Quantcast
   
Телефон
034 617 05 00

E-mail
pozoristetjv@mts.rs

www.joakimvujic.com

Билетарница
10–14 и 18–20
034 33 20 63
design by TRIANGLON

Google
YouTube
Flickr
Blogger
Facebook
Follow strujajoe on Twitter Twitter
WordPress
Scoop.it
Netvibes
Wikipedia




 
Архива

ЧЕТИРИ БРАТА НА ФЕСТИВАЛУ ЈОАКИМ ВУЈИЋ

54. Сусрети професионалних позоришта Србије Јоаким Вујић

Крагујевац, 17. април 2018. године


Крагујевачки Књажевско-српски театар наступа на овогодишњим Сусретима професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“ са представом „Четири брата“, праизведбом текста аутора Радована Тишме у режији Драгана Јаковљевића, саопштио је селектор фестивала, позоришни критичар Александар Милосављевић.

У свом образложењу, Милосављевић је за представу Књажевско-српског театра написао следеће:
„Крагујевачка представа је пример редитељски и глумачки ваљано прочитаног драмског предлошка, комада који само донекле припада току српске руралне драмске традиције, а заправо оштро засеца у све елементе друштвене структуре овдашње стварности и на примеру једне породице указујући на узроке суштине нелагодности коју осећамо живећи у овој држави. Истовремено, пробијајући се кроз општа места која су одавно означена као усуд одређен нашим менталитетом, редитељ и глумци следе писца и на том трагу успевају да иза дебелих наслага онога што најчешће дефинишемо појмом отуђености, откривају трагове људскости која је оделала свим искушењима савременог живота.“

У наставку образложења, Милосављевић примећује да су се у његовом избору нашле „инсценације чак четири драмска дела савремених домаћих аутора“ што сведочи „о одлуци не малог броја овдашњих театара да своје сцене отворе за дела домаћих писаца, што је изузетно похвално“.

За овогодишње Сусрете професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“ селектор Милосављевић изабрао је за такмичарски део седам представа, а сем крагујевачке представе, на „Јоакиму“ ће наступити и: Регионално позориште Нови Пазар („Жак и његов господар“ Милана Кундере у режији Давида Алића), Драма српског Народног позоришта у Приштини, са седиштем у Грачаници („ЛИФТ – Слободан шоу“ Јелене Богавац у режији Ненада Тодоровића), Народно позориште из Ужица („Сведобро“ Стевана Вранеша у режији Немање Ранковића), Пулс театар из Лазаревца („Дом Бернарде Албе“ Лорке у режији Бојане Лазић), Шабачко позориште („Рубиште“ Нинослава Ђорђевића у режији Кокана Младеновића) и Позориште „Бора Станковић“ из Врања („Кеплер 258б“ Тијане Грумић у режији Југа Ђорђевића).

Сусрети професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“ одржавају се од 1965. године, у мају месецу, сваке године у другом граду, а организују их тамошња позоришта. Ове године, 54. по реду Сусрети, одржавају се у Новом Пазару.

Фотографија Фотографија

БОЛНИ УМЕТНИЧКИ ЕПИЛОГ

О представи Двеста Књажевско-српског театра

Крагујевац, 13. април 2018. године


Неуобичајена драмска представа Двеста, коју су приказали драматурзи (аутор Петар Михајловић и режисер Јовица Павић), глумачки ансамбл и остали творци из Књажевско-српског театра, уметничко је сведочење о породици која опстаје у различитим друштвеним системима и под разним властодршцима.
Драматизацији збиље пришли су аутори без предрасуда, истинито понирући укрштеном визуром у истости и другости, садашњицу и ондашњицу, нас и њих, до тамо, да би одговорили какви смо људи између онога што је било, што јесте и што ће бити. У представи Двеста драматурзи терминирају карактерологију рајана и динарида, чије се намере добра изврћу у зло, од коца до гнилих баштина и неке, још, (!) празне руке. У временску даљину упарађени су градитељи који се могу опазити као изругице, или „едуковање” као поган на наше разе неума, а још, лопатање као грађење, рушење или бацање дима и прашине, колико сами себи толико и омлађеним нараштајима од стране колона и политичара.
Али, упитаност драматурга о слободи, смислу живота, смрти и реда у трајању и сазревању „беле деце”, на сцени и украсу света, а окружене дрогом, развратом и државном принудом коју освајају и за коју се убијају они који се у представи показују као ишчашени или покајници, а у збиљи као ријалити припадници, овде и онамо, остаје за одгонетање.
Пет прича, од којих је свака драмски сказ, сведеним дијалозима, а јасних појмовних значења и у корелацији са радњом, испуњеном ефектима и музиком, игром и сценском целином, донела је уиграна екипа, чији су појединачни ликови костимима и шминком, уз коришћење сценских детаља и врло упечатљивих покрета, заумљених, зачудних и накарадних. Та искошеност ликова, социјалних слојева, ситуација, амбијената, доводи до јаких чулних надражаја, тешких емоција, болног размишљања и биолошког немира о одмаздама и смакнућима, због различитости у понашању и избору, или кајању за учињено или посведочено зло, тровања и деградације породице и друштва, што је повезало „густу” сцену и дворану, глумце и гледаоце: пажњом и игром трајања 160 минута.
А шта ће рећи деца кад аутор изостави наравоученије о добру и злу, она прерасту лепоту и нежност детињства, а не савладају зло у одраслима? У свим условима представа Двеста, ма колико тешка и потресна, надреална и ојачана имагинативним слојевитим сликама заслужује да буде на многим сценама, а има високе оцене гледалаца на овој (1835), у престоном граду коме је посвећена за два века опстајања.

Живота Пушкин Марковић

СВЕТСКИ ДАН ПОЗОРИШТА

Крагујевац, 22. март 2018. године


Поводом Светског дана позоришта, 27. марта пре почетка представе "Џаст мерид" биће прочитана порука енглеског глумца писца и редитеља Сајмона Мекбарнија.
Светски дан позоришта се на иницијативу Међународног позоришног института (ITI) од 1961. године обележава широм света. На тај дан позоришни посленици организују разне позоришне манифестације на којима се традициопнално чита међународна порука коју, на позив Међународног позоришног института, увек пише позоришна личност светског угледа. Прву поруку за Светски дан позоришта написао је Жан Кокто 1962.

ПОРУКА САЈМОНА МЕКБАРНИЈА ( Simon McBurney) ЗА СВЕТСКИ ДАН ПОЗОРИШТА 2018.

На мање од километар од Киренајске обале у северној Либији налази се огромно камено склониште. 80 метара широко и 20 метара високо. На локалном дијалекту зове се Хаух Фтеах.
Тестом утврђивања старости помоћу угљеника из 1951, овде је утврђено постојање непрекидног људског присуства пре најмање 100.000 година. Међу ископаним артефактима била је и фрула од кости, која датира негде између 40.000 и 70.000 година пре нове ере. Када сам као дечак чуо за то, упитао сам оца – „Имали су музику?“ Насмејао се. „Као и све друге људске заједнице.“ Он је био преисторичар рођен у Америци, први који је учествовао у ископавања у Хуах Фтеаху.
Велика ми је част и задовољство што сам европски представник на овогодишњем Светском дану позоришта.
Мој претходник, велики Артур Милер, 1963. године рекао је да се над светом опасно надвија претња нуклеарног рата: „У временима када су руке дипломатије и политике тако кратке и нејаке, деликатан али некада далекосежан домет уметности мора да понесе терет тога да на окупу одржи људско друштво.“
Значење речи драма потиче од грчког „дран“ што значи „радити, чинити“... реч театар потиче из грчког, „Тхеатрон“, што дословно значи „место виђења“. Не само место где гледамо него где видимо, схватамо, разумемо. Пре 2.400 година Поликлет Млађи пројектовао је велико позориште у Епидаурусу. Са аудиторијумом који прима 14.000 гледалаца, запањујућа је чудесна акустика у отвореном простору. Шибица упаљена на средини позорнице може се чути у целом аудиторијуму са 14.000 места. Као што је било уобичајено у грчким позориштима, иза глумаца се видео и пејзаж. Тако се, истовремено, спајало не само више простора, простор заједнице, позоришта и природног света, него су се спајала и сва времена. Како су представе призивале у садашњост митове из прошлости, могли сте се, изнад позорнице, загледати у оно што ће постати ваша коначна будућност. Природа.
Једно од најупечатљивијих открића реконструкције Шекспировог Глоб театра у Лондону такође има везе са оним што видимо. Ово откриће има везе са светлом. И позорница и аудиторијум једнако су осветљени. Извођачи и публика могу да виде једни друге. Увек. Где год погледаш, видиш људе. А једна од последица је и то што нас ово подсећа да велики монолози, рецимо Хамлета или Магбета, нису тек интимна промишљања, него јавна разматрања.
Живимо у временима када је тешко јасно видети. Окружени смо са више фикције него у било ком другом тренутку историје или праисторије. Свака „чињеница“ може се оспорити, свака анегдота полаже право на нашу пажњу као „истина“. Нарочито нас једна фикција непрекидно окружује. Она која тежи да нас одвоји. Од истине. И једно од другог. Да смо одвојени. Народи од народа. Жене од мушкараца. Људи од природе.
Али једнако као што живимо у временима подела и фрагментације, живимо и у временима огромног покрета. Више него у било ком тренутку у историји, људи су у покрету; често бежећи; ходајући, пливајући по потреби, мигрирајући; по целом свету. А то је тек почетак. Одговор је, као што знамо, да се затворе границе. Подигну зидови. Да се искључи. Изолује. Живимо у светском поретку који је тирански, где је равнодушност валута, а кријумчарска роба нада. Део те тираније је и у контроли не само простора него и времена. Време у којем живимо зазире од садашњости. Концентрише се на недавну прошлост и блиску будућност. Немам то. Купићу ово. Сада, кад сам то купио, треба ми следећа... ствар. Далека прошлост се брише. Будућност нема значаја.
Много је оних који кажу да позориште неће или не може то да промени. Али позориште неће отићи. Зато што је позориште место, рекао бих, уточиште, где се људи окупљају и одмах формирају заједнице. Као што смо одувек чинили. Сва позоришта су исте величине као прве људске заједнице од 50 до 14.000 душа. Од номадске шпиље до трећине старе Атине.
Управо због тога што позориште постоји само у садашњости, оно чини изазов овом погубном виђењу времена. Позориште се увек бави садашњим тренутком. Његово значење гради се у заједничком чину између извођача и публике. Не само овде него и сада. Без чина извођача, публика не би могла да верује. Без веровања публике, представа не би била целовита. Смејемо се у истом моменту. Ганути смо. Задржавамо дах или изненађени остајемо без речи. И у том тренутку, кроз драму, откривамо најдубљу истину: оно што смо сматрали најинтимнијом границом између нас, граница наше личне свести, такође је без граница. Она је нешто што делимо са другима.
И не могу да нас спрече... сваке вечери. Сваке вечери ће се поново окупити глумци и публика. И поново ће се одиграти иста драма. По речима писца Џона Бергера, „Дубоко у природи позоришта је осећај ритуалног повратка“, а управо због тога је оно одувек уметничка форма бездомника, што ми заправо јесмо због тог растакања нашег света. Где год има извођача и публике, играће се приче које се не могу испричати нигде другде, било да говоримо о оперским и позоришним кућама наших великих градова, или камповима у које су се склонили мигранти и избеглице у северној Либији и широм света. Увек ћемо бити повезани, као заједница, у овом поновном одигравању.
А да смо у Епидаурусу, могли бисмо да подигнемо поглед и видимо како нам је то заједничко са ширим крајоликом. Да смо увек део природе и не можемо од ње побећи, као што не можемо побећи ни са ове планете. Да смо у Глоб театру, видели бисмо како се наизглед интимна питања постављају свима нама. А да држимо у рукама киренајску фрулу стару 40.000 година, разумели бисмо да су прошлост и садашњост нераздвојне – ланац људске заједнице никад не могу раскинути тирани и демагози.

Са енглеског превела Лидија Капичић

ПРЕМИЈЕРА ПРЕДСТАВЕ ДВЕСТА

Премијера представе ДВЕСТА Петра Михајловића у режији Јовице Павића

Крагујевац, 10. март 2018. године


Праизведба позоришног комада "Двеста" Петра Михајловића на сцени Књажевско-српског театра у Крагујевцу вишеструко је значајна за крагујевачку и српску позоришну и културну сцену. Представа се појављује у години великог јубилеја, 200-годишњице од стварања модерне српске државе и проглашења Крагујевца за престони град. У једном врло успелом жанровском синкретизму, Михајловић је приказао историју наших простора у протеклих 200 година на померен, ишчашен, саркастичан, на моменте веома духовит, а на моменте потресан и болно отрежњујући начин. Представа „Двеста“ говори о нама пре и нама данас, кроз једну "типичну" српску породицу која се сналази и плива у свим режимима и системима и из свега излази као победник (да ли?).

У представи „Двеста“ учествује више од 40 глумаца и статиста. Сценограф представе је Борис Максимовић, костимограф Јелена Јањатовић, композитор Драгослав Танасковић, кореограф Нела Антоновић и лектор Андријана Виденовић. У представи игра скоро цео глумачки ансамбл Књажевско-српског театра из Крагујевца.

Плакат Фотографија Фотографија Фотографија Фотографија Фотографија

ПРЕМИНУО ЗОРАН ПЕТРОВИЋ

Крагујевац, 26. фебруар 2018. године


Крагујевачки песник, сценариста и драмски писац Зоран Петровић преминуо је недељу у 64. години.
Био је директор Књажевско-српског театра, уредник издавачке делатности Спомен-парка Крагујевачки октобар и уредник културе у крагујевачком недељнику Светлост. Радио је и као колумниста Блица.
Његов богат опус укључује десет збирки песама, четири романа, две књиге публицистике и две збирке песама за децу.
За роман „Камен близанац“ добио је награду „Милош Црњански“ 2011. године.

Комеморација поводом смрти Зорана Петровића одржаће се у среду у 12 часова у галерији Народне библиотеке "Вук Караџић" у Крагујевцу, а сахрана на Варошком гробљу у 14 часова.

МИХАИЛО МИША ЈАНКЕТИЋ ДОБИТНИК  СТАТУЕТЕ ЈОАКИМ ВУЈИЋ

Дан Књажевско-српског театра, 15. фебруар 2018.

Крагујевац, 15. фебруар 2018. године


Крагујевачки Књажевско-српски театар доделио Статуету ЈОАКИМ ВУЈИЋ глумцу Михаилу Миши Јанкетићу. Статуета се сваке године (од 1985.) за Дан театра на Сретење Господње свечано уручује лауреату за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији.
Књажевско-српски театар има част и задовољство да господина Михаила Мишу Јанкетића уврсти у плејаду добитника Статуете "Јоаким Вујић" за допринос позоришном животу Србије. Његова глумачка личност обогатила је позоришну, филмску и ТВ сцену Србије и бивше Југославије протеклих деценија. Играјући подједнако успешно у најразноврснијем репертоару и у најразличитијм жанровима, на позоришној сцени, ТВ екрану, радију, филму постао је лауреат најважнијих признања: од Стеријиних награда и "Златних ћурана" до Добричиног прстена и "Павла Вуисића" за животно дело. Статуета "Јоаким Вујић" се природно придружује овој ниски награда и признања барду наше сцене.

Прстен са ликом Јоакима Вујића додељен је  глумицу Братиславу Славковићу Кеши за изузетан допринос развоју Књажевско-српског театра и афирмацији његовог угледа у земљи и иностранству.
Медаљон са ликом Јоакима Вујића за помоћ при унапређењу рада Театра и остваривање програмских циљева, као и промоцију позоришта у ширем региону додељује се Компанији "Призма д.о.о." из Крагујевца. Овим признањем Књажевско-српски театар исказује захвалност директору компаније господину Танасију Катанићу за вишедеценијско активно учешће у продукцији и имиџу Театра.
Годишње награде Театра додељују се Сањи Матејић за улогу Соње Александровне у представи "Ујка Вања" Антона Павловича Чехова у режији Јована Грујића, Саши Ђорђевићу,  шефу технике и материјалном књиговођи Снежани Недељковић за изузетну посвећеност послу и остварене резултате у протеклој години.

ОБРАЗЛОЖЕЊА НАГРАДА ЗА ДАН ТЕАТРА
На предлог директора Књажевско-српског театра из Крагујевца Милоша Крстовића, Управни одбор донео је следеће одлуке:
Годишње награде Театра додељују се шефу технике Саши Ђорђевићу и материјалном књиговођи Снежани Недељковић за изузетну посвећеност послу и остварене резултате у протеклој години.
Годишња награда Театра додељује се Сањи Матејић за улогу Соње Александровне у представи "Ујка Вања" Антона Павловича Чехова у режији Јована Грујића. Образложење: Сања Матејић је низу остварених улога у матичној кући, додала изузетну креацију Чеховљеве Соње, једног од најважнијих женских ликова у драмској литератури. Њена дирљивост и емотивност у тумачењу Соње дала је посебан допринос успеху ове представе. У протеклој години, Сања Матејић је радила и кореографију за комедију "Џаст мерид" Дуње Петровић у режији Војина Васовића, а за улогу Риме у дуговечној представи "Бајка о мртвој царевој кћери" добила је Награду за најбољу младу глумицу Међународног фестивала руске драме "Мост пријатељства" у руском граду Јошкар Ола.
Медаљон са ликом Јоакима Вујића за помоћ при унапређењу рада Театра и остваривање програмских циљева, као и промоцију позоришта у ширем региону додељује се Компанији "Призма д.о.о." из Крагујевца. Овим признањем Књажевско-српски театар исказује захвалност директору компаније господину Танасију Катанићу за вишедеценијско активно учешће у продукцији и имиџу Театра.
Прстен са ликом Јоакима Вујића за изузетан допринос развоју Књажевско-српског театра и афирмацији његовог угледа у земљи и иностранству додељује се глумцу Братиславу Славковићу Кеши. Образложење: Братислав Славковић Кеша припада плејади глумачких имена по којима је крагујевачко позориште познато и признато у земљи и региону. Рођен у Крагујевцу, професионалну глумачку каријеру започео је давне 1970. године у Црногорском народном позоришту у Титограду. Године 1974. враћа се у Крагујевац и више од четири деценије веран је својој матичној кући. Играо је у свим медијима: на радију, филму, телевизији. Само на крагујевачкој сцени остварио је више од стотину улога у разноврсном репертоару.

Жири за доделу награде Статуета "Јоаким Вујић" у саставу: Драган Јаковљевић, редитељ, председник жирија, Милош Крстовић, директор Књажевско-српског театра, Ивана Недељковић, глумица и председница Заједнице професионалних позоришта Србије, Жељко Јовановић, позоришни критичар и Чедомир Штајн, глумац, једногласно је донео одлуку да се Статуета "Јоаким Вујић" за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији додели Михаилу Миши Јанкетићу, глумцу.
Образложење: Књажевско-српски театар има част и задовољство да господина Михаила Мишу Јанкетића уврсти у плејаду добитника Статуете "Јоаким Вујић" за допринос позоришном животу Србије. Његова глумачка личност обогатила је позоришну, филмску и ТВ сцену Србије и бивше Југославије протеклих деценија. Играјући подједнако успешно у најразноврснијем репертоару и у најразличитијм жанровима, на позоришној сцени, ТВ екрану, радију, филму постао је лауреат најважнијих признања: од Стеријиних награда и "Златних ћурана" до Добричиног прстена и "Павла Вуисића" за животно дело. Статуета "Јоаким Вујић" се природно придружује овој ниски награда и признања барду наше сцене.

КРАГУЈЕВАЧКА ПРЕМИЈЕРА КОМЕДИЈЕ БОИНГ, БОИНГ

Копродукцији Књажевско-српског театра и Краљевачког позоришта

Крагујевац, 18. јануар 2018. године


Представа “Боинг, боинг” Марка Камолетија у режији Ненада Гвозденовића припремљена је у копродукцији Књажевско-српског театра и Краљевачког позоришта, а премијерно је изведена 17. децембра на сцени Краљевачког позоришта. У овој урнебесној комедији играју: Зоран Церовина, Катарина Јанковић, Светлана Миленковић, Младен Кнежевић, Јасмина Димитријевић и Исидора Рајковић. Сценографију потписује Ана Колбјанова, а костиме Јелена Јањатовић.
Ово је друга копродукција два позоришта, са којом Књажевско-српски театар наставља успешну регионалну сарадњу у домену позоришне продукције.
Премијера је у четвртак 18. јануара у 20 часова, а прва реприза 25. јануара 2018. године.

Фотографија Фотографија Фотографија

ПРЕМИЈЕРА ХИТ КОМЕДИЈЕ БОИНГ, БОИНГ

Премијера представе БОИНГ, БОИНГ у копродукцији Књажевско-српског театра и Краљевачког позоришта

Крагујевац, 18. децембар 2017. године


Представа БОИНГ, БОИНГ Марк Камелотија у режији Ненада Гвозденовића синоћ је премијерно изведена на сцени Краљевачког позоришта. Ово је друга копродукција два позоришта, а којом Књажевско-српски театар наставља успешну регионалну сарадњу у домену позоришне продукције.

У овој урнебесној комедији играју: Зоран Церовина, Катарина Јанковић, Светлана Миленковић, Младен Кнежевић, Јасмина Димитирјевић и Исидора Рајковић. Сценографију потписује Ана Колбјанова, а костиме Јелена Јањатовић.

Крагујевачка премијера представе БОИНГ, БОИНГ биће у јануару 2018. године.

Плакат Фотографија Фотографија Фотографија

САЊА МАТЕЈИЋ НАГРАЂЕНА У РУСИЈИ

14. Међународни фестивал руске драме Мост пријатељства, Јошкар Ола

Крагујевац, 30. новембар 2017. године


На управо завршеном 14. Међународном фестивалу руске драме “Мост пријатељства” у граду Јошкар Ола ( Русија ) наша глумица Сања Матејић је освојила награду за најбољу младу глумицу фестивала. Сања Матејић је награђена за улогу Риме у представи „Бајка о мртвој царевој кћери“ Николаја Кољаде у режији Бошка Димитријевића. Ова представа је до сада имала више од 100 извођења, а  поред Сање у представи “Бајка о мртвој царевој кћери” играју и Душан Станикић, Ненад Вулевић и Ана Тодоровић Диало.
На овом фестивалу Књажевско-српски театар је освојио још једну награду стручног жирија и то за савремено читање нове драме.






ПРЕМИЈЕРА ПРЕДСТАВЕ ЏАСТ МЕРИД

Комедија "Џаст мерид" по тексту Дуње Петровић и у режији Војина Васовића

Крагујевац, 30. новембар 2017. године


На конференцији за медије најављена је премијера комедије "Џаст мерид" по тексту Дуње Петровић и у режији Војина Васовића. Премијера је 30. новембра у 20 часова на Сцени Јоаким Вујић Књажевско-српског театра, а репризе су 2, 5, 14. и 30 децембра.

„Џаст мерид“ је прича која се дешава сада и овде. У времену, у коме се више живи од сналажљивости него од новца, довијање је постало готово занимање по себи. А они су мајстори довијања. Тројица најбољих пријатеља, папучић Добрица, муљатор Лепи и штребер Вектор, стављени су пред велики изазов – како да за 10 дана, са 0 динара, организују Добричино венчање, а све то под будним оком Добричине будуће Таште, следећи немогуће захтеве његове девојке Сандре, од које се крије само једна ситница – да буџета нема. У току свих могућих и немогућих свадбених задатака које ће ови момци морати да реше, и пријатељство ће бити стављено на тест, јер Сандра није једина од које се нешто крије.
У представи играју Чедомир Штајн, Душан Станикић, Никола Милојевић, Мирослав Петровић, Нада Јуришић и Александар Милојевић. Сценограф је Ана Колбјанова, костимограф Јелена Јањатовић, композитор Драгослав Танасковић Трнда, кореограф Сања Матејић, инспицијент Рада Јовановић.

Дуња Петровић, ауторка текста:
Време и место у коме живимо пружа бесконачан потенцијал за комедију... и апсурд. У околностима у којима се више живи од сналажљивости него од новца, довијање је постало готово занимање по себи. То је била полазна тачка мог комада. И зато су главни ликови мајстори управо тог заната. Лепи има крупне амбиције, иако је трговац на ситно; муљатор који живи од данас до сутра у непрестаним покушајима да се домогне лаке лове... или било какве лове. Вектор је уштогљени физичар, један од оних прешколованих, неснађених људи. Од њега се увек много очекивало, баш као што се и сада много очекује... да плати чак 3 заостале кирије. И трећи међу њима, Добрица, младожења. Он је заглављен у дугој вези, која је много више од тога – то је заједница... економска. Пошто је у позицији у којој је издржаван од стране своје девојке, онда и он мора да издржава штошта... рецимо, њену мајку у чијем стану живи. То су људи које свако има у свом окружењу. Али нису само они слика нас. Сандра, Добричина девојка, не само да је морала да оде у „бели свет“ Арапских Емирата, већ се бави лајф коучингом, измишљеним занимањем за све који не умеју да живе са собом. Њена мајка оптерећена је подмлађивањем у трци са временом које ју је прегазило. Цига Џомла рентира сопстенве бурме за кесицу лешника, Рубеола машта да постане волонтер, цркве скупљају лајкове на фејсбуку, док им попови имају забрану изласка из земље, а ничу и фантомске агенције у којима се тражи „преко 25 година радног искуства и до 30 година старости“. Е у таквим околностима, ови момци морају да организују свадбу за 10 дана са 0 динара. А зашто свадбу, ако не због папира - зар има јачег повода да се неко упусти у ту авантуру данас?! И док би се у Немачкој, рецимо, овај комад сматрао комедијом апсурда, овде се, на жалост, више чини као реализам. Наравно, увила сам га у лагани водвиљски формат, како би нас превасходно терао на смех, али за оне који воле да читају између жанрова, биће ту и озбиљнијег штива. А срећан крај се подразумева, јер “ако није добро, то онда и није крај”.

Фотографија Фотографија Фотографија Фотографија

ОПЕТ ПЛАЧЕ,  АЛ САД ОД СРЕЋЕ НА ФЕСТИВАЛУ У АЛЕКСИНЦУ

6. Фестивал првоизведених представа у Алексинцу

Крагујевац, 27. новембар 2017. године


Представа Књажевско-српског театра Опет плаче, ал' сад од среће Новице Савића у режији Драгана Јаковљевића учествовала је у званичној конкуренцијеи за награде 6. Фестивала првоизведених представа у Алексинцу.

У представи која је премијерно изведена на сцени Књажевско-српског театра 21. јуна 2016. године играју Исидора Рајковић, Иван Видосављевић, Здравко Малетић, Сања Матејић, Драган Стокић и Драгослав Танасковић. Сценографију потписује Миливоје Штуловић, костиме Јелена Јањатовић, а музику Драгослав Танасковић Трнда.

БАЈКА О МРТВОЈ ЦАРЕВОЈ КЋЕРИ НА ФЕСТИВАЛУ У РУСИЈИ

14. Међународни фестивал Мост пријатељства

Крагујевац, 21. новембар 2017. године


Представа "Бајка о мртвој царевој кћери" Николаја Кољаде, једног од руских најзначајнијих савремених драмских писаца, у извођењу крагујевачког Књажевско-српског театра (режија Бошко Димитријевић) учествује 22. новембра у такмичарском програму 14. Међународног фестивала "Мост пријатељства" у руском граду Јошкар Ола.
У тужној бајци о четворо јунака који "зидају своју грађевину на антрополошком злу у човеку" играју Сања Матејић, Ненад Вулевић, Душан Станикић и Ана Тодоровић Диало.
Фестивал се одржава од 20. до 30. Новембра и поред домаћина учествују, Јерменија, Шпанија, Мађарска, Татарстан, Казахстан и Србија. Једна од занимљивости овогодишње позоришне феште је, иначе, податак да Драмски театар из Бугуљма (Татарстан) конкурише за једну од награда с Нушићевом "Госпођом министарком".
На репертоару су углавном дела руских класика (Гогоља, Гончарова, Чехова, Островског, Достојевског) а међу овим књижевним горостасима - један од ретких страних писаца је наш велики комедиограф.
Иначе, члан жирија овог позоришног фестивала, већ пет година заредом, је Драгана Бошковић.

У ЗВЕЗДАРА ТЕАТРУ УРУЧЕНЕ НАГРАДЕ АНСАМБЛУ ПРЕДСТАВЕ ХИПНОЗА ЈЕДНЕ ЉУБАВИ

По оцени публике најбоља представа 12. ЈоакимИнтерФеста

Крагујевац, 5. новембар 2017. године


У недељу, 5. новембра на сцени Звездара театра директор Књажевско-српског театра Милош Крстовић ансамблу представе ХИПНОЗА ЈЕДНЕ ЉУБАВИ уручио Јоакимову награду за најбољу представу по оцени публике 12. ЈоакимИнетрФеста. Јоакимову награду за најбоље глумачко остварење 12. ЈоакимИнетрФеста по оцени стручног жирија добио је, за улогу доктора Васе у представи ХИПНОЗА ЈЕДНЕ ЉУБАВИ , Драган Петровић Пеле коме је овом приликом, такође, уручена награда.

КРИТИЧАРСКИ КАРАВАН У КРАГУЈЕВЦУ

Крагујевац, 2. новембар 2017. године


У четвртак, 2. новембра 2017. године Књажевско-српски тетар посетилИ су критичари из КРИТИЧАРСКОГ КАРАВАНА. Том приликом позоришни критичари Алексанадар Милосављевић, Александра Главацки, Игор Бурић и Наташа Гвозденовић гледали су најновију представу Књажевско-српског театра ЧЕТИРИ БРАТА по тексту Радована Тишме и у режији Драгана Јаковљевића.
Након представе организован је разговор са ствараоцима који је протекао у отвореној размени која је била више него корисна за чланове нашег ансамбла.
Пројекат „Критичарски караван“, подразумева да група критичара, чланова Удружења позоришних критичара и театролога, током одређеног периода обилази позоришта изван Београда и Новог Сада, прати њихову продукцију и о виђеним представама редовно објављује текстове у својим медијима. Претпоставка овог пројекта јесте заинтересованост самих критичара за учешће у „Каравану“, као и могућност да за овај садржај, који није медијски привлачан на сензационалистички начин, анимирају своје редакције.
Медији у којима се објављују критике су Политика, Нин, Вечерње новости, новосадски Дневник, емисија“Култура“ Програма 202 Радио Београда, Радио Нови Сад, Трећи програм Радио Београда.

„Четири брата“ је комад релативно млађег и непознатог писца, у књижевности чувеног презимена – Тишма – који говори о обичним људима у уобичајеној ситуацији: када родитељи премину, наследници се окупе и деле имовину, с неизбежним подсећањима, дискусијама и свађама ко је шта, кад и како учинио да би се та иста имовина и породица одржала у нормалним токовима. „Четири брата“, врло индикативно, говоре о потомцима руралне средине, пољопривредника, који су децу школовали и васпитали најбоље што су могли. Тај репрезентативни узорак пун је оних места у којима из патријархалне породице видимо патријархално наслеђе, али и нови однос према женама, којих у комаду и представи нема, али се стално спомињу у контексту промене у ставу према животу, односу према снази и доминацији мушког пола, његовом власничком статусу. Браћа су потпуно различита, па имамо једног интелектуалца, једног „папучара“, једног сељака и једног „дебила“, стереотипно повезаних са статусом грађанина, породичног мезимца, земљорадника и несрећника, чиме се отвара низ тема и односа, лабаве повезаности и мотивације, без поптуно изграђене линије главног тока, кулминације, разрешења, сем оног који се за драму тог типа готово неприродно намеће – освешћења и помирења.
Редитељ и сценограф Драган Јаковљевић понављања у драми и њену општост своди на више него гледљив сценски израз. Радњу, подељену у три дана, зацртана као рок да се одреди судбина земље (имовине) и бриге о брату који не може да се стара сам о себи, Јаковљевић поставља у „ринг“, смештајући игру у публику (глумци су окружени са све четири стране). Тиме се и четири ћошка симоболички подударају с ударима и налетима браће једних на друге, приближавајући тензију, увлачећи публику у игру и у размену међу њима, контакт спрам и без обзира на дешавања на сцени.
Глумци су врло добро, сугестивно и бираним средствима, кретњом, говором и гестовима играли своје ликове
Бирајући потентне детаље (ципеле, прслуке, јакне, папуче...), костимографкиња Јелена Јањатовић такође лепо отвара простор за игру глумаца, у овом случају унутрашњи. Здравко Малетић као Мића, брат с неком врстом психозе, поремећаја, има најлакши и најтежи задатак. Воја Ивана Видосављевића је ситуирани професор из Београда, с карактеристичном „јарећом“ брадицом, наочарима и фенси оделом. Њему је ситуација испод нивоа, што се он стално труди да потцрта избором речи и гестова, понашања према сеоској реалности из које је и сам потекао, која га је подигла. Раде Ненада Вулевића је несигуран, најмлађи и најслабији брат, ком темпо живота највише диктира жена, наслањајући се на његову очигледну доброту и мекоћу. Бане Драгана Стокића је приземан, радан, бескомпромисан у великој фази драме да се ослободи свега што је морао да трпи зарад браће, како ситуација изгледа из његовог угла.
Глумци су врло добро, сугестивно и бираним средствима, кретњом, говором и гестовима играли своје ликове. Невоља је што и они морају да се боре с препричавањима ситуација у тренуцима када оне нису довољно мотивисане (као да нису заједно одрасли у истој кући), да нађу решења за егзалтације и понављања оних које су већ речене или им није место у свакој „новој“ сцени, што морају и у групним и у дуо или трио сценама да бране гард и став својих ликова, интензивирајући драмску динамику не према бурном разрешењу, него према мирном. На тренутке исувише нападно играју карактеристике ликова, поведени бруталном реалношћу и реализмом, готово веризмом, који је диктирао редитељ, бодући очи већ очигледним. У том нијансирању најбоље се снашао Ненад Вулевић, који је Радета представио бираним и најпажљивије нијансираним тоновима глумачке партитуре, смиреним држањем и маркантно бираним ефектима снажнијег наступа, тачно онда кад му је време и место.
Захваљујући константном контакту с публиком, образованом укруг да посматра „бокс меч“, не само четири брат, него читавог друштва око родних, економских, у ширем смислу социјалних питања, њиховој заинтересованости и озбиљној узнемирености, забирнутости над виђеним, и поред свих мана текста и оних мање изражених у представи, и поред хепиенда, евидентна је била велика пажња и значај дејства игре. Представа „Четири брата“ у Крагујевцу се тако лако може сврстати у значајна остварења актуелног позоришта Србије.
Игор Бурић, објављено у Дневнику 6.11.2017. године

Фотографија

У КРАГУЈЕВЦУ ПРЕМИНУО ГЛУМАЦ ЉУБОМИР УБАВКИЋ ПЕНДУЛА

Љубомир Убавкић Пендула преминуо у 86 години

Крагујевац, 20. октобар 2017. године


Уместо другог коментара, ево речи Радивоја Лоле Ђукића:
„Смешан као Чкаља, студиозан као Мија, а глуми целим телом као Марсел Марсо. Да живи у Београду, не би силазио са малог екрана. Да живи у Холивуду, Џери Луис би му давао шлагворте на великом екрану. Можда је, ипак, срећан што живи у Крагујевцу – јер ту не силази са живе сцене, на њој није само слика своје слике као на малом екрану, са ње види осмех својих гледалаца, надохват руке су њихове руке које пљескају. Да ли је уопште потребна већа слава? ”.

Комеморација поводом смрти нашег глумца је у суботу, 21. октобра  у 9 часова на Сцени Јоаким Вујић Књажевско-српског театра. Сахрана је истог дана на Варошком гробљу у 14 часова.

Фотографија

ПОБЕДНИК 12. ЈОАКИМИНТЕРФЕСТА SHAKESPEARE, SONNET 66 ИЗ ТЕМИШВАРА

У Крагујевцу завршен 12. ЈоакимИнтерФест

Крагујевац, 14. октобар 2017. године


У Крагујевцу је у петак, 13. октобра 2017. године завршен Дванаести ЈоакимИнтерФест, међународни позоришни фестивал, на коме је од 7. до 15. октобра учествовало седам представа у такмичарском програму у селекцији Милоша Латиновића.
Селектор овогодишњег фестивала, књижевник и директор Битеф театра, Милош Латиновић, одабрао је седам представа које долазе из Русије, Пољске, Бугарске, Мађарске, Хрватске, али и из домаћих реномираних позоришта. Обједињене су заједничком темом или поднасловом “Океан театар“.
О наградама је одлучивао стручни жири у саставу: Радмила Живковић, глумица и председник жирија, Ђорђе Милосављевић, драматург и Слађана Килибарда, редитељка.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА
  1. Јоакимова награда за најбољу представу додељује се представи „СОНЕТ 66“ Вилијема Шекспира у режији Кокана Младеновића и продукцији Мађарског државног позоришта «Чики Гергељ», из Темишвара, Румунија. Представа својим модерним, снажним, динамичним и узбудљивим изразом показује колико је сонет Вилијема Шекспира савремен и актуелан, као искрен крик уметника против аморалности и лицемерја друштва у коме живимо.
  2. Јоакимова награда за режију додељује се Кокану Младеновићу, редитељу представе „СОНЕТ 66“ Вилијема Шекспира, у продукцији Мађарског државног позоришта «Чики Гергељ» из Темишвара, Румунија. Показујући велику ауторску храброст и редитељску вештину, Кокан Младеновић успео је да ансамбл представе поведе да се читању Шекспировог сонета посвети у истом стваралачком даху и са истом уметничком визијом.
  3. Јоакимова награда за глуму додељује се равноправно Марку Торјанцу за улогу Сигмунда Фројда и Фрањи Дијаку за улогу Керола Луиса у представи „ПОСЛЕДЊА ФРОЈДОВА СЕАНСА“. Сложен и захтеван текст Марко Торјанац и Фрањо Дијак извели су на узбудљив и убедљив начин, успевајући да публици дочарају сусрет двојице интелектуалаца чија су дела обележила Двадесети век.
  4. Јоакимова награда за глуму додељује се Драгану Петровићу Пелету за улогу Васе у представи „ХИПНОЗА ЈЕДНЕ ЉУБАВИ“ Звездара театра. Великим талентом, харизмом и способношћу, Драган Петровић Пеле у улози Васе успева да хипнотише публику и омогући им да из једног поступка, или једне реплике, виде читаве глумачке светове.
  5. Јоакимова награда за визуeлност додељује се представи „СОНЕТ 66“ Мађарског државног позоришта «Чики Гергељ» из Темишвара, Румунија. Маштовита употреба сценографије, светла и костима, који спајају Шекспирове време и савремену епоху, као и изваредна музика и сценски покрет, претварају ову представу у јединствен позоришни доживљај.
  6. Јоакимова специјална награда додељује се глумачком ансамблу Мађарског државног позоришта «Чики Гергељ» из Темишвара, Румунија за посвећеност, енергичност, истрајност и бескомпромисност у тумачењу Шекспировог сонета, истражујући дело великог драмског уметника до последње консеквенце и последњег атома стваралачке снаге.
Награду публике, са просечном оценом 4,89, добила је представа Звездаре театра „Хипноза једне љубави”.

Фотографија Фотографија Фотографија

У КРАГУЈЕВЦУ ОТВОРЕН 12. ЈОАКИМИНТЕРФЕСТ

Представом "Илузије" отворен ЈоакимИнтерФест у Крагујевцу

Крагујевац, 7. октобар 2017. године


Представом “Илузије“ у извођењу Установе културе “Вук Стефановић Караџић“ из Београда, по тексту руског драмског писца, Ивана Вирипајева, отворен је 12. ЈоакимИнтерфест у Крагујевцу. Ово је прича о два брачна пара који после 50 година брака, пред лицем смрти, поново себи постављају питања: кога су волели и какве су животе проживели једни поред других. Глумци Горан Јевтић, Катарина Марковић, Милутин Милошевић и Соња Колачарић тумаче четири лика који једни другима и публици говоре лажи и истине о животу и љубави.
Директор Књажевско-српског театра, Милош Крстовић захвалио се граду Крагујевцу као покровитељу фестивала и Министарству културе и информисања које је подржало овогодишњи ЈоакимИнтерфест. Крстовић је истакао да је владало велико интересовање публике за овај фестивал и да су све улазнице унапред продате.
Селектор овогодишњег фестивала, књижевник и директор Битеф театра, Милош Латиновић, одабрао је седам представа које долазе из Русије, Полљске, Бугарске, Мађарске, Хрватске, али и из домаћих реномираних позоришта. Обједињене су заједничком темом или поднасловом “Океан театар“. Латиновић је истакао да су фестивали данас оно што су некада били сајмови за привилеговане варошице и градове. Такву привилегију има и Крагујевац који негује два препознатљива фестивала - Јоакимфест и ЈоакимИнтерфест.
ЈоакимИнтерфест као фестивал има интересантну и разуђену структуру онога што можете да доведете као селектор. Даје вам ширину и могућност да се играте жанровима, да доведете нешто што објективно не можете да уклопите у неке друге фестивале. Ја сам кренуо од тога да покушам да нађем једну потпуну жанровску разноликост у том неком мору позоришта, а да опет повежем то на неки начин и ту сам пронашао пре свега глумачку игру. Видећете добре глумце, глумце који апсолутно плене и освајају тај простор сцене који им се нуди и то ће бити линија која ће повезати све ове представе и жанрове - истакао је селектор Милош Латиновић.

Овогодишњи ЈоакимИнтерфест отворио је Миљан Бјелетић, члан Градског већа за културу. Током наредних седам дана бићемо у прилици да гледамо квалитетна позоришта, да се радујемо њиховим наступима, у представама које је одабрао овогодишњи селектор, Милош Латиновић. А позоришна уметност је као и друге уметности, она нема тих оквира, нема граница, она је као море. У том мору уметности, одабрано је седам острва, седам тема, седам прича, и пре него што упловимо у море уметности у нашем театру, ја бих замолио наш жири - госпођу Радмилу Живковић, глумицу, драматурга Ђорђа Милосављевића и редитељку Слађану Килибарду, да пловећи тим морем препознају најбољи уметнички израз, најбољу представу, глумца, глумицу, и све оно ново, уметнички вредно, што доноси овогодишњи ЈоакимИнтерфест - рекао је Миљан Бјелетић
Град Крагујевац

Фотографија Фотографија Фотографија Фотографија

ПРАИЗВЕДБА ПРЕДСТАВЕ ЧЕТИРИ БРАТА

Конференција за медије поводом премијере представе
„Четири брата“

Крагујевац, 28. септембар 2017. године

На конференцији за медије, у четвртак, 28. септембра најављена је прва премијера ове сезоне „Четири брата” коју по тексту Радована Тишме режира Драган Јаковљевић.
Четири брата, као прича о одумирању села и раслојавању једне породице, постаје свеопшта метафора о изумирању читавог народа, судбина једне породице која мучи муку са сопственом прошлошћу постаје прича о нашој стварности, о неспособности појединца да се суочи са истином о себи и сопственој будућности.
У представи играју: Иван Видосављевић, Здравко Малетић, Драган Стокић и Ненад Вулевић.
Премијера је заказана за суботу, 30. септембра, а њене репризе су 3. и 5. октобра у 20 часова.

Фотографија Фотографија

ПОТПИСАН СПОРАЗУМ О САРАДЊИ ИЗМЕЂУ ЕКОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА И КЊАЖЕВСКО-СРПСКОГ ТЕАТРА

Крагујевац, 19. септембар 2017. године


У уторак, 19.09.2017. године, на Економском факултету Универзитета у Крагујевцу, потписан је Споразум о сарадњи између Економског факултета и Књажевско српског театра из Крагујевца. Ценећи значај културе и образовања, као и њихов нераскидив однос, директор Књажевско српског театра господин Милош Крстовић и декан Економског факултета Универзитета у Крагујевцу проф. др Петар Веселиновић са сарадницима, потписали су Споразум који подразумева обострану, тј. узајамну сарадњу ове две институције.
Сарадња ће, пре свега, бити усмерена на обављање стручне праксе студената одређених модула  акредитованих студијских програма у Књажевско српском театру у Крагујевцу, али и  на одређене активности усмерене на боље упознавање са актуелним збивањима у склопу пословања обе институције, на добробит свих запослених и студената. Такође, договорено је обострано преношење стручних знања и вештина у даљем развоју и унапређењу пословања, као и заједнички наступ у конкурисању на пројектима националног и међународног значаја.

OKEAN, TEATAR

Конференција за медије поводом почетка 12. ЈоакимИнтерФеста

Крагујевац, 18. септембар 2017. године


У Књажевско-српском театру, поводом почетка 12. ЈоакимИнтерФеста, међународног позоришног фестивала, одржана је конференција за медије на којој су говорили директор Театра Милош Крстовић и селектор фестивала Милош Латиновић, књижевник и директор Битеф театра.

"Готово немерљиво пространство океана, садржи лако обележене и јасно уочљиве просторе мора. То је разлог због којег сам, да би обележио селекцију ЈоакимИнтерФеста у Крагујевцу 2017. године, посегао за парафразом наслова романа угледног италијанског књижевника Алесандара Барика, аутора књиге „Океан, море“, која, верујем, јасно дефинише то безмерно океанско пространство културе у којем можете пронаћи своје море уметности. Маре нострум. Наше море театра, које бирамо да би пловили слободно, да би се осећали неспутано, да би веровали у немогуће, попут прекаљених истраживача, упорних трагача и вечних, вештих војника.
Ово је, дакле, наше море. Позориште, театар, казалиште, гледалишће.То је наша утопија у којој нема разлике међу људима, јер невидљива је струја која нас носи и снажан је ветар који нам дува у једра. И то је наш избор без обзира којим средством бирамо да пловимо, да брзо или споро преваљујемо раздаљину од почетка до краја, или од замишљеног и сневаног краја ка неком лепом месту где је све можда почело.
Али, није све у нашем животу, у тетару, идилично, лепо као на мору. Чудно је, кадкад и опасно, као на океану. Боримо се за опстанак и стрепимо за будућност, патимо у анонимности и светлимо скромно, штедљиво. Време у којем живимо је изузетно тешко, и зато не бих могао описати шта је опасније, зборити или ћутати. Шта чинити питамо се?
Верујемо, ипак, у нас, у уметност којом смо затровани.
Сумња и вера. Сигурност и неизвесност. То су теме модерног света. О томе је говорио Сервантес. О томе размишљамо ми. Кад размишљаш, није ти остављено да прећутиш. Говориш, дакле. Пловиш.
Верујући да пловидбом по нашем мору, усмерен звездама, трагам за оним архипелагом вредности чију ће лепоту, сјај, мирисе, заначај препознати сви који знају шта представља, и шта јесте за уметника „Океан, театар“. Пронашао сам га и предлажем га за ову годину у свој пуноћи његове уметничке, позоришне разуђености, коју нераскидиво повезује сила глумачке виртуозност, хистрионске спремност на игру, способност за жртвовање и жеља да се проговори. Глумци живе на архипелагу овогодишњег ЈоакимИнетерФеста, па је предлог да им се прикључимо.
Нека, дакле, то од многобројних, лепих и изазовних, које сам путујући пронашао и видео, буде ових седам острва, седам тема, ових седам прича." - Милош Латиновић, селектор.

Љубитељи позоришне уметности, од 7-15. октобра, биће у прилици да погледају седам представа у такмичарском програму:
7. октобар
Иван Вирипајев ИЛУЗИЈЕ,  режија Татјана Мандић Ригонат, Установа културе „Вук Стефановић Караџић“ Београд, Србија
8. октобар
Jim Cartwright ДВА, режија Robert Talarczyk, Театар КОРЕЗ Катовице, Пољска
9. октобар
В. Шекспир SHAKESPEARE, SONNET 66,  режија Кокан Младеновић, Мађарско државно позориште „Чики Гергељ“ Темишвар, Румунија
10. октобар
Владимир Жеребцов ВОЈНИЦИ, режија Александар Сучков, Академски руски драмски театар Јошкар Ола,  Руска федерација
11. октобар
Душан Ковачевић ХИПНОЗА ЈЕДНЕ ЉУБАВИ, режија Душан Ковачевић,  Звездара театар Београд, Србија
12. октобар
Марц Ст. Гермаин ПОСЛЕДЊА ФРЕУДОВА СЕАНСА, режија Марко Торјанац,  Казалиште Планет арт Загреб, Хрватска
13. октобар
Ж. Б. П. Молијер ТАРТИФ, режија Венцислав Асенов, Драматично-куклен театар Враца, Бугарска
14. октобар
Представа у част награђених- Питер Квилтер СЛАВНА ФЛОРЕНС, режија Ђурђа Тешић, Атеље 212.

Пратећи програм 12. ЈоакимИнтерФеста:
9. октобар, 18.00 Мала сцена
Радионица ”Писати и остати жив”, Ђорђе Милсављевић
10. октобар, 18.00 Мала сцена
Промоција позоришног специјала часописа за културу и уметност КОД 21 у издању Шабачког позоришта. Учествују: Драгана Бошковић, театролог и уредница броја Зоран Карајић, главни уредник часописа КОД 21 Душан Ћоковић, директор Академије уметности, Београд.
11. октобар, 18.00 Мала сцена
Промоција књиге Зијаха Соколовића „Глумац је глумац... глумац је глумац... глумац.“.
Модератори: Никола Милојевић и Чедомир Штајн.
12. октобар, 18.00 Мала сцена
Вече у част глумца – Радмила Живковић.
Разговор води Слободан Савић, позоришни критичар.
13. октобар, 18.00 Мала сцена
Јавно читање драмског текста „На трагу“ Николе Милојевића.
Учествују глумци Књажевско-српског театра.

О наградама ће одлучивати стручни жири у саставу: Радмила Живковић, глумица, Ђорђе Милосављевић, драматург и Слађана Килибарда, редитељка. Водитељ разговора са ствараоцима је Слободан Савић, позоришни критичар.

Фотографија Фотографија

ГЛУМЦИ КЊАЖЕВСКО-СРПСКОГ ТЕАТРА НАГРАЂЕНИ У СТРУМИЦИ

Фестивал малих сцена Ристо Шишков Струмица, Македонија

Крагујевац, 15. септембар 2017. године


На управо завршеном 25. Фестивалу малих сцена „Ристо Шишков“ који се традиционално одржавава у Струмици, у част великог македонског филмског и позоришног глумца Ристе Шишкова, Књажевско-српском театру су од укупно седам додељених  припале три глумачке награде. За женску улогу награђена је Исидора Рајковић, а за мушке улоге Здравко Малетић и Иван Видосављевић. Наши глумци су добили награде за улоге остварене у представи ОПЕТ ПЛАЧЕ АЛ САД ОД СРЕЋЕ, која је премијерно изведена на сцени крагујевачког театра у јуну 2016. Главна награда на фестивалу, за врхунско глумачко остварење „Ристо Шишков“,  по одлуци жирија којим је председавао глумац Зијах Соколовић припала  је прослављеној српској глумици Тањи Бошковић.Bošković.

Билетарница: 034 33 20 63 (10-12 и 18-20) www.joakimvujic.com


KST Kragujevac


АРХИВА ВЕСТИ


СЕЗОНА 2016/17

СЕЗОНА 2015/16

СЕЗОНА 2014/15

СЕЗОНА 2013/14

СЕЗОНА 2012/13

СЕЗОНА 2011/12

СЕЗОНА 2010/11

СЕЗОНА 2009/10

СЕЗОНА 2008/09

СЕЗОНА 2007/08

СЕЗОНА 2006/07

СЕЗОНА 2005/06