Quantcast
   
Telefon
034 617 05 00

Fax
034 617 05 04

www.joakimvujic.com

pozoristetjv@open.telekom.rs

Biletarnica
15–20.00
034 33 20 63
design by TRIANGLON

Google+
YouTube
Flickr
Blogger
Follow strujajoe on Twitter Twitter
WordPress
Foursquare
Facebook
Scoop.it
Netvibes
Wikipedia
WCommons


PageRank Checker




 
Arhiva

ZELENI ZRACI MEĐU 10 NAJBOLJIH PREDSTAVA U SRBIJI U 2014. GODINI

Prema izboru redakcije kulture dnevnog lista Politika

decembar 2014. godine


U rubrici Predstave kojima smo glasnije aplaudirali u 2014. godini dnevni list Politika, a prema oceni redakcije kulture ovog eminentnog lista, objavio je listu od 10 najuspešnijih predstava u Srbiji koje su premijerno izvedene u godini na izmaku.
Predstava našeg teatra Zeleni zraci, autora Gorana Markovića i rediteljke Milce Kralj našla se na ovoj prestižnoj listi. Pored kragujevačke među deset predstava koje su obeležile proteklu pozorišnu godinu u Srbiji našle su se i predstave pozorišta iz Beograda, Novog Sada i Sombora.
Predstava Zeleni zraci premijerno je izvedena na Velikoj sceni Knjaževsko-srpskog teatra 15. februara 2014. godine. Pored Kragujevčana, priliku da vide ovu predstavu imali su i pozorišni gledaoci u Beogradu, Banja Luci, Laktašima Zrenjaninu, Šapcu, Kniću, Užicu…
Glavne uloge u ovoj melodramskoj priči, Kralja Aleksandra Obrenovića i Kraljicu Dragu, veštinom zrelih glumaca sa velikim uspehom igraju Miloš Krstović i Isidora Rajković.

Fotografija

IZLOŽBA U ČAST NUŠIĆA

Kragujevac, 29. decembar 2014. godine


Povodom 150 godina od rođenja najvećeg srpskog komediografa Knjaževsko-srpski teatar je pripremio Izložbu kostima i fotografija iz predstava rađenih po delima Branislava Nušića, a koje su u proteklih trideset godina izvođene na sceni Teatra.
O Branislavu Nušiću i njegovom ogromnom doprinosu srpskoj kulturi, pre svega dramskoj umetnosti, govoriće dramaturg Marija Soldatović. Izložbu upriličenu povodom 150 godina od njegovog rođenja otvoriće glumica Marina Stojanović Perić koja u proteklih sedam sezona sa velikim uspehom na sceni kragujevačkog teatra igra Gospođu ministarku.

Otvaranje izložbe je u ponedeljak 29. decembra u 12 sati u Galeriji JOAKIM.

KNJAŽEVSKO-SRPSKI TEATAR NA TURNEJI

Kragujevac, 9. decembar 2014. godine


Knjaževsko-srpski teatar je juče  8. decembra 2014 godine izvođenjem predstave Zeleni zraci autora Gorana Markovića i rediteljke Milice Kralj otpočeo višednevnu turneju koja obuhvata šest gradova Republike Srpske i Srbije. Pored Zrenjanina predstava Zeleni zraci biće odigrana i u Banja Luci, Laktašima, Šapcu, Užicu i Kniću. Ova turneja ansambla Knjaževsko-srpskog teatra je podržana od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, a u okviru obeležavanja Stogodišnjice od početka Prvog svetskog rata.
Predstava Zeleni zraci je premijerno izvedena na Dan teatra, 15. februara 2014. godine.
Glavne uloge u ovoj predstavi, Aleksandra Obrenovića i Dragu Mašin, igraju Miloš Krstović i Isidora Rajković.

Raspored gostovanja
Ponedeljak, 8. decembar 2014. godine, gostovanje u Zrenjaninu
Utorak, 9. decembar 2014. godine, gostovanje u Banjoj Luci
Sreda, 10. decembar 2014. godine, gostovanje u Laktašima
Četvrtak, 11. decembar 2014. godine, gostovanje u Šapcu
Sreda, 17. decembar 2014. godine, gostovanje u Užicu
Petak, 26. decembar 2014. godine, gostovanje u Kniću

KNJAŽEVSKO-SRPSKI TEATAR NA FESTIVALU U ISTOČNOM SARAJEVU

Kragujevac, 5. decembar 2014. godine


U petak 05. decembra 2014.godine Knjaževsko-srpski teatar učestvuje u takmičarskom programu 19. Festivala malih scena i monodrame u Istočnom Sarajevu.
Kragujevački teatar će se takmičiti sa monodramom DNEVNIK JEDNOG LUDAKA, N.V. Gogolja, reditelja Dušana Stanikića , a u kojoj igra Ivan Vidosavljević. U konkurenciji za nagrade biće izvedeno devet predstava iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije.
U predstavi Knjaževsko-srpskog teatra Dnevnik jednog ludaka reč je o ispovesti mentalno obolelog činovnika koji, shvativši da se nalazi u ludnici, pokušava da pronađe rešenje u bezizlaznoj situaciji.
Zanimljivo je da je sličnu sudbinu doživeo i sam Gogolj, jedan od najznačajnijih ruskih pisaca 19. veka.
Predstava Dnevnik jednog ludaka je do sada nagrađivana na pozorišnim festivalima u Srbiji, Makedoniji, Rumuniji i Bugarskoj...

NOĆ POZORIŠTA U KRAGUJEVCU

Kragujevac, 14. novembar 2014. godine


Na današnjoj konferenciji za medije, kojoj su prisustvovali direktor Vojo Lučić i Slavica Kominac, zamenik predsednika Skupštine grada Kragujevca, predstavljene su aktivnosti koje Knjaževski-srpski teatar planira da realizuje u okviru Noći pozorišta kao i aktivnosti Teatra u narednom periodu.
Ove godine u subotu, 15. novembra po četvrti put se održava manifestacija Noć pozorišta. Projekat Noć pozorišta je jednodnevni događaj posvećen pozorištu i scenskoj umetnosti. On se istovremeno održava u sedam evropskih zemalja i to svake godine treće subote u novembru. Pozorište tog dana postaje glavna tačka susreta, dijaloga i druženja, pozorišnih profesionalaca i publike.
Petnaestog novembra u Knjaževsko-srpskom teatru biće otvorena izložba pozorišnog plakata i rekvizite a potom izvedena predstava Do gole kože po motivima priče Stivena Sinklera i Entonija Mekartena i u režiji Pjer Valter Polica. Predstava počinje u 20 sati.

Fotografija Fotografija Fotografija Fotografija

GRAN PRI DEVETOG JOAKIMINTERFESTA PREDSTAVI NAŠ RAZRED

Završen Deveti JoakimInterFest

Kragujevac, 14. oktobar 2014. godine


U Kragujevcu je noćas završen 9. JoakimInterFest, međunarodni pozorišni festival na kome je od 7. do 14. oktobra učestvovalo sedam predstava iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, BiH, Republike Srpske i Makedonije.
Odlukom stručnog žirija u satavu: Zlatko Paković (predsednik), pozorišni kritičar i dramski pisac iz Beograda, Marko Sosič, reditelj i dramski pisac iz Slovenije i Isidora Rajković, glumica kragujevačkog Teatra za najbolju predstavu festivala proglašena je „Naš razred” skopskog Teatra za decu i omladinu koju je po tekstu Tadeuša Svobođaneka režirao Vladimir Milčin. Ova predstava je takođe dobila nagradu i za vizuelnost.
Nagrada za režiju dodeljena je Snežani Trišić za predstavu „Nosorog” Narodnog pozorišta Kikinda po tekstu Ežena Joneska. Za najbolju glumicu proglašena je Marina Vodeničar za tumačenje lika Dejzi u predstsavi „Nosorog” dok je njen kolega iz iste predstave Đorđe Marković za ulogu Žana dobio nagradu za najbolju mušku ulogu.
Specijalnu nagradu za društveni angažman i kolektivnu igru dobila je predstava „Trpele” Beogradskog dramskog pozorišta.
Ista predstava dobila je i nagradu publike.
Ovogodišnji JoakimInterFest, odvijao se pod sloganom „Rat u nama i oko nas” po zamisli selektora Gorana Cvetkovića, pozorišnog kritičara i od ostalih smotri u regioni razlikuje ga ne samo visoka pozorišna estetika selektovanih predstava, nego, pre svega društvena angažovanost i tretiranje aktuelnih političkih problema u čitavom regionu.
Deveti JoakimInterFest se završava 14. oktobra predstavom u čast nagrađenih „Kabare Nušić” Pozorišta Timočke krajine „Zoran Radmilović” iz Zaječara.

Fotografija

KRAGUJEVAČKOM TEATRU DVE NAGRADE NA 50. JOAKIMU

Kragujevac, oktobar 2014. godine


Na upravo završenom 50. Festivalu profesionalnih pozorišta Srbije Joakim Vujić u Leskovcu Knjaževsko-srpski teatar je osvoji nagrade u dve kategorije. Nagrada za najbolju glumicu Festivala pripala je glumici Katarina Mitrović, a nagradu za muziku dobio je Dragoslav Tanasković.
Na ovom Festivalu Knjaževsko-srpski teatar je učestvovao sa predstavom Ubiti pticu rugalicu po tekstu Harper Li i u režiji Nebojše Bradića, a u konkurenciji za nagrade takmičilo se osam predstava po izboru selektora Slobodana Obradovića.
U obrazloženju žirija, kojim je predsedavala glumica Đurđija Cvetić, o nagradi za najbolju glumicu Festivala stoji: „Unoseći mladalačku energiju i optimizam u jednu surovu sredinu, Katarina Mitrović je kao Skaut Finč u predstavi Ubiti pticu rugalicu, nevinošću, iskrenošću, borbenošću i životnošću uspela da se u velikom ansamblu nametne i opravda svoje mesto. Nagrada je dodeljena jednoglasno.“
A u svom obrazloženju žiri o dodeli nagrade za najbolju originalnu muziku Dragoslavu Tanaskoviću navodi: „Koristeći motive tradicionalne muzike američkog juga, kompozitor je jasno definisao mesto radnje, doprineo izraženom scenskom pokretu i omogućio iskazivanje vokalnih kvaliteta glumaca, a iznad svega učestvovao u pocrtavanju atmosfere i emotivnog stanja likova. Nagrada je dodeljena jednoglasno.“
U protekle tri godine na Festivalu profesionalnih pozorišta Srbije Joakim Vujić Knjaževsko-srpski teatar je osvojio čak pet nagrada od kojih su tri glumačke.

NA DANAŠNJI DAN ROĐEN JE JOAKIM VUJIĆ (1772–1847)

9. septembar 2014. godine


Na današnji dan 1772. godine rođen je Joakim Vujić, pisac, prevodilac, učitelj stranih jezika, univerzalni pozorišni stvaralac, direktor Knjažesko–srbskog teatra 1835/36. godine.
Rođen 9. septembra 1772. u Baji od roditelja Grigorija i Jevre. Školovao se u Baji, Novom Sadu, Kalači, Ostrogonu i Požunu (Bratislava) gde je izučio prava.
Napisao je Putešestvije po Serbiji, Zemljeopisanije, Početak opisanija srbski manastira kao i 21 dramsko delo, uključujući Kreštalicu, Fernanda i Jariku i Ljubovnaju zavist čerez jedne cipele. Autor je i jedne Francuske gramatike.
Prva teatralna predstavlenija priredio je u Pešti, Baji i Segedinu između 1813. i 1815, a u Zemunu 1823. 24. avgusta 1813. godine, u Rondeli na peštanskoj obali Dunava, na pozornici Mađarskog teatra, Joakim Vujić priređuje prvu svetovnu i građansku pozorišnu predstavu na srpskom jeziku Kreštalica nemačkog spisatelja Augusta Kocebua. Prvu vest o ovoj predstavi prenele su Novine serbske iz carstvujušče Vijene Dimitrija Davidovića.
Na poziv Kneza Miloša u jesen 1834. godine u Krgujevac dolazi Joakim Vujić kao ličnost velikog pozorišnog iskustva i poznavalac obimnog pozorišnog repertoara. Postavljen je za direktora Teatra sa zadatkom da organizuje rad pozorišta.
Knjažesko-srbski teatar smešten je u adaptiranim prostorijama tipografije i imao je binu, lože i parter. Repertoar Teatra činila su uglavnom dela Joakima Vujića, a glumački ansambl, pored Vujića, koji je bio glavni glumac i reditelj, sačinjavali su mladi činovnici i đaci gimnazije. Prve predstave održane su u vreme zasedanja Sretenjske skupštine od 2. do 4. februara 1835. godine, kada su prikazani Vujićevi komadi uz muziku koju je komponovao Jožef Šlezinger. Za tri dana izvedene su četiri predstave: Fernando i Jarika, La Peruz, Bedni stihotvorac i Begunac. Pozorišnu publiku sačinjavali su Knez sa porodicom, činovnici i pozvani gosti, kao i poslanici u vreme skupštinskih zasedanja. Na Sretenje Gospodnje, 15. februara 1835. godine (2. februara, po Julijanskom kalendaru) prikazao je Joakim Vujić svoj pozorišni komad Fernando i Jarika, prema delu Karla Ekartshauzena.
Poslednje godine svoga života Joakim Vujić je proveo u Beogradu u oskudici. Ipak je bio živnuo videći da se u Srbiji sve više utvrđuje pozorište. To mu bejaše poslednja radost.
Umro je 20. novembra (8. novembra po Julijanskom kalendaru) 1847. godine, očekujući prvi povezani primerak svoje nove knjige Irina i Filandar. Joakim Vujić je sahranjen u grobu Sime Milutinovića Sarajlije u blizini crkve Svetog Marka na starom tašmajdanskom groblju u Beogradu.

NOVA POZORIŠNA SEZONA KNJAŽEVSKO-SRPSKOG TEATRA

Kragujevac, avgust 2014. godine


Knjaževsko-srpski teatar novu pozorišnu sezonu otpočinje 30. avgusta u Aranđelovcu na zatvaranju 49. Smotre umetnosti Mermer i zvuci kada će izvesti predstavu Ubiti pticu rugalicu po tekstu Harper Li i u režiji Nebojše Bradića. Početkom septembra naše pozorište kreće sa izvođenjem predstava i na matičnoj sceni.
Tradicionalno od 07. do 15. oktobra Knjaževsko-srpski teatar organizuje Međunarodni pozorišni festival JoakimInterFest. Tema ovogodišnjeg festivala je Rat u nama i oko nas o kojoj selektor Goran Cvetković kaže: Rat u nama i oko nas je trajno stanje stvari, a pogotovo u društvima kao što je naše, u takozvanoj tranziciji , u vremenima kad se, evo već četvrt veka raspada nešto što je stvarano vekovima i gde se uz najgroznije ratovanje i prevare stvaraju dekadentne i neuspešne kneževine, spremne da se sutra raspadnu ili trajno predaju velikim silama, kao dodatni posed, i kad ljudi ostaju bez nade u praznini istorijskih turbulencija, napušteni i obezglavljeni.
Zato smo, sastavljajući repertoar ovogodišnjeg JoakimInterFesta pokušali da predstavama koje su uvrštene u takmičarski program odgonetnemo moguće uzroke, da pratimo razvoj i da sagledamo neke oblike tog fatalnog rata. Pored toga pokušali smo da sastavimo repertoar od predstava nastalih na tekstovima vrsnih autora – kao što su Ronald Harvud, Ežen Jonesko, Henrik Ibzen, Tadeuš Svobođenek i drugih, a u režiji reditelja sa iskustvom i renomeom, videćemo predstave Vladimira Milčina, Dina Mustafića, Nebojše Bradića, Snežane Trišić i Primoža Beblera. Na Festivalu će učestvovati, u konkurenciji za nagradu pozorišta iz Budimpešte, Nove Gorice, Banja Luke, Zenice, Tuzle, Virovitice, Beograda, Kikinde i Skoplja.
U današnjim teškim finansijskim uslovima kragujevačka publika videće ponovo, jedan dobar festival značajnih predstava koje će joj ponuditi odgovore na potencijalna pitanja o društvu u kome živimo, prikazati estetski uzbudljive scenske igre i upriličiti uživanje.
U pratećem programu 9. JoakimInterFesta biće organizovane promocije, okrugli stolovi i panel diskusije. A na dan otvaranja Festivala u foajeu Knjaževsko-srpskog teatra planirano je i otvaranje izložbe grafika Slobodana Bate Nedeljkovića redovnog profesora Akademije umetnosti u Novom Sadu. Tema izložbe je Legende i mitovi antičkog teatra.

SEĆANJE – MAJDA ĐORĐEVIĆ GORINŠEK

(1931–2014)

Kragujevac, jul 2014. godine


U Kragujevcu je u ponedeljak, 21.jula preminula glumica Majda Đorđević-Gorinšek, dugogodišnji član ansambla Knjaževsko-srpskog teatra.
Rođena je 1931. godine u Mariboru u Sloveniji. Glumu je diplomirala 1955.godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Ljubljani. Prvi glumački angažman je imala već 1955.godine u Kopru, a potom i u rodnom Mariboru gde je radila od 1956. do 1958.godine. Od 1959. do 1961. angažovana je u Narodnom pozorištu u Tuzli, a od 1961. do 1963. u mostarskom pozorištu. Od 1963. je član kragujevačkog Teatra na čijoj sceni je odigrala veliki broj raznolikih uloga i bila deo našeg ansambla skoro tri decenije, odnosno sve do odlaska u penziju 1991.godine.
Majda Đorđević-Gorinšek je za svoj rad više puta nagrađivana. Za ulogu Beatrice u Šekspirovoj Mnogo buke ni oko čega 1961.godine dobila je godišnju nagradu Udruženja dramskih umetnika Bosne i Hercegovine. Za ulogu Tatjane u Malograđanima Maksima Gorkog nagrađena je 1970. godine na pozorišnim susretima Joakim Vujić u Leskovcu.

Fotografija

Biletarnica: 034 33 20 63 (15–20.00) pozoristetjv@open.telekom.rs www.joakimvujic.com


KST Kragujevac


ARHIVA VESTI


SEZONA 2013/14

SEZONA 2012/13

SEZONA 2011/12

SEZONA 2010/11

SEZONA 2009/10

SEZONA 2008/09

SEZONA 2007/08

SEZONA 2006/07

SEZONA 2005/06