Телефон
034 617 05 00

E-mail
pozoristetjv@mts.rs

www.joakimvujic.com

Билетарница
10–14 и 18–20
034 33 20 63
design by TRIANGLON

Google
YouTube
Flickr
Blogger
Facebook
Follow strujajoe on Twitter Twitter
WordPress
Scoop.it
Netvibes
Wikipedia




 
Актуелности

НЕБОЈША БРАДИЋ У КЊАЖЕВСКО-СРПСКОМ ТЕАТРУ
РЕЖИРА НОЋ У КАФАНИ ТИТАНИК

новембар 2011. године


Нова премијера у Књажевско-српском театру планирана је за 10. децембар 2011. године. Аутор текста Ноћ у кафани Титаник је Небојша Брадић који ће уједно бити и редитељ представе. Небојша Брадић је текст за овај позоришни комад написао по мотивима прича Иве Андрића.

На конференцији за штампу одржаној у петак, 4. новембра на Сцени Љуба Тадић, говорили су Небојша Брадић, редитељ, Небојша Васиљевић, члан Градског већа за инвестиције и развој градских ресурса и Саша Миленић, председник Скупштине Града Крагујевца, испред Скупштине града и Мирко Бабић, в. д. директор Књажевско-српског театра.
За успешно функционисање позоришта неопходне су три ствари: програм, односно репретоарска политика, ансамбл и технички услови, а ја се надам да ће Мирко Бабић својим великим глумачким искуством и ауторитетом мотивисати крагујевачке глумце да дају све од себе и буду упошљени, а не, запошљени на будућим пројектима, нагласио је Брадић.
На свом првом обраћању јавности, од како је прошле недеље изабран на место вршиоца дужности директора Књажевско-српског театра глумац Мирко Бабић рекао је да је ово место за њега нови изазов, као и мотив да се убудуће у нашој кући доста и добро ради.
Небојша Васиљевић, члан Градског већа за инвестиције и развој града, најавио је, као неко ко је испред градских власти задужен да финансијски покрије све амбиције везане за, како је сам рекао повратак нашег позоришта на стазе старе славе чак три премијере до Дана театра, Сретења Господњег, 15. фебруара наредне године. О кадровским решењима без којих се не може, као и о промени статута позоришта која ће омогућити њихову реализацију говорио је Саша Миленић, председник Скупштине Града Крагујевца.

Небојша Брадић, биографија
Рођен је 3. августа 1956. године у Трстенику. Дипломирао је позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности у Београду. Од 1981. до 1996. радио је као редитељ, уметнички директор и управник Крушевачког позоришта. У сезони 1996/97. године био је управник позоришта Атеље 212. Од 1997. до 1999. управник је Народног позоришта у Београду. Управник је и уметнички директор Београдског драмског позоришта од 2000 - 2008. године. Министар културе и информисања у Влади Републике Србије од 7. јула 2008. до 14.марта 2011. Режирао је више 80 представа у српским, хрватским, босанским и грчким театрима, са посебним афинитетом за савремену домаћу литературу и драматизацију (Проклета авлија, Дервиш и смрт, Златно руно, Корени, Тврђава, Последња пловидба...). Режирао је опере и мјузикле. Оснивач је Београдског фестивала игре и Дунавфеста. Аутор је драма: Мој брат (Народно позориште Републике Српске 2010.) и Ноћ у кафани Титаник (Књажевско српски театар, 2011.). Аутор је бројних есеја о позоришту и литератури. Професор је глуме на Академији лепих уметности у Београду. Представе Небојше Брадића игране су у позориштима бивших југословенских република, у Италији, Аустрији, Мађарској, Енглеској, САД, Чешкој, Швајцарској, Украјини, Русији, Грчкој, Албанији, Турској.

Добитник је значајних домаћих и страних позоришних награда. Први је добитник Награде Никола Пеца Петровић за најбољег југословенског позоришног менаџера. На Сусретима позоришта Србије Јоаким Вујић добио је девет награда за режију. Награђен је Стеријиним наградама за најбољу савремену сценску адаптацију, драматизацију и режију. Добитник је награда за режију и драматизацију на позоришним фестивалима у БиХ (Брчко, Зеница, Добој). Добитник је награда за најбољу режију на ЈоакимИнтерфесту и Међународном фестивалу класике Вршац. Добитник је награде Прстен са ликом Јоакима Вујића за изузетан допринос развоју Књажевско-српског театра и афирмацији његовог угледа у земљи и иностранству. У Москви је добио награду Златни витез за режију представе Златно руно Борислава Пекића, у Истанбулу је добио награду за драматизацију представе Дервиш и смрт Меше Селимовића.
Фотографија Небојше Брадића

Фотографија Фотографија
Фотографија Фотографија

ЈОАКИМИНТЕРФЕСТ

октобар 2011. године


Од 7-15. октобра 2011. године у Крагујевцу,
Књажевско-српском театру,
одржава се шести

ЈоакимИнтерФест!

КРУГ МАСЛИНОМ*

Срж позоришта је у мистерији која се зове садашњи тренутак. Садашњи тренутак је чудесан. Као делић сломљеног холограма, његова прозирност је варљива. Када се овај атом времена расцепи, у његовој безмерној незнатности је цео свет.
Питер Брук, Отворена врата
Београд, Клио, 2006.

У времену запитаности над смислом људског чина и ангажмана у уметности, у времену сажаљења и страха, моћника и жртви, бизарних баналности, изневерених очекивања и очекиваних љубави, у времену без елана и енергије, наметнутог хаоса, када су побуне ствар режије, једне велике глобалне намештаљке (Дејан Мијач), у свету немоћи и незнања, када је сигурно да ће Годо засигурно доћи сутра: увек сутра, али увек засигурно сутра, када апсурдно понашање постаје нормално, сусресћемо се на још једном јоакимовском празнику позоришта.
Дружићемо се, пре свега, са изванредним писцима, глумцима и редитељима. Бићемо саучесници у њиховим узлетима у покушају да одговоре на стално присутне вибрације из невидљивог духовног света које често игноришемо, бићемо саучесници у колективном постављању питања како повезати нашу личну причу са спољним светом, са друштвом у целини.
Селектор овогодишњег Фестивала покушао је да, у широком дијапазону уметничке разноликости, представи она позоришта и фестивалске (ко)продукције чланова НЕТА мреже, чије су представе релевантне у региону круга маслином по својим уметничким дометима и сценском изразу. И не само њих. Јер како у својој најновијој истоименој књизи рече професор и редитељ Боро Драшковић: Позорница круга маслином данас је, дакле, свако место у чијем је средишту човек, главна акција тог позоришта је битка за његово коначно ослобођење. Ново позориште зна свој пут, оно се с погледом који је само данас могућ још једном враћа на свој почетак, изворним језицима у којима је сачувано биће сваког народа, главним митовима и легендама у којима се затиче и савременост, околностима које припадају једном поднебљу, али преко њега и целом човечанству.

Драган Јаковљевић, редитељ
селектор и директор ЈоакимИнтерФеста
*Боро Драшковић, Круг маслином
Нови Сад, Позоришни музеј Војводине, 2011.

Покровитељ Фестивала је Министарство културе Републике Србије и Град Крагујевац.

Шести међународни позоришни фестивал малих сцена (6th International Small Scene Theatre Festival) окупља позоришне ансамбле из: Македоније, Румуније, Бугарске, Словеније, Црне Горе, Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије. Драган Јаковљевић, селектор шšестог ЈоакимИнтерФеста, одабрао је једанаест позоришних представа које ће бити на репертоару Међународног позоришног фестивала малих сцена. Кабаре Да, то су били дани изводи се у част награђених.

Петак, 7. октобар
19.30 Галерија Јоаким
Позоришни плакат
Аутор Слободан Машић
Фотографија

Петак, 7. октобар
20.00 Сцена Јоаким Вујић
Отварање Фестивала
Фестивал отварају: Саша Миленић, председник Скупштине Града Крагујевца Фотографија
Благој Стефановски, председник НЕТА мреже Фотографија
Драган Јаковљевић, директор и селектор ЈоакимИнтерФеста.

Четвртак, 13. октобар
18.00 Сцена Љуба Тадић
Пратећи програм
Пројекција једне епизоде ТВ серијала Модерни израз у умјетности I, ПАРАДОКС О ГЛУМЦУ аутора Боре Драшковића.
Промоција књиге КРУГ МАСЛИНОМ, аутор Боро Драшковић.
Учествују: Јован Ћирилов, Слободан Павићевић, Мирко Демић, Саша Миленић, Славко Милановић и аутор .

Водитељи сусрета са ствараоцима су Гоце Ристовски, Скопље, Македонија и Тодор Кузманов, Скопље, Македонија.
Уредник штампаних публикација је Зоран Мишић, новинар из Крагујевца.
Фотографија
У 20.00 часова 15. октобра на затварању Фестивала свечана додела награда.

WELCOME TO THE JOAKIMINTERFEST

October 2011


From October 7th till October 15th 2011 in Kragujevac
at Knjaževsko-srpski teatar, it will be held the JoakimInterFest! The Sixth International Small Scene Theatre Festival will gather groups from Macedonia, Romania, Bulgaria, Slovenia, Croatia, Bosnia and Herzegovina, Montenegro and Serbia.

OLIVE CIRCLE*

The essence of the theatre is in the mystery called present moment. Present moment is marvellous. As a piece of broken hologram, its transparency is deceptive. When this atom of time is split, the world is in its infinite obscurity.
Peter Brook, The Open Door
Belgrade, Clio, 2006.

In a time of questioning over sense of human act and engagement in art, in time of compassion and fear, potentates and victims, bizarre banality, betrayed expectations  and expected love, in a time with no enthusiasm and energy, imposed chaos, when rebellion is a matter of directing, of one big global setup (Dejan Mijac), in  a world of impotence and ignorance, when it is certain that Godot will come tomorrow for sure: always tomorrow, but always tomorrow for sure', when absurd becomes normal,  we will meet on one more Joakim's holiday of theatre.
We will meet excellent writers, actors and directors. We will be accomplices for their ascent in attempt to answer on permanently present vibrations form invisible spiritual world we often ignore, we will be accomplices in a collective asking the question of how to connect our personal story to outer world, with society as a whole.

Selector of this year Festival tried to present, in a wideness of artistic variety, those theatres and festival (co)production members of NETA network, whose plays are relevant in region of olive circle, because of its artistic field and scenic expression. And not only them. As professor and director Boro Draskovic said in his new book: Today, the stage of olive circle, is every place in which centre is man, main action of that theatre is a battle for its final liberation. The new theatre  knows its path, with a view that is possible only in present, it is coming on a beginning, to its fundamental languages where entity of every nation is saved, to its main myths and legends where contemporarity is found, to circumstances which belong to one sky, and over that, to entire mankind.

Dragan Jakovljevic, director
Selector and manager of JoakimInterFest
*Boro Draskovic, Olive circle
Novi Sad, Theatrical Museum of Vojvodina, 2011

Festival Opening
Sasa Milenic, President of the City Assembly Kragujevac Foto
Blagoj Stefanovski, president of NETA Foto
Dragan Jakovljevic, director of Knjazevsko-srpski teatar

The opening ceremony will be on Friday, October 7th, 2011 at 8:00 p.m. Following the opening, the NU Drama Theatre Skopje will perform the play Genocid 21.

Moderators of the creators meeting: Goce Ristovski and Todor Kuzmanov.
Redactor of the printed publications is Zoran Misic, journalist from Kragujevac.
Foto
October 15th, 2011 at 8:00 p.m. The Festival awards.

Фотографија

ИВАН ВИДОСАВЉЕВИЋ ОСВОЈИО НАГРАДУ У БУГАРСКОЈ

мај 2011. године


Иван Видосављевић освојио Награду за најбољу мушку улогу на Међународном фестивалу нове позоришне акције НЕТА, New European Theatre Action, у граду Враца у Бугарској, где је учествовао са монодрамом Дневник једног лудака по тексту Н. В. Гогоља. Ивану Видосављевићу је ово трећа међународна награда јер је већ освојио две награде у Румунији на Међународном фестивалу монодраме Gala Star. Фестивал је одржан у Драмско луткарском позоришту у периоду од 16-22. маја ове године, а о наградама је одлучивао стручни жири у следећем саставу: Нора Макарова из Русије (председница), Љиљана Мазова из Македоније, Нина Мазур из Немачке, Драгана Бошковић из Србије и Јури Јушкевич из Украјине.

Фотографија Фотографија

ЈОАКИМФЕСТ

мај 2011. године


Од 7-15. маја 2011. године у Крагујевцу,
Књажевско-српском театру,
одржава се осми

ЈоакимФест!



Селектор осмог ЈоакимФеста, господин Драган Јаковљевић, редитељ из Крагујевца, одабрао је седам позоришних представа које ће бити на репертоару Фестивала најбољих позоришних представа по текстовима домаћих аутора.
У част награђених изводи се представа рађена по тексту Милоша Црњанског СЕОБЕ у режији Пјер Валтер Полица.

Петак, 7. мај
19.30 Галерија Јоаким
Отварање 7. изложбе позоришног плаката професионалних позоришта Србије, Српски позоришни плакат.
Фотографија Фотографија

20.00 Сцена Јоаким Вујић
Отварање Фестивала 
Поздравна реч Драгана Јаковљевића, директора Књажевско-српског театра, говор Саше Миленића, народног посланика и председника Скупштине Града Крагујевца, беседа Маје Пелевић, драмског писца, 8. ЈоакимФест отвара министар културе Предраг Марковић.
Фотографија Фотографија Фотографија Фотографија

9. мај
18.00 Сцена Љуба Тадић
Промоција књиге Позоришни живот Земуна у XIX веку (са освртом на рад Јоакима Вујића), аутор Милован Здравковић, Фестивал монодраме и пантомиме Земун.
Учествују: Драгана Бошковић, Јован Ћирилов, Весна Станковић, Иван Николић и  аутор.
Фотографија Фотографија

11. мај
18.00 Сцена Љуба Тадић
Представљање Издавачке делатности Народног позоришта у Београду
Учествују: Жељко Хубач, драматург Народног позоришта и уредник Издавачке делатности Народног позоришта у Београду, Јелица Стевановић, заменик уредника Издавачке делатности.

13. мај
18.00 Сцена Јоаким Вујић
Пројекција ТВ драме Кухиња Арнолда Вескера у режији Боре Драшковића.
Промоција књиге Филм о филму, аутор Боро Драшковић, Позоришни музеј Војводине Нови Сад.
Учествују: Јован Ћирилов, Драгана Бошковић, Славко Милановић, Саша Миленић, Мирко Демић и аутор.
19.00 Сцена Јоаким Вујић
Путујуће Несанице – представљање библиотеке Књижевне општине Вршац (Душан Матић, Ежен Јонеско, Јован Ћирилов, Данило Киш, Чарлс Симић, Мирча Елијаде, Давид Албахари, Драшко Ређеп, Жан Бодријар, Боро Драшковић...).

Водитељ сусрета са ствараоцима је драгана Бошковић, театролог из Београда. Фотографија
Уредник фестивалског билтена је Зоран Мишић, новинар из крагујевца. Фотографија

У 20.00 часова 15. маја додела награда и свечано затварање осмог ЈоакимФеста.

СВЕТСКИ ДАН ПОЗОРИШТА

27. март 2011. године


Светски дан позоришта, који се обележава 27. марта, установио је 1961. године Међународни позоришни институт (ИТИ). На тај дан позоришта у свету организују разне манифестације, уз обавезно читање поруке коју, по позиву ИТИ-ја, увек пише позоришна личност светског угледа. Ове године то је Џесика Каува (Jessica A. Kaahwa) глумица, драматург, редитељ и теоретичар из Уганде.

Џесика Каува (Jessica A. Kaahwa) је глумица, драматург, редитељ и теоретичар из Уганде. Фулбригхтов стипендиста, добитница је бројних награда и признања које јој омогућују да настави своја истраживања у којима позоришним средствима покушава конструктивно деловати у конфликтним зонама и у борби за унапређење здравства.
Џесика Каува је редовни професор на Универзитету Макерере у Уганди. 2001. године је докторирала на теми из историје позоришта, теорије и критике на Универзитету Мариланд у Сједињеним америчким државама. Написала је преко петнаест драма за позориште, телевизију и радио. Режирала је и глумила у неколико својих драма. Њен редитељски опус укључује Краља Лира Виљема Шекспира и Мајку Храброст и њену децу Бертолда Брехта. Говори енглески, француски, свахили и већину Банту језика.

Позориште у служби човечанства, Џесика Каува (Jessica A. Kaahwa)
Данашњи скуп је истински одраз огромног позоришног потенцијала да покреће заједнице и премости све разлике.
Да ли сте икад помислили да би позориште могло да буде моћно оружје у борби за мир и помирење? И док нације сиром света троше огромне суме новца на мировне мисије у подручјима под жестоким сукобима - позоришту, као једној од опција за управљање и ублажавање конфликата, посвећује се веома мало пажње. Како би становници мајке Земље могли уопште и да успоставе светски мир, кад се у ту сврху користе инструменти који долазе споља и изузетно репресивне снаге?
Позориште суптилно прожима људску дусу, опхрвану страховима и сумњама, тако што мења слику о њој самој - и отвара један свет разних могућности за појединце, самим тим и за заједницу. Оно може да да смисао дневним реалностима, али истовремено и предупреди несигурну будућност. Позориште може да се укључи у политичке прилике неког народа на једноставан начин. Управо зато што је свеобухватно, позориште може да буде средство за превазилажење претходно установљених неспоразума.
Позориште је доказан начин заговарања и промовисања идеја које сви заједно поштујемо, за које смо спремни да се боримо, када се оне злоупотребљавају. Како бисмо себи обезбедили мирну будућност, морамо почети да користимо мирна средства која подразумевају разумевање, уважавање и препознавање напора које свако људско биће улаже у мир. Позориште је управо тај универзални језик помоћу којега можемо да пошаљемо поруке мира и помирења.
Активним укључивањем појединаца, позориште може да привуче многе душе које ће срушити утемељене предрасуде, и тиме укаже појединцу прилику за поновно рађање услед новооткривених знања и новог поимања реалности. Да би позоришна уметност напредовала, међу осталим облицима уметности, морамо да начинимо одважни корак напред, тако што ћемо је инкорпорирати у свакодневни зивот, бавећи се критичким питањима конфликта и мира. У спровођењу друштвених промена и реформи заједница, позориште је већ заступљено у подручјима захваћеним ратом и међу становништвом које погађају хронично сиромаштво и болести. Све је више прича са срећним крајем, у којима је позориште успело да мобилише јавност да изгради свест о потреби помагања жртвама које пате од послератних траума. Културне платформе попут Међународног позоришног института, које имају за циљ да консолидују мир и пријатељство међу људима, добра су основа за то. Из тих разлога, заиста је крајње парадоксално да се у временима као што су наша, не говори о моћи које има позориште и допушта владарима оружја и бацачима бомби да одржавају светски мир. Како би средства отуђења уопште могла да замене средства мира и помирења? Позивам вас да на овај, Светски дан позоришта промислите о свему и да позориште, као универзални начин за дијалог, друствене промене и реформе, поставите у први план. Позориште је спонтана, људска, јефтинија и далеко моћнија алтернатива од огромне количине новца које тросе Уједињене нација за мировне мисије широм света.
Иако позориште није једини пут у борби за мир, оно би свакако требало да представља ефикасно средство у мировним мисијама.

СЕЋАЊЕ – МИЛЕВА ЖИКИЋ (1922-2011)

19. фебруар 2011. године


У Крагујевцу је у четвртак, 17. фебруара преминула глумица Милева Жикић, дугогодишња првакиња ансамбла драме Књажевско-српског театра.
Милева Жикић рођена је у Крагујевцу 1922. године, у тадашњој Пупиновој улици, на Пивари, од оца Милете, радника у Застави и мајке Јевросиме, такође раднице, који су сем ње имали и сина Јову.
Професионалну каријеру је почела у шабачком Народном позоришту, у сезони 1948/49. године. Прва професионална улога била јој је рола Нине у Цанкаревом Краљу Бетајнове. Потом следе улоге Љубице (Сеоска учитељица), Еве (Пут у злочин), Васке (Зона Замфирова), Снежане (Снежана и седам патуљака)... преко двадесет улога за три године у Шапцу.
У Шапцу су је звали, на почетку, Мала Нина, а касније, по улози која ће обележити битан део њене уметничке каријере - Коштана.
Од 1951. године стални је члан крагујевачког позоришта.
У крагујевачком позоришту је дебитовала улогом Оливије у Шекспировој Богојављенској ноћи.
У театру је одиграла преко 120 улога.
У пензију је отишла као првакиња драме крагујевачког позоришта, тада Театра Јоаким Вујић, улогом Евросиме у комаду Југословенска антитеза који је режирао Ненад Илић.
Од свих улога, које је одиграла у дугој и богатој каријери, сама Милева Жикић, издвајала је роле у представама: Пут око света, Наши синови, Раскршће, Камен за под главу, Тамни вилајет...
Сем њих, остварила је запажене и награђиване роле Лукреције у Макијавелијевој Мандраголи, Маргарете у Стриндберговом Оцу, Дуњке у Љубав Јаровајој, Настасије Ивановне у Толстојевом Живом лешу, Пресветове у Самоубици Николаја Ердмана, Госпође Ортанз у Анујевом Женском оркестру, Оливије, Франческе и Бјанке у Шекспировим комадима Богојављенској ноћи, Мера за меру у Отелу, Меланију у Јегору Буличову Максима Горког, Фјоклу Ивановну у Гогољевој Женидби, Ану Андрејевну у Ревизору, Коштану у и устоименом комаду Борисава Боре Станковића, Меланију у Сремчевом комаду Поп Ћира и поп Спира, Кеву у Ивковој слави, Султану у Злој жени Јована Поповића Стерије, Стану у Јакшићевом Станоју Главашу, Станку у Прозивци за вечност Димитрија Тадића, Ану у Ослобођењу Скопља Душана Јовановића, Иконију у Чуду у Шаргану Љубомира Симовића, Лепосаву у Сабирном центру Душана Ковачевића, као и низ улога у Нушићевим комадима које су је и прославиле: Јованку у Протекцији,  Босу у Општинском детету, Маришку у Мистер долару, Марицу у Сумњивом лицу, Спириницу у Народном посланику, Живку у Госпођи министарки, Сојку у Др, Спасићку у Ујежу, Сарку у Ожалошћеној породици, Мицу у Власти и Агнију у Покојнику.
Добитник је многих професионалних награда, попут оних на Сусретима професионалних позоришта Србије Јоаким Вујић и Удружења драмских уметника Србије а 2002. године добила је награду за животно дело Статуету Јоаким Вујића, која се додељује за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији.
Такође, Милева Жикић, добитник је многих друштвених признања за хуманитарни рад.
Глумица Милева Жикић сахрањена је 19. фебруара на Варошком гробљу у Крагујевцу.

Фотографија Фотографија

ДАН КЊАЖЕВСКО-СРПСКОГ ТЕАТРА

Сретење Господње, 15. фебруар 2011. године


На Сцени Јоаким Вујић 15. фебруара у 20.00 часова премијерно ће бити изведена представа Ђаво и мала госпођа рађена по тексту Ђорђа Милосављевића а у режији Жанка Томића. Након извођења представе свечано се уручују награде које сваке године на Сретење додељује Књажевско-српски театар: Статуета Јоаким Вујић и Прстен са ликом Јоакима Вујића.



Програм прославе Дана Театра
18.00 часова, Сцена Љуба Тадић
Промоција аутомонографије Миодрага Табачког, добитника Статуете Јоаким Вујић 2010. године.
Фотографија
19.30 часова, Галерија Јоаким
Отварање изложбе сценографија МОЈИ ПРОСТОРИ Миодрага Табачког.
Фотографија
20.00 часова, Сцена Јоаким Вујић
ЂАВО И МАЛА ГОСПОЂА
Пустоловије у више слика и једном месту
Аутор текста Ђорђе Милосављевић, редитељ Жанко Томић

Награде Театра
Статуета Јоаким Вујић – Боро Драшковић, редитељ и професор
Фотографија Фотографија
Прстен са ликом Јоакима ВујићаДраган Јаковљевић, редитељ, Књажевско-српског театра директор
Фотографија
Годишње награде
Колективна награда ансамблу представе Бајка о мртвој царевој кћери:
Сања Матејић
Ана Тодоровић Фотографија
Душан Станикић Фотографија
Ненад Вулевић Фотографија
Драгица Илић, гардероберка Фотографија
Похвале
Никола Милојевић, глумац Фотографија
Марија Вујичић, реквизитер
Захвалнице
Призма д.о.о. Крагујевац
Графостил Крагујевац
СУР Ник - Кепа Крагујевац
Небојша Новковић, аутопревозник из Крагујевца

Тамо где је стао Контумац, наставља се Ђаво и мала госпођа - прво роман, а сада и представа. Ово се може схватити и дословно. Контумац се завршава, а Ђаво и мала госпођа почиње доласком данског бајкописца, Ханса Кристијана Андерсена у Србију.
Уствари, радећи током 2004. на драми Контумац дошао сам до приче о Псоглавом, Јеремији, беделусу крагујевачког лицеја, и Јеленки Хербез, некадашњој малој госпођи књаза Милоша Обреновића... Када сам завршио драму, започео сам рад на роману – одатле је проистекла и малочас поменута наративна веза између ова два текста.
Као самиздат, роман је у првом издању изашао почетком 2009. године, а крајем исте године и у другом Лагунином издању. Од тада је добио награду Исидора Секулић за најбољу књигу 2009. године, и још два издања... а сад излази и на сцену Књажевско-српског театра, где је, како сам написао, и почео да настаје.
Ђаво и мала госпођа прича је о две авантуре – једна је историјска и тиче се Србије, друга је лична и тиче се Псоглавог, Јеремије и Јеленке Хербез... Како је већ добро познато, авантуре нема без вере у њен срећан расплет. Стога је појава ове приче на позоришним даскама Књажевско-српског театра за мене срећан расплет једне давно започете духовне авантуре.

Ђорђе Милосављевић, у Земуну, 27. јануара 2011. године

Фотографија Фотографија Фотографија Фотографија

ДАН ПОСВЕЋЕН ПОЗОРИШНОМ ЖИВОТУ ЗЕМУНА У XIX ВЕКУ

субота, 27. новембар 2010. године


ЦРКВА СВЕТОГ НИКОЛЕ (Земун) у 9 сати, помен Јокиму Вујићу, оцу српског позоришта и учитељу школе која је радила у оквиру ове цркве. Парастос служи Његово Преосвештенство Епископ хвостански Г. Атанасије са свештенством цркве.
Откривање спомен плоче Јоакиму Вујићу је у порти цркве, плочу ће открити Небојша Брадић, министар културе, док у свечаном програму учествују: Алојз Ујес, професор, Драган Јаковљевић, директор Књажевско-српског театра из Крагујевца, Драган Јовановић, глумац и хор Николајевске цркве.

Фотографија Фотографија Фотографија

ЈОАКИМИНТЕРФЕСТ

октобар 2010. године


Од 7-15. октобра 2010. године у Крагујевцу,
Књажевско-српском театру,
одржава се пети

ЈоакимИнтерФест!



ПЕТ ГОДИНА ЈОАКИМИНТЕРФЕСТА

Прокламујући идеју Крагујевац Театрополис, Књажевско-српски театар и Дирекција ЈоакимФеста иницирали су 2006. године оснивање ЈоакимИнтерФеста (Међународног позоришног фестивала малих сцена) са идејом да сваке године представе неку од есенцијалних позоришних вредности повезаних пре свега истаживачком и иновативном тематиком.
ЈоакимИнтерФест се сваке године одржава од 7-15. октобра на сценама Књажевско-српског театра и другим просторима у Крагујевцу Театрополису. Фестивал је селективног типа и његов стални селектор је редитељ Драган Јаковљевић.
На досадашњим фестивалима (рачунајући и овај пети који је пред нама) учествовали су театри  из 19 земаља (Русија, САД, Велика Британија, Италија, Шпанија, Данска, Румунија, Словачка, Пољска, Бугарска, Словенија, Хрватска, Македонија, Република Српска, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Србија, Украјина, Канада) и изведена је 61 представа.
За веома кратко време ЈоакимИнтерФест постаје Фестивал од посебног значаја за државу Србију, а по мишљењу бројних учесника из светских позоришних центара и један од престижнијих Фестивала у централној Европи.
Покровитељи Фестивала су Министарство културе Републике Србије и Град Крагујевац.

Пети међународни позоришни фестивал малих сцена окупља позоришне ансамбле из: Македоније, Румуније, Бугарске, Италије, Украјине, Босне и Херцеговине, Русије и Србије. Драган Јаковљевић, селектор петог ЈоакимИнтерФеста, одабрао је девет позоришних представа које ће бити на репертоару Међународног позоришног фестивала малих сцена. Представа из Санкт Птербурга (Русија) изводи се у част награђених.

Четвртак 7. октобар
19.30 Галерија Јоаким
Пет година ЈоакимИнтерФеста
Фотографије у избору Драгана Вучковића

Четвртак 7. октобар
20.00 Сцена Јоаким Вујић
Отварање Фестивала
Фестивал отварају: Боро Драшковић (редитељ), Саша Миленић (председник Скупштине града Крагујевца), Драган Јаковљевић (редитељ, Књажевско-српског театра директор).

Понедељак, 11. октобар
18.00 Сцена Љуба Тадић
Пратећи програм
Промоција књиге РАВНОТЕЖА, аутор Боро Драшковић
Учествују: Петру Крду, Саша Миленић, Драгана Бошковић, Славко Милановић, Мирко Демић и аутор.
Фотографија

Водитељи сусрета са ствараоцима су Спасоје Ж. Миловановић (театролог) и Марија Солдатовић (драматург).
Уредник штампаних публикација је Зоран Мишић, новинар из Крагујевца.
Фотографија
У 20.00 часова 15. октобра на затварању Фестивала свечана додела награда.

WELCOME TO THE JOAKIMINTERFEST

October 2010


Dear citizens, dear guests,
from October 7th till October 15th 2010 in Kragujevac
in the Knjaževsko-srpski teatar, it will be held the JoakimInterFest! The Fifth International Small Scene Theatre Festival will gather groups from Macedonia, Romania, Bulgaria, Italy, Ukraine, Bosnia and Herzegovina, Russia and Serbia.

Festival Opening
Boro Draskovic, director
Sasa Milenic, President of the City Assembly Kragujevac
Dragan Jakovljevic, director of Knjazevsko-srpski teatar
The opening ceremony will be on Wensday, October 7th, 2010 at 8:00 p.m. Following the opening, the Knjazevsko-srpski teatar will perform the play PIONEERS IN INGOLSTADT.

Moderators of the creators meeting: Spasoje Z. Milovanovic (teatrlologist) and Marija Soldatovic (dramatist).
Redactor of the printed publications is Zoran Misic, journalist from Kragujevac.
Foto
October 15th, 2010 at 8:00 p.m. The Festival awards.

Plakat

АРТ ЈАСМИНЕ РЕЗЕ НА СЦЕНИ ЈОАКИМ ВУЈИЋ

ПРЕМИЈЕРА, 24. септембар 2010. године


УЛОГЕ
Серж Ђорђе Симић
Иван Ђорђе Ђоковић
Марк Миломир Ракић

Ако сам ја ја, зато што сам ја ја,
и ако си ти ти, зато што си ти ти,
ја сам ја, и ти си ти.
Ако сам напротив, ја ја зато што си ти ти,
и ако си ти ти зато што сам ја ја,
онда ја нисам ја, а ти ниси ти.

Јасмина Реза

Каријеру је започела као глумица. Године 1987. пише своју прву драму Разговори после сахране за коју је награђена Молијеровом наградом. За своју другу драму Зима пролази такође добија Молијерову награду 1990. године, а њена трећа драма Неочекивани човек доживљава бројна успешна извођења у Европи и Америци.
Године 1995. године премијерно је изведена драма Арт и одмах је за њу добила Молијерову награду. Од тада је доживела бројна извођења широм света и преведена је на преко тридесет светских језика, добијајући све битније награде у Европи и свету.
Јасмина Реза наставља да пише и изненађује све својим драмама, Живот X 3 (2000), Шпанска драма (2004) и Бог покоља (2006), и романима. Такође пише сценарије за филм.
Живи и ради у Паризу.

АРТ - Видео клип
Плакат Фотографија
Фотографија Фотографија

САЊИ МАТЕЈИЋ ДОДЕЉЕНА НАГРАДА НА ФЕСТИВАЛУ У БУГАРСКОЈ

21. мај 2010. године


Књажевско-српски театар је учествовао на XXI Међународном позоришном фестивалу малих сцена у граду Враца, Бугарска.
Фестивал се држава сваке године од 16-21. маја.

Крагујевачки Театар је на Фестивалу учествовао у званичној конкуренцији за награде са представом Николаја Кољаде Бајка о мртвој царевој кћери редитеља Бошка Димитријевића.

Потписан је и Протокол о сарадњи Драмско луткарског театра из Враца, Театра Ал Давила из Питештија и Књажевско-српског театра. Протокол су у присуству градоначелника Враца Костадина Шахова потписали Анастас Попдимитров за театар из Враца, Себастијан Тудор за театар из Питештија и Драган Јаковљевић за Књажевско-српски театар.

На Фестивалу су учествовала позоришта из Бугарске, Русије, Румуније, Македоније и Србије. 21. маја 2010. године, жири Међународног позоришног фестивала малих сцена у саставу, Нора Макарова из Русије, Јури Јушкевич из Украјине и Кирил Стаменов из Бугарске, доделио је Награду за најбољу женску улогу Сањи Матејић, за улогу Риме у представи Бајка о мртвој царевој кћери.

Фотографија

ЈОАКИМФЕСТ

мај 2010. године


Од 7-15. маја 2010. године у Крагујевцу,
Књажевско-српском театру,
одржава се седми

ЈоакимФест!



Селектор седмог ЈоакимФеста, господин Драган Јаковљевић, редитељ из Крагујевца, одабрао је осам позоришних представа које ће бити на репертоару Фестивала најбољих позоришних представа по текстовима домаћих аутора.
Монодрама Мирка Бабића Кад су цветале тикве аутора Драгослава Михаиловића изводи се у част награђених.

Четвртак 6. мај
12.00 Зграда града Крагујевца
Министар културе у Влади Републике Србије Небојша Брадић и директор Књажевско-српског театра, Драган Јаковљевић, потписали су Протокол о суфинасирању ЈоакимИнтерФеста и Уговор о финансирању ЈоакимФеста.
Потписивању Протокола присуствовали су заменик градоначелника Небојша Здравковић, председник Скупштине града Саша Миленић, првак драме крагујевачког позоришта глумац Мирко Бабић, почасни грађанин града Крагујевца Драшко Ређеп са супругом и публициста и координатор за послове у области културе у Градској управи Миодраг Стојиловић.
Фотографија

Петак, 7. мај
19.00 Галерија Јоаким
Отварање 6. изложбе позоришног плаката професионалних позоришта Србије, Српски позоришни плакат.
Фотографија

20.00 Сцена Јоаким Вујић
Отварање 7. ЈоакимФеста
Фестивал отварају Милена Марковић, драмски писац из Београда и Драган Јаковљевић, редитељ, Књажевско-српског театра директор.

7-15. мај
18.00 SСцена Љуба Тадић
ТЕАТРОТЕКА
Домаћа драма на малом екрану
У избору Драгане Бошковић, уреднице ТВ Театра РТС-а.

Водитељи сусрета са ствараоцима су Марија Солдатовић, драматург из Крагујевца и Мр Спасоје Ж. Миловановић, театролог из Крушевца. Фотографија Фотографија
Уредник фестивалског билтена је Зоран Мишић, новинар из крагујевца. Фотографија

У 20.00 ч асова 15. маја додела награда и свечано затварање седмог ЈоакимФеста.

Фотографија
Фотографија

КРУГ ДВОЈКЕ – БУЛЕВАР СУМРАКА

март 2010. године


Друштво са неизграђеним моралним и естетичким вредностима, као што је наше, промовише снобизам као замену за стварни успех и личну срећу. Генерације и генерације уметника, нарочито глумаца, чаме у кругу двојке читав свој век, остајући на маргинама позоришне уметности, све из страха да их свевидеће око телевизије и филмски редитељи на гласу ван овог круга неће приметити

Обилажење редакција које производе играни програм, спуштање до читања временске прогнозе, неуроза која чини од њих неупотребљиве ликове за уметност, понижавање сваке врсте, последица су траума из детињства наших уметника, који прижељкују механику естраде и велику гледаност палп програма.
Срећом, има, иако не много, и другачијих примера. Тачно је да су многа позоришта ван Београда осуђена на чамотињу и ресавску школу, играјући оно што су велеградске звери већ одиграле, демистификовале и детронизирале.Тада, обично, неко од београдских редитељских имена (има их само неколико, који се врте у круг, и врло су скупи) узму тај текст и поставе га на сцену театра у унутрашњости  (провинција је, сматрам, духовна, а не географска карактеристика), предузимајући, често, поступак кога би се овде стидели. За јевтин успех.
Без наде да ће се ускоро нешто на боље променити, јер Министарство културе и естаблишмент само трубе о деметрополизацији уметности, нарочито у предвечерје избора, главна лова из буџета  иде, наравно, велеградским славним кућама, започињем ову причу невеселим уводом, да бих поменула уметника, глумца, стварну звезду српског глумишта, иначе познатог по великанима, којих се не би, а и није, стидело ни европско позориште.
Говорим о Мирку Бабићу, данас нашем тв лицу, популарном Драгојлу из гледане тв серије Село гори, а баба се чешља, Радоша Бајића.
Они који не гледају представе Књажевско-српског театра у Крагујевцу, најстарије позоришне куће у нас (основао га је Књаз Милош, 1835. и поставио Јоакима Вујића, оца српског театра, за директора) не знају шта још све уме и може Мирко Бабић. Завршивши Академију за позориште, филм, радио и телевизију (данас ФДУ), Бабић се, упркос молбама овдашњих директора позоришта, вратио у Крагујевац, и тамо остао следећих четрдесет година свог уметничког трајања, играјући највећи репертоар, радећи са великим редитељима, гостујући у популарним медијима, задовољан, благородан, скроман и радан, као мало који великан код нас.
Пишући Монографију о Мирку Бабићу, која је саставни део Награде за животно дело драмског уметника, Статуете Јоакима Вујића, сусрела сам се са глумачком каријером која је стално била у успону, где је њено средиште велика улога Шекспировог Краља Лира (снимили смо је, срећом, у Тв театру), или Брехтовог Галилеја, а њих следи много, много улога најразличитијих жанрова, великог дијапазона осећања.
Монографију о Мирку Бабићу промовисаћемо у Галерији РТС-а, 24. марта, у 12 сати.
Један од најпопуларнијих ликова данас у нашем серијском програмима, Мирко Бабић, наћи ће се, надам се, окружен и окуражен у својој (могућој) мисији класићима, Аљошом Вучковићем, Пеђом Стојановићем, земљакињом и пријатељицом из младих дана, Горицом Поповић, редитељима Небојшом Брадићем, Радошем Бајићем, Славенком Салетовићем, својим колегама из Село гори..., најпре сестром близнакињом, Љиљаном Стјепановић, театролозима, критичарима, људима који поштују и афирмишу његово велико и значајно дело, а писали су у Монографији.
А радознала публика ће, из књиге коју је објавио Књажевско-српски театар у Крагујевцу, који зналачки и велеградски води редитељ Драган Јаковљевић, сазнати, сигурна сам, изненађена, колико је великих улога имао Мирко Бабић не само у свом матичном театру, него и на другим српским сценама, а онда на филму, и, нарочито, на телевизији, која  га, јасно је, прати у стопу у његовом трајању. У Монографији су и два диска, један са снимком Краља Лира, други са мноштвом инсерата из Бабићевог глумачког рада.
Како је погрешно веровање младих глумаца да је холивудски Sanset bulevar само у центру Београда!
Најзад, морам да поручим читаоцима нашег блога, као што сам и читаоцима моје књиге о Мирку Бабићу, да одавно нисам била дирнута неком драмском сценом  (а позориште је, овако, или онако, читав мој живот) као онда када је Председник  бануо на снимање тв серије Село гори, а баба се чешља. Мирко Бабић се, као Драгојло, поздравио са њим, извињавајући се што му смета, својом познатом репликом из серије. Присагнут, са качкетићем на глави, дебелим наочарима, добротом, искреношћу, а са познатом иронијом овог тла, подсетио ме је на највеће филмове италијанског неореализма, на онај зрак сунца из Чуда у Милану, када се гомила сиротиње тиска под њим, да је угреје и обасја.
Кад је Драгојло протресао Председнику руку, као да се цела Србија, погнута, измршавела, обневидела, а духовита, поздравила, извињавајући се, с њим.
Треба гледати напред, драги студенти, глумци, талентовани свете који чамиш у неколико велеградских  квадратних километара! Таленат се  (као  ни  љубав,  ни кашаљ) не може сакрити, нити се до славе  долази нашим посусталим путевима!
Мирко Бабић је доказ да су чуда могућна, и ван светлости велеграда.

Драгана Бошковић, драматург, театролог, позоришни критичар,  драмски писац, професор драматургије. Уредница ТВ театра и других драмских садржаја у Драмском програму РТС-а.

СВЕТСКИ ДАН ПОЗОРИШТА

27. март 2010. године


Светски дан позоришта, који се обележава 27. марта, установио је 1961. године Међународни позоришни институт. На тај дан позоришта у свету организују разне манифестације, уз обавезно читање поруке коју, по позиву Међународног позоришног института, увек пише позоришна личност светског угледа. Ове године то је Џуди Денч, енглеска глумица.

Џуди Денч рођена 9. децембра 1934. у Северном Јорку у Енглеској једна је од најбољих и најпоштованијих британских глумица свих времена. Студирала је школу драме, а након тога играла на Шекспировој сцени националног театра. У њеној дугој каријери глумила је у позоришту, на филму и телевизији. Године 1970. добија орден британске империје, а 1988. и краљевску титулу Даме.

Дама Џуди Денч (Dame Judith Olivia Judi Dench)
Светски дан позоришта је прилика за светковину позоришта кроз мноштво његових облика.
Позориште је извор забаве и инспирација те има могућност уједињавања бројних различитих култура и народа целога свијета. Али позориште је више од тога и пружа могућност образовања и информисања.
Представе се одржавају широм света, и не само у традиционалном позоришном окружењу.
Позориште се догађа у малом афричком селу, у подножју планине у Арменији, на малом острву у Тихом океану. Потребан му је само простор и публика.
Позориште нас може насмејати, расплакати, али мора нас натерати на размишљање и деловање.
Позориште настаје тимским радом. Глумци су они које видимо, али постоји и велики број људи који се не виде. Они су једнако важни као и глумци, а њихове различите стручне вештине омогућују постављање представе. И они морају учествовати у слављу и успеху коме се тежи.
Светски дан позоришта је службено 27. марта. Али по много чему треба сваки дан сматрати даном позоришта, јер имамо одговорност наставити традицију забављања, образовања и просвећивања наше публике без које не бисмо могли постојати.

175 ГОДИНА КЊАЖЕВСКО-СРПСКОГ ТЕАТРА

Дан Театра, 15. фебруар 2010. године


15. фебруара, на Сретење Господње,
Књажевско–српски театар
прославља 175 година од оснивања.

Ваше Преосвештенство, уважени господине министре, цењени гости, драги суграђани, даме и господо!
На данашњи дан, пре равно 175 година, у престоном Крагујевцу, коју стотину метара одавде, у порти Милошеве цркве, донет је први устав модерне Србије. Пре тога дана Срби нису имали ни устава, ни идеје о том темељном државно-правном акту, баш као ни српску реч за такво што. Велики црквени и народни празник, Сретење Господње, покровитељски је овом документу даровао име, Сретењски устав, а чин његовог скупштинског потврђивања дао је повода извођењу прве позоришне представе, под управом Јоакима Вујића, оца српског позоришта, тада већ у званичној улози директора Књажевско-српског театра, у којем се и данас окуписмо.
Конзервативне силе тадашње Европе, Аустрија, Русија и Турска, све су подузеле да Сретењски устав, једна од најлибералнијих конструксција тога доба, буде стављен ван снаге, убрзо по његовом доношењу. Међутим, дух грађанске револуције који је он изражавао, нјегов наполеонски, реформски, ослободилачки карактер, никада није угушен и остао је трајни знамен модерне Србије, до данашњих дана. Од тада  до дана данашњег, модерно, либерално, европско хтење у Србији тражи своје место и уобличење. Тим нагоном вођен, убрзо, настаје и један нови српски град. Милошевом изградњом новог конака, премештањем Лицеја, Михајловим грађењем нове зграде Театра, настаје један нови Крагујевац на месту званом Београд, који до тада беше туђ и симбол туђинске управе.
У култури је познато да код неких становника великих градова постоји феномен стида због сељачког или провинцијског порекла. Међутим, када Крагујевац самоиницијативно 2010. годину прогласи Годином модерне Србије у Крагујевцу и самостално, уз ватромет, народно весеље и позоришну свечаност, прославља Дан државности Србије, то није ни сатира ни прекор, сасвим супротно. Крагујевац тиме модерној, европској Србији поручује да нема чега да се стиди. Нема, даме и господо, ничега срамотног у жељи да се напредује и буде савремен. Ниједан се предачки завет и ниједна традиција тиме не напушта и не изневерава. Управо је први српски модерни град Крагујевац залог и сведок да је модерност једина жива традиција Србије, која не би била мит и пуко предање.
Због тога је Шумадија завичајна реч које нико ко разуме српски не би смео да се стиди нити плаши. Шумадија је реч без које не може да има значења ни смисла ништа што би се казало свим осталим речима савременог језика.
Србијо, која не желиш лажну сигурност повратка на старо; Србијо, која хоћеш да си боља и храбрија, честитам ти твојих херојских 175 година и срећан ти Дан државности, на многаја љета.
Верољуб Стевановић, градоначелник Крагујевца Фотографија

Јоакимови дани
У Крагујевцу од 8. фебруара теку Јоакимови дани који обухватају дешавања у Театру у току месеца фебруара. Већ од 8. фебруара на репертоару су Клуб Нови светски поредак, Госпођа Министарка, Дневник једног лудака, Бајка о мртвој царевој кћери, Сеобе, Контумац, Гусари, Пинокио. 15. фебруара у 18.00 часова на тргу испред Прве крагујевачке гимназије одржава се концерт Сање Илића и Балканике.
Недеља, 14. фебруар, 18.00 часова Сцена Љуба Тадић
– Промоција позоришне Ревије Јоаким, уручивање Годишњих награда и Захвалница.
Фотографија
Недеља, 14. фебруар, 19.00 часова Отварање изложбе у Галерији Јоаким
– Поставка Олге Марковић, кустуса Музеја позоришне уметности Србије. Изложба обухвата историјат Књажевско-српског театра, рад и дело Јоакима Вујића, док са друге стране представља актуелни тренутак Театра.
Понедељак, 15. фебруар, 12.00 часова, Зграда управе Града Крагујевца
– Потписивање Протокола о сарадњи између Драматично куклен театрa, Враца, Бугарска и Књажевско-српског театра. Протокол потписују директори позоришта Анастас Попдимитров и Драган Јаковљевић.
Фотографија Фотографија
Понедељак, 15. фебруар, 18.00 часова Сцена Јоаким Вујић
– Промоција Монографије Мирко Бабић из едиције Јоакимови потомци, аутора Драгане Бошковић, театролога из Београда.
Фотографија Фотографија
Понедељак, 15. фебруар, 20.00 часова Сцена Јоаким Вујић
– Са сцене Јоаким Вујић гостима су се обратили господин Драган Јаковљевић, директор Театра, господин Верољуб Стевановић, градоначелник Крагујевца и господин Небојша Брадић, министар за културу у Влади Републике Србије.
– Представа Ђорђа Милосављевића Контумац у режији Жанка Томића.
– Свечано уручивање Годишње награде Театра, Прстена са ликом Јоакима Вујића (додељује се за изузетан допринос развоју Театра и афирмацији његовог угледа у земљи и иностранству) и Статуете Јоаким Вујић (додељује се за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији).

Награде Театра
Статуета Јоаким Вујић – Миодраг Табачки, сценограф и костимограф из Београда Фотографија
Прстен са ликом Јоакима Вујића – Драгана Бошковић, театролог из Београда Фотографија
Образложење награда
Годишња награда – Иван Видосављевић, глумац Књажевско–српског театра Фотографија

Књажевско-српски театар Плакат
Небојша Брадић Небојша Дугалић
Фотографија Фотографија Фотографија
Прес клипинг

КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР И ЈОАКИМИНТЕРФЕСТ У ПОЗОРИШНОЈ ЕВРОПИ

новембар 2009. године


На Генералној скупштини Нове европске позоришне акције, New European Theatre Action, одржаној 17. и 18. октобра 2009. године, одлучено је да фестивал ЈоакимИнтерФест 2010. године постане нови члан ове европске позоришне мреже која има за циљ промовисање културне сарадње између европских земаља разменом представа, уметника и техничког особља, подстицање копродукције, обуку стручњака и ангажовање у објављивању пројеката. Идеја о оснивању Европске мреже покренута је први пут у новембру 2004. на састанаку представника позоришта и фестивала из Албаније, Босне и Херцеговине, Бугарске, Црне Горе, Хрватске, Македоније, Русије, Словеније, Србије, Турске и Македоније. Годину дана касније, на састанку одржаном у Новој Горици у октобру 2005, основана је Нова Европска театарска акција, НЕТА. Чланови ове позоришне асоцијације су Екс понто - Културно друштво Б-51 из Љубљане, Међународни позоришни фестивал Бутринити 2000 из Албаније, Међународни позоришни фестивал Варна из Бугарске, ФестФестивал Мес Сарајево из БиХ, Еуроказ Загреб из Хрватске, Међународни фестивал малих сцена Ријека из Хрватске, Фестивал Охридско лето из Македоније, Међународни позоришни фестивал Галата из Турске и Фестивал Ристо Шишков из Македоније. Нови чланови од 2010. године су Фестивал Теута - Нови Антички Театар из Црне Горе, Приморски летњи фестивал Копар из Словеније, Позоришни фестивал Европа преко Балкана из Румуније, ЈоакимИнтерФест из Србије, Међународни савремени плесни фестивал из Албаније.

У међувремену су Књажевско-српски театар и ЈоакимИнтерФест добили позив за учлањење у Међународну позоришну мрежу светских позоришта ИнтерАкт, World Theatre Network InterAct. На Генералној скупштини која се одржавала 6. и 7. новембра у граду Леће - Италија, учествовао је Драган Јаковљевић, директор Дирекције Фестивала ЈоакимИнтерФеста и директор Књажевско-српског театра из Крагујевца као и директори светских позоришта и фестивала из Пољске, Чешке, САД, Велике Британије, Македоније, Албаније, Турске, Литваније, Бугарске. У истом периоду одржава се прослава Театра Кореја и промоција новог пројекта међународног карактера Страде Маестре 2009-2010.

Театар на гостовањима:
27. новембар, представа Клуб Нови светски поредак, награда за најбољу представу на Давила студиоИнтерфесту у Питештију, Румунија,
22. новембра представа Пионири у Инголштату изведена у Инголштату, Немачка.
Књажевско-српски театар је добио званичан позив Колектив Театра и Александра Дунђеровића да крајем јуна 2010. године гостује у Енглеској (Лондон, Ливерпул, Манчестер) са представом Клуб Нови светски поредак.

ЈОАКИМ ВУЈИЋ (1772–1847)

20. новембрар 2009. године

На данашњи дан 1847. године умро је Јоаким Вујић, писац, преводилац, учитељ страних језика, универзални позоришни стваралац, директор Књажеско–србског театра у Крагујевцу 1835/36. године.


Рођен 9. септембра 1772. у Баји од родитеља Григорија и Јевре. Школовао се у Баји, Новом Саду, Калачи, Острогону и Пожуну (Братислава) где је изучио права.
Написао је Путешествије по Сербији, Земљеописаније, Почетак описанија србски манастира као и 21 драмско дело, укључујући Крешталицу, Фернанда и Јарику и Љубовнају завист через једне ципеле. Аутор је и једне Француске граматике.
Прва театрална представленија приредио је у Пешти, Баји и Сегедину између 1813. и 1815, а у Земуну 1823. 24. августа 1813. године, у Рондели на пештанској обали Дунава, на позорници Мађарског театра, Јоаким Вујић приређује прву световну и грађанску позоришну представу на српском језику Крешталица немачког списатеља Аугуста Коцебуа. Прву вест о овој представи пренеле су Новине сербске из царствујушче Вијене Димитрија Давидовића.
На позив Кнеза Милоша у јесен 1834. године у Кргујевац долази Јоаким Вујић као личност великог позоришног искуства и познавалац обимног позоришног репертоара. Постављен је за директора Театра са задатком да организује рад позоришта.
Књажеско-србски театар смештен је у адаптираним просторијама типографије и имао је бину, ложе и партер. Репертоар Театра чинила су углавном дела Јоакима Вујића, а глумачки ансамбл, поред Вујића, који је био главни глумац и редитељ, сачињавали су млади чиновници и ђаци гимназије. Прве представе одржане су у време заседања Сретењске скупштине од 2. до 4. фебруара 1835. године, када су приказани Вујићеви комади уз музику коју је компоновао Јожеф Шлезингер. За три дана изведене су четири представе: Фернандо и Јарика, Ла Перуз, Бедни стихотворац и Бегунац. Позоришну публику сачињавали су Кнез са породицом, чиновници и позвани гости, као и посланици у време скупштинских заседања. На Сретење Господње, 15. фебруара 1835. године (2. фебруара, по Јулијанском календару) приказао је Јоаким Вујић свој позоришни комад Фернандо и Јарика, према делу Карла Екартсхаузена.
Последње године свога живота Јоаким Вујић је провео у Београду у оскудици. Ипак је био живнуо видећи да се у Србији све више утврђује позориште. То му бејаше последња радост.
Умро је 20. новембра (8. новембра по Јулијанском календару) 1847. године, очекујући први повезани примерак своје нове књиге Ирина и Филандар. Јоаким Вујић је сахрањен у гробу Симе Милутиновића Сарајлије у близини цркве Светог Марка на старом ташмајданском гробљу у Београду.

ЈОАКИМИНТЕРФЕСТ

октобар 2009. године


Од 7-15. октобра 2009. године у Крагујевцу,
Књажевско-српском театру,
одржава се четврти

ЈоакимИнтерФест!


Четврти међународни позоришни фестивал малих сцена (4th International Small Scene Theatre Festival) окупља позоришне ансамбле из: САД, Енглеске, Италије, Румуније, Хрватске, Републике Македоније и Србије. На Фестивалу учествују десет позоришних представа, девет у конкуренцији за награде и представа, која се изводи у част награђених, Десет дана капетана Постникова аутора Микаела Бројнштајна, Шелтер сцена Крагујевац.

Председник Скупштине, Саша Миленић је уприличио пријем за учеснике Фестивала у згради управе Града Крагујевца. Пријему су присуствовали представници: Serious Play! Theatre, Northampton САД, Колектив Театар, Манчестер, Енглеска, Театар Ал. Давила, Румунија, Театар Ругантино, Хрватска и члан жирија, Анастас Попдимитров, Бугарска.
Фотографија Фотографија
Фотографија

Среда 7. октобар
20.00 Књажевско-српски театар
Отварање Фестивала
Слободан Павићевић, књижевник из Крагујевца
Драган Јаковљевић, селектор Фестивала
Фотографија

Фестивал отвара представа рађена у продукцији Књажевско-српског театра и Колектив Театра
Клуб Нови светски поредак.

Четвртак, 8. октобар
19.30 Галерија Јоаким
Пратећи програм
Изложба фотографија Аугустине Јохан, Букурешт, Румунија
ПОЗОРИШТЕ У РУМУНИЈИ
Фотографија

Недеља, 11 октобар
18.00 Сцена Љуба Тадић
Промоција књига Др Александра Дунђеровића
Theatricality of Robert Lepage (Позоришни Језик Робера Лепажа)
Robert Lepage - Routledge Performance Practitioners (Робер Лепаж - Роутлиџ Позориште Праксе)
Учествују: Маша Стокић, театролог, глумци Колектив Театра (Енглеска) и аутор.

Водитељ сусрета са ствараоцима је Слободан Савић, позоришни критичар и писац из Београда.
Фотографија
Уредник штампаних публикација је Зоран Мишић, новинар из Крагујевца.
Фотографија
У 20.00 часова 15. октобра на затварању Фестивала свечана додела награда.

WELCOME TO THE JOAKIMINTERFEST

October 2009


Dear citizens, dear guests,
from October 7th till October 15th 2009 in Kragujevac
in the Knjaževsko-srpski teatar, it will be held the JoakimInterFest! The Fourth International Small Scene Theatre Festival will gather groups from United States of America, England, Italy, Romania, Croatia, Republic of Macedonia and Serbia. You will have an opportunity to see nine plays, eight of them in competition for the awards and the play of the Shelter scene from City of Kragujevac Dek tagoj de kapetano Postnikov in the honor of the awarded.

Festival Open
Slobodan Pavicevic, writer from City of Kragujevac
Dragan Jakovljevic, Festival selector
The opening ceremony will be on Wensday, October 7th, 2009 at 8:00 p.m. Following the opening, the Knjazevsko-srpski teatar and Theatre Kolectiv will perform the play Cllub The New World Order.

Moderator of the creators meeting is Slobodan Savic, theater critic and writer from Belgrade.
Foto
Director of the printed publications is Zoran Misic, journalist from Kragujevac.
Foto
October 15th, 2009 at 8:00 p.m. The Festival awards.

Фотографија Фотографија
Фотографија Фотографија
Фотографија Фотографија

НЕБОЈША БРАДИЋ У КЊАЖЕВСКО-СРПСКОМ ТЕАТРУ

28. септембар 2009. године


Министар културе у Влади Републике Србије Небојша Брадић је у пратњи домаћина Саше Миланића, председника Скупштине Града Крагујевца посетио Спомен парк Крагујевачки октобар и Књажевско-српски театар.
Том приликом министру Брадићу уручено је писмо о намерама да Књажевско-српски театар добије статус установе од националног значаја, а покренута је и иницијатива о питписивању протокола о сарадњи између Града Крагујевца и ресорног министарства.
У 17.00 часова на Сцени Љуба Тадић Књажевско-српског театра одржана је конференција за медије и том приликом Небојша Брадић је истакао следеће:
Имајући у виду јубилеј позоришта - 175 година од оснивања, значај који има за културни живот Србије, иницијатива је на месту и то ће бити предмет нашег заједничког бављења. То је извор позоришног живота у овом делу Балкана, доказ какво је утемељење наше културе. Традиција мора да буде добро уочена и препозната уз нашу подршку за могућ правац развоја. Министарство културе у претходном периоду препознало је институције и манифестације у Крагујевцу, као важне носиоце мисије децентрализације и кроз подршку тим манифестацијама, настоји да јасно укаже на смисао децентрализације, да има успешне партнере са којима може да развија нове иницијативе. За нас је подручје сарадње јединствено, не постоји разлика између републике, градова и локалне власти.
Министарство културе Републике Србије

Драган Јаковљевић, директор Књажевско-српског театра је позвао министа Брадића да отвори 4 ЈоакимИнтерФест, Међународни позоришни фестивал малих сцена који се одржава у периоду од 7-15. октобра ове године.
У 20.00 часова на Сцени Јоаким Вујић господин Брадић је са домаћинима присуствоаво премијерном извођењу представе Гордана Михића . Сироти мали хрчки.

Фотографија
Фотографија
Фотографија
Небојша Брадић

ЈОАКИМФЕСТ

мај 2009. године


Од 7-15. маја 2009. године у Крагујевцу,
Књажевско-српском театру,
одржава се шести

ЈоакимФест!



Селектор ЈоакимФеста 2009. године, госпођа Драгана Бошковић, театролог из Београда, одабрала је осам позоришних представа које ће бити на репертоару Фестивала најбољих позоришних представа Србије по текстовима домаћих аутора.
Представа по тексту Николаја Васиљевича Гогоља Дневник једног лудака изводи се у част награђених.

НАЈСТАРИЈЕ СРПСКО ПОЗОРИШТЕ, КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР ПОНОВО ОТВАРА ВРАТА ПОКЛОНИЦИМА ДОБРИХ ПОЗОРИШНИХ ПРЕДСТАВА ПО ТЕКСТУ ДОМАЋИХ АУТОРА. НАДАМ СЕ ДА ЋЕ ФЕСТИВАЛ КОЈИ ЈЕ ВАЖАН ЗА КРАГУЈЕВАЦ, А НОСИ ИМЕ ОСНИВАЧА ПРВОГ СРПСКОГ ТЕАТРА ЈОАКИМА ВУЈИЋА, УСПЕТИ У НАМЕРИ ДА ОВАЈ ГРАД ПОЗИЦИОНИРА КАО ГРАД ПОЗОРИШТА.
ТАКОЂЕ, НАДАМ СЕ И ДА ЋЕТЕ ИСТРАЈАТИ У НАМЕРИ ДА НЕГОВАЊЕМ ИЗРАЗА КОЈИ СТВАРА ЈОШ БОЉИ ФЕСТИВАЛ, ПОКРЕЋЕТЕ НАЈАКТУЕЛНИЈЕ ТЕМЕ ВЕЗАНЕ ЗА СУДБИНУ ПОЗОРИШНОГ ЖИВОТА СРБИЈЕ, ТРЕТИРАТЕ ТАНАНЕ ВЕЗЕ ИЗМЕЂУ ДРУШТВА И ТЕАТРА, КАО И ПИТАЊА ПОЗОРИШНЕ ПРОДУКЦИЈЕ У САДАШЊИМ УСЛОВИМА.
7. мај 2009. године
Министар културе
Небојша Брадић



ЈОАКИМОВИ ДАНИ У КРАГУЈЕВЦУ СУ ФЕСТИВАЛ КОЈИ ЈЕ С ГОДИНАМА ПОСТАО ЈЕДАН ОД НАЈВАЖНИЈИХ ПРОМОТЕРА ДОМАЋЕ ДРАМЕ И ПОЗОРИШТА ЗАСНОВАНОГ НА САВРЕМЕНОЈ И КЛАСИЧНОЈ ДРАМСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ СРПСКОГ НАРОДА.
СА ЖЕЉОМ ДА СЕ ВИДИМО СЛЕДЕЋЕ ГОДИНЕ ЖЕЛИМ КРАГУЈЕВАЧКОМ ПОЗОРИШТУ И ГРАЂАНИМА КРАГУЈЕВЦА ДА ДРАМЕ КОЈЕ ИГРАМО НА ПОЗОРИШНИМ СЦЕНАМА БУДУ ШТО РЕЂЕ У ОБИЧНОМ ЖИВОТУ.
7. мај 2009. године
Душан Ковачевић



Четвртак, 7. мај
19.00 Галерија Јоаким
Отварање 5. изложбе позоришних плаката професионалних позоришта Србије, Српски позоришни плакат
Фотографија
20.00 Сцена Јоаким Вујић
Отварање Фестивала
Отварање 6. ЈоакимФеста
Фестивал отварају Саша Миленић, народни посланик, председник Скупштине Града Крагујевца и Драган Јаковљевић, директор Књажевско-српског театра.
8. мај, 18.00 Сцена Љуба Тадић
Промоција монографије
Бора Тодоровић , уметник спонтаности, аутор Драгана Бошковић
Учествују: Бора Тодоровић и Драгана Бошковић
Фотографија
9. мај, 18.00 Сцена Љуба Тадић
Промоција књиге
Дијалог о фестивалима , аутор Симон Грабовац
Учествују: др Весна Крчмар, др Зоран Ђерић, мр Милован Здравковић
Фотографија Фотографија
11. мај, 18.00 Сцена Љуба Тадић
Промоција монографије
Љиљана Стјепановић, још једна краљица, аутор Драгана Бошковић
Учествују: Љиљана Стјепановић, Радош Бајић, Мирко Бабић и Драгана Бошковић
12. мај, 18.00 Сцена Љуба Тадић
Промоција књиге
Казалишни ноћник, аутор Градимир Гојер
Учествује проф. др Рашко Јовановић
13. мај, 18.00 Сцена Љуба Тадић
Промоција књиге и сајта www.stevozigon.rs
Тако је говорио Жигон о уметности, коју је приредила Ивана Жигон
Учествују: Милосав Буца Мирковић и Ивана Жигон
Фотографија Фотографија

Водитељ сусрета са ствараоцима је Слободан Савић, позоришни критичар и писац из Београда.
Fotografija
Уредник штампаних публикација је Зоран Мишић, новинар из Крагујевца.
Fotografija
Уредница фестивалског билтена је Мишка Кнежевић, новинарка из Београда.

У 20.00 часова 15. маја додела награда и свечано затварање шестог ЈоакимФеста.

Саша Миленић
Душан Ковачевић
Егон Савин
Књажевско-српски театар

ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ЛУДАКА НА ФЕСТИВАЛУ ГАЛА СТАР

16. април 2009. године


Четврти Међународни фестивал монодраме Гала Стар се одржава од 10-16. априла у Бакау, Румунија. Домаћин Фестивала, је Театар Баковиа. На Фестивалу је у такмичарској конкуренцији учествовало осам представа из следећих земаља: Румуније, Србије, Молдавије и Јапана.

Селектори Фестивала:
Кармен Станциу, театролог,
Габриел Дуту, глумац, директор Гала Стар Фестивала,
Дан-Мариус Зарафесцу, театролог, шеф Уметничког одсека за позоришну делатност при Министарству културе Румуније.

Стручни жири:
Људмила Патлањоглу, позоришни критичар, Румунија,
Тамара Буциуцеану, глумица, Румунија,
Кармен Михалацхе, позоришна критичарка, Румунија,
Ана Трејси, глумица, САД,
Емил Борогхина, глумац, директор Међународног позоришног фестивала Шекспир, Крајова, Румунија.
Награда за најбољу представу Гала Стар,
Награда за најбољег глумца One Man Show,
Награда за најбољу глумицу One Woman Show.

Жири младих додељује следеће награде :
Награда за најбољег глумца Штефан Јордаке,
Награда за најбољу глумицу Штефан Јордаке.

Књажевско–српски театар је учестовао на Фестивалу са монодрамом Н. В. Гогоља Дневник једног лудака у извођењу Ивана Видосављевића.

Иван Видосављевић је освојио две награде.
Одлуком стручног жирија додељена му је награда за најбољег глумца, One Man Show.
Одлуком жирија младих додељена му је награда за најбољег глумца, Штефан Јордаке.

СВЕТСКИ ДАН ПОЗОРИШТА

27. март 2009. године


Светски дан позоришта, који се обележава 27. марта, установио је 1961. Међународни позоришни институт (ИТИ). На тај дан позоришта у свету организују разне манифестације, уз обавезно читање поруке коју, по позиву ИТИ-ја, увек пише позоришна личност светског угледа.
Читање поруке Аугусто Боала 27. марта у 20 часова на
Сцени Јоаким Вујић пре почетка представе Бранислава Нушића Госпођа министарка.

Ми смо неспособни видети јер смо навикли једва погледати.
Аугусто Боал
аутор Поруке поводом Међународног дана позоришта 2009.

Рођен у Рио де Женеиру 1931. године. Почетком седамдесетих, због политичких разлога, протеран је из Бразила. Током изгнанства у Аргентини, Перуу и Француској развија игре, вежбе и технике Позоришта потлачених, Theatre of the Oppressed. Вративши се у Бразил, развија технику Правног позоришта као пример партиципативне демократије. Аутор је драмских дела и теоретских текстова који су преведени на тридесетак језика. Добитник је УНЕСКО-ве медаље Пабло Пикасо 1994. године, награде за животно дело америчког Удружења позоришта у високом школству 1997. године и холандске награде Принца Kлауса за 2007. годину. Номинован је за Нобелову награду за мир 2008. године.
Позориште потлачених укључује следеће технике: Форум театар, Позориште новина, Правно позориште, Невидљиво позориште, Полицајац у глави и Дуга жеља.
Форум театар,
на сцену износи одређени проблем, конфликт, ситуацију из реалног живота учесника. Проблем се одигра на сцени у нерешивој форми и онда се позива публика да понуди своја решења за разрешавање конфликта. Форум театар активно укључује и глумце и публику и на тај начин помаже да се разуме проблем из много различитих перспектива. То је добра припрема за људе или децу да преузму акцију у реалним животним ситуацијама.
Правно позориште,
је облик образовања чланова једног друштва кроз Форум театар. Циљ овог процеса је изградња друштва и решавање проблема. Кроз поистовећивање и истраживање важних социјалних проблема, Правно позориште олакшава процес стварања закона и политике засноване на грађанским вредностима. Коришћењем позоришта у којем се проблем решава активним учешћем грађана ствара се средина у којој они смишљају, проналазе и преиспитују могућа решења проблема са којима се суочавају.
Ова техника је веома узбудљива јер се људима који нису укључени у доношење политичких одлука овде пружа прилика да буду саставни део политичког тела. Први је ову технику користио Аугусто Боал у свом Центру за позориште потлачених у Бразилу.
Уједињене нације прогласиле су Форум театар званичним средством за социјалне промене.

Аугусто Боал, порука поводом Светског дана позоришта

КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР

Дан Театра, 15. фебруар 2009. године


15. фебруара, на Сретење Господње,
Књажевско–српски театар
прославља 174 година од оснивања.



Програм прославе Дана Театра
14. фебруар, 18 часова Сцена Љуба Тадић
– Промоција прве књиге из едиције Премијера, Марилујзе Флајсер Пионири у Инголштату.
Фотографија
– Промоција двоброја позоришне ревије Јоаким, уредник Зоран Мишић.
– Додела Годишњих награда општем сектору.
– Додела Захвалница.
Недеља, 15. фебруар
12 часова, Свечани салон ЗГРАДЕ УПРАВЕ ГРАДА
Потписивање Протокола о сарадњи између Народног позоришта Сарајево и Књажевско–српског театра.
18 часова, Сцена Јоаким Вујић
Лако перо Радојево, промоција првог тома сабраних дела Радоја Домановића.
Фотографија
19 часова, Галерија Јоаким
Изложба позоришног плаката аутора Бранка Дурсума, Народно позориште Сарајево.
Фотографија
20 часова, Сцена Јоаким Вујић
– Додела Статуете Јоаким Вујић и Прстена са ликом Јоакима Вујића.
– Премијера представе Марилујзе Флајсер Пионири у Инголштату у режији Иване Вујић.

Обележавању Дана Театра и Сретењског празника присуствовали су:
Небојша Брадић, министар културе Републике Србије,
Верољуб Стевановић, градоначелник Града Крагујевца,
Саша Миленић, председник Скупштине Града Крагујевца,
Амира Арифовић Харис, отправница послова амбасде БиХ,
Габријел Енгерт, министар културе Инголштата, Немачка,
Директор Себастиан Тудор и представници Театра Ал Давила, Питешти, Румунија,
Флорин Текау, потпредседник Регије Арђеш, Румунија,
Представници Гете института,
Представници Стеријиног позорја из Новог Сада,
Градимир Гојер, директор Народног позоришта Сарајево,
Анастас Поп Димитров, испред Драматично-куклен театра из Враца, Бугарска,
Биљана Вујовић, директор Народног позоришта из Ниша,
Зоран Стаматовић директор и Немања Ранковић уметнички директор Народног позоришта из Ужица,
Слободан Алексић, глумац Народног позоришта из Пирота,
Владимир Лазић, редитељ из Београда.

Додела награда Театра
Статуета Јоаким ВујићМирко Бабић
Образложење стручног жиријаФотографија
Прстен са ликом Јоакима ВујићаСебастиан Тудор, директор Театра Ал Давила
Фотографија

Од стране Дирекције ЈоакимФеста, златним палакетама награђени су градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић и председник Скупштине града Крагујевца Саша Миленић за несебичну помоћ, разумевање и допринос организовању ЈоакимФеста и Међународног позоришног фестивала малих сцена, ЈоакимИнтерФеста.

Годишње награде
Марина Перић Стојановић
Иван Видосављевић
Исидора Рајковић
Светлана Борковић
Данијела Миленковић
Светлана Миленковић Недељковић
Снежана Недељковић
Снежана Ристић
Надица Огњановћ
Дипломе
Драган Стокић
Александар Милојевић
Милић Јовановић
Владан Живковић
Захвалнице
ЈКП Водовод и канализација
Таково осигурање
Дом омладине
Зоран Мишић

Прес клипинг
Фотографија
Небојша Брадић, министар културе Републике Србије
Небојша Брадић, министар културе Републике Србије

ЈОАКИМИНТЕРФЕСТ

октобар 2008. године


Од 7-15. октобра 2008. године у Крагујевцу,
Књажевско-српском театру,
одржава се трећи

ЈоакимИнтерФест!


Трећи међународни позоришни фестивал малих сцена (3rd International Small Scene Theatre Festival) окупља позоришне ансамбле из: Пољске, Румуније, Бугарске, Републике Српске, Словеније и Србије. На Фестивалу учествују девет позоришних представа, осам у конкуренцији за награде и представа Kot jaz, ауторски пројекат Ларе Јанкович у копродукцији Културног друштва Б-51 (Festival Exponto), у част награђених.

Уторак 7. октобар
19.00 часова Галерија Јоаким
Linda Graham - Edinburgh Fringe Festival - Изложба фотографија, аутор Мр Милован Здравковић, изложбу отвара Миодраг Табачки
Фотографија
19.50 часова  Ватромет
20.00 часова  Сцена Јоаким Вујић
Отварање Фестивала
Видосав Стевановић, књижевник
Саша Миленић, председник Скупштине Града Крагујевца
Драган Јаковљевић, селектор Фестивала
Фотографија
Фестивал отвара представа Књажевско-српског театра Теза/Thesis
Џери Дјукс, Пол Мид, Дејвид Парнел; редитељ Дан Тудор.

Субота, 11. октобар
18.00 часова Сцена Љуба Тадић
Промоција: Речник основних позоришних појмова, Мр Милован Здравковић, театролог
Учествују: Јован Ћирилов, театролог; Зоран Т. Јовановић, театролог; Весна Станковић, глумица Југословенског драмског позоришта; Гојко Балетић, глумац Народног позоришта у Београду; Милан Арнаут, издавач КИЗ Алтера; Драган Јаковљевић, редитељ, директор Фестивала.
Фотографија

Уторак, 14 октобар
Гост Фестивала, пољски конзул, Александар Кечко присуствовао извођењу представе Кнут Хамсуна Глад редитеља Јозефа Маркоцког - Teatr Formy, Пољска.
Фотографија

Водитељ сусрета са ствараоцима је Слободан Савић, позоришни критичар и писац из Београда.
Фотографија
Уредник штампаних публикација је Зоран Мишић, новинар из Крагујевца.
Фотографија
У 20.00 часова 15. октобра на затварању Фестивала свечана додела награда.

Министарство културе Републике Србије
100 Дана културе, Београд, 20.10.2008.
Подршка пројектима од националног значаја: БИТЕФ, БЕМУС, БЕЛЕФ, ОКТОБАРСКИ САЛОН, ЈОАКИМИНТЕРФЕСТ, НИШВИЛ, Филмски фестивали у Суботици, Нишу, Врњачкој Бањи.

WELCOME TO THE JOAKIMINTERFEST

October 2008


Dear citizens, dear guests,
from October 7th till October 15th 2008 in Kragujevac
in the Knjaževsko-srpski teatar, it will be held the JoakimInterFest!

The Third International Small Scene Theatre Festival will gather groups from Poland, Romania, Bulgaria, Slovenia, Republic of Srpska and Serbia. You will have an opportunity to see nine plays, eight of them in competition for the awards and the play of the Lara Jankovic&Culture association B-51 (Festival Exponto) Kot jaz in the honor of the awarded.

Festival Open
Vidosav Stevanovic, writer
Sasa Milenic, President of the City Assembly of Kragujevac City
Dragan Jakovljevic, Festival selector
The opening ceremony will be on Tuesday, October 7th, 2008 at 8:00 p.m. Following the opening, the Knjazevsko-srpski teatar Kragujevac will perform the play Thesis, writtens by Gerry Dukes, Paul Meade, David Parnell; directed by Dan Tudor.

Moderator of the creators meeting is Slobodan Savic, theater critic and writer from Belgrade.
Director of the printed publications is Zoran Misic, yournalist from Kragujevac.

October 15th, 2008 at 8:00 p.m. The Festival awards.

Фотографија
Фотографија
Фотографија
Фотографија

ЈОАКИМФЕСТ

мај 2008. године


Од 7-15. маја 2008. године у Крагујевцу,
Књажевско-српском театру,
одржава се пети

ЈоакимФест!



Селектор ЈоакимФеста 2008. године, госпођа Драгана Бошковић, театролог из Београда, одабрала је седам позоришних представа које ће бити на репертоару Фестивала најбољих позоришних представа Србије по текстовима домаћих аутора.
Пратећи програм: Народно позориште из Мостара, БиХ; Народно позориште из Букурешта, Румунија; Народно позориште из Сарајева, БиХ.

Среда, 7. мај
19.00 часова Галерија Јоаким
Отварарање 4. изложбе позоришних плаката професионалних позоришта Србије.
19.45 часова  Ватромет
20.00 часова  Сцена Јоаким Вујић
Отварање Фестивала
Фестивал отвара представа Народног позоришта из Букурешта, Румунија,
Василе Алекандри Санзиана и Пепелеа, редитељ Дан Тудор.

Среда, 14. мај
18.00 часова Сцена Љуба Тадић
Промоција монографије Биљана Србљановић - породичне и друге приче (добитница Статуете Јоаким Вујић ) аутора Слободана Савића.
Фотографија Фотографија
Епистола Слободану Савићу
Биљана Србљановић - породичне и друге приче
Прес клипинг

Водитељ сусрета са ствараоцима је Слободан Савић, позоришни критичар и писац из Београда.
Фотографија
Уредник штампаних публикација је Зоран Мишић, новинар из Крагујевца. Фотографија

У 20.00 часова 15. маја додела награда и свечано затварање петог ЈоакимФеста.

Фотографија
Фотографија
Фотографија
Фотографија
Фотографија

СВЕТСКИ ДАН ПОЗОРИШТА

27. март 2008. године


Светски дан позоришта, који се обележава 27. марта, установио је 1961. Међународни позоришни институт (ИТИ). На тај дан позоришта у свету организују разне манифестације, уз обавезно читање поруке коју, по позиву ИТИ-ја, увек пише позоришна личност светског угледа.
Читање поруке Робера Лепажа 27. марта у 20 часова на
Сцени Јоаким Вујић пре почетка представе Теза/Thesis.

Међународна порука поводом Светског дана позоришта
27. март 2008.

Постоји више претпоставки о коренима позоришта, а мене највише дотиче она у форми бајке:
Једне ноћи, некада давно, у једном каменолому окупи се око ватре група људи како би се огрејала и причала приче. Један од њих изненада устане и употреби властиту сенку да би илустровао своју причу. И прикаже, помоћу светлости пламена, на зидовима каменолома особе већим но што су у природи. Задивљени, остали препознаше и снажног и слабог, и угњетача и угњетеног, и бога и смртника.
Данас је светлост пројектора заменила ватру иницијалне радости, а сценска машинерија зидове каменолома. Уз дужно поштовање према неким пуританцима, ова бајка нас подсећа да је технологија у самим коренима позоришта и не треба да буде схваћена као претња, већ као елемент сједињења.
Опстанак позоришне уметности зависи од њене способности да се изнова роди уводећи нова средства и нове језике. У супротном, зар би позориште могло да настави да сведочи о великим улогама своје епохе и побољша разумевање међу људима, ако оно само не покаже отвореност? Како би позориште могло да буде поносно што нуди решење проблема нетолеранције, искључивости и расизма, ако би се у пракси опирало сваколиким укрштајима и интеграцијама.
Да би приказао свет у потпуној сложености, уметник мора да уведе нове облике и идеје, да има поверења у интелигенцију гледаоца који је способан да распозна обрис човечанства у непрестаној игри светлости и сенке.
Истина је да човек може и да се опече ако се превише игра ватром, али постоји и могућност да се просветли и засија.
Робер ЛЕПАЖ
У Квебеку, дана 17. фебруара 2008.

Робер Лепаж (Robert Lepage)
аутор Поруке поводом Међународног дана позоришта 2008.
Свестрана позоришна личност, Робер Лепаж с подједнаким умећем бави се позоришном и филмском режијом, сценографијом, драмским писањем, глумом.
Познат и признат у круговима међународне критике, ствара и поставља на сцену оригинална дела која надилазе оквире класичне сценске реализације, примењујући нове технологије. Инспирацију црпи из савремене историје, а његово дело, модерно и необично, пробија све баријере...
Рођен је 1957. године у Квебеку. Веома рано испољава страст за географију, а привучен свим облицима уметности, посебно се интересује за позориште. Са седамнаест година уписује Конзерваторијум драмских уметности у Квебеку. По повратку са стажа у Паризу (1978) учествује у многим пројектима као глумац, аутор и редитељ. Две године касније, прикључује се театру Репере.
Године 1984. режира комад Кружења (Circulations),који се игра по целој Канади и добија награду за најбољу канадску продукцију на Четрнаест дана међународног позоришта у Квебеку (Quinzaine internationale de théatre de Québec). Наредне године режира представу Трилогија о змајевима која му доноси светску популарност. Следе Винци (1986), Полиграф (Polygraphe, 1987)и Тектонске плоче (Les Plaques tectoniques, 1988).Године1988.оснива компанију за професионални менаџмент, Robert Lepage inc.
Од 1989. до 1993. године је уметнички директор Француског позоришта при Националном центру уметности у Отави. Наставља уметнички рад постављајући Игле и опијум (Les Aiguilles et l'opium), Кориолан, Магбет, Олуја и Сан летње ноћи. Овај комад му омогућава да постане први Северноамериканац који режира Шекспира у Краљевском националном позоришту у Лондону.
Година 1994. важна је етапа у његовој каријери, јер оснива компанију за мултидисциплинарно стваралаштво, Пројекат Ex Machina,чији је и уметнички директор. Следе Седам струја реке Ота (Les Sept Branches de la riviere Ota), Сан летње ноћи, Хелсингер. Исте године опробао се и на филму. Пише сценарио и режира филм Исповедаоница (Le Confessionnal),који је 1995. приказан на Четрнаест дана редитеља канског филма (Quinzaine des Réalisateurs du Festival de Cannes).
Опус Робера Лепажа крунисан је бројним признањима. Одликован је Медаљом официра националног реда Квебека. Француска му додељује Орден Легије части 2002. Награду Ханс Кристијан Андерсен добија 2004. за посебан допринос афирмације дела Ханса Кристијана Андерсена у свету. Француско-канадски институт додељује му награду Samuel-de-Champlain за допринос француској култури и награду Станиславски за допринос међународном позоришту за изврсне продукције Трилогија о змајевима, Седам струја реке Ота и Опера Улични свирачи. Године 2007. додељена му је престижна Европска позоришна награда, чији су претходни лауреати Аријана Мнушкин и Боб Вилсон.

КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР

март 2008. године


Ансамбл Књажевско-српског театра гостује у Фочи, 21. марта у 19.30 часова, представом Чудо по Јоакиму Радослава Златана Дорића.

Фестивал комедије Мостарска лиска је покренуло Народно позориште у Мостару 1991. године. Иницијатор Фестивала је био режисер Ахмет Обрадовић. Први фестивал одржан је од 11-17. маја 1991. године. Због ратних дешавања у Босни и Херцеговини Фестивал се није одржавао све до 2004. када је обновљен на иницијативу глумца мостарског Народног позоришта Шерифа Аљића, данас директора Народног позоришта из Мостара.
У оквиру Фестивала додјељују се награде Велика лиска и Мала лиска.
Чудо по Јоакиму Радослава Златана Дорића учествује у званичној конкуренцији за награде Шестог интернационалног фестивала Мостарска лиска 2008 који се одржава од 20-29. марта 2008. године у Мостару.
23. март 2008. (недјеља) у 19.30 сати, дворана Народног позоришта Мостар
ЧУДО ПО ЈОАКИМУ, аутор Радослав Златан Дорић, редитељ Славенко Салетовић,
Књажевско-српски театар.

Малу мостарску лиску, награду за глумца вечери, добио је глумац Александар Михаиловић за улогу Оца Лазара у представи ЧУДО ПО ЈОАКИМУ Радослава Златана Дорића у режији Славенка Салетовића.

Прес клипинг

КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР

15. фебруар 2008. године


Историјске прилике и потребе учиниле су да се једна касаба претвори у центар из кога се управља устаничком Србијом. Књаз Милош је био носилац тих државотворних мисли и идеја. У Крагујевцу је прорадила тополивница и књажевска канцеларија. Печатане су прве новине у Србији. Јоаким Вујић основао је први театар у Србији. Одјекнуки су звуци Шлезингеровог музичког оркестра. Основан је Лицеј и Војна школа. У Крагујевцу је донет и Сретењски, Давидовићев Устав у који су унете најзначајније европске вредности.
Велика срећа за Србију је била појава једног срчаног владаоца. Књаз Милош је умео и да наступи, али и да одступи. Државнички мудар спознавао је време и поредак ствари, не само у својој земљи и народу, него и у Европи. Спознавао је односе међу великим силама и прилагођавао се њима и тако је сам обликовао своје мисли и заповедао њима у остваривању циљева устанка. Зато је Милош могао да се од силника преобрати у државника смерног и разумног. Као гуја је кривудао кроз камењаре прилика и неприлика. Не пише Слободан Јовановић случајно о Књазу Милошу као прототипу Макијавелијевог Владаоца. Јовановић је код српског Књаза изузетно ценио непосредни доживљај стварности. У истину Књаз је сагледавао јасне процесе односа снага и непомућено одмеравао сопствени положај у склопу Европских прилика и неприлика. Јовановић за Књаза Милоша каже да је био дорастао положају у ком није смео бити исти: морао се час удварати, а час претити, час повити, а час усправити. Државнички мудар, Књаз Милош се служио и лукавством и снагом. У бојевима је био јунак првог реда, у дипломатији је био кадар да дуго подноси тегобе да дуго подноси тегобе и вреба прилику да зада ударац којим остварује свој циљ. Творца Српске државе овим особинама и способностима научио је сам живот, устаничке борбе и жеље за васкрсом Српске државе, али може се са сигурношћу рећи да је српског Књаза избрусила његова Шумадија. Шумадија је стварала Милоша, али је и Милош помогао Шумадији да се сретне и упозна са собом на срећу свеколиког Српства.
Данко Поповић

Програм прославе Дана Театра
14. фебруар
Сцена Љуба Тадић
18.00 часова
- промоција Зборника радова о Јоакиму Вујићу
Фотографија
- промоција двоброја позоришне ревије Јоаким
- додељивање Годишњих награда и захвалница
- извештај о раду у 2007. години
Сцена Јоаким Вујић
20.00 часова
Претпремијера представе Конак у Крагујевцу Данка Поповића у режији Владимира Лазића.
15. фебруар
12.00 часова
Потписивање протокола о сарадњи у свечаном салону зграде Управе Града Крагујевца - Крагујевац Театрополис и Херцег Нови, Град фестивала.
Фотографија
Фотографија
18.00 часова
Сцена Јоаким Вујић
Повратак у завичај промоција првог кола сабраних дела Видосава Стевановића
Фотографија
Галерија Јоаким
19.30 часова
Сцена иза сцена изложба дигиталних слика Миливоја Мише Штуловића.
Фотографија

19.50 часова
Ватромет
Фотографија
20.00 часова
Сцена Јоаким Вујић
Премијера представе Конак у Крагујевцу Данка Поповића у режији Владимира Лазића.
Прослави уприличеној поводом 190 године од проглашења Крагујевца за прву престоницу модерне Србије и 173 године од оснивања Театра у Крагујевцу присуствовали су градоначелник Града Крагујевца господин Верољуб Стевановић i Епископ шумадијски господин Јован.
Фотографија
Фотографија

Додела Годишњих награда
Статуета Јоаким Вујић - Народно позориште из Ниша
Прстен са ликом Јоакима Вујића - Небојша Брадић, редитељ, директор Београдског драмског позоришта
Образложење награда
Фотографија Фотографија

Годишње награде
Мирко Бабић
Александар Милојевић
Јелена Јовановић
Декоратерска служба
Мирјана Вујанић
Зоран Миљковић

Дипломе
Чедомир Штајн
Сања Матејић
Миливоје Штуловић

Захвалнице
Љубиша Обрадовић главни и одговорни уредник ЈП РТК
Миодраг Стојиловић новинар и публициста
Јасмина Миљојковић новинар културне рубруке ИНТВ
Дом ученика Артем
ТП КВИН доо
Књаз Милош а.д., Аранђеловац
ЈКП Паркинг сервис
Застава аутомобили
Прес клипинг

КОНАК У КРАГУЈЕВЦУ

Данко Поповић Конак у Крагујевцу
Режија: Владимир Лазић
















Белешка о писцу
ДАНКО ПОПОВИЋ је рођен 1928. год. у Аранђеловцу. Основну школу и гимназију завршио у родном месту, а дипломирао на Правном факултету у Београду.
Објавио је књиге Свечаности и Кукурек и кост, романе Чарапићи, Кућа Лукића, Господари, Конак у Крагујевцу, Књига о Милутину, Свињски ујед, Удовице. Широку популарност стекао је 1985. год. Књигом о Милутину, која је испричана језиком обичног српског сељака о чијем животу сведочи. Објављивао је и есејистику и публицистику Време лажи, Догађања и привиђења, Неспокојни, Сеобе старе и нове, Божури и трње.
Аутор је више сценарија и драме Чај од липовог дрвета, као и ТВ-драме Карађорђева смрт, радио драма и многих новинских чланака.
Живи и ради у Београду.
Марија Солдатовић

ВЛАДИМИР ЛАЗИЋ, редитељ КОНАКА У КРАГУЈЕВЦУ, дипломирао режију на београдском Факултету драмских уметности у класи професора Димитрија Ђурковића и Славенка Салетовића.
Остварио је око 90 позоришних режија, 3 ТВ серије и око 200 различитих сценских инсценација. Добитник 20 признања за режију.
Представом Клаустрофобична комедија Душана Ковачевића први пут се представио Крагујевцу 1988.
ЖЕЉКО МИЈАНОВИЋ (1960, Врбас), филмски и ТВ сценариста, драмски писац и песник. Широј публици познат је по сценаријима за игране филмове од којих је најгледанији ТРИ КАРТЕ ЗА ХОЛИВУД (Центар Филм, 1993, режија: Божидар Николић), ТВ филму ПОСЛЕДЊИ ДОЧЕК (РТС, 2002, режија: Срдан Голубовић) и позоришним комадима: ЦРНОГОРСКА ВЕЗА (СКЦ, 1994, режија: Слободан Цустић), ПОМОЗИ МИ (Народно Позориште Београд, 1995, режија: Владимир Лазић), ВИТОРИО ЈЕС БИО МАЛИ АЛИ ЈЕ БИО ДОБАР ЧОВЕК (Позориште Славија, 2005, режија: Славенко Салетовић) МАЕСТРО (Позориште Славија, 2007, режија: Славенко Салетовић)... Цлан је Удружења Филмских Уметника Србије. Награђиван је. Живи и ради у Београду.
Спремајући се да узбудљиво и интригантно штиво преточим у драмски текст, сетио сам се оних теоретичара који тврде да је најбоље поћи од синипсиса који се састоји из свега једне реченице из које се, као из неког ДНК узорка, може (ре)конструисати његов целокупни хабитус, његова тема и суштина, његов raison d'etre... Ту реченицу пронашао сам у Поповићевом роману. На једном месту он каже: Милош зна да са Вуком уноси клицу сопственог уништења, али он исто тако зна да без тог уништења за Србију нема будућности.
Тиранин који сумња у властити метод, разапет између личне самовоље и искушења које му намеће историја! Владар који зна да се, прихватајући писменост и књижество, опредељује за своје будуће непријатеље! Човек у коме сазрева уверење да свој народ може извести из мрака само тако што ће укинути себе! Није ли то људска драма достојна позоришних дасака?
Жељко Мијановић, драматург
Фотографија
Фотографија
Фотографија
Фотографија

Међународни фестивал малих сцена ДавилаИнтерФест

Питешти, Румунија - новембар 2007. године


Николај Кољада: Бајка о мртвој царевој кћери
Режија: Бошко Димитријевић




Награде Сањи Матејић и Театру
На Интернационалном фестивалу малих сцена у Питештију крагујевчанима припале две награде.
Крагујевачки Књажевско-српски театар учествовао је у Румунији на 11. интернационалном фестивалу малих сцена, СтудиоИнтерФест 2007, који се од 9-15. новембра одржавао у граду Питештију. У конкуренцији дванаест позоришних кућа из Румуније, Грчке и Србије, крагујевачком позоришту, које је на Малој сцени Театра Ал. Давила наступило са представом Бајка о мртвој царевој кћери по тексту Николаја Кољаде и у режији Бошка Димитријевића, припале су две награде.
Сам Књажевско-српски театар добио је награду за промовисање интеркултуралног дијалога и за изузетан допринос у развоју и учвршћивању културне сарадње између Књажевско-српског театра из Крагујевца и Театра Ал. Давила из Питештија, док је крагујевачка глумица Сања Матејић, упркос језичкој баријери (представа није била титлована) добила награду публике за сјајно нтеркултуралног дијалога и за изузетан допринос у развоју и учвршћивању културне сарадње између Књажевско-српског театра из Крагујевца и Театра Ал. Давила из Питештија, док је крагујевачка глумицатумачење лика Риме у Кољадином комаду.
Иначе, питештански фестивал малих сцена, одржава се од 1983. године (са прекидима) на малој сцени Студио 125 њиховог позоришта. Од прошле године је постао интернационалан, и то баш учешћем крагујевачког Театра.
З. М.

Балкан театар фест , Димитривград
19. новембра Књажевско-српски театар учествовао на Фестивалу у Димитровграду (представа Ј. С. Поповића Лажа и паралажа редитеља Драгана Јаковљевића). Награда за глумца вечери додељена Сањи Матејић за улогу Јелице.
Прес клипинг

23. новембра Књажевско-српски театар учествовао на XIII Фестивалу позоришних представа за децу ФЕСТИЋ (Карло Колоди Пиноки редитеља Душана Бајина). Награда за костим додељена Јелени Јовановић.
Прес клипинг

НА УРАНКУ
премијера најстарије српске опере

30. октобар 2007. године


На Великој сцени Театра, Сцена Јоаким Вујић, 30. октобра оквиру ОКТОX-а изведена је премијера опере Станислава Биничког На уранку по либрету Бранислава Нушића, и као што је очекивано изазвала огромно интересовање крагујевачке публике вечито гладне оваквих дешавања.
На уранку Станислава Биничког, чија је праизведба била давне 1903. године, прва је права опера код нас. Од тада па све до 1941. године често је била на репертоару.
Бинички је у своје време био познати српски композитор, диригент и педагог. Сматран је највећим представником српске класичне школе. Прва музичка знања стекао је код Стевана Мокрањца и Јосифа Маринковића, певајући у хору Обилић. Био је хоровођа многих певачких друштава и диригент Народног позоришта, где је 1920. године и основао Оперу. Његово најпознатије дело је управо опера На уранку у једном чину.
Иначе, режију крагујевачког Уранка потписује Дејан Миладиновић, а солисти су Наташа Јовић, мецосопран, Виолета Панчетовић - Радаковић, сопран, Вук Матић, баритон и Војислав Спасић, тенор. Дејан Миладиновић је један од најактивнијих оперских редитеља у нас. Од пре две године је директор опере Српског народног позоришта у Новом Саду. С друге стране, Наташа Јовић је првакиња опере Народног позоришта. У својој матичној кући остварила је низ улога као што су улоге Азућене у опери Трубадур, Улрике у опери Бал под маскама, Фенане у Набуку. На крају битно је истаћи да је ова опера поклон примадоне Радмиле Бакочевић Крагујевцу.

Плакат Плакат из 1908. године
Фотографија Фотографија
Фотографија Фотографија Фотографија

ЈОАКИМИНТЕРФЕСТ

октобар 2007. године


Од 7-14. октобра 2007. године у Крагујевцу,
Књажевско-српском театру,
одржава се други

ЈоакимИнтерФест!

Други међународни позоришни фестивал малих сцена (2nd International Small Scene Theatre Festival) окупља позоришне ансамбле из: Русије, Румуније, Шпаније, Словачке, Македоније, Републике Српске, Босне и Херцеговине и Србије. На Фестивалу учествују четрнаест позоришних представа, тринаест у конкуренцији за награде и представа Седам (Есхил Седморица против Тебе) Књажевско-српског театра и АКХ Лицеум из Крагујевца у част награђених.

Недеља 7. октобар
18.00 Галерија Јоаким
Отварарање изложбе маски Маска лице чува Сање Поповић и Бојана Заношкара
18.20  Ватромет
18.30  Сцена Јоаким Вујић
Отварање Фестивала
Биљана Србљановић, драмски писац
Саша Миленић, заменик градоначелника Града Крагујевца
Драган Јаковљевић, селектор Фестивала
Статуета Јоаким Вујић свечано уручена драмском писцу, Биљани Србљановић .
Фестивал отвара представа Народног позоришта Републике Српске из Бања Луке
Породичне приче Биљане Србљановић у режији Јовице Павића.

Водитељ сусрета са ствараоцима је Слободан Савић, позоришни критичар и писац из Београда.
Фотографија
Уредник штампаних публикација је Зоран Мишић, новинар из Крагујевца.
Фотографија
У 20.00 часова 14. октобра на затварању Фестивала свечано додељене награде.

WELCOME TO THE KNJAŽEVSKO-SRPSKI TEATAR

October 2007


Dear citizens, dear guests,
from October 7th till October 14th 2007 in Kragujevac
in the Knjaževsko-srpski teatar, it will be held the JoakimInterFest!

The Second International Small Scene Theatre Festival will gather groups from Russia, Romania, Espana, Slovakia, Macedonia, Bosnia and Herzegovine, Republic of Srpska and Serbia. You will have an opportunity to see thirteen plays, twelve of them in competition for the awards and the play of the Knjazevsko-srpski teatar and AKH Liceum Sedam in the honor of the awarded.
Festival Open
Biljana Srbljanovic, playwrigft
Sasa Milenic, Vice Mayor of the Kragujevac City
Dragan Jakovljevic, Festival selector
Statuettte of Joakim Vujic that was given to playwright Biljana Srbljanovic.
The opening ceremony will be on Saturday, October 7th, 2007 at 6:30 p.m. Following the opening, the National Theatre Republic of Srpska Banja Luka will perform the play Family stories, written by Biljana Srbljanovic and directed by Jovica Pavic.

Moderator of the creators meeting is Slobodan Savic, theater critic and writer from Belgrade.
Director of the printed publications is Zoran Misic, yournalist from Kragujevac.

October 14th, 2007 at 8:00 p.m. Festival awards.

Фотографија
Фотографија
Фотографија

ПРЕДСТАВА СЕОБЕ НА 10. ТЕАТАР ФЕСТУ

јун 2007. године


Од 2-10. јуна 2007. године у Народном позоришту РС Бања Лука одржава се јубиларни 10. Театар Фест 2007. Деветог јуна представиће се Књажевско-српски театар представом Милоша Црњанског Сеобе, редитељ Пјер Валтер Полиц.
Први Театар Фест је уприличен у мају 1998. године, а од тада се - непрекидно, читаву деценију у Бањој Луци на Великој сцени Позоришта измењују бројни уметници и њихове представе, доносећи тако дах свежине и дух радости игре. Ове године Театар Фест 2007 отвара Народно позориште РС Бања Лука премијерним извођењем представе Виљема Шекспира Ромео и Јулија у режији Душана Петровића; Фестивал затвара Књажевско-српски театар представом Милоша Црњанског Сеобе, редитељПјер Валтер Полиц.
Прес Клипинг

ЈОАКИМФЕСТ

мај 2007. године


Од 7-15. маја 2007. године у Крагујевцу,
Књажевско-српском театру,
одржава се четврти

ЈоакимФест!


Селектор ЈоакимФеста 2007. године је госпођа Драгана Бошковић, театролог из Београда. Ове године на ЈоакимФесту укупно девет представа, седам у конкуренцији за награде.
Пратећи програм фестивала, Ангело Савелли: Ад ориенте ди Голдони (Источно од Голдонија) цонсуленза дел Проф. Сиро Ферроне, Пупи е Фреседде - Театро ди Рифреди, Фирензе, Италy.
У част победника: Душан Ковачевић: Урнебесна трагедија, редитељ Драган Јаковљевић , Teatrul Al. Davila Pitesti, Romania.
Пригодним говорима Фестивал отварају Саша Миленић, заменик градоначелника Града Крагујевца и Драган Јаковљевић, директор Књажевско-српског театра и директор Дирекције ЈоакимФеста.
Фотографија
7. маја Шериф Аљић, директор Народног позоришта из Мостара, урућиће награде освојене на Интернационалном фестивалу комедије, Мостарска лиска 2007. Велика лиска за најбољу представу у целини - Лажа и паралажа , Мала лиска за глумицу вечери - Сања Матејић (за улогу Јелице).
Фотографија
8. маја у 19.00 часова отварање III изложбе позоришног плаката Србије.
Фотографија
Водитељ разговора је Слободан Савић, уредник у РТС-у.
Фотографија
Гост критичар је Дуња Петровић, драматург из Београда.
Уредник штампаних публикација је Зоран Мишић, новинар из Крагујевца.
Фотографија
Фотографија
15. маја у 20.00 свечана додела награда.

Поштовани пријатељи позоришне уметности, даме и господо, уважени гости, колеге и представници медија, добро вече и добро дошли у Књажевско-српски театар, добро дошли на четврти ЈоакимФест

Ове године многи позоришни фестивали су доживели своју трансформацију, па и наш ЈоакимФест. У жељи за вишим уметничким и естетским нивоом Фестивала, Дирекција ЈоакимФеста је предложила Граду Крагујевцу проширење селекције на најбоље позоришне представе из целе Србије, као и на представе из иностраних земаља изведених на српском језику, јер Крагујевац-Театрополис, град најстаријег српског театра и ви, као наша верна публика заслужујете овакав фестивал највиших домета у српском театру. Драгана Бошковић, селектор овогодишњег Фестивала под слоганом Први пут с оцем у театар, одабрала је седам представе за такмичарску конкуренцију рађених према драмским делима домаћих аутора. Ако је тачно да су позоришни посленици бића протејске природе и да сваком новом представом мењају идентитет и причају нову причу о себи, ми из Дирекције ЈоакимФеста смо уверени да ће нам представе са овог Фестивала који ће се одвијати на сцени Књажевско-српског театра од 7-15. маја поставити много занимљивих питања о нама самима, јер како рече један француски песник објашњавајући суштину поезије, позориште је пре свега ред, али и авантура, стална исповест, али и истраживање и упознавање себе.
Драган Јаковљевић, директор Дирекције ЈоакимФеста
Фотографија
Фотографија

КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР

april 2007. godine


Интернационални фестивал комедије - Мостарска лиска 2007
Велика мостарска лиска за најбољу представу у целини
Лажа и паралажа

Мала мостарска лиска за глумицу вечери - Сања Матејић

од 20. до 29. априла 2007. године

Представа нашег Театра, Лажа и паралажа, на Фестивалу комедије у Мостару. Аутор трекста је Јован Стерија Поповић а редитељ Драган Јаковљевић . Извођење представе, званични такмичарски програм Фестивала, 20. април, Народно позориште Мостар.
На позорници Народног позоришта у Мостару одиграће се 10 представа у конкуренцији и једна ван конкуренције. Представе је  изабрао театролог проф. др. сц. Срђан Вукадиновић. Ове године биће додељене награде стручног жирија и жирија публике, и то Мала мостарска лиска за глумца вечери те Велика мостарска лиска која ће се доделити за најбољу представу у целини, најбољу режију, те за најбољег глумца и глумицу. Посебна плакета додели ће се по одлуци жирија. Стручни жири чине: Весна Машић, глумица Камерног театра 55 из Сарајева, Јусуф Никшић, академски сликар из Мостара, и Фердинанд Зовко, оперни певач из Мостара, а директор фестивала је Шериф Аљић.


Телевизија Федерације БИХ 30.04.2007
Додијељене награде најбољим на фестивалу комедије Мостарска лиска

Мостар. Онаса

Додјелом награда, синоћ је у Мостару завршен 5. Међународни фестивал комедије Мостарска лиска. Награда Велика лиска за најбољег глумца и глумицу припала је Зијаху Соколовићу за ауторски пројекат Глумац је глумац је глумац и Татјани Шојић за улогу у  представи Умри мушки и Камерног театра из Сарајева. Најбоља представа је Лажа и паралажа театра Театра Јоаким Вујић из Крагујевца, а за најбољг режисера проглашен је Петар Вечек за представу Женидба у  изведби НП Сарајево. Награду за костимографију добила је Амела Билић, за представе Женидба НП Сарајево и Загрљеници Сарајевског ратног театра, док је за најбољу сценографију награђен САРТР. Публика је као најбољу представу оцијенила Умри мушки Камерног театра Сарајево, а додијељена је и плакета Дневног Аваза за најбољу колективну игру у  представи Женидба НП Сарајево. Синоћ је одиграна и посљедња представа у конкуренцији Сироти мали хрчки у  извођењу Никшићког позориште из Црне Горе, те, након додјеле награда, и представа У посјети код господина Грена, која је била ван фестивалске конкуренције.

ДНЕВНИ ЛИСТ, сриједа 25. травња 2007.
Отворена врата животу
МОСТАР - Јубиларни 5. фестивал комедије Мостарска лиска, који је од ове године међународни.
Прва представа у конкуренцији за награду фестивала Велика Мостарска лиска била је Лажа и паралажа Јована Стерије Поповића у изведби Театра Јоаким Вујић из Крагујевца, Србија, чија је глумица Сања Матејић у улози Јелице проглашена глумицом вечери те је освојила Малу Мостарску лиску... Фестивал је започео представом Лажа и паралажа, која је изазвала смијех у публици. У представи играју Владан Живковић у улози Марка Вујића, Сања Матејић која игра Јелицу, младу, наивну, незграпну, размажену и припросту дјевојку која се пет година школовала у Бечу и која још увијек пати за свим оним што носи живот у велеграду. Припросте преваранте Алекса и Миту играју Никола Милојевић и Милош Крстовић, а дјевојку Марију, коју је Мита преварио на исти начин као и Јелицу и уз чију помоћ се клупко преваре одмотава, игра Катарина Митровић.
Овдје имамо једну причу о ликовима који су професионалне варалице на једној страни, а на другој страни су лаковјерни људи који то прихваћају и који су импресионирани свиме оним што долази извана те жале зашто у нашем језику нема туђица из других језика. Ово је заправо један својеврсни карактер нашег менталитета, односно парадокс нашег менталитета, рекао је селектор фестивала Срђан Вукадиновић истакнувши да је ова прва Стеријина комедија комедија менталитета те се својим стилом уклапа у мото овогодишњег фестивала Комедија менталитета -инверзија жанра.
Сања Матејић, добитница Мале мостарске лиске, казала нам је да је пресретна због награде те сматра како је цијели глумачки ансамбл заслужио награду.
Пише: Андријана Копф

КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР

март 2007. године


Румунски фестивал комедије
Festivalul Comediei Romanesti - festCO
од 24. до 31. марта 2007. године

Представа нашег Театра, Карневалски призори, учествује на позоришном фестивалу у Букурешту, Румунија. Аутор трекста је Ion Luca Caragiale а редитељ Matei Varodi. Извођење представе, званични такмичарски програм Фестивала, 25. марта у 19 сати, Teatrul de Comedie.
Награда за сценографију Миливоју Штуловићу! Званични жири Румунског фестивала комедије доделио награду за сценографију, представа Карневалски призори, Premiul pentru scenografie - Миливоје Миша Штуловић pentru decorul spectacolului Festivalul D ale carnevalului de I. L. Caragiale - Knjazevsko-srpski teatar Kragujevac, Serbia.

Мирча Гицулеску, саветник у Удружењу књижевника Румуније, уредник позоришне ревије Драма (Карневалски призори, критика).
Зрео и опробан редитељ. Матеј Вароди, извукао је из свог уметничког ковчежића лепу колекцију комичних трикова, али који су чести и у свакодневном животу. Шешир који Помпон баца у кулисе и који му се враћа у руке као бумеранг је капа Матеја Вародија, више пута заборављена по ресторанима, али која се сваки пут вратила свом власнику преко неког посредника. Изузетна млада глумица (Сања Матејић) игра улогу Мице Шибе са једним посебним апетитом за комедију. Ауторатитивна и надмена, подсећа на Катарину из Кроћене шкорпије, не греши ни у једној појави. Глумци крагујевачке трупе, уз мале изузетке, прави су професионалци. Исто тако добро се доказује и Миодраг Пејковић у улози Помпона, пун строгости и беса, изгледа инспирисан комедијом неме филмске уметности. И овде, као и у свакој добро постављеној комедији, функционише комичност диспропорција, посебно у случају Помпона и Краканела. Задовољавајуће се сналазе и Ана Тодоровић (Дидина Чип) и Милић Јовановић (Кандидат), али изгледа да управо Наје Ђиримеа (Саша Пилиповић), мотор комедије, задржава представу у месту, док Јордаке (Милош Крстовић) са тешкоћом проналази исправан тон. Сценограф, Миливоје Штуловић, саставља централни, функционални модел који се отвара на Најевој берберници и затвара у сценама карневала, са покретним вратима, што омогућава извођење серије комичних трикова.
Regizor matur si experimentat, Matei Varodi a scos din trusa lui artistica o frumoasa colectie de trucuri comice care nu dau gres dar si din viata de fiecare zi. Palaria aruncata de Pampon in culise care se intoarce in mainile lui ca un bumerang este sapca lui Matei Varodi uitata de cateva ori in restaurant dar a revenit de fiecare data la proprietar prin intermediari. O excelenta tanara actrita (Sania Mateici) joaca rolul Mitei Baston cu un apetit deosebit pentru comedie. Autoritara si tafnoasa asemenea Katarinei din Imblanzirea scorpiei nu rateaza nicio intrare. Actorii trupei din Kraguevat, cu putine exceptii, sunt de un cert profesionalism. La fel de aplicat se dovedeste si Miodrag Pejković in rolul lui Pampon, un furios inspirat parca din comedia cinematografica muta. Functioneaza si aici ca in orice comedie bine pusa la punct. comicul disproportiilor, mai ales in cazul lui Pampon si Cracanel. Se descurca satisfacator si Ana Todorović (Didina Mazu) si Milić Jovanović (Catindatul) dar parca tocmai Nae Girimea (Saša Pilipović), motorul comediei, tine spectacolul pe loc, iar Iordache (Miloš Krstović) gaseste tonul just cu dificultate. Scenograful Milivoje Štulović compune un modul central funcţional care se deschide pe Frizeria lui Nae si se inchide pe scenele de carnaval cu usi batante ce permit elaborarea unor serii de trucuri comice.
Mircea Ghitulescu, Teatrul azi, 1-2/2007

КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР

март 2007. године


Мирко Бабић, првак драме крагујевачког театра, у ТВ серији
Село гори а баба се чешља


10. марта у 20.00 часова на првом програму РТС-а емитује се прва епизода серије Село гори а баба се чешља аутора Радоша Бајића. Уз Радоша Бајића, Милорада Мандића, Драгана Николића у срији игра Мирко Бабић, првак драме Књажевско-српског театра.
Испало је боље него што сам могао и да помислим, јер је он филму дао димензију која је и била моја глобална ауторска намера. - речи су аутора серије Радоша Бајића.
- Филм би требало да засмеје до суза, али не као лакрдија. У суштини овде је реч о растакању српског села, пропасти породице, борби за очување крсне славе... Мене пре свега интересује ко смо, шта смо и којим путем идемо. Седамдесет одсто српске популације је са села. Ово је сељачка земља која је у трци са глобализацијом и свиме оним што подразумева сабијање једног народа у тор европске демократије, дошла у ситуацију да су јој гробља запуштена, сеоска домаћинства оронула, реке и пашњаци затрпане отпадом... Ја то могу да кажем и као аутор и као сељак. Код мене у Медвеђи, где је филм и сниман, када сам ја био основац школа је имала 800 ђака, данас има 220. Ето, то је за мене: Село гори а баба се чешља.
Радош Бајић
Прес клипинг
Фотографија

КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР

фебруар 2007. године


14. фебруара 2007. године на предлог Управног одбора Театра Јоаким Вујић Скупштина Града Крагујевца донела одлуку којом се најстаријем српском театру враћа првобитни назив,
Књажевско-српски театар.

На Сретење 15. фебруара 2007. године, за Дан Театра, премијерно извођење представе Чудо по Јоакиму. Аутор текста је Радослав Златан Дорић, редитељ Славенко Салетовић.

Лица:
Јоаким Вујић - Мирко Бабић
Иштван Балог - Владан Живковић
Јулијана Балог - Катарина Митровић
Тома Фехир - Братислав Славковић
Отац Лазар - Александар Михаиловић
Милован Видаковић - Милић Јовановић
Госпођа Каталин - Нада Јуришић
Екатарина Давидовић - Ана Тодоровић
Јанош - Миодраг Пејковић
Петар Трифић - Ненад Вулевић
Јефтимир Стојадиновић - Чеда Штајн
Стефан Дилбер - Никола Милојевић
Сценограф Весна Радовић Дорић, костимограф Јелена Јовановић, композитор Мирољуб Аранђеловић Расински, лектор за мађарски Андраш Штајн, суфлер Нада Мишковић, инспицијент Рада Јовановић, сценски покрет Петар Рајковић, маска Драгољуб Јеремић, светло Никола Манић, тон Богољуб Николић и Иван Филиповић.
Радослав Златан Дорић рођен 29. фебруара 1940. године у Бачком Градишту у Војводини. Гимназију завршио у Бечеју, а Академију за позориште, филм, радио и телевизију-одсек режије, у класи професора др Хуга Клајна, у Београду 1964. године. Као стални позоришни редитељ живео и радио у Нишу, Мостару, Сарајеву, Београду, Новом Саду... Трајније био везан за Народно позориште у Сомбору, Народно позориште у Београду и Новосадско мађарско позориште. Као драмски писац јавио се комадом "Сарајевски атентат" који је 1967-68. игран у Сарајеву, Нишу, Београду... У издању београдске Просвете објавио Војвођанску драмску трилогију 1997. године, а у издању Интерпринта Нову драмску трилогију 2002. године. Комади су му извођени у Новом Саду, Београду, Нишу, Сомбору, Зајечару, Кикинди, Будимпешти, Новој Горици... Радио је као уметнички директор, редитељ, професор... По театрографским изворима критичара Дејана Пејчића Пољанског, Дорић је данас, српски редитељ са највећим бројем остварених режија.
ФотографијаФотографија
Прес клипинг

ПРОГРАМ ПРОСЛАВЕ ДАНА ТЕАТРА
Мала сцена 18.00, 14. фебруара 2007. године: промоција монографије Војислав Воки Костић, аутора Миодрага Стоиловића; промоција новог двоброја позоришне ревије Јоаким; презентација рада у протеклој години, додела Годишњих награда и Захвалница.
15. фебруара 2007. године у 12.00: потписивање Протокола о сарадњи између Народног позоришта Републике Српске Бања Лука и Књажевско-српског театра. У Свечаном салону зграде Управе Града Крагујевца Протокол ће потписати директор Народног позоришта Републике Српске, Раде Симовић и директор Књажевско-српског театра, Драган Јаковљевић.
Галерија Јоаким 19.30: отварање изложбе Јоакимови потомци, дигитални портрети Миодрага Поповића.
Велика сцена 20.00: премијера представе Радослава Златана Дорића Чудо по Јоакиму у режији Славенка Салетовића; додела Глумачких награда, Прстена са ликом Јоакима Вујића и Статуете Јоаким Вујић.

ФотографијаФотографија

Добитници награда 2007. године

Статуета Јоаким Вујић - Биљани Србљановић, за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији. Саопштење жирија
Прстен са ликом Јоакима Вујића - Владану Живковићу, за изузетна глумачка остварења у 2006. години која на најбољи начин афирмишу уметнички рад Театра Јоаким Вујић.
Диплома - Марини Перић Стојановић, за изузетно професионални однос према раду и допринос у реализацији међународне сарадње у 2006. години.
Годишње награде: Никола Манић - техничар светла, Јелена Јовановић - костимограф, Никола Милојевић - члан драме и реквизитерска служба Театра.
Захвалнице: Арсеније Лукић - дописник Блица, РТК - редакција за културу, Светлост - редакција за културу, Бифе театар, Енергетика, Призма, Нова Сицилијана Крагујевац, ЈКП Водовод и канализација, Комерцијална банка ад Београд, Бооx цомпутерс, Славољуб Галић, Слободан Савић - уредник културне рубрике РТС-а, Драгана Бошковић - театролог из Београда.
Фотографија

НЕБЕСНИ ХЛЕБ

6. фебруар 2007. године


Игроказ о Христовом рођењу

На Бадњи дан, 6. јануара на Великој сцени Театра Јоаким Вујић изведен је Божићни вертеп Небесни хлеб, који је по тексту познатог крагујевачког песника и прозног писца Братислава Милановића, режирао Драган Јаковљевић.

Текст: Братислав Милановић
Редитељ: Драган Јаковљевић

Сценографија: Миливоје Штуловић
Костимографија: Јелена Јовановић
Играју:
Миодраг Пејковић, Сања Матејић, Мирко Бабић, Владан Живковић, Милош Крстовић, Ненад Вулевић, Никола Милојевић, Иван Видосављевић, Драган Стокић, Чедомир Штајн, Братислав Славковић.

Фотографија Фотографија
Фотографија Фотографија

ПОЕТСКО МУЗИЧКА СЦЕНА МИЈА АЛЕКСИЋ

5. фебруар 2007. године


АПЕЛ ЗА ПОМОЋ

5. фебруара 2007. у 21.00 Театар Јоаким Вујић отвара Поетско музичку сцену Мија Алексић (за сада) у фоајеу Театра. У програму учествују наши глумци и АКХ Лицеум.
Улазница је 300 динара.
Сав приход овог програма намењен је малом Лазару Маринковићу из Крагујевца, од непуних три месеца, који болује од Ретинопатије недоношчади у народу познатој као инкубаторско слепило. Мали Лаза има пети степен ове болести и тренутно може да разликује само светло од таме. Једина и последња шанса је операција у Бостону у установиSchepens Retina Associates Foundationкоју изводи Др Tatsuo Hirose и која кошта 60.000 америчких долара. Породица Маринковић није у могућности да обезбеди горе наведена средства па Вас молимо да новчаним прилогом подржите реализацију ове хуманитарне акције.

Ж иро рачуни за уплату:
Динарска помоћ за физичка лица: 53-102-882/8
Динарска помоћ за правна лица: 160-253-93 са позивом на број 53-102-882/8
Девизни рачун за физичка лица: 53-302-12653/8
ПРО ЦРЕДИТ БАНКА А. Д.  Текући рачун број 220-5330000067790-59

Контакт телефон Театра:
Фиксни тел. 034 335 823

ТВ ФЕЉТОН ЈОАКИМ У ПИТЕШТИЈУ

1. фебруар 2007. године


СИМФОНИЈА ЛАЛА И ПОЗОРИШТЕ
РТС2, четвртак 17.00 часова

На Фестивалу малих сцена у румунском граду Питештију ансамбл Театра Јоаким Вујић из Крагујевца недавно је освојио специјалну награду жирија за представу Код лепог изгледа, Еден фон Хорвата, редитељ Драган Јаковљевић. Најстарије српско позориште је прво инострано позориште које је учествовало на Фестивалу, чиме је ова манифестација од националне прерасла у интернационалну позоришну смотру, а с обзиром на намеру организатора да после десет година Фестивалу дају међународни карактер. У емисији ће бити речи о наступу и успеху нашег позоришта, али и о намери организатора да Фестивал прошире и унапреде и тако остваре сарадњу и умрежавање позоришта из региона. Поред разговора о селекцији у емисији ће бити речи и о самом граду, који се налази на крајњем југу Румуније, искушењима транзиције и уласка у Европску Унију. Удаљен стотинак километара од Букурешта, Питешти је по величини негде између Ниша и Крагујевца, град има традицију дугу више од 600 година, у Средњем веку је био летња резиденција румунских владара, а данас је препознатљив по фабрици аутомобила Дачија-Рено, петрохемијској индустији и Међународном фестивалу цвећа, односно Симфонији Лала.

Редакција за културу и уметност, аутор и уредник Слободан Савић

ТРИ ПРЕМИЈЕРЕ У ТЕАТРУ ЈОАКИМ ВУЈИЋ

децембар 2006. године


Дневник једног лудака, аутор Н. В. Гогољ
Монодрама, глуми Иван Видосављевић
Консултације: Предраг Ејдус, Мирко Бабић и Драган Јаковљевић.
Премијера 2. децембра 2006. године, Мала сцена Театра Јоаким Вујић у 20.30 часова.
Књижевно вече посвећено стваралаштву и делу Јон Луке Карађалеа (Ion Luca Caragiale) је 22. децембра 2006. године у 18.00 часова на Малој сцени Театра Јоаким Вујић.
Учесници:
Др Себастијан Тудор, Генерални директор Театра Ал. Давила из Питештија.
Мирча Гицулеску, Саветник у Удружењу књижевника Румуније, уредник позоришне ревије Драма.
Кристијана Јонела Гаврила, Стручњак при Министарству културе Румуније, позоришни критичар.
Маријан Фулга, Потпредседник регије Арђеш у Румунији.
Матеи Вароди, редитељ из Букурешта.
Слободан Павићевић, члан Градског већа за културу Града Крагујевца, књижевник.
Др Рашко Јовановић, театролог из Београда.
Бојана Срећковић, преводилац са румунског језика.

Карневалски призори аутор Јон ЛукаКарађале, редитељ Матеи Вароди
Премијера 23. децембра 2006. године, Велика сцена Театра Јоаким Вујић у 20.00 часова.

Писати скалпелом аутор Петар Михајловић, редитељка Ивана Кораксић
Премијера 27. децембра 2006. године, Велика сцена Театра Јоаким Вујић у 20.00 часова.

ГОСТОВАЊЕ ТЕАТРА ЈОАКИМ ВУЈИЋ У ПИТЕШТИЈУ

новембар 2006. године


Од 17. до 20. новембра ансамбл Театара Јоаким Вујић гостује у Румунији, Питешти, где учествује на Међународном фестивалу малих сцена, Teatrul Al. Davila.

Фестивал малих сцена у Питештију се одржава већ десет година и ове године је добио међународни карактер. 19. новембра у 19.30 ансамбл Театра Јоаким Вујић је у званичној конкуренцији за наградеФестивала извео представу Код лепог изгледа (аутор Еден фон Хорват, режија Драган Јаковљевић).
Препуна сала Театра Ал. Давила, презадовољна публика, од стране жирија додељена Специјална награда!
Жири у саставу: Мирча Гицулеску, председник жирија, секретар Удружења књижевника Румуније из Букурешта; Мирча Албулеску, глумац Народног позоришта Букурешт, професор на катедри за глуму на Националном универзитету драмских уметности; Маријус Зарафеску, позоришни критичар из Букурешта, начелник Позоришне управе у министарству културе Румуније.

Драгану Јаковљевићу, директору Театра Јоаким Вујић додељена је специјална Диплома за изузетан допринос развоју и учвршћивању културне сарадње позоришта из Питештија и Крагујевца.

ЈОАКИМИНТЕРФЕСТ

7. октобар 2006. године


Од 7-14. октобра 2006. године у Крагујевцу,
Театру Јоаким Вујић,
одржава се први

ЈоакимИнтерФест!

Први међународни позоришни фестивал малих сцена (The First International Small Scene Theatre Festival) окупио је позоришне ансамбле из Србије, Румуније, Енглеске, Црне Горе, Словеније и Хрватске. На првом ЈоакимИнтерФесту тринаест позоришних представа, дванаест у конкуренцији за награде и представа Народног позоришта из Ужица Пилад у част награђених.
Отварање Фестивала је у суботу 7. октобра у 20.00 а потом ансамбл Театра Јоаким Вујић изводи представу Фурио Бордона Последње мене, редитељ Массимо Лукони.
Четвртог дана ЈоакимИнтерФеста, крагујевачка публика је била у прилици да тачно у поноћ, погледа мултимедијални перформанс Суђење Харолду Пинтеру.

Водитељ сусрета са ствараоцима је Слободан Савић, позоришни критичар и писац из Београда.
Фотографија
Уредник штампаних публикација је Зоран Мишић, новинар из Крагујевца.
Фотографија
14. октобра на затварању Фестивала свечано додељене награде.


WELCOME TO THE OLDEST THEATER IN SERBIA

October 2006


Dear citizens, dear guests,
from October 7th till October 14th 2006 in Kragujevac
in the Theater Joakim Vujic, it will be held the JoakimInterFest!

The First International Small Scene Theatre Festival will gather groups from Serbia, Romania, Great Britain, Montenegro, Slovenia and Croatia. You will have an opportunity to see thirteen plays, twelve of them in competition for the awards and the play of the National Theate from Uzice Pilad in the honor of the awarded.
The opening ceremony will be on Saturday, October 7th, 2006 at 8:00 p.m. Following the opening, the Theater Joakim Vujic will perform the play Le ultime lune, written by Furio Bordon and directed by Massimo Luconi.

Moderator of the creators meeting is Slobodan Savic, theater critic and writer from Belgrade.
Director of the printed publications is Zoran Misic, yournalist from Kragujevac.

October 14th, 2006 at 8:00 p.m. Festival awards.

Фотографија
Фотографија
Суђење Пинтеру Фотографија

ГОСТОВАЊЕ ТЕАТРА ЈОАКИМ ВУЈИЋ У ПИТЕШТИЈУ

мај 2006. године


Ансамбл Театара Јоаким Вујић је гостовао у Румунији, Питешти, где је одиграо представу Лажа и паралажа Ј. С. Поповића, редитеља Д. Јаковљевића.
26. маја 2006. године у 18.00 у препуној сали Театра Ал Давилаизведена је представа нашег Театра. Директор Театра Јоаким Вујић, Драган Јаковљевић и директор Театра Ал Давила, Сабастијан Тудор, одржали су пригодне говоре. У суботу у 10.00 часова Градоначелник Питештија, Тудор Пендјук, уручио је дипломе ансамблу Театра Јоаким Вујић и у говору истакао да је ово наставак једне дивне сарадње између два града, Крагујевца и Питештија, две регије Арђеш и Шумадије.
Фотографија
Фотографија

ЈОАКИМФЕСТ

мај 2006. године


Од 7-14. маја 2006. године у Крагујевцу,
Театру Јоаким Вујић,
одржава се трећи

ЈоакимФест!

...Драго ми је, драга моја и Јоакимова позоришна Србијо, да сам, у овом мандату, видела оно што ме је веома обрадовало: у Србији се игра домаћи писац! Невероватан је податак, да сам у селекцији видела само ДВЕ представе по тексту страног аутора! Све остале су, независно од њиховог квалитета, биле из пера нашег ствараоца, оног који пише на матерњем језику и дели исте муке са нама! Овога пута, драматуршка адаптација у превођењу није била потребна. Поздрављам, клањам се, честитам, пресрећна! У години Стерије се није поновила катастрофа из Нушићеве године, 2004. Српска позоришта, тешко, суморно, са невеликим напретком, али храбро и срчано тумаче наш драмски проседе, не подлежући оној убитачној моди која се успиње да докаже важност и трагику ирског, на пример, националног бића! Честитам и похваљујем, нека остане забележено...
Селектор ЈоакимФеста 2006. године
Драгана Бошковић, театролог из Београда.

Отварање Јоакимфеста 2006. године, недеља 7. мај у 19.30.
8. маја 2006. у 19.00 отварање изложбе позоришних плаката.
10. маја 2006. у 13.00 промоција ЛУДУС-а.
Промоција ревије Јоаким 12. маја 2006. у 13.00.
Разговори округлог стола, сусрети са ствараоцима, свакога дана почевши од 8.05.2006. закључно са 14. 05.2006 у 11.00 осим 13. маја 2006. када је округли сто после представе Лажа и паралажа.

КОМЕРЦИЈАЛНА БАНКА БЕОГРАД
је спонзор награде за најбољу представу у целини ( Жан Батист Поклен Молијер Дон Жуан, редитељ Југ Радивојевић, Народно позориште Лесковац).
ЗАСТАВА ЕНЕРГЕТИКА и ПРИЗМА КРАГУЈЕВАЦ
су спонзори глумачких награда.
ЈОАКИМ д. о. о.
је спонзор награде за младог глумца.

14. маја 2006. године у 20.00 додела награда а потом извођење представе Парадокс Народног позоришта из Сомбора и тиме је званично затворен III по реду ЈоакимФест!

Фотографија
Фотографија
Фотографија

ДОБРО ДОШЛИ У НАЈСТАРИЈЕ СРПСКО ПОЗОРИШТЕ

фебруар 2006. године


Театар Јоаким Вујић од 13-19. фебруара 2006. свим посетиоцима уз једну купљену улазницу, за наше представе, другу даје на поклон! Поклон за Дан заљубљених 14. фебруара 2006. године.

15. фебруара 2006. године, на Сретење, славимо ДАН ТЕАТРА.
Мала сцена 18.00 представљане монографије Феликса Пашића Јоакимови потомци.
Велика сцена 20.00 представа Контумац по тексту Ђорђа Милосављевића а у режији Жанка Томића.

За Дан Театра, Театар Јоаким Вујић додељује:

Статуету Јоаким Вујић - Војислав Воки Костић
Прстен са ликом Јоакима Вујића - Милош Ктрстовић
Годишње награде: Мирко Бабић, Сања Матејић, Бранка Церовина и Слађана Милошевић, Миливоје Штуловић, Стевица Јовановић.
Захвалнице: Драган Вучковић, Град Крагујевац, Застава аутомобили, Застава камиони, Биљана Нешић, Гимназија Горњи Милановац.
Дипломе: Александар Милојевић, Јелена Јовановић, Горан Николић.

Саопштење жирија за доделу награде Статуета Јоаким Вујић Војиславу Вокију Костићу

Жири за доделу Статуете Јоаким Вујић у 2006. години у саставу Драгана Босковић - театролог (председник жирија), Предраг Ејдус - глумац, Нада Јуришић - глумица, Милош Крстовић - глумац и Драган Јаковљевић - редитељ, једногласно је донео одлуку да се Статуета оца српског театра додели композитору Војиславу Вокију Костићу.

У традицији дугој 21 годину, Статуета Јоаким Вујић се по први пут додељује за најзначајнији, незаобилазни допринос у области позоришне музике. У том смислу, Војислав Воки Костић, свестрани уметник, композитор, аутентични позоришни аутор, својом музиком је омеђио читав један век. Његова музичка атмосфера је одразила не само време које оживљава на сцени, чинећи га савременим, већ и простор на којем живимо. Безброј заборављених тонова, мелодија и народних инструмената је Војислав Воки Костић вратио у памћење нације. Као некада Јоаким Вујић, злосрећни наш Аћим, Воки, наш Воки је учинио блиским нашу изворну композицију до мере да се сматра потеклом од народа. Сонгови, мелодије, чудни и очаравајући инструменти, фасцинантно понирање у тајну позоришног чина, љубав према позоришту, проницљивост за осавремењавање етноса, чине корпус квалитета због којиг се жири за доделу ове награде једногласно определио да је додели Војиславу Вокију Костићу. Са радошћу и захвалношћу за његов духовити и драгоцени допринос.
Председик жирија Драгана Бошковић, театролог

21, 22, 23. фебруара у 19.00 и 21.30 Фестивал документарних и играних филмова Слободна зона у Театру Јоаким Вујић. Пројекције филмова+разговори.
www.freezonebelgrade.org

ТЕАТАР НА НЕТУ
www.joakimvujic.com

21. јануар 2006. године


Театар на нету! Театар од 21. јануара има своју веб презентацију!

Визуелни изражај сајта, www.joakimvujic.com, је осмишљена фузија постојећих материјала Театра и модерног изражаја који тежи чистоћи и минимализму.

Постојећи материјал у врху странице је реаранжиран резовима који стварају визуелни набој и интересантност форме.

Древност установе се наглашава малим, украсним, стилизованим флоралним елементима типичним за време оснивања Театра. Те форме су само наговештај дуге историје Театра док њихови ниски интезитети боја дају место будућности.

Фонт сајта је фамилија Georgia, Times New Roman, који припада аналогном логотипу, успешно је прилагођен екрану.
Боја позадине је специјално одабрана нијанса зелене која експлодира у додиру са црвеним нијансама врха странице док је врло умерена у односу на белу позадину садржаја.
На тај начин је топ-графика стављена на пиједестал примарног визуелно утиска.
Имајући у виду лако и брзо ажурирање - update садржаја текстуални layout је уређен једноставно али са довољно одстојања да би неометано дисао.

Идеја дизајна сајта је да буде достојанственог, благог али ефективног изражаја који би у свој бити био одсликавање духа институције.

Зоран Миљковић, аутор и уредник сајта
Фотографија

design by TRIANGLON

ТЕАТАР НА ОТВОРЕНОМ

21. октобар 2005. Крагујевац


Театар Јоаким Вујић је поводом КРАГУЈЕВАЧКОГ ОКТОБРА извео представу УСТА СВЕТИЛИШТА, аутор Борислав Хорват, режија Драган Јаковљевић.
Музика - Радомир Михајловић Точак; улоге: Ана Тодоровић, Сања Матејић, Исидора Рајковић, Ненад Вулевић и Никола Милојевић.

Фотографија
Фотографија
Фотографија