav Tanasković, koreograf Nela Antonović i lektor Andrijana Videnović. U predstavi igra skoro ceo glumački ansambl Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca.

Plakat Fotografija Fotografija Fotografija Fotografija Fotografija

PREMINUO ZORAN PETROVIĆ

Kragujevac, 26. februar 2018. godine


Kragujevački pesnik, scenarista i dramski pisac Zoran Petrović preminuo je nedelju u 64. godini.
Bio je direktor Knjaževsko-srpskog teatra, urednik izdavačke delatnosti Spomen-parka Kragujevački oktobar i urednik kulture u kragujevačkom nedeljniku Svetlost. Radio je i kao kolumnista Blica.
Njegov bogat opus uključuje deset zbirki pesama, četiri romana, dve knjige publicistike i dve zbirke pesama za decu.
Za roman „Kamen blizanac“ dobio je nagradu „Miloš Crnjanski“ 2011. godine.

Komemoracija povodom smrti Zorana Petrovića održaće se u sredu u 12 časova u galeriji Narodne biblioteke "Vuk Karadžić" u Kragujevcu, a sahrana na Varoškom groblju u 14 časova.

MIHAILO MIŠA JANKETIĆ DOBITNIK  STATUETE JOAKIM VUJIĆ

Dan Knjaževsko-srpskog teatra, 15. februar 2018.

Kragujevac, 15. februar 2018. godine


Kragujevački Knjaževsko-srpski teatar dodelio Statuetu JOAKIM VUJIĆ glumcu Mihailu Miši Janketiću. Statueta se svake godine (od 1985.) za Dan teatra na Sretenje Gospodnje svečano uručuje laureatu za izuzetan doprinos razvoju pozorišne umetnosti u Srbiji.
Knjaževsko-srpski teatar ima čast i zadovoljstvo da gospodina Mihaila Mišu Janketića uvrsti u plejadu dobitnika Statuete "Joakim Vujić" za doprinos pozorišnom životu Srbije. Njegova glumačka ličnost obogatila je pozorišnu, filmsku i TV scenu Srbije i bivše Jugoslavije proteklih decenija. Igrajući podjednako uspešno u najraznovrsnijem repertoaru i u najrazličitijm žanrovima, na pozorišnoj sceni, TV ekranu, radiju, filmu postao je laureat najvažnijih priznanja: od Sterijinih nagrada i "Zlatnih ćurana" do Dobričinog prstena i "Pavla Vuisića" za životno delo. Statueta "Joakim Vujić" se prirodno pridružuje ovoj niski nagrada i priznanja bardu naše scene.

Prsten sa likom Joakima Vujića dodeljen je  glumicu Bratislavu Slavkoviću Keši za izuzetan doprinos razvoju Knjaževsko-srpskog teatra i afirmaciji njegovog ugleda u zemlji i inostranstvu.
Medaljon sa likom Joakima Vujića za pomoć pri unapređenju rada Teatra i ostvarivanje programskih ciljeva, kao i promociju pozorišta u širem regionu dodeljuje se Kompaniji "Prizma d.o.o." iz Kragujevca. Ovim priznanjem Knjaževsko-srpski teatar iskazuje zahvalnost direktoru kompanije gospodinu Tanasiju Kataniću za višedecenijsko aktivno učešće u produkciji i imidžu Teatra.
Godišnje nagrade Teatra dodeljuju se Sanji Matejić za ulogu Sonje Aleksandrovne u predstavi "Ujka Vanja" Antona Pavloviča Čehova u režiji Jovana Grujića, Saši Đorđeviću,  šefu tehnike i materijalnom knjigovođi Snežani Nedeljković za izuzetnu posvećenost poslu i ostvarene rezultate u protekloj godini.

OBRAZLOŽENJA NAGRADA ZA DAN TEATRA
Na predlog direktora Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca Miloša Krstovića, Upravni odbor doneo je sledeće odluke:
Godišnje nagrade Teatra dodeljuju se šefu tehnike Saši Đorđeviću i materijalnom knjigovođi Snežani Nedeljković za izuzetnu posvećenost poslu i ostvarene rezultate u protekloj godini.
Godišnja nagrada Teatra dodeljuje se Sanji Matejić za ulogu Sonje Aleksandrovne u predstavi "Ujka Vanja" Antona Pavloviča Čehova u režiji Jovana Grujića. Obrazloženje: Sanja Matejić je nizu ostvarenih uloga u matičnoj kući, dodala izuzetnu kreaciju Čehovljeve Sonje, jednog od najvažnijih ženskih likova u dramskoj literaturi. Njena dirljivost i emotivnost u tumačenju Sonje dala je poseban doprinos uspehu ove predstave. U protekloj godini, Sanja Matejić je radila i koreografiju za komediju "Džast merid" Dunje Petrović u režiji Vojina Vasovića, a za ulogu Rime u dugovečnoj predstavi "Bajka o mrtvoj carevoj kćeri" dobila je Nagradu za najbolju mladu glumicu Međunarodnog festivala ruske drame "Most prijateljstva" u ruskom gradu Joškar Ola.
Medaljon sa likom Joakima Vujića za pomoć pri unapređenju rada Teatra i ostvarivanje programskih ciljeva, kao i promociju pozorišta u širem regionu dodeljuje se Kompaniji "Prizma d.o.o." iz Kragujevca. Ovim priznanjem Knjaževsko-srpski teatar iskazuje zahvalnost direktoru kompanije gospodinu Tanasiju Kataniću za višedecenijsko aktivno učešće u produkciji i imidžu Teatra.
Prsten sa likom Joakima Vujića za izuzetan doprinos razvoju Knjaževsko-srpskog teatra i afirmaciji njegovog ugleda u zemlji i inostranstvu dodeljuje se glumcu Bratislavu Slavkoviću Keši. Obrazloženje: Bratislav Slavković Keša pripada plejadi glumačkih imena po kojima je kragujevačko pozorište poznato i priznato u zemlji i regionu. Rođen u Kragujevcu, profesionalnu glumačku karijeru započeo je davne 1970. godine u Crnogorskom narodnom pozorištu u Titogradu. Godine 1974. vraća se u Kragujevac i više od četiri decenije veran je svojoj matičnoj kući. Igrao je u svim medijima: na radiju, filmu, televiziji. Samo na kragujevačkoj sceni ostvario je više od stotinu uloga u raznovrsnom repertoaru.

Žiri za dodelu nagrade Statueta "Joakim Vujić" u sastavu: Dragan Jakovljević, reditelj, predsednik žirija, Miloš Krstović, direktor Knjaževsko-srpskog teatra, Ivana Nedeljković, glumica i predsednica Zajednice profesionalnih pozorišta Srbije, Željko Jovanović, pozorišni kritičar i Čedomir Štajn, glumac, jednoglasno je doneo odluku da se Statueta "Joakim Vujić" za izuzetan doprinos razvoju pozorišne umetnosti u Srbiji dodeli Mihailu Miši Janketiću, glumcu.
Obrazloženje: Knjaževsko-srpski teatar ima čast i zadovoljstvo da gospodina Mihaila Mišu Janketića uvrsti u plejadu dobitnika Statuete "Joakim Vujić" za doprinos pozorišnom životu Srbije. Njegova glumačka ličnost obogatila je pozorišnu, filmsku i TV scenu Srbije i bivše Jugoslavije proteklih decenija. Igrajući podjednako uspešno u najraznovrsnijem repertoaru i u najrazličitijm žanrovima, na pozorišnoj sceni, TV ekranu, radiju, filmu postao je laureat najvažnijih priznanja: od Sterijinih nagrada i "Zlatnih ćurana" do Dobričinog prstena i "Pavla Vuisića" za životno delo. Statueta "Joakim Vujić" se prirodno pridružuje ovoj niski nagrada i priznanja bardu naše scene.

KRAGUJEVAČKA PREMIJERA KOMEDIJE BOING, BOING

Koprodukciji Knjaževsko-srpskog teatra i Kraljevačkog pozorišta

Kragujevac, 18. januar 2018. godine


Predstava “Boing, boing” Marka Kamoletija u režiji Nenada Gvozdenovića pripremljena je u koprodukciji Knjaževsko-srpskog teatra i Kraljevačkog pozorišta, a premijerno je izvedena 17. decembra na sceni Kraljevačkog pozorišta. U ovoj urnebesnoj komediji igraju: Zoran Cerovina, Katarina Janković, Svetlana Milenković, Mladen Knežević, Jasmina Dimitrijević i Isidora Rajković. Scenografiju potpisuje Ana Kolbjanova, a kostime Jelena Janjatović.
Ovo je druga koprodukcija dva pozorišta, sa kojom Knjaževsko-srpski teatar nastavlja uspešnu regionalnu saradnju u domenu pozorišne produkcije.

Premijera je u četvrtak 18. januara u 20 časova, a prva repriza 25. januara 2018. godine.

Fotografija Fotografija Fotografija

PREMIJERA HIT KOMEDIJE BOING, BOING

Premijera predstave BOING, BOING u koprodukciji Knjaževsko-srpskog teatra i Kraljevačkog pozorišta

Kragujevac, 18. decembar 2017. godine


Predstava BOING, BOING Mark Kamelotija u režiji Nenada Gvozdenovića  sinoć je premijerno izvedena na sceni Kraljevačkog pozorišta. Ovo je druga koprodukcija dva pozorišta, a kojom Knjaževsko-srpski teatar nastavlja uspešnu regionalnu saradnju u domenu pozorišne produkcije.

U ovoj urnebesnoj komediji igraju: Zoran Cerovina, Katarina Janković, Svetlana Milenković, Mladen Knežević, Jasmina Dimitirjević i Isidora Rajković. Scenografiju potpisuje Ana Kolbjanova, a kostime Jelena Janjatović.

Kragujevačka premijera predstave BOING, BOING biće u januaru 2018. godine.

Plakat Fotografija Fotografija Fotografija

SANJA MATEJIĆ NAGRAĐENA U RUSIJI

14. Međunarodni festival ruske drame Most prijateljstva, Joškar Ola

Kragujevac, 30. novembar 2017. godine


Na upravo završenom 14. Međunarodnom festivalu ruske drame “Most prijateljstva” u gradu Joškar Ola ( Rusija ) naša glumica Sanja Matejić je osvojila nagradu za najbolju mladu glumicu festivala.
Sanja Matejić je nagrađena za ulogu Rime u predstavi „Bajka o mrtvoj carevoj kćeri“ Nikolaja Koljade u režiji Boška Dimitrijevića. Ova predstava je do sada imala više od 100 izvođenja, a  pored Sanje u predstavi “Bajka o mrtvoj carevoj kćeri” igraju i Dušan Stanikić, Nenad Vulević i Ana Todorović Diallo.
Na ovom festivalu Knjaževsko-srpski teatar je osvojio još jednu nagradu stručnog žirija i to za savremeno čitanje nove drame.





PREMIJERA PREDSTAVE DŽAST MERID

Komedija "Džast merid" po tekstu Dunje Petrović i u režiji Vojina Vasovića

Kragujevac, 30. novembar 2017. godine


Na konferenciji za medije najavljena je premijera komedije "Džast merid" po tekstu Dunje Petrović i u režiji Vojina Vasovića. Premijera je 30. novembra u 20 časova na Sceni Joakim Vujić Knjaževsko-srpskog teatra, a reprize su 2, 5, 14. i 30 decembra.

„Džast merid“ je priča koja se dešava sada i ovde. U vremenu, u kome se više živi od snalažljivosti nego od novca, dovijanje je postalo gotovo zanimanje po sebi. A oni su majstori dovijanja. Trojica najboljih prijatelja, papučić Dobrica, muljator Lepi i štreber Vektor, stavljeni su pred veliki izazov –  kako da za 10 dana, sa 0 dinara, organizuju Dobričino venčanje, a sve to pod budnim okom Dobričine buduće Tašte, sledeći nemoguće zahteve njegove devojke Sandre, od koje se krije samo jedna sitnica – da budžeta nema. U toku svih mogućih i nemogućih svadbenih zadataka koje će ovi momci morati da reše, i prijateljstvo će biti stavljeno na test, jer Sandra nije jedina od koje se nešto krije.
U predstavi igraju Čedomir Štajn, Dušan Stanikić, Nikola Milojević, Miroslav Petrović, Nada Jurišić i Aleksandar Milojević. Scenograf je Ana Kolbjanova, kostimograf Jelena Janjatović, kompozitor Dragoslav Tanasković Trnda, koreograf Sanja Matejić, inspicijent Rada Jovanović.

Dunja Petrović, autorka teksta:
Vreme i mesto u kome živimo pruža beskonačan potencijal za komediju... i apsurd. U okolnostima u kojima se više živi od snalažljivosti nego od novca, dovijanje je postalo gotovo zanimanje po sebi. To je bila polazna tačka mog komada. I zato su glavni likovi majstori upravo tog zanata. Lepi ima krupne ambicije, iako je trgovac na sitno; muljator koji živi od danas do sutra u neprestanim pokušajima da se domogne lake love... ili bilo kakve love. Vektor je uštogljeni fizičar, jedan od onih preškolovanih, nesnađenih ljudi. Od njega se uvek mnogo očekivalo, baš kao što se i sada mnogo očekuje... da plati čak 3 zaostale kirije. I treći među njima, Dobrica, mladoženja. On je zaglavljen u dugoj vezi, koja je mnogo više od toga – to je zajednica... ekonomska. Pošto je u poziciji u kojoj je izdržavan od strane svoje devojke, onda i on mora da izdržava štošta... recimo, njenu majku u čijem stanu živi. To su ljudi koje svako ima u svom okruženju. Ali nisu samo oni slika nas. Sandra, Dobričina devojka, ne samo da je morala da ode u „beli svet“ Arapskih Emirata, već se bavi lajf koučingom, izmišljenim zanimanjem za sve koji ne umeju da žive sa sobom. Njena majka opterećena je podmlađivanjem u trci sa vremenom koje ju je pregazilo. Ciga Džomla rentira sopstenve burme za kesicu lešnika, Rubeola mašta da postane volonter, crkve skupljaju lajkove na fejsbuku, dok im popovi imaju zabranu izlaska iz zemlje, a niču i fantomske agencije u kojima se traži „preko 25 godina radnog iskustva i do 30 godina starosti“. E u takvim okolnostima, ovi momci moraju da organizuju svadbu za 10 dana sa 0 dinara. A zašto svadbu, ako ne zbog papira - zar ima jačeg povoda da se neko upusti u tu avanturu danas?! I dok bi se u Nemačkoj, recimo, ovaj komad smatrao komedijom apsurda, ovde se, na žalost, više čini kao realizam. Naravno, uvila sam ga u lagani vodviljski format, kako bi nas prevashodno terao na smeh, ali za one koji vole da čitaju između žanrova, biće tu i ozbiljnijeg štiva. A srećan kraj se podrazumeva, jer “ako nije dobro, to onda i nije kraj”.

Fotografija Fotografija Fotografija Fotografija

OPET PLAČE, AL SAD OD SREĆE NA FESTIVALU U ALEKSINCU

6. Festival prvoizvedenih predstava u Aleksincu

Kragujevac, 27. novembar 2017. godine


Predstava Knjaževsko-srpskog teatra Opet plače, al' sad od sreće Novice Savića u režiji Dragana Jakovljevića učestvovala je u zvaničnoj konkurencijei za nagrade 6. Festivala prvoizvedenih predstava u Aleksincu.

U predstavi koja je premijerno izvedena na sceni Knjaževsko-srpskog teatra 21. juna 2016. godine igraju Isidora Rajković, Ivan Vidosavljević, Zdravko Maletić, Sanja Matejić, Dragan Stokić i Dragoslav Tanasković. Scenografiju potpisuje Milivoje Štulović, kostime Jelena Janjatović, a muziku Dragoslav Tanasković Trnda.

BAJKA O MRTVOJ CAREVOJ KĆERI NA FESTIVALU U RUSIJI

14. Međunarodni festival Most prijateljstva

Kragujevac, 21. novembar 2017. godine


Predstava "Bajka o mrtvoj carevoj kćeri" Nikolaja Koljade, jednog od ruskih najznačajnijih savremenih dramskih pisaca, u izvođenju kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra (režija Boško Dimitrijević) učestvuje 22. novembra u takmičarskom programu 14. Međunarodnog festivala "Most prijateljstva" u ruskom gradu Joškar Ola.
U tužnoj bajci o četvoro junaka koji "zidaju svoju građevinu na antropološkom zlu u čoveku" igraju Sanja Matejić, Nenad Vulević, Dušan Stanikić i Ana Todorović Dialo.
Festival se održava od 20. do 30. Novembra i pored domaćina učestvuju, Jermenija, Španija, Mađarska, Tatarstan, Kazahstan i Srbija. Jedna od zanimljivosti ovogodišnje pozorišne fešte je, inače, podatak da Dramski teatar iz Buguljma (Tatarstan) konkuriše za jednu od nagrada s Nušićevom "Gospođom ministarkom".
Na repertoaru su uglavnom dela ruskih klasika (Gogolja, Gončarova, Čehova, Ostrovskog, Dostojevskog) a među ovim književnim gorostasima - jedan od retkih stranih pisaca je naš veliki komediograf.
Inače, član žirija ovog pozorišnog festivala, već pet godina zaredom, je Dragana Bošković.

U ZVEZDARA TEATRU URUČENE NAGRADE ANSAMBLU PREDSTAVE HIPNOZA JEDNE LJUBAVI

Po oceni publike najbolja predstava 12. JoakimInterFesta

Kragujevac, 5. novembar 2017. godine


U nedelju, 5. novembra na sceni Zvezdara teatra direktor Knjaževsko-srpskog teatra Miloš Krstović ansamblu predstave HIPNOZA JEDNE LjUBAVI uručio Joakimovu nagradu za najbolju predstavu po oceni publike 12. JoakimInetrFesta. Joakimovu nagradu za najbolje glumačko ostvarenje 12. JoakimInetrFesta po oceni stručnog žirija dobio je, za ulogu doktora Vase u predstavi HIPNOZA JEDNE LjUBAVI , Dragan Petrović Pele kome je ovom prilikom, takođe,  uručena nagrada.

KRITIČARSKI KARAVAN U KRAGUJEVCU

Kragujevac, 2. novembar 2017. godine


U četvrtak, 2. novembra 2017. godine Knjaževsko-srpski tetar posetilI su kritičari iz KRITIČARSKOG KARAVANA. Tom prilikom pozorišni kritičari Aleksanadar Milosavljević, Aleksandra Glavacki, Igor Burić i Nataša Gvozdenović gledali su najnoviju predstavu Knjaževsko-srpskog teatra ČETIRI BRATA po tekstu Radovana Tišme i u režiji Dragana Jakovljevića.
Nakon predstave organizovan je razgovor sa stvaraocima koji je protekao u otvorenoj razmeni koja je bila više nego korisna za članove našeg ansambla.
Projekat „Kritičarski karavan“, podrazumeva da grupa kritičara, članova Udruženja pozorišnih kritičara i teatrologa, tokom određenog perioda obilazi pozorišta izvan Beograda i Novog Sada, prati njihovu produkciju i o viđenim predstavama redovno objavljuje tekstove u svojim medijima. Pretpostavka ovog projekta jeste zainteresovanost samih kritičara za učešće u „Karavanu“, kao i mogućnost da za ovaj sadržaj, koji nije medijski privlačan na senzacionalistički način, animiraju svoje redakcije.
Mediji u kojima se objavljuju kritike su Politika, Nin, Večernje novosti, novosadski Dnevnik, emisija“Kultura“ Programa 202 Radio Beograda, Radio Novi Sad, Treći program Radio Beograda.

„Četiri brata“ je komad relativno mlađeg i nepoznatog pisca, u književnosti čuvenog prezimena – Tišma – koji govori o običnim ljudima u uobičajenoj situaciji: kada roditelji preminu, naslednici se okupe i dele imovinu, s neizbežnim podsećanjima, diskusijama i svađama ko je šta, kad i kako učinio da bi se ta ista imovina i porodica održala u normalnim tokovima. „Četiri brata“, vrlo indikativno, govore o potomcima ruralne sredine, poljoprivrednika, koji su decu školovali i vaspitali najbolje što su mogli. Taj reprezentativni uzorak pun je onih mesta u kojima iz patrijarhalne porodice vidimo patrijarhalno nasleđe, ali i novi odnos prema ženama, kojih u komadu i predstavi nema, ali se stalno spominju u kontekstu promene u stavu prema životu, odnosu prema snazi i dominaciji muškog pola, njegovom vlasničkom statusu. Braća su potpuno različita, pa imamo jednog intelektualca, jednog „papučara“, jednog seljaka i jednog „debila“, stereotipno povezanih sa statusom građanina, porodičnog mezimca, zemljoradnika i nesrećnika, čime se otvara niz tema i odnosa, labave povezanosti i motivacije, bez poptuno izgrađene linije glavnog toka, kulminacije, razrešenja, sem onog koji se za dramu tog tipa gotovo neprirodno nameće – osvešćenja i pomirenja.
Reditelj i scenograf Dragan Jakovljević ponavljanja u drami i njenu opštost svodi na više nego gledljiv scenski izraz. Radnju, podeljenu u tri dana, zacrtana kao rok da se odredi sudbina zemlje (imovine) i brige o bratu koji ne može da se stara sam o sebi, Jakovljević postavlja u „ring“, smeštajući igru u publiku (glumci su okruženi sa sve četiri strane). Time se i četiri ćoška simobolički podudaraju s udarima i naletima braće jednih na druge, približavajući tenziju, uvlačeći publiku u igru i u razmenu među njima, kontakt spram i bez obzira na dešavanja na sceni.
Glumci su vrlo dobro, sugestivno i biranim sredstvima, kretnjom, govorom i gestovima igrali svoje likove.
Birajući potentne detalje (cipele, prsluke, jakne, papuče...), kostimografkinja Jelena Janjatović takođe lepo otvara prostor za igru glumaca, u ovom slučaju unutrašnji. Zdravko Maletić kao Mića, brat s nekom vrstom psihoze, poremećaja, ima najlakši i najteži zadatak. Voja Ivana Vidosavljevića je situirani profesor iz Beograda, s karakterističnom „jarećom“ bradicom, naočarima i fensi odelom. Njemu je situacija ispod nivoa, što se on stalno trudi da potcrta izborom reči i gestova, ponašanja prema seoskoj realnosti iz koje je i sam potekao, koja ga je podigla. Rade Nenada Vulevića je nesiguran, najmlađi i najslabiji brat, kom tempo života najviše diktira žena, naslanjajući se na njegovu očiglednu dobrotu i mekoću. Bane Dragana Stokića je prizeman, radan, beskompromisan u velikoj fazi drame da se oslobodi svega što je morao da trpi zarad braće, kako situacija izgleda iz njegovog ugla.
Glumci su vrlo dobro, sugestivno i biranim sredstvima, kretnjom, govorom i gestovima igrali svoje likove. Nevolja je što i oni moraju da se bore s prepričavanjima situacija u trenucima kada one nisu dovoljno motivisane (kao da nisu zajedno odrasli u istoj kući), da nađu rešenja za egzaltacije i ponavljanja onih koje su već rečene ili im nije mesto u svakoj „novoj“ sceni, što moraju i u grupnim i u duo ili trio scenama da brane gard i stav svojih likova, intenzivirajući dramsku dinamiku ne prema burnom razrešenju, nego prema mirnom. Na trenutke isuviše napadno igraju karakteristike likova, povedeni brutalnom realnošću i realizmom, gotovo verizmom, koji je diktirao reditelj, bodući oči već očiglednim. U tom nijansiranju najbolje se snašao Nenad Vulević, koji je Radeta predstavio biranim i najpažljivije nijansiranim tonovima glumačke partiture, smirenim držanjem i markantno biranim efektima snažnijeg nastupa, tačno onda kad mu je vreme i mesto.
Zahvaljujući konstantnom kontaktu s publikom, obrazovanom ukrug da posmatra „boks meč“, ne samo četiri brat, nego čitavog društva oko rodnih, ekonomskih, u širem smislu socijalnih pitanja, njihovoj zainteresovanosti i ozbiljnoj uznemirenosti, zabirnutosti nad viđenim, i pored svih mana teksta i onih manje izraženih u predstavi, i pored hepienda, evidentna je bila velika pažnja i značaj dejstva igre. Predstava „Četiri brata“ u Kragujevcu se tako lako može svrstati u značajna ostvarenja aktuelnog pozorišta Srbije.
Igor Burić, objavljeno u Dnevniku 6.11.2017. godine

Fotografija

U KRAGUJEVCU PREMINUO GLUMAC LjUBOMIR UBAVKIĆ PENDULA

Ljubomir Ubavkić Pendula preminuo u 86 godini

Kragujevac, 20. oktobar 2017. godine


Umesto drugog komentara, evo reči Radivoja Lole Đukića:
„Smešan kao Čkalja, studiozan kao Mija, a glumi celim telom kao Marsel Marso. Da živi u Beogradu, ne bi silazio sa malog ekrana. Da živi u Holivudu, Džeri Luis bi mu davao šlagvorte na velikom ekranu. Možda je, ipak, srećan što živi u Kragujevcu – jer tu ne silazi sa žive scene, na njoj nije samo slika svoje slike kao na malom ekranu, sa nje vidi osmeh svojih gledalaca, nadohvat ruke su njihove ruke koje pljeskaju. Da li je uopšte potrebna veća slava? ”.

Komemoracija povodom smrti našeg glumca je u subotu, 21. oktobra u 9 časova na Sceni Joakim Vujić Knjaževsko-srpskog teatra. Sahrana je istog dana na Varoškom groblju u 14 časova.

Fotografija

POBEDNIK SHAKESPEARE, SONNET 66 IZ TEMIŠVARA

U Kragujevcu završen 12. JoakimInterFest

Kragujevac, 14. oktobar 2017. godine


U Kragujevcu je u petak, 13. oktobra 2017. godine završen Dvanaesti JoakimInterFest, međunarodni pozorišni festival, na kome je od 7. do 15. oktobra učestvovalo sedam predstava u takmičarskom programu u selekciji Miloša Latinovića.
Selektor ovogodišnjeg festivala, književnik i direktor Bitef teatra, Miloš Latinović, odabrao je sedam predstava koje dolaze iz Rusije, Poljske, Bugarske, Mađarske, Hrvatske, ali i iz domaćih renomiranih pozorišta. Objedinjene su zajedničkom temom ili podnaslovom “Okean teatar“.
O nagradama je odlučivao stručni žiri u sastavu: Radmila Živković, glumica i predsednik žirija, Đorđe Milosavljević, dramaturg i Slađana Kilibarda, rediteljka.


OBRAZLOŽENJE ŽIRIJA
  1. Joakimova nagrada za najbolju predstavu dodeljuje se  predstavi „SONET 66“ Vilijema Šekspira u režiji Kokana Mladenovića i produkciji Mađarskog državnog pozorišta «Čiki Gergelj»,  iz Temišvara, Rumunija. Predstava svojim modernim, snažnim, dinamičnim i uzbudljivim izrazom pokazuje koliko je sonet Vilijema Šekspira savremen i aktuelan, kao iskren krik umetnika protiv amoralnosti i licemerja društva u kome živimo.
  2. Joakimova nagrada za režiju dodeljuje se Kokanu Mladenoviću, reditelju predstave „SONET 66“ Vilijema Šekspira, u produkciji Mađarskog državnog pozorišta «Čiki Gergelj» iz Temišvara, Rumunija. Pokazujući veliku autorsku hrabrost i rediteljsku veštinu, Kokan Mladenović uspeo je da ansambl predstave povede da se čitanju Šekspirovog soneta posveti u istom stvaralačkom dahu i sa istom umetničkom vizijom.
  3. Joakimova nagrada za glumu dodeljuje se ravnopravno Marku Torjancu za ulogu Sigmunda Frojda i Franji Dijaku za ulogu Kerola Luisa u predstavi  „POSLEDNjA FROJDOVA SEANSA“. Složen i zahtevan tekst Marko Torjanac i Franjo Dijak izveli su na uzbudljiv i ubedljiv način, uspevajući da publici dočaraju  susret dvojice intelektualaca čija su dela obeležila Dvadeseti vek.
  4. Joakimova nagrada za glumu dodeljuje se Draganu Petroviću Peletu za ulogu Vase u predstavi „HIPNOZA JEDNE LjUBAVI“ Zvezdara teatra.  Velikim talentom, harizmom i sposobnošću, Dragan Petrović Pele u ulozi Vase uspeva da hipnotiše publiku i omogući im da iz jednog postupka, ili jedne replike, vide čitave glumačke svetove.
  5. Joakimova nagrada za vizuelnost dodeljuje se predstavi „SONET 66“ Mađarskog državnog pozorišta «Čiki Gergelj» iz Temišvara, Rumunija. Maštovita upotreba scenografije, svetla i kostima, koji spajaju Šekspirove vreme i savremenu epohu, kao i izvaredna muzika i scenski pokret, pretvaraju ovu predstavu u jedinstven pozorišni doživljaj.
  6. Joakimova specijalna nagrada dodeljuje se glumačkom ansamblu Mađarskog državnog pozorišta «Čiki Gergelj» iz Temišvara, Rumunija, za posvećenost, energičnost, istrajnost  i beskompromisnost u tumačenju Šekspirovog soneta, istražujući delo velikog dramskog umetnika do poslednje konsekvence i poslednjeg atoma stvaralačke snage.
Nagradu publike, sa prosečnom ocenom 4,89, dobila je predstava Zvezdare teatra „Hipnoza jedne ljubavi”.

Fotografija Fotografija Fotografija

U KRAGUJEVCU OTVOREN 12. JOAKIMINTERFEST

Predstavom "Iluzije" otvoren JoakimInterFest u Kragujevcu

Kragujevac, 7. oktobar 2017. godine


Predstavom “Iluzije“ u izvođenju Ustanove kulture “Vuk Stefanović Karadžić“ iz Beograda, po tekstu ruskog dramskog pisca, Ivana Viripajeva, otvoren je 12. JoakimInterfest u Kragujevcu. Ovo je priča o dva bračna para koji posle 50 godina braka, pred licem smrti, ponovo sebi postavljaju pitanja: koga su voleli i kakve su živote proživeli jedni pored drugih. Glumci Goran Jevtić, Katarina Marković, Milutin Milošević i Sonja Kolačarić tumače četiri lika koji jedni drugima i publici govore laži i istine o životu i ljubavi.
Direktor Knjaževsko-srpskog teatra, Miloš Krstović zahvalio se gradu Kragujevcu kao pokrovitelju festivala i Ministarstvu kulture i informisanja koje je podržalo ovogodišnji JoakimInterfest. Krstović je istakao da je vladalo veliko interesovanje publike za ovaj festival i da su sve ulaznice unapred prodate.
Selektor ovogodišnjeg festivala, književnik i direktor Bitef teatra, Miloš Latinović, odabrao je sedam predstava koje dolaze iz Rusije, Polljske, Bugarske, Mađarske, Hrvatske, ali i iz domaćih renomiranih pozorišta. Objedinjene su zajedničkom temom ili podnaslovom “Okean teatar“. Latinović je istakao da su festivali danas ono što su nekada bili sajmovi za privilegovane varošice i gradove. Takvu privilegiju ima i Kragujevac koji neguje dva prepoznatljiva festivala - Joakimfest i JoakimInterfest.
JoakimInterfest kao festival ima interesantnu i razuđenu strukturu onoga što možete da dovedete kao selektor. Daje vam širinu i mogućnost da se igrate žanrovima, da dovedete nešto što objektivno ne možete da uklopite u neke druge festivale. Ja sam krenuo od toga da pokušam da nađem jednu potpunu žanrovsku raznolikost u tom nekom moru pozorišta, a da opet povežem to na neki način i tu sam pronašao pre svega glumačku igru. Videćete dobre glumce, glumce koji apsolutno plene i osvajaju taj prostor scene koji im se nudi i to će biti linija koja će povezati sve ove predstave i žanrove - istakao je selektor Miloš Latinović.

Ovogodišnji JoakimInterfest otvorio je Miljan Bjeletić, član Gradskog veća za kulturu. Tokom narednih sedam dana bićemo u prilici da gledamo kvalitetna pozorišta, da se radujemo njihovim nastupima, u predstavama koje je odabrao ovogodišnji selektor, Miloš Latinović. A pozorišna umetnost je kao i druge umetnosti, ona nema tih okvira, nema granica, ona je kao more. U tom moru umetnosti, odabrano je sedam ostrva, sedam tema, sedam priča, i pre nego što uplovimo u more umetnosti u našem teatru, ja bih zamolio naš žiri - gospođu Radmilu Živković, glumicu, dramaturga Đorđa Milosavljevića i rediteljku Slađanu Kilibardu, da ploveći tim morem prepoznaju najbolji umetnički izraz, najbolju predstavu, glumca, glumicu, i sve ono novo, umetnički vredno, što donosi ovogodišnji JoakimInterfest - rekao je Miljan Bjeletić
Grad Kragujevac

Fotografija Fotografija Fotografija Fotografija

PRAIZVEDBA PREDSTAVE ČETIRI BRATA

Konferencija za medije povodom premijere predstave
„Četiri brata“

Kragujevac, 28. septembar 2017. godine


Na konferenciji za medije, u četvrtak, 28. septembra najavljena je prva premijera ove sezone „Četiri brata” koju po tekstu Radovana Tišme režira Dragan Jakovljević.
Četiri brata, kao priča o odumiranju sela i raslojavanju jedne porodice, postaje sveopšta metafora o izumiranju čitavog naroda, sudbina jedne porodice koja muči muku sa sopstvenom prošlošću postaje priča o našoj stvarnosti, o nesposobnosti pojedinca da se suoči sa istinom o sebi i sopstvenoj budućnosti.
U predstavi igraju: Ivan Vidosavljević, Zdravko Maletić, Dragan Stokić i Nenad Vulević.
Premijera je zakazana za subotu, 30. septembra, a njene reprize su 3. i 5. oktobra u 20 časova.

Plakat Fotografija

POTPISAN SPORAZUM O SARADNJI IZMEĐU EKONOMSKOG FAKULTETA I KNJAŽEVSKO-SRPSKOG TEATRA

Kragujevac, 19. septembar 2017. godine


U utorak, 19.09.2017. godine, na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, potpisan je Sporazum o saradnji između Ekonomskog fakulteta i Knjaževsko srpskog teatra iz Kragujevca. Ceneći značaj kulture i obrazovanja, kao i njihov neraskidiv odnos, direktor Knjaževsko srpskog teatra gospodin Miloš Krstović i dekan Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu prof. dr Petar Veselinović sa saradnicima, potpisali su Sporazum koji podrazumeva obostranu, tj. uzajamnu saradnju ove dve institucije.
Saradnja će, pre svega, biti usmerena na obavljanje stručne prakse studenata određenih modula  akreditovanih studijskih programa u Knjaževsko srpskom teatru u Kragujevcu, ali i  na određene aktivnosti usmerene na bolje upoznavanje sa aktuelnim zbivanjima u sklopu poslovanja obe institucije, na dobrobit svih zaposlenih i studenata. Takođe, dogovoreno je obostrano prenošenje stručnih znanja i veština u daljem razvoju i unapređenju poslovanja, kao i zajednički nastup u konkurisanju na projektima nacionalnog i međunarodnog značaja.

OKEAN, TEATAR

Konferencija za medije povodom početka 12. JoakimInterFesta

Kragujevac, 18. septembar 2017. godine


U Knjaževsko-srpskom teatru, povodom početka 12. JoakimInterFesta, međunarodnog pozorišnog festivala, održana je konferencija za medije na kojoj su govorili direktor Teatra Miloš Krstović i selektor festivala Miloš Latinović, književnik i direktor Bitef teatra.

"Gotovo nemerljivo prostranstvo okeana, sadrži lako obeležene i jasno uočljive prostore mora. To je razlog zbog kojeg sam, da bi obeležio selekciju JoakimInterFesta u Kragujevcu 2017. godine, posegao za parafrazom naslova romana uglednog italijanskog književnika Alesandara Barika, autora knjige „Okean, more“, koja, verujem, jasno definiše to bezmerno okeansko prostranstvo kulture u kojem možete pronaći svoje more umetnosti. Mare nostrum. Naše more teatra, koje biramo da bi plovili slobodno, da bi se osećali nesputano, da bi verovali u nemoguće, poput prekaljenih istraživača, upornih tragača i večnih, veštih vojnika.
Ovo je, dakle, naše more. Pozorište, teatar, kazalište, gledališće.To je naša utopija u kojoj nema razlike među ljudima, jer nevidljiva je struja koja nas nosi i snažan je vetar koji nam duva u jedra. I to je naš izbor bez obzira kojim sredstvom biramo da plovimo, da brzo ili sporo prevaljujemo razdaljinu od početka do kraja, ili od zamišljenog i snevanog kraja ka nekom lepom mestu gde je sve možda počelo.
Ali, nije sve u našem životu, u tetaru, idilično, lepo kao na moru. Čudno je, kadkad i opasno, kao na okeanu. Borimo se za opstanak i strepimo za budućnost, patimo u anonimnosti i svetlimo skromno, štedljivo. Vreme u kojem živimo je izuzetno teško, i zato ne bih mogao opisati šta je opasnije, zboriti ili ćutati. Šta činiti pitamo se?
Verujemo, ipak, u nas, u umetnost kojom smo zatrovani.
Sumnja i vera. Sigurnost i neizvesnost. To su teme modernog sveta. O tome je govorio Servantes. O tome razmišljamo mi. Kad razmišljaš, nije ti ostavljeno da prećutiš. Govoriš, dakle. Ploviš.
Verujući da plovidbom po našem moru, usmeren zvezdama, tragam za onim arhipelagom vrednosti čiju će lepotu, sjaj, mirise, zanačaj prepoznati svi koji znaju šta predstavlja, i šta jeste za umetnika „Okean, teatar“. Pronašao sam ga i predlažem ga za ovu godinu u svoj punoći njegove umetničke, pozorišne razuđenosti, koju neraskidivo povezuje sila glumačke virtuoznost, histrionske spremnost na igru, sposobnost za žrtvovanje i želja da se progovori. Glumci žive na arhipelagu ovogodišnjeg JoakimIneterFesta, pa je predlog da im se priključimo.
Neka, dakle, to od mnogobrojnih, lepih i izazovnih, koje sam putujući pronašao i video, bude ovih sedam ostrva, sedam tema, ovih sedam priča." - Miloš Latinović, selektor.

Ljubitelji pozorišne umetnosti, od 7-15. oktobra, biće u prilici da pogledaju sedam predstava u takmičarskom programu:
7. oktobar
Ivan Viripajev ILUZIJE,  režija Tatjana Mandić Rigonat, Ustanova kulture „Vuk Stefanović Karadžić“ Beograd, Srbija
8. oktobar
Jim Cartwright DVA, režija Robert Talarczyk, Teatar KOREZ Katovice, Poljska
9. oktobar
V. Šekspir SHAKESPEARE, SONNET 66,  režija Kokan Mladenović, Mađarsko državno pozorište „Čiki Gergelj“ Temišvar, Rumunija
10. oktobar
Vladimir Žerebcov VOJNICI, režija Aleksandar Sučkov, Akademski ruski dramski teatar Joškar Ola,  Ruska federacija
11. oktobar
Dušan Kovačević HIPNOZA JEDNE LjUBAVI, režija Dušan Kovačević,  Zvezdara teatar Beograd, Srbija
12. oktobar
Marc St. Germain POSLEDNjA FREUDOVA SEANSA, režija Marko Torjanac,  Kazalište Planet art Zagreb, Hrvatska
13. oktobar
Ž. B. P. Molijer TARTIF, režija Vencislav Asenov, Dramatično-kuklen teatar Vraca, Bugarska
14. oktobar
Predstava u čast nagrađenih- Piter Kvilter SLAVNA FLORENS, režija Đurđa Tešić, Atelje 212

Prateći program 12. JoakimInterFesta:
9. oktobar, 18.00 Mala scena
Radionica ”Pisati i ostati živ”, Đorđe Milsavljević
10. oktobar, 18.00 Mala scena
Promocija pozorišnog specijala časopisa za kulturu i umetnost KOD 21 u izdanju Šabačkog pozorišta. Učestvuju: Dragana Bošković, teatrolog i urednica broja Zoran Karajić, glavni urednik časopisa KOD 21 Dušan Ćoković, direktor Akademije umetnosti, Beograd.
11. oktobar, 18.00 Mala scena
Promocija knjige Zijaha Sokolovića „Glumac je glumac... glumac je glumac... glumac.“.
Moderatori: Nikola Milojević i Čedomir Štajn.
12. oktobar, 18.00 Mala scena
Veče u čast glumca – Radmila Živković.
Razgovor vodi Slobodan Savić, pozorišni kritičar.
13. oktobar, 18.00 Mala scena
Javno čitanje dramskog teksta „Na tragu“ Nikole Milojevića.
Učestvuju glumci Knjaževsko-srpskog teatra.

O nagradama će odlučivati stručni žiri u sastavu: Radmila Živković, glumica, Đorđe Milosavljević, dramaturg i Slađana Kilibarda, rediteljka. Voditelj razgovora sa stvaraocima je Slobodan Savić, pozorišni kritičar.

Plakat Fotografija

GLUMCI KNЈAŽEVSKO-SRPSKOG TEATRA NAGRAĐENI U STRUMICI

Festival malih scea Risto Šiškov Strumica, Makedonija

Kragujevac, 15. septembar 2017. godine


Na upravo završenom 25. Festivalu malih scena „Risto Šiškov“ koji se tradicionalno održavava u Strumici, u čast velikog makedonskog filmskog i pozorišnog glumca Riste Šiškova, Knjaževsko-srpskom teatru su od ukupno sedam dodeljenih  pripale tri glumačke nagrade. Za žensku ulogu nagrađena je Isidora Rajković, a za muške uloge Zdravko Maletić i Ivan Vidosavljević. Naši glumci su dobili nagrade za uloge ostvarene u predstavi OPET PLAČE AL SAD OD SREĆE, koja je premijerno izvedena na sceni kragujevačkog teatra u junu 2016. Glavna nagrada na festivalu, za vrhunsko glumačko ostvarenje „Risto Šiškov“,  po odluci žirija kojim je predsedavao glumac Zijah Sokolović pripala  je proslavljenoj srpskoj glumici Tanji Bošković.

Biletarnica: 034 33 20 63 (10–12 i 18-20) pozoristetjv@open.telekom.rs www.joakimvujic.com


KST Kragujevac


ARHIVA VESTI


SEZONA 2016/17

SEZONA 2015/16

SEZONA 2014/15

SEZONA 2013/14

SEZONA 2012/13

SEZONA 2011/12

SEZONA 2010/11

SEZONA 2009/10

SEZONA 2008/09

SEZONA 2007/08

SEZONA 2006/07

SEZONA 2005/06