|
|
|
ДАН КЊАЖЕВСКО-СРПСКОG ТЕАТРА
фебруар 2012. године
На Сретење Господње, сваког 15. фебруара, најеминентнијим писцима, глумцима, редитељима, сценографима, композиторима, најстарије српско позориште уручује Статуету Јоаким Вујић (додељује се за изузетан допринос развоју позоришне уметности Србије) и Прстен са ликом Јоакима Вујића (додељује се за изузетан допринос развоју Театра и афирмацији његовог угледа у земљи и иностранству). Аутор Статуете Јоаким Вујић је Никола Кока Јанковић, рођен у Крагујевцу 1926. године, академски вајар и члан САНУ, Српске академије наука и уметности.
Свечани програм под називом У славу Крагујевца почиње у 20.00 часова на Сцени Јоаким Вујић.
Награде Театра
Статуета Јоаким Вујић – Властимир Ђуза Стојиљковић
Властимир Ђуза Стојиљковић је један од првих представника модерне глуме на српским сценама који своје уметничко дело богати већ шест деценија оригиналним и самосвојним стилом у бројним улогама које је остварио на позоришним сценама, радију, телевизији и филму, како у Србији тако и у иностранству. За свој рад је добио назначајнија признања: од Стеријине награде до Добричиног прстена за животно дело. Логичан је био избор Књажевско-српског театра да га уврсти у плејаду добитника Статуете Јоаким Вујић за допринос позоришном животу Србије.
Жири за доделу Статуете Јоаким Вујић: Мирко Бабић, Небојша Брадић, Нада Јуришић, Славко Млановић, Снежана Ковачевић.
Прстен са ликом Јоакима Вујића – Горица Поповић
Горица Поповић је заслужила Јоакимов прстен за све оно што је годинама несебично даровала публици Крагујевца и Србије. Глумица, списатељица, редитељ, певачица и много тога још – јединствена Горица Поповић, крагујевчанка и првакиња Атељеа 212.
Годишње награде
Милош Крстовић
је својим залагањем, преданошћу и квалитетом глумачких остварења у последњих пар сезона, па тако и у години за нама, несумљиво задужио поверењем своју матичну кућу.
Годишњом наградом Књажевско-српски театар потврђује допринос овог глумца као битну компоненту општег имиџа Књажевско-српског театра у позоришној јавности Србије. Верујемо да ће ово признање Крстовића још чвршће устоличити као једног од предводника млађе генерације глумаца и једног од носилаца репертоара најстаријег српског позоришта.
Драгослав Танасковић
Музика је одувек била равноправан и неодвојив сегмент позоришног чина. Али, сценска музика коју Драгослав Танасковић компонује за представе наше куће је и много више од тога. Постала је један од заштитних знакова представа Театра, нешто по чему их публика препознаје и ужива у њој исто као и у игри наших глумаца. Дорастао свим жанровима и музичким правцима Танасковић је то доказао и показао у представама: Клуб Нови светски поредак, Балада пијанисти, Ђаво и мала госпођа и Ноћ у кафани Титаник.
Прстен са ликом Јоакима Вујића и Годишње награде додељује Управни одбор Књажевско-српског театра: Златан Максимовић, председник, Слободан Павићевић, Петар Веселиновић, Бранка Церовина, Никола Милојевић.
|
2012. У КЊАЖЕВСКО-СРПСКОМ ТЕАТРУ
Година савременог драмског текста
јануар 2012. године
Почетак 2012. године је у Театру обележен извођењем представе Ноћ у кафани Титаник по тексту и у режији Небојше Брадића, уметничког директора Књажевско-српског театра.
Ова година ће бити у знаку савремених драмских текстова, од којих се већина по први пут изводи у Србији.
Такође, Књажевско-српски театар жели да афирмише драмско писање у Србији и да подстицај младим ауторима конкурсом за савремени домаћи текст. Конкурс ће бити расписан 15. фебруара на дан Књажевско-српског театра а најбољи текст са овог конкурса Театар ће уврстити у свој репертоар.
Лепотица Линејна по тексту Мартина Макдоне (Martin McDonagh) у режији Немање Ранковића је прва премијера 24. фебруара. Мартин Макдона је са овом црном комедијом ушао у номинацију за награду Лоренс Оливије. Главне личности, времешну мајку и кћерку тумаче првакиња позоришта Нада Јуришић и Марина Стојановић Перић. Ова трагикомедија је много више од одлично написаног текста, она голицаво уводи у комичну сигурност, да би изненада суочила гледаоца са чињеницом да та врста људи којој се смејемо уопште није смешна.
За средину марта је предвиђена премијера представе Д. Ц. Џексона (D.C. Jackson) Моје бивше, мој бивши у режији Слађане Килибарде. У овој савременој шкотској комедији која је награђена на фестивалу у Единбургу, љубав није добитак на лутрији, већ нешто што се гаји, на чему се свакодневно ради. Главни ликови комедије су тридесетогодишњаци који се тешко одлучују да суштински одрасту и прихвате одговорност својих година и своје место у друштвеној заједници.
Април је предвиђен за премијеру комедије Ричарда Бина (Richard Bean) Један човек, двојица газда у режији Небојше Брадића. Ради се о својеврсној адаптацији Голдонијеве комедије Слуга двају господара. Ова комедија је успешно изведена на сцени Краљевског националног театра у Лондону, тренутно се игра на Вест енд, после чега је планиран трансфер на Бродвеј.
Драма 12 гневних људи Реџиналда Роуза (Reginald Rose) у режији Нила Флекмана (Neil Fleckman), госта из УСА, премијерно ће бити представљена крагујевачкој публици у јуну ове године. То је студија личности у процесу судског система. Прича је о томе да један човек(или мала група људи) могу да направе промену, вредна је помена поготову данас. Лако је бити разочаран паљбом чињеница, понуђених докумената, подразумевајућих лажи – свеједно да ли се то догађа на суду или на изборима. Али, проналажење снаге да се све ово одгурне у страну и у оквиру људских могућности учини све оно што се може за бољитак појединца и заједнице, основна је идеја 12 гневних људи.
Српска праизведба награђене драме водећег словеначког писца и редитеља Матјажа Зупанчића Шокинг шопинг премијерно ће бити изведена у октобру. До краја године је планиран рад на награђеном тексту са конкурса Књажевско-српског театра.
|
ПРЕМИЈЕРА ПРЕДСТАВЕ НОЋ У КАФАНИ ТИТАНИК
децембар 2011. године
Страх је сада за њега мера и израз свега. Страх је у овим земљама посејан као усев, на време, са планом и добрим познавањем тла и свих услова, затим је пажљиво негован и одржаван, и сада је доносио плодове. Страх је оно што пљачка и коље овакве као што је Менто...
Бифе Титаник, Иво Андрић
У години Иве Андрића, када обележавамо 50 година од добијања Нобелове награде Иве Андрића и 120 година рођења најзначајнијег аутора са простора југоисточне Европе, акценат стављамо на нова дела настала на основу Андрићевих дела, тј. јавност добија прилику да кроз нове радове сагледа значај Андрићевог дела – тј, добија прилику да дискутује да ли је, колико је и како је Андрић значајан за Србију XXI века.
Дело Иве Андрића још увек чека на своје праве тренутке на позоришној сцени. Андрићева проза има драмске елементе које је могуће пренети на позорницу и тако открити њене непознате димензије. У том погледу дело Иве Андрића представља трајан изазов за нова драматуршка обликовања и сценске интерпретације.
После успешне драматизације и инсценације Проклете авлије редитељ Небојша Брадић драматуршко-редитељски обрађује Андрићеву приповетку Бифе Титаник, која кроз атмосферу предратног и ратног Сарајева нуди оригиналан приступ у третирању архетипског односа прогнитељ – жртва.
Продукцијом Ноћ у кафани Титаник дело Иве Андрића третирамо као универзалну причу. Ноћ у кафани Титаник је метафора, нажалост и синоним, за судбину нашег простора и времена, дело у које су догађаји од објављивања приповетке учитали сасвим нова и неочекивана значења, а прича о толеранцији која једина може премостити различитости говори управо о оном што нам највише треба данас.
Небојша Брадић
Ноћ у кафани Титаник
(по мотивима прича Иве Андрића)
Премијера: 10. децембар 2011. године
Аутор текста и редитељ: Небојша Брадић
Сценограф: Миливоје Штуловић
Костимограф: Јелена Јањатовић
Кореограф: Вера Обрадовић
Композитор: Драгослав Танасковић
Лектор: Владо Керошевић
Лица:
Менто Папо, звани Херцика, власник кафане Титаник: Милош Крстовић
Професор Павловић, бивши комуниста: Мирко Бабић / Саша Пилиповић
Јосип, бивши радник: Миодраг Пејковић
Агата, бивша артисткиња: Исидора Рајковић
Јован Гаћеша, бивши глумац: Милић Јовановић
Мустафа, бивши студент: Никола Милојевић
Катарина, свира и пева у Титанику: Јасмина Димитријевић
Катарина II: Марина Перић Стојановић
Наил, циганин: Драган Стокић
Гост: Владан Живковић
Ансамбл: Чедомир Штајн, Ана Тодоровић, Ненад Вулевић, Иван Видосављевић, Александар Милојевић
Инспицијент: Александар Милорадовић / Никола Стевовић
Суфлер: Рада Јовановић
Тон: Иван Филиповић
Светло: Никола Манић
Тефничка подршка: Књажевско-српски театар
Не постоји моћ ван нас самих која може да нам суди и да нас кажњава за оно што чинимо. Не постоји хегелијански дух историје који води нашу судбину – историја је тек начин на који дишемо, она броји наше уздахе. Ми морамо да заменимо идеју немилосрдног марша историје са логиком људскости. Ми смо људи због пуке случајности. Људскост се не открива, она се ствара. Ми је стварамо тако што трагамо за њом. Ми наследјујемо своју људскост у једном облику -једној реалности- а затим морамо да поново стварамо реалност за наша сопствена времена која се мењају.
Драма је једино средство које ум има како би ово урадио: ми смо драматична врста. Током историје смо се суочавали са хаосом могућности које стварамо путем свог сопственог немира. Драма комбинује тај хаос са уродјеним императивом да будемо људи. Драма стоји на ивици овог амбиса.
За људскост треба да се боримо. Ми је стварамо, а то представља неумољиви терет трагедије. Уколико ову случајност претворимо у катастрофу, онда наши животи и смрти представљају казне које смо прописали самима себи. Нерон је желео да Римљани имају један врат, како би могао да га пресече једним ударцем мачем. Последице капитализма су много далекосежније, оне уништавају идеју људскости, а самим тим и средство помоћу којег стварамо људску реалност. То би било коначно решење капитализма, холокауст који је једним ударцем уништио читаво човечанство.
Небојша Брадић
Брадићева Ноћ у кафани Титаник, разрађујући и допуњавајући постојеће и нове ликове, прати управо спадање маски кроз фантазмагорични, макабрични плес. Он спаја, тако, Андрићеве мотиве из раних, историјски утемељених приповедака и каснијег опуса који се бави стварношћу пролазног и пролазношћу стварности њему савременог тренутка – мистична, верска предубедјења и реалистично осликане ликове и ситуације. Брадић, на тај начин, остварује нову, другачију структуру, која омогућава трансфер Андрићу карактеристичног нихилизма и песимизма, егзистенцијалне слабости и немоћи пред судбином, опачином, заправо – огољеним, паралишућим страхом пред злом. Такво, готово езотерично зло – појављује се незвано, узима обличје Једног, Непознатог – користи све људске слабости, мане, очајања, недоумице; најзад се - хранећи се типичним одустајањем, предавањем, пристајањем, попут лика у паралелним огледалима - умножава до универзалног зла, од каквог нити један бог не пружа заштиту.
Маша Јеремић
 Плакат Фотографија Фотографија
Фотографија Фотографија Фотографија
Прес клипинг |
НЕБОЈША БРАДИЋ У КЊАЖЕВСКО-СРПСКОМ ТЕАТРУ
РЕЖИРА НОЋ У КАФАНИ ТИТАНИК
новембар 2011. године
Нова премијера у Књажевско-српском театру планирана је за 10. децембар 2011. године. Аутор текста Ноћ у кафани Титаник је Небојша Брадић који ће уједно бити и редитељ представе. Небојша Брадић је текст за овај позоришни комад написао по мотивима прича Иве Андрића.
На конференцији за штампу одржаној у петак, 4. новембра на Сцени Љуба Тадић, говорили су Небојша Брадић, редитељ, Небојша Васиљевић, члан Градског већа за инвестиције и развој градских ресурса и Саша Миленић, председник Скупштине Града Крагујевца, испред Скупштине града и Мирко Бабић, в. д. директор Књажевско-српског театра.
За успешно функционисање позоришта неопходне су три ствари: програм, односно репретоарска политика, ансамбл и технички услови, а ја се надам да ће Мирко Бабић својим великим глумачким искуством и ауторитетом мотивисати крагујевачке глумце да дају све од себе и буду упошљени, а не, запошљени на будућим пројектима, нагласио је Брадић.
На свом првом обраћању јавности, од како је прошле недеље изабран на место вршиоца дужности директора Књажевско-српског театра глумац Мирко Бабић рекао је да је ово место за њега нови изазов, као и мотив да се убудуће у нашој кући доста и добро ради.
Небојша Васиљевић, члан Градског већа за инвестиције и развој града, најавио је, као неко ко је испред градских власти задужен да финансијски покрије све амбиције везане за, како је сам рекао повратак нашег позоришта на стазе старе славе чак три премијере до Дана театра, Сретења Господњег, 15. фебруара наредне године. О кадровским решењима без којих се не може, као и о промени статута позоришта која ће омогућити њихову реализацију говорио је Саша Миленић, председник Скупштине Града Крагујевца.
Небојша Брадић, биографија
Рођен је 3. августа 1956. године у Трстенику. Дипломирао је позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности у Београду. Од 1981. до 1996. радио је као редитељ, уметнички директор и управник Крушевачког позоришта. У сезони 1996/97. године био је управник позоришта Атеље 212. Од 1997. до 1999. управник је Народног позоришта у Београду. Управник је и уметнички директор Београдског драмског позоришта од 2000 - 2008. године. Министар културе и информисања у Влади Републике Србије од 7. јула 2008. до 14.марта 2011. Режирао је више 80 представа у српским, хрватским, босанским и грчким театрима, са посебним афинитетом за савремену домаћу литературу и драматизацију (Проклета авлија, Дервиш и смрт, Златно руно, Корени, Тврђава, Последња пловидба...). Режирао је опере и мјузикле. Оснивач је Београдског фестивала игре и Дунавфеста. Аутор је драма: Мој брат (Народно позориште Републике Српске 2010.) и Ноћ у кафани Титаник (Књажевско српски театар, 2011.). Аутор је бројних есеја о позоришту и литератури. Професор је глуме на Академији лепих уметности у Београду. Представе Небојше Брадића игране су у позориштима бивших југословенских република, у Италији, Аустрији, Мађарској, Енглеској, САД, Чешкој, Швајцарској, Украјини, Русији, Грчкој, Албанији, Турској.
Добитник је значајних домаћих и страних позоришних награда. Први је добитник Награде Никола Пеца Петровић за најбољег југословенског позоришног менаџера. На Сусретима позоришта Србије Јоаким Вујић добио је девет награда за режију. Награђен је Стеријиним наградама за најбољу савремену сценску адаптацију, драматизацију и режију. Добитник је награда за режију и драматизацију на позоришним фестивалима у БиХ (Брчко, Зеница, Добој). Добитник је награда за најбољу режију на ЈоакимИнтерфесту и Међународном фестивалу класике Вршац. Добитник је награде Прстен са ликом Јоакима Вујића за изузетан допринос развоју Књажевско-српског театра и афирмацији његовог угледа у земљи и иностранству. У Москви је добио награду Златни витез за режију представе Златно руно Борислава Пекића, у Истанбулу је добио награду за драматизацију представе Дервиш и смрт Меше Селимовића.
Фотографија Небојше Брадића
Фотографија
Фотографија
Фотографија
Фотографија |
ЈОАКИМИНТЕРФЕСТ
октобар 2011. године
Од 7-15. октобра 2011. године у Крагујевцу,
Књажевско-српском театру,
одржава се шести
ЈоакимИнтерФест!
КРУГ МАСЛИНОМ*
Срж позоришта је у мистерији која се зове садашњи тренутак. Садашњи тренутак је чудесан. Као делић сломљеног холограма, његова прозирност је варљива. Када се овај атом времена расцепи, у његовој безмерној незнатности је цео свет.
Питер Брук, Отворена врата
Београд, Клио, 2006.
У времену запитаности над смислом људског чина и ангажмана у уметности, у времену сажаљења и страха, моћника и жртви, бизарних баналности, изневерених очекивања и очекиваних љубави, у времену без елана и енергије, наметнутог хаоса, када су побуне ствар режије, једне велике глобалне намештаљке (Дејан Мијач), у свету немоћи и незнања, када је сигурно да ће Годо засигурно доћи сутра: увек сутра, али увек засигурно сутра, када апсурдно понашање постаје нормално, сусресћемо се на још једном јоакимовском празнику позоришта.
Дружићемо се, пре свега, са изванредним писцима, глумцима и редитељима. Бићемо саучесници у њиховим узлетима у покушају да одговоре на стално присутне вибрације из невидљивог духовног света које често игноришемо, бићемо саучесници у колективном постављању питања како повезати нашу личну причу са спољним светом, са друштвом у целини.
Селектор овогодишњег Фестивала покушао је да, у широком дијапазону уметничке разноликости, представи она позоришта и фестивалске (ко)продукције чланова НЕТА мреже, чије су представе релевантне у региону круга маслином по својим уметничким дометима и сценском изразу. И не само њих. Јер како у својој најновијој истоименој књизи рече професор и редитељ Боро Драшковић: Позорница круга маслином данас је, дакле, свако место у чијем је средишту човек, главна акција тог позоришта је битка за његово коначно ослобођење. Ново позориште зна свој пут, оно се с погледом који је само данас могућ још једном враћа на свој почетак, изворним језицима у којима је сачувано биће сваког народа, главним митовима и легендама у којима се затиче и савременост, околностима које припадају једном поднебљу, али преко њега и целом човечанству.
Драган Јаковљевић, редитељ
селектор и директор ЈоакимИнтерФеста
*Боро Драшковић, Круг маслином
Нови Сад, Позоришни музеј Војводине, 2011.
Покровитељ Фестивала је Министарство културе Републике Србије и Град Крагујевац.
Шести међународни позоришни фестивал малих сцена (6th International Small Scene Theatre Festival) окупља позоришне ансамбле из: Македоније, Румуније, Бугарске, Словеније, Црне Горе, Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије. Драган Јаковљевић, селектор шšестог ЈоакимИнтерФеста, одабрао је једанаест позоришних представа које ће бити на репертоару Међународног позоришног фестивала малих сцена. Кабаре Да, то су били дани изводи се у част награђених.
Петак, 7. октобар
19.30 Галерија Јоаким
Позоришни плакат
Аутор Слободан Машић
Фотографија
Петак, 7. октобар
20.00 Сцена Јоаким Вујић
Отварање Фестивала
Фестивал отварају: Саша Миленић, председник Скупштине Града Крагујевца Фотографија
Благој Стефановски, председник НЕТА мреже Фотографија
Драган Јаковљевић, директор и селектор ЈоакимИнтерФеста.
Четвртак, 13. октобар
18.00 Сцена Љуба Тадић
Пратећи програм
Пројекција једне епизоде ТВ серијала Модерни израз у умјетности I, ПАРАДОКС О ГЛУМЦУ аутора Боре Драшковића.
Промоција књиге КРУГ МАСЛИНОМ, аутор Боро Драшковић.
Учествују: Јован Ћирилов, Слободан Павићевић, Мирко Демић, Саша Миленић, Славко Милановић и аутор .
Водитељи сусрета са ствараоцима су Гоце Ристовски, Скопље, Македонија и Тодор Кузманов, Скопље, Македонија.
Уредник штампаних публикација је Зоран Мишић, новинар из Крагујевца.
Фотографија
У 20.00 часова 15. октобра на затварању Фестивала свечана додела награда.
WELCOME TO THE JOAKIMINTERFEST
October 2011
From October 7th till October 15th 2011 in Kragujevac
at Knjaževsko-srpski teatar, it will be held the JoakimInterFest! The Sixth International Small Scene Theatre Festival will gather groups from Macedonia, Romania, Bulgaria, Slovenia, Croatia, Bosnia and Herzegovina, Montenegro and Serbia.
OLIVE CIRCLE*
The essence of the theatre is in the mystery called present moment. Present moment is marvellous. As a piece of broken hologram, its transparency is deceptive. When this atom of time is split, the world is in its infinite obscurity.
Peter Brook, The Open Door
Belgrade, Clio, 2006.
In a time of questioning over sense of human act and engagement in art, in time of compassion and fear, potentates and victims, bizarre banality, betrayed expectations and expected love, in a time with no enthusiasm and energy, imposed chaos, when rebellion is a matter of directing, of one big global setup (Dejan Mijac), in a world of impotence and ignorance, when it is certain that Godot will come tomorrow for sure: always tomorrow, but always tomorrow for sure', when absurd becomes normal, we will meet on one more Joakim's holiday of theatre.
We will meet excellent writers, actors and directors. We will be accomplices for their ascent in attempt to answer on permanently present vibrations form invisible spiritual world we often ignore, we will be accomplices in a collective asking the question of how to connect our personal story to outer world, with society as a whole.
Selector of this year Festival tried to present, in a wideness of artistic variety, those theatres and festival (co)production members of NETA network, whose plays are relevant in region of olive circle, because of its artistic field and scenic expression. And not only them. As professor and director Boro Draskovic said in his new book: Today, the stage of olive circle, is every place in which centre is man, main action of that theatre is a battle for its final liberation. The new theatre knows its path, with a view that is possible only in present, it is coming on a beginning, to its fundamental languages where entity of every nation is saved, to its main myths and legends where contemporarity is found, to circumstances which belong to one sky, and over that, to entire mankind.
Dragan Jakovljevic, director
Selector and manager of JoakimInterFest
*Boro Draskovic, Olive circle
Novi Sad, Theatrical Museum of Vojvodina, 2011
Festival Opening
Sasa Milenic, President of the City Assembly Kragujevac Foto
Blagoj Stefanovski, president of NETA Foto
Dragan Jakovljevic, director of Knjazevsko-srpski teatar
The opening ceremony will be on Friday, October 7th, 2011 at 8:00 p.m. Following the opening, the NU Drama Theatre Skopje will perform the play Genocid 21.
Moderators of the creators meeting: Goce Ristovski and Todor Kuzmanov.
Redactor of the printed publications is Zoran Misic, journalist from Kragujevac.
Foto
October 15th, 2011 at 8:00 p.m. The Festival awards.
Фотографија
|
ИВАН ВИДОСАВЉЕВИЋ ОСВОЈИО НАГРАДУ У БУГАРСКОЈ
мај 2011. године
Иван Видосављевић освојио Награду за најбољу мушку улогу на Међународном фестивалу нове позоришне акције НЕТА, New European Theatre Action, у граду Враца у Бугарској, где је учествовао са монодрамом Дневник једног лудака по тексту Н. В. Гогоља. Ивану Видосављевићу је ово трећа међународна награда јер је већ освојио две награде у Румунији на Међународном фестивалу монодраме Gala Star. Фестивал је одржан у Драмско луткарском позоришту у периоду од 16-22. маја ове године, а о наградама је одлучивао стручни жири у следећем саставу: Нора Макарова из Русије (председница), Љиљана Мазова из Македоније, Нина Мазур из Немачке, Драгана Бошковић из Србије и Јури Јушкевич из Украјине.
Фотографија
Фотографија
|
ЈОАКИМФЕСТ
мај 2011. године
Од 7-15. маја 2011. године у Крагујевцу,
Књажевско-српском театру,
одржава се осми
Селектор осмог ЈоакимФеста, господин Драган Јаковљевић, редитељ из Крагујевца, одабрао је седам позоришних представа које ће бити на репертоару Фестивала најбољих позоришних представа по текстовима домаћих аутора.
У част награђених изводи се представа рађена по тексту Милоша Црњанског СЕОБЕ у режији Пјер Валтер Полица.
Петак, 7. мај
19.30 Галерија Јоаким
Отварање 7. изложбе позоришног плаката професионалних позоришта Србије, Српски позоришни плакат.
Фотографија Фотографија
20.00 Сцена Јоаким Вујић
Отварање Фестивала
Поздравна реч Драгана Јаковљевића, директора Књажевско-српског театра, говор Саше Миленића, народног посланика и председника Скупштине Града Крагујевца, беседа Маје Пелевић, драмског писца, 8. ЈоакимФест отвара министар културе Предраг Марковић.
Фотографија Фотографија Фотографија Фотографија
9. мај
18.00 Сцена Љуба Тадић
Промоција књиге Позоришни живот Земуна у XIX веку (са освртом на рад Јоакима Вујића), аутор Милован Здравковић, Фестивал монодраме и пантомиме Земун.
Учествују: Драгана Бошковић, Јован Ћирилов, Весна Станковић, Иван Николић и аутор.
Фотографија Фотографија
11. мај
18.00 Сцена Љуба Тадић
Представљање Издавачке делатности Народног позоришта у Београду
Учествују: Жељко Хубач, драматург Народног позоришта и уредник Издавачке делатности Народног позоришта у Београду, Јелица Стевановић, заменик уредника Издавачке делатности.
13. мај
18.00 Сцена Јоаким Вујић
Пројекција ТВ драме Кухиња Арнолда Вескера у режији Боре Драшковића.
Промоција књиге Филм о филму, аутор Боро Драшковић, Позоришни музеј Војводине Нови Сад.
Учествују: Јован Ћирилов, Драгана Бошковић, Славко Милановић, Саша Миленић, Мирко Демић и аутор.
19.00 Сцена Јоаким Вујић
Путујуће Несанице – представљање библиотеке Књижевне општине Вршац (Душан Матић, Ежен Јонеско, Јован Ћирилов, Данило Киш, Чарлс Симић, Мирча Елијаде, Давид Албахари, Драшко Ређеп, Жан Бодријар, Боро Драшковић...).
Водитељ сусрета са ствараоцима је драгана Бошковић, театролог из Београда. Фотографија
Уредник фестивалског билтена је Зоран Мишић, новинар из крагујевца.
Фотографија
У 20.00 часова 15. маја додела награда и свечано затварање осмог ЈоакимФеста.
|
СВЕТСКИ ДАН ПОЗОРИШТА
27. март 2011. године
Светски дан позоришта, који се обележава 27. марта, установио је 1961. године Међународни позоришни институт (ИТИ). На тај дан позоришта у свету организују разне манифестације, уз обавезно читање поруке коју, по позиву ИТИ-ја, увек пише позоришна личност светског угледа. Ове године то је Џесика Каува (Jessica A. Kaahwa) глумица, драматург, редитељ и теоретичар из Уганде.
Џесика Каува (Jessica A. Kaahwa) је глумица, драматург, редитељ и теоретичар из Уганде. Фулбригхтов стипендиста, добитница је бројних награда и признања које јој омогућују да настави своја истраживања у којима позоришним средствима покушава конструктивно деловати у конфликтним зонама и у борби за унапређење здравства.
Џесика Каува је редовни професор на Универзитету Макерере у Уганди. 2001. године је докторирала на теми из историје позоришта, теорије и критике на Универзитету Мариланд у Сједињеним америчким државама. Написала је преко петнаест драма за позориште, телевизију и радио. Режирала је и глумила у неколико својих драма. Њен редитељски опус укључује Краља Лира Виљема Шекспира и Мајку Храброст и њену децу Бертолда Брехта. Говори енглески, француски, свахили и већину Банту језика.
Позориште у служби човечанства, Џесика Каува (Jessica A. Kaahwa)
Данашњи скуп је истински одраз огромног позоришног потенцијала да покреће заједнице и премости све разлике.
Да ли сте икад помислили да би позориште могло да буде моћно оружје у борби за мир и помирење? И док нације сиром света троше огромне суме новца на мировне мисије у подручјима под жестоким сукобима - позоришту, као једној од опција за управљање и ублажавање конфликата, посвећује се веома мало пажње. Како би становници мајке Земље могли уопште и да успоставе светски мир, кад се у ту сврху користе инструменти који долазе споља и изузетно репресивне снаге?
Позориште суптилно прожима људску дусу, опхрвану страховима и сумњама, тако што мења слику о њој самој - и отвара један свет разних могућности за појединце, самим тим и за заједницу. Оно може да да смисао дневним реалностима, али истовремено и предупреди несигурну будућност. Позориште може да се укључи у политичке прилике неког народа на једноставан начин. Управо зато што је свеобухватно, позориште може да буде средство за превазилажење претходно установљених неспоразума.
Позориште је доказан начин заговарања и промовисања идеја које сви заједно поштујемо, за које смо спремни да се боримо, када се оне злоупотребљавају. Како бисмо себи обезбедили мирну будућност, морамо почети да користимо мирна средства која подразумевају разумевање, уважавање и препознавање напора које свако људско биће улаже у мир. Позориште је управо тај универзални језик помоћу којега можемо да пошаљемо поруке мира и помирења.
Активним укључивањем појединаца, позориште може да привуче многе душе које ће срушити утемељене предрасуде, и тиме укаже појединцу прилику за поновно рађање услед новооткривених знања и новог поимања реалности. Да би позоришна уметност напредовала, међу осталим облицима уметности, морамо да начинимо одважни корак напред, тако што ћемо је инкорпорирати у свакодневни зивот, бавећи се критичким питањима конфликта и мира. У спровођењу друштвених промена и реформи заједница, позориште је већ заступљено у подручјима захваћеним ратом и међу становништвом које погађају хронично сиромаштво и болести. Све је више прича са срећним крајем, у којима је позориште успело да мобилише јавност да изгради свест о потреби помагања жртвама које пате од послератних траума. Културне платформе попут Међународног позоришног института, које имају за циљ да консолидују мир и пријатељство међу људима, добра су основа за то. Из тих разлога, заиста је крајње парадоксално да се у временима као што су наша, не говори о моћи које има позориште и допушта владарима оружја и бацачима бомби да одржавају светски мир. Како би средства отуђења уопште могла да замене средства мира и помирења? Позивам вас да на овај, Светски дан позоришта промислите о свему и да позориште, као универзални начин за дијалог, друствене промене и реформе, поставите у први план. Позориште је спонтана, људска, јефтинија и далеко моћнија алтернатива од огромне количине новца које тросе Уједињене нација за мировне мисије широм света.
Иако позориште није једини пут у борби за мир, оно би свакако требало да представља ефикасно средство у мировним мисијама.
|
СЕЋАЊЕ – МИЛЕВА ЖИКИЋ (1922-2011)
19. фебруар 2011. године
У Крагујевцу је у четвртак, 17. фебруара преминула глумица Милева Жикић, дугогодишња првакиња ансамбла драме Књажевско-српског театра.
Милева Жикић рођена је у Крагујевцу 1922. године, у тадашњој Пупиновој улици, на Пивари, од оца Милете, радника у Застави и мајке Јевросиме, такође раднице, који су сем ње имали и сина Јову.
Професионалну каријеру је почела у шабачком Народном позоришту, у сезони 1948/49. године. Прва професионална улога била јој је рола Нине у Цанкаревом Краљу Бетајнове. Потом следе улоге Љубице (Сеоска учитељица), Еве (Пут у злочин), Васке (Зона Замфирова), Снежане (Снежана и седам патуљака)... преко двадесет улога за три године у Шапцу.
У Шапцу су је звали, на почетку, Мала Нина, а касније, по улози која ће обележити битан део њене уметничке каријере - Коштана.
Од 1951. године стални је члан крагујевачког позоришта.
У крагујевачком позоришту је дебитовала улогом Оливије у Шекспировој Богојављенској ноћи.
У театру је одиграла преко 120 улога.
У пензију је отишла као првакиња драме крагујевачког позоришта, тада Театра Јоаким Вујић, улогом Евросиме у комаду Југословенска антитеза који је режирао Ненад Илић.
Од свих улога, које је одиграла у дугој и богатој каријери, сама Милева Жикић, издвајала је роле у представама: Пут око света, Наши синови, Раскршће, Камен за под главу, Тамни вилајет...
Сем њих, остварила је запажене и награђиване роле Лукреције у Макијавелијевој Мандраголи, Маргарете у Стриндберговом Оцу, Дуњке у Љубав Јаровајој, Настасије Ивановне у Толстојевом Живом лешу, Пресветове у Самоубици Николаја Ердмана, Госпође Ортанз у Анујевом Женском оркестру, Оливије, Франческе и Бјанке у Шекспировим комадима Богојављенској ноћи, Мера за меру у Отелу, Меланију у Јегору Буличову Максима Горког, Фјоклу Ивановну у Гогољевој Женидби, Ану Андрејевну у Ревизору, Коштану у и устоименом комаду Борисава Боре Станковића, Меланију у Сремчевом комаду Поп Ћира и поп Спира, Кеву у Ивковој слави, Султану у Злој жени Јована Поповића Стерије, Стану у Јакшићевом Станоју Главашу, Станку у Прозивци за вечност Димитрија Тадића, Ану у Ослобођењу Скопља Душана Јовановића, Иконију у Чуду у Шаргану Љубомира Симовића, Лепосаву у Сабирном центру Душана Ковачевића, као и низ улога у Нушићевим комадима које су је и прославиле: Јованку у Протекцији, Босу у Општинском детету, Маришку у Мистер долару, Марицу у Сумњивом лицу, Спириницу у Народном посланику, Живку у Госпођи министарки, Сојку у Др, Спасићку у Ујежу, Сарку у Ожалошћеној породици, Мицу у Власти и Агнију у Покојнику.
Добитник је многих професионалних награда, попут оних на Сусретима професионалних позоришта Србије Јоаким Вујић и Удружења драмских уметника Србије а 2002. године добила је награду за животно дело Статуету Јоаким Вујића, која се додељује за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији.
Такође, Милева Жикић, добитник је многих друштвених признања за хуманитарни рад.
Глумица Милева Жикић сахрањена је 19. фебруара на Варошком гробљу у Крагујевцу.
Фотографија
Фотографија
|
ДАН КЊАЖЕВСКО-СРПСКОГ ТЕАТРА
Сретење Господње, 15. фебруар 2011. године
На Сцени Јоаким Вујић 15. фебруара у 20.00 часова премијерно ће бити изведена представа Ђаво и мала госпођа рађена по тексту Ђорђа Милосављевића а у режији Жанка Томића. Након извођења представе свечано се уручују награде које сваке године на Сретење додељује Књажевско-српски театар: Статуета Јоаким Вујић и Прстен са ликом Јоакима Вујића.
Програм прославе Дана Театра
18.00 часова, Сцена Љуба Тадић
Промоција аутомонографије Миодрага Табачког, добитника Статуете Јоаким Вујић 2010. године.
Фотографија
19.30 часова, Галерија Јоаким
Отварање изложбе сценографија МОЈИ ПРОСТОРИ Миодрага Табачког.
Фотографија
20.00 часова, Сцена Јоаким Вујић
ЂАВО И МАЛА ГОСПОЂА
Пустоловије у више слика и једном месту
Аутор текста Ђорђе Милосављевић, редитељ Жанко Томић
Награде Театра
Статуета Јоаким Вујић – Боро Драшковић, редитељ и професор
Фотографија
Фотографија
Прстен са ликом Јоакима Вујића
– Драган Јаковљевић, редитељ, Књажевско-српског театра директор
Фотографија
Годишње награде
Колективна награда ансамблу представе Бајка о мртвој царевој кћери:
Сања Матејић
Ана Тодоровић Фотографија
Душан Станикић Фотографија
Ненад Вулевић Фотографија
Драгица Илић, гардероберка Фотографија
Похвале
Никола Милојевић, глумац Фотографија
Марија Вујичић, реквизитер
Захвалнице
Призма д.о.о. Крагујевац
Графостил Крагујевац
СУР Ник - Кепа Крагујевац
Небојша Новковић, аутопревозник из Крагујевца
Тамо где је стао Контумац, наставља се Ђаво и мала госпођа - прво роман, а сада и представа. Ово се може схватити и дословно. Контумац се завршава, а Ђаво и мала госпођа почиње доласком данског бајкописца, Ханса Кристијана Андерсена у Србију.
Уствари, радећи током 2004. на драми Контумац дошао сам до приче о Псоглавом, Јеремији, беделусу крагујевачког лицеја, и Јеленки Хербез, некадашњој малој госпођи књаза Милоша Обреновића... Када сам завршио драму, започео сам рад на роману – одатле је проистекла и малочас поменута наративна веза између ова два текста.
Као самиздат, роман је у првом издању изашао почетком 2009. године, а крајем исте године и у другом Лагунином издању. Од тада је добио награду Исидора Секулић за најбољу књигу 2009. године, и још два издања... а сад излази и на сцену Књажевско-српског театра, где је, како сам написао, и почео да настаје.
Ђаво и мала госпођа прича је о две авантуре – једна је историјска и тиче се Србије, друга је лична и тиче се Псоглавог, Јеремије и Јеленке Хербез... Како је већ добро познато, авантуре нема без вере у њен срећан расплет. Стога је појава ове приче на позоришним даскама Књажевско-српског театра за мене срећан расплет једне давно започете духовне авантуре.
Ђорђе Милосављевић, у Земуну, 27. јануара 2011. године
Фотографија Фотографија Фотографија
Фотографија
|
ДАН ПОСВЕЋЕН ПОЗОРИШНОМ ЖИВОТУ ЗЕМУНА У XIX ВЕКУ
субота, 27. новембар 2010. године
ЦРКВА СВЕТОГ НИКОЛЕ (Земун) у 9 сати, помен Јокиму Вујићу, оцу српског позоришта и учитељу школе која је радила у оквиру ове цркве. Парастос служи Његово Преосвештенство Епископ хвостански Г. Атанасије са свештенством цркве.
Откривање спомен плоче Јоакиму Вујићу је у порти цркве, плочу ће открити Небојша Брадић, министар културе, док у свечаном програму учествују: Алојз Ујес, професор, Драган Јаковљевић, директор Књажевско-српског театра из Крагујевца, Драган Јовановић, глумац и хор Николајевске цркве.
Фотографија Фотографија
Фотографија
|
ЈОАКИМИНТЕРФЕСТ
октобар 2010. године
Од 7-15. октобра 2010. године у Крагујевцу,
Књажевско-српском театру,
одржава се пети
ЈоакимИнтерФест!
ПЕТ ГОДИНА ЈОАКИМИНТЕРФЕСТА
Прокламујући идеју Крагујевац Театрополис, Књажевско-српски театар и Дирекција ЈоакимФеста иницирали су 2006. године оснивање ЈоакимИнтерФеста (Међународног позоришног фестивала малих сцена) са идејом да сваке године представе неку од есенцијалних позоришних вредности повезаних пре свега истаживачком и иновативном тематиком.
ЈоакимИнтерФест се сваке године одржава од 7-15. октобра на сценама Књажевско-српског театра и другим просторима у Крагујевцу Театрополису. Фестивал је селективног типа и његов стални селектор је редитељ Драган Јаковљевић.
На досадашњим фестивалима (рачунајући и овај пети који је пред нама) учествовали су театри из 19 земаља (Русија, САД, Велика Британија, Италија, Шпанија, Данска, Румунија, Словачка, Пољска, Бугарска, Словенија, Хрватска, Македонија, Република Српска, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Србија, Украјина, Канада) и изведена је 61 представа.
За веома кратко време ЈоакимИнтерФест постаје Фестивал од посебног значаја за државу Србију, а по мишљењу бројних учесника из светских позоришних центара и један од престижнијих Фестивала у централној Европи.
Покровитељи Фестивала су Министарство културе Републике Србије и Град Крагујевац.
Пети међународни позоришни фестивал малих сцена окупља позоришне ансамбле из: Македоније, Румуније, Бугарске, Италије, Украјине, Босне и Херцеговине, Русије и Србије. Драган Јаковљевић, селектор петог ЈоакимИнтерФеста, одабрао је девет позоришних представа које ће бити на репертоару Међународног позоришног фестивала малих сцена. Представа из Санкт Птербурга (Русија) изводи се у част награђених.
Четвртак 7. октобар
19.30 Галерија Јоаким
Пет година ЈоакимИнтерФеста
Фотографије у избору Драгана Вучковића
Четвртак 7. октобар
20.00 Сцена Јоаким Вујић
Отварање Фестивала
Фестивал отварају: Боро Драшковић (редитељ), Саша Миленић (председник Скупштине града Крагујевца), Драган Јаковљевић (редитељ, Књажевско-српског театра директор).
Понедељак, 11. октобар
18.00 Сцена Љуба Тадић
Пратећи програм
Промоција књиге РАВНОТЕЖА, аутор Боро Драшковић
Учествују: Петру Крду, Саша Миленић, Драгана Бошковић, Славко Милановић, Мирко Демић и аутор.
Фотографија
Водитељи сусрета са ствараоцима су Спасоје Ж. Миловановић (театролог) и Марија Солдатовић (драматург).
Уредник штампаних публикација је Зоран Мишић, новинар из Крагујевца.
Фотографија
У 20.00 часова 15. октобра на затварању Фестивала свечана додела награда.
WELCOME TO THE JOAKIMINTERFEST
October 2010
Dear citizens, dear guests,
from October 7th till October 15th 2010 in Kragujevac
in the Knjaževsko-srpski teatar, it will be held the JoakimInterFest! The Fifth International Small Scene Theatre Festival will gather groups from Macedonia, Romania, Bulgaria, Italy, Ukraine, Bosnia and Herzegovina, Russia and Serbia.
Festival Opening
Boro Draskovic, director
Sasa Milenic, President of the City Assembly Kragujevac
Dragan Jakovljevic, director of Knjazevsko-srpski teatar
The opening ceremony will be on Wensday, October 7th, 2010 at 8:00 p.m. Following the opening, the Knjazevsko-srpski teatar will perform the play PIONEERS IN INGOLSTADT.
Moderators of the creators meeting: Spasoje Z. Milovanovic (teatrlologist) and Marija Soldatovic (dramatist).
Redactor of the printed publications is Zoran Misic, journalist from Kragujevac.
Foto
October 15th, 2010 at 8:00 p.m. The Festival awards.
Plakat
|
АРТ ЈАСМИНЕ РЕЗЕ НА СЦЕНИ ЈОАКИМ ВУЈИЋ
ПРЕМИЈЕРА, 24. септембар 2010. године
УЛОГЕ
Серж Ђорђе Симић
Иван Ђорђе Ђоковић
Марк Миломир Ракић
Ако сам ја ја, зато што сам ја ја,
и ако си ти ти, зато што си ти ти,
ја сам ја, и ти си ти.
Ако сам напротив, ја ја зато што си ти ти,
и ако си ти ти зато што сам ја ја,
онда ја нисам ја, а ти ниси ти.
Јасмина Реза
Каријеру је започела као глумица. Године 1987. пише своју прву драму Разговори после сахране за коју је награђена Молијеровом наградом. За своју другу драму Зима пролази такође добија Молијерову награду 1990. године, а њена трећа драма Неочекивани човек доживљава бројна успешна извођења у Европи и Америци.
Године 1995. године премијерно је изведена драма Арт и одмах је за њу добила Молијерову награду. Од тада је доживела бројна извођења широм света и преведена је на преко тридесет светских језика, добијајући све битније награде у Европи и свету.
Јасмина Реза наставља да пише и изненађује све својим драмама, Живот X 3 (2000), Шпанска драма (2004) и Бог покоља (2006), и романима. Такође пише сценарије за филм.
Живи и ради у Паризу.
АРТ - Видео клип
Плакат
Фотографија
Фотографија
Фотографија |
САЊИ МАТЕЈИЋ ДОДЕЉЕНА НАГРАДА НА ФЕСТИВАЛУ У БУГАРСКОЈ
21. мај 2010. године
Књажевско-српски театар је учествовао на XXI Међународном позоришном фестивалу малих сцена у граду Враца, Бугарска.
Фестивал се држава сваке године од 16-21. маја.
Крагујевачки Театар је на Фестивалу учествовао у званичној конкуренцији за награде са представом Николаја Кољаде Бајка о мртвој царевој кћери редитеља Бошка Димитријевића.
Потписан је и Протокол о сарадњи Драмско луткарског театра из Враца, Театра Ал Давила из Питештија и Књажевско-српског театра. Протокол су у присуству градоначелника Враца Костадина Шахова потписали Анастас Попдимитров за театар из Враца, Себастијан Тудор за театар из Питештија и Драган Јаковљевић за Књажевско-српски театар.
На Фестивалу су учествовала позоришта из Бугарске, Русије, Румуније, Македоније и Србије. 21. маја 2010. године, жири Међународног позоришног фестивала малих сцена у саставу, Нора Макарова из Русије, Јури Јушкевич из Украјине и Кирил Стаменов из Бугарске, доделио је Награду за најбољу женску улогу Сањи Матејић, за улогу Риме у представи Бајка о мртвој царевој кћери.
Фотографија |
ЈОАКИМФЕСТ
мај 2010. године
Од 7-15. маја 2010. године у Крагујевцу,
Књажевско-српском театру,
одржава се седми
Селектор седмог ЈоакимФеста, господин Драган Јаковљевић, редитељ из Крагујевца, одабрао је осам позоришних представа које ће бити на репертоару Фестивала најбољих позоришних представа по текстовима домаћих аутора.
Монодрама Мирка Бабића Кад су цветале тикве аутора Драгослава Михаиловића изводи се у част награђених.
Четвртак 6. мај
12.00 Зграда града Крагујевца
Министар културе у Влади Републике Србије Небојша Брадић и директор Књажевско-српског театра, Драган Јаковљевић, потписали су Протокол о суфинасирању ЈоакимИнтерФеста и Уговор о финансирању ЈоакимФеста.
Потписивању Протокола присуствовали су заменик градоначелника Небојша Здравковић, председник Скупштине града Саша Миленић, првак драме крагујевачког позоришта глумац Мирко Бабић, почасни грађанин града Крагујевца Драшко Ређеп са супругом и публициста и координатор за послове у области културе у Градској управи Миодраг Стојиловић.
Фотографија
Петак, 7. мај
19.00 Галерија Јоаким
Отварање 6. изложбе позоришног плаката професионалних позоришта Србије, Српски позоришни плакат.
Фотографија
20.00 Сцена Јоаким Вујић
Отварање 7. ЈоакимФеста
Фестивал отварају Милена Марковић, драмски писац из Београда и Драган Јаковљевић, редитељ, Књажевско-српског театра директор.
7-15. мај
18.00 SСцена Љуба Тадић
ТЕАТРОТЕКА
Домаћа драма на малом екрану
У избору Драгане Бошковић, уреднице ТВ Театра РТС-а.
Водитељи сусрета са ствараоцима су Марија Солдатовић, драматург из Крагујевца и Мр Спасоје Ж. Миловановић, театролог из Крушевца. Фотографија Фотографија
Уредник фестивалског билтена је Зоран Мишић, новинар из крагујевца.
Фотографија
У 20.00 ч асова 15. маја додела награда и свечано затварање седмог ЈоакимФеста.
Фотографија
Фотографија |
КРУГ ДВОЈКЕ – БУЛЕВАР СУМРАКА
март 2010. године
Друштво са неизграђеним моралним и естетичким вредностима, као што је наше, промовише снобизам као замену за стварни успех и личну срећу. Генерације и генерације уметника, нарочито глумаца, чаме у кругу двојке читав свој век, остајући на маргинама позоришне уметности, све из страха да их свевидеће око телевизије и филмски редитељи на гласу ван овог круга неће приметити
Обилажење редакција које производе играни програм, спуштање до читања временске прогнозе, неуроза која чини од њих неупотребљиве ликове за уметност, понижавање сваке врсте, последица су траума из детињства наших уметника, који прижељкују механику естраде и велику гледаност палп програма.
Срећом, има, иако не много, и другачијих примера. Тачно је да су многа позоришта ван Београда осуђена на чамотињу и ресавску школу, играјући оно што су велеградске звери већ одиграле, демистификовале и детронизирале.Тада, обично, неко од београдских редитељских имена (има их само неколико, који се врте у круг, и врло су скупи) узму тај текст и поставе га на сцену театра у унутрашњости (провинција је, сматрам, духовна, а не географска карактеристика), предузимајући, често, поступак кога би се овде стидели. За јевтин успех.
Без наде да ће се ускоро нешто на боље променити, јер Министарство културе и естаблишмент само трубе о деметрополизацији уметности, нарочито у предвечерје избора, главна лова из буџета иде, наравно, велеградским славним кућама, започињем ову причу невеселим уводом, да бих поменула уметника, глумца, стварну звезду српског глумишта, иначе познатог по великанима, којих се не би, а и није, стидело ни европско позориште.
Говорим о Мирку Бабићу, данас нашем тв лицу, популарном Драгојлу из гледане тв серије Село гори, а баба се чешља, Радоша Бајића.
Они који не гледају представе Књажевско-српског театра у Крагујевцу, најстарије позоришне куће у нас (основао га је Књаз Милош, 1835. и поставио Јоакима Вујића, оца српског театра, за директора) не знају шта још све уме и може Мирко Бабић. Завршивши Академију за позориште, филм, радио и телевизију (данас ФДУ), Бабић се, упркос молбама овдашњих директора позоришта, вратио у Крагујевац, и тамо остао следећих четрдесет година свог уметничког трајања, играјући највећи репертоар, радећи са великим редитељима, гостујући у популарним медијима, задовољан, благородан, скроман и радан, као мало који великан код нас.
Пишући Монографију о Мирку Бабићу, која је саставни део Награде за животно дело драмског уметника, Статуете Јоакима Вујића, сусрела сам се са глумачком каријером која је стално била у успону, где је њено средиште велика улога Шекспировог Краља Лира (снимили смо је, срећом, у Тв театру), или Брехтовог Галилеја, а њих следи много, много улога најразличитијих жанрова, великог дијапазона осећања.
Монографију о Мирку Бабићу промовисаћемо у Галерији РТС-а, 24. марта, у 12 сати.
Један од најпопуларнијих ликова данас у нашем серијском програмима, Мирко Бабић, наћи ће се, надам се, окружен и окуражен у својој (могућој) мисији класићима, Аљошом Вучковићем, Пеђом Стојановићем, земљакињом и пријатељицом из младих дана, Горицом Поповић, редитељима Небојшом Брадићем, Радошем Бајићем, Славенком Салетовићем, својим колегама из Село гори..., најпре сестром близнакињом, Љиљаном Стјепановић, театролозима, критичарима, људима који поштују и афирмишу његово велико и значајно дело, а писали су у Монографији.
А радознала публика ће, из књиге коју је објавио Књажевско-српски театар у Крагујевцу, који зналачки и велеградски води редитељ Драган Јаковљевић, сазнати, сигурна сам, изненађена, колико је великих улога имао Мирко Бабић не само у свом матичном театру, него и на другим српским сценама, а онда на филму, и, нарочито, на телевизији, која га, јасно је, прати у стопу у његовом трајању. У Монографији су и два диска, један са снимком Краља Лира, други са мноштвом инсерата из Бабићевог глумачког рада.
Како је погрешно веровање младих глумаца да је холивудски Sanset bulevar само у центру Београда!
Најзад, морам да поручим читаоцима нашег блога, као што сам и читаоцима моје књиге о Мирку Бабићу, да одавно нисам била дирнута неком драмском сценом (а позориште је, овако, или онако, читав мој живот) као онда када је Председник бануо на снимање тв серије Село гори, а баба се чешља. Мирко Бабић се, као Драгојло, поздравио са њим, извињавајући се што му смета, својом познатом репликом из серије. Присагнут, са качкетићем на глави, дебелим наочарима, добротом, искреношћу, а са познатом иронијом овог тла, подсетио ме је на највеће филмове италијанског неореализма, на онај зрак сунца из Чуда у Милану, када се гомила сиротиње тиска под њим, да је угреје и обасја.
Кад је Драгојло протресао Председнику руку, као да се цела Србија, погнута, измршавела, обневидела, а духовита, поздравила, извињавајући се, с њим.
Треба гледати напред, драги студенти, глумци, талентовани свете који чамиш у неколико велеградских квадратних километара! Таленат се (као ни љубав, ни кашаљ) не може сакрити, нити се до славе долази нашим посусталим путевима!
Мирко Бабић је доказ да су чуда могућна, и ван светлости велеграда.
Драгана Бошковић, драматург, театролог, позоришни критичар, драмски писац, професор драматургије. Уредница ТВ театра и других драмских садржаја у Драмском програму РТС-а.
|
СВЕТСКИ ДАН ПОЗОРИШТА
27. март 2010. године
Светски дан позоришта, који се обележава 27. марта, установио је 1961. године Међународни позоришни институт. На тај дан позоришта у свету организују разне манифестације, уз обавезно читање поруке коју, по позиву Међународног позоришног института, увек пише позоришна личност светског угледа. Ове године то је Џуди Денч, енглеска глумица.
Џуди Денч рођена 9. децембра 1934. у Северном Јорку у Енглеској једна је од најбољих и најпоштованијих британских глумица свих времена. Студирала је школу драме, а након тога играла на Шекспировој сцени националног театра. У њеној дугој каријери глумила је у позоришту, на филму и телевизији. Године 1970. добија орден британске империје, а 1988. и краљевску титулу Даме.
Дама Џуди Денч (Dame Judith Olivia Judi Dench)
Светски дан позоришта је прилика за светковину позоришта кроз мноштво његових
облика.
Позориште је извор забаве и инспирација те има могућност уједињавања бројних
различитих култура и народа целога свијета. Али позориште је више од тога и пружа могућност образовања и информисања.
Представе се одржавају широм света, и не само у традиционалном позоришном
окружењу.
Позориште се догађа у малом афричком селу, у подножју планине у
Арменији, на малом острву у Тихом океану. Потребан му је само простор и публика.
Позориште нас може насмејати, расплакати, али мора нас натерати на размишљање и деловање.
Позориште настаје тимским радом. Глумци су они које видимо, али постоји и велики број људи који се не виде. Они су једнако важни као и глумци, а њихове различите стручне вештине омогућују постављање представе. И они морају учествовати у слављу и успеху коме се тежи.
Светски дан позоришта је службено 27. марта. Али по много чему треба сваки дан
сматрати даном позоришта, јер имамо одговорност наставити традицију забављања, образовања и просвећивања наше публике без које не бисмо могли постојати.
|
175 ГОДИНА КЊАЖЕВСКО-СРПСКОГ ТЕАТРА
Дан Театра, 15. фебруар 2010. године
15. фебруара, на Сретење Господње,
Књажевско–српски театар
прославља 175 година од оснивања.
Ваше Преосвештенство, уважени господине министре, цењени гости, драги суграђани, даме и господо!
На данашњи дан, пре равно 175 година, у престоном Крагујевцу, коју стотину метара одавде, у порти Милошеве цркве, донет је први устав модерне Србије. Пре тога дана Срби нису имали ни устава, ни идеје о том темељном државно-правном акту, баш као ни српску реч за такво што. Велики црквени и народни празник, Сретење Господње, покровитељски је овом документу даровао име, Сретењски устав, а чин његовог скупштинског потврђивања дао је повода извођењу прве позоришне представе, под управом Јоакима Вујића, оца српског позоришта, тада већ у званичној улози директора Књажевско-српског театра, у којем се и данас окуписмо.
Конзервативне силе тадашње Европе, Аустрија, Русија и Турска, све су подузеле да Сретењски устав, једна од најлибералнијих конструксција тога доба, буде стављен ван снаге, убрзо по његовом доношењу. Међутим, дух грађанске револуције који је он изражавао, нјегов наполеонски, реформски, ослободилачки карактер, никада није угушен и остао је трајни знамен модерне Србије, до данашњих дана. Од тада до дана данашњег, модерно, либерално, европско хтење у Србији тражи своје место и уобличење. Тим нагоном вођен, убрзо, настаје и један нови српски град. Милошевом изградњом новог конака, премештањем Лицеја, Михајловим грађењем нове зграде Театра, настаје један нови Крагујевац на месту званом Београд, који до тада беше туђ и симбол туђинске управе.
У култури је познато да код неких становника великих градова постоји феномен стида због сељачког или провинцијског порекла. Међутим, када Крагујевац самоиницијативно 2010. годину прогласи Годином модерне Србије у Крагујевцу и самостално, уз ватромет, народно весеље и позоришну свечаност, прославља Дан државности Србије, то није ни сатира ни прекор, сасвим супротно. Крагујевац тиме модерној, европској Србији поручује да нема чега да се стиди. Нема, даме и господо, ничега срамотног у жељи да се напредује и буде савремен. Ниједан се предачки завет и ниједна традиција тиме не напушта и не изневерава. Управо је први српски модерни град Крагујевац залог и сведок да је модерност једина жива традиција Србије, која не би била мит и пуко предање.
Због тога је Шумадија завичајна реч које нико ко разуме српски не би смео да се стиди нити плаши. Шумадија је реч без које не може да има значења ни смисла ништа што би се казало свим осталим речима савременог језика.
Србијо, која не желиш лажну сигурност повратка на старо; Србијо, која хоћеш да си боља и храбрија, честитам ти твојих херојских 175 година и срећан ти Дан државности, на многаја љета.
Верољуб Стевановић, градоначелник Крагујевца Фотографија
Јоакимови дани
У Крагујевцу од 8. фебруара теку Јоакимови дани који обухватају дешавања у Театру у току месеца фебруара. Већ од 8. фебруара на репертоару су Клуб Нови светски поредак, Госпођа Министарка, Дневник једног лудака, Бајка о мртвој царевој кћери, Сеобе, Контумац, Гусари, Пинокио. 15. фебруара у 18.00 часова на тргу испред Прве крагујевачке гимназије одржава се концерт Сање Илића и Балканике.
Недеља, 14. фебруар, 18.00 часова Сцена Љуба Тадић
– Промоција позоришне Ревије Јоаким, уручивање Годишњих награда и Захвалница.
Фотографија
Недеља, 14. фебруар, 19.00 часова Отварање изложбе у Галерији Јоаким
– Поставка Олге Марковић, кустуса Музеја позоришне уметности Србије. Изложба обухвата историјат Књажевско-српског театра, рад и дело Јоакима Вујића, док са друге стране представља актуелни тренутак Театра.
Понедељак, 15. фебруар, 12.00 часова, Зграда управе Града Крагујевца
– Потписивање Протокола о сарадњи између Драматично куклен театрa, Враца, Бугарска и Књажевско-српског театра. Протокол потписују директори позоришта Анастас Попдимитров и Драган Јаковљевић.
Фотографија Фотографија
Понедељак, 15. фебруар, 18.00 часова Сцена Јоаким Вујић
– Промоција Монографије Мирко Бабић из едиције Јоакимови потомци, аутора Драгане Бошковић, театролога из Београда.
Фотографија Фотографија
Понедељак, 15. фебруар, 20.00 часова Сцена Јоаким Вујић
– Са сцене Јоаким Вујић гостима су се обратили господин Драган Јаковљевић, директор Театра, господин Верољуб Стевановић, градоначелник Крагујевца и господин Небојша Брадић, министар за културу у Влади Републике Србије.
– Представа Ђорђа Милосављевића Контумац у режији Жанка Томића.
– Свечано уручивање Годишње награде Театра, Прстена са ликом Јоакима Вујића (додељује се за изузетан допринос развоју Театра и афирмацији његовог угледа у земљи и иностранству) и Статуете Јоаким Вујић (додељује се за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији).
Награде Театра
Статуета Јоаким Вујић – Миодраг Табачки, сценограф и костимограф из Београда Фотографија
Прстен са ликом Јоакима Вујића – Драгана Бошковић, театролог из Београда Фотографија
Образложење награда
Годишња награда – Иван Видосављевић, глумац Књажевско–српског театра Фотографија
Књажевско-српски театар Плакат
Небојша Брадић Небојша Дугалић
Фотографија Фотографија Фотографија
Прес клипинг |
КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР И ЈОАКИМИНТЕРФЕСТ У ПОЗОРИШНОЈ ЕВРОПИ
новембар 2009. године
На Генералној скупштини Нове европске позоришне акције,
New European Theatre Action, одржаној 17. и 18. октобра 2009. године, одлучено је да фестивал ЈоакимИнтерФест 2010. године постане нови члан ове европске позоришне мреже која има за циљ промовисање културне сарадње између европских земаља разменом представа, уметника и техничког особља, подстицање копродукције, обуку стручњака и ангажовање у објављивању пројеката. Идеја о оснивању Европске мреже покренута је први пут у новембру 2004. на састанаку представника позоришта и фестивала из Албаније, Босне и Херцеговине, Бугарске, Црне Горе, Хрватске, Македоније, Русије, Словеније, Србије, Турске и Македоније. Годину дана касније, на састанку одржаном у Новој Горици у октобру 2005, основана је Нова Европска театарска акција, НЕТА. Чланови ове позоришне асоцијације су Екс понто - Културно друштво Б-51 из Љубљане, Међународни позоришни фестивал Бутринити 2000 из Албаније, Међународни позоришни фестивал Варна из Бугарске, ФестФестивал Мес Сарајево из БиХ, Еуроказ Загреб из Хрватске, Међународни фестивал малих сцена Ријека из Хрватске, Фестивал Охридско лето из Македоније, Међународни позоришни фестивал Галата из Турске и Фестивал Ристо Шишков из Македоније. Нови чланови од 2010. године су Фестивал Теута - Нови Антички Театар из Црне Горе, Приморски летњи фестивал Копар из Словеније, Позоришни фестивал Европа преко Балкана из Румуније, ЈоакимИнтерФест из Србије, Међународни савремени плесни фестивал из Албаније.
У међувремену су Књажевско-српски театар и ЈоакимИнтерФест добили позив за учлањење у Међународну позоришну мрежу светских позоришта ИнтерАкт, World Theatre Network InterAct. На Генералној скупштини која се одржавала 6. и 7. новембра у граду Леће - Италија, учествовао је Драган Јаковљевић, директор Дирекције Фестивала ЈоакимИнтерФеста и директор Књажевско-српског театра из Крагујевца као и директори светских позоришта и фестивала из Пољске, Чешке, САД, Велике Британије, Македоније, Албаније, Турске, Литваније, Бугарске. У истом периоду одржава се прослава Театра Кореја и промоција новог пројекта међународног карактера Страде Маестре 2009-2010.
Театар на гостовањима:
27. новембар, представа Клуб Нови светски поредак, награда за најбољу представу на Давила студиоИнтерфесту у Питештију, Румунија,
22. новембра представа Пионири у Инголштату изведена у Инголштату, Немачка.
Књажевско-српски театар је добио званичан позив Колектив Театра и Александра Дунђеровића да крајем јуна 2010. године гостује у Енглеској (Лондон, Ливерпул, Манчестер) са представом Клуб Нови светски поредак. |
ЈОАКИМ ВУЈИЋ (1772–1847)
20. новембрар 2009. године
На данашњи дан 1847. године умро је Јоаким Вујић, писац, преводилац, учитељ страних језика, универзални позоришни стваралац, директор Књажеско–србског театра у Крагујевцу 1835/36. године.
Рођен 9. септембра 1772. у Баји од родитеља Григорија и Јевре. Школовао се у Баји, Новом Саду, Калачи, Острогону и Пожуну (Братислава) где је изучио права.
Написао је Путешествије по Сербији, Земљеописаније, Почетак описанија србски манастира као и 21 драмско дело, укључујући Крешталицу, Фернанда и Јарику и Љубовнају завист через једне ципеле. Аутор је и једне Француске граматике.
Прва театрална представленија приредио је у Пешти, Баји и Сегедину између 1813. и 1815, а у Земуну 1823. 24. августа 1813. године, у Рондели на пештанској обали Дунава, на позорници Мађарског театра, Јоаким Вујић приређује прву световну и грађанску позоришну представу на српском језику Крешталица немачког списатеља Аугуста Коцебуа. Прву вест о овој представи пренеле су Новине сербске из царствујушче Вијене Димитрија Давидовића.
На позив Кнеза Милоша у јесен 1834. године у Кргујевац долази Јоаким Вујић као личност великог позоришног искуства и познавалац обимног позоришног репертоара. Постављен је за директора Театра са задатком да организује рад позоришта.
Књажеско-србски театар смештен је у адаптираним просторијама типографије и имао је бину, ложе и партер. Репертоар Театра чинила су углавном дела Јоакима Вујића, а глумачки ансамбл, поред Вујића, који је био главни глумац и редитељ, сачињавали су млади чиновници и ђаци гимназије. Прве представе одржане су у време заседања Сретењске скупштине од 2. до 4. фебруара 1835. године, када су приказани Вујићеви комади уз музику коју је компоновао Јожеф Шлезингер. За три дана изведене су четири представе: Фернандо и Јарика, Ла Перуз, Бедни стихотворац и Бегунац. Позоришну публику сачињавали су Кнез са породицом, чиновници и позвани гости, као и посланици у време скупштинских заседања. На Сретење Господње, 15. фебруара 1835. године (2. фебруара, по Јулијанском календару) приказао је Јоаким Вујић свој позоришни комад Фернандо и Јарика, према делу Карла Екартсхаузена.
Последње године свога живота Јоаким Вујић је провео у Београду у оскудици. Ипак је био живнуо видећи да се у Србији све више утврђује позориште. То му бејаше последња радост.
Умро је 20. новембра (8. новембра по Јулијанском календару) 1847. године, очекујући први повезани примерак своје нове књиге Ирина и Филандар. Јоаким Вујић је сахрањен у гробу Симе Милутиновића Сарајлије у близини цркве Светог Марка на старом ташмајданском гробљу у Београду. |
ЈОАКИМИНТЕРФЕСТ
октобар 2009. године
Од 7-15. октобра 2009. године у Крагујевцу,
Књажевско-српском театру,
одржава се четврти
ЈоакимИнтерФест!
Четврти међународни позоришни фестивал малих сцена (4th International Small Scene Theatre Festival) окупља позоришне ансамбле из: САД, Енглеске, Италије, Румуније, Хрватске, Републике Македоније и Србије. На Фестивалу учествују десет позоришних представа, девет у конкуренцији за награде и представа, која се изводи у част награђених, Десет дана капетана Постникова аутора Микаела Бројнштајна, Шелтер сцена Крагујевац.
Председник Скупштине, Саша Миленић је уприличио пријем за учеснике Фестивала у згради управе
Града Крагујевца. Пријему су присуствовали представници: Serious Play! Theatre, Northampton САД, Колектив Театар, Манчестер, Енглеска, Театар Ал. Давила, Румунија, Театар Ругантино, Хрватска и члан жирија, Анастас Попдимитров, Бугарска.
Фотографија
Фотографија
Фотографија
Среда 7. октобар
20.00 Књажевско-српски театар
Отварање Фестивала
Слободан Павићевић, књижевник из Крагујевца
Драган Јаковљевић, селектор Фестивала
Фотографија
Фестивал отвара представа рађена у продукцији Књажевско-српског театра и Колектив Театра
Клуб Нови светски поредак.
Четвртак, 8. октобар
19.30 Галерија Јоаким
Пратећи програм
Изложба фотографија Аугустине Јохан, Букурешт, Румунија
ПОЗОРИШТЕ У РУМУНИЈИ
Фотографија
Недеља, 11 октобар
18.00 Сцена Љуба Тадић
Промоција књига Др Александра Дунђеровића
Theatricality of Robert Lepage (Позоришни Језик Робера Лепажа)
Robert Lepage - Routledge Performance Practitioners (Робер Лепаж - Роутлиџ Позориште Праксе)
Учествују: Маша Стокић, театролог, глумци Колектив Театра (Енглеска) и аутор.
Водитељ сусрета са ствараоцима је Слободан Савић, позоришни критичар и писац из Београда.
Фотографија
Уредник штампаних публикација је Зоран Мишић, новинар из Крагујевца.
Фотографија
У 20.00 часова 15. октобра на затварању Фестивала свечана додела награда.
WELCOME TO THE JOAKIMINTERFEST
October 2009
Dear citizens, dear guests,
from October 7th till October 15th 2009 in Kragujevac
in the Knjaževsko-srpski teatar, it will be held the JoakimInterFest! The Fourth International Small Scene Theatre Festival will gather groups from United States of America, England, Italy, Romania, Croatia, Republic of Macedonia and Serbia. You will have an opportunity to see nine plays, eight of them in competition for the awards and the play of the Shelter scene from City of Kragujevac Dek tagoj de kapetano Postnikov in the honor of the awarded.
Festival Open
Slobodan Pavicevic, writer from City of Kragujevac
Dragan Jakovljevic, Festival selector
The opening ceremony will be on Wensday, October 7th, 2009 at 8:00 p.m. Following the opening, the Knjazevsko-srpski teatar and Theatre Kolectiv will perform the play Cllub The New World Order.
Moderator of the creators meeting is Slobodan Savic, theater critic and writer from Belgrade.
Foto
Director of the printed publications is Zoran Misic, journalist from Kragujevac.
Foto
October 15th, 2009 at 8:00 p.m. The Festival awards.
Фотографија Фотографија
Фотографија Фотографија
Фотографија Фотографија |
НЕБОЈША БРАДИЋ У КЊАЖЕВСКО-СРПСКОМ ТЕАТРУ
28. септембар 2009. године
Министар културе у Влади Републике Србије Небојша Брадић је у пратњи домаћина Саше Миланића, председника Скупштине Града Крагујевца посетио Спомен парк Крагујевачки октобар и Књажевско-српски театар.
Том приликом министру Брадићу уручено је писмо о намерама да Књажевско-српски театар добије статус установе од националног значаја, а покренута је и иницијатива о питписивању протокола о сарадњи између Града Крагујевца и ресорног министарства.
У 17.00 часова на Сцени Љуба Тадић Књажевско-српског театра одржана је конференција за медије и том приликом Небојша Брадић је истакао следеће:
Имајући у виду јубилеј позоришта - 175 година од оснивања, значај који има за културни живот Србије, иницијатива је на месту и то ће бити предмет нашег заједничког бављења. То је извор позоришног живота у овом делу Балкана, доказ какво је утемељење наше културе. Традиција мора да буде добро уочена и препозната уз нашу подршку за могућ правац развоја. Министарство културе у претходном периоду препознало је институције и манифестације у Крагујевцу, као важне носиоце мисије децентрализације и кроз подршку тим манифестацијама, настоји да јасно укаже на смисао децентрализације, да има успешне партнере са којима може да развија нове иницијативе. За нас је подручје сарадње јединствено, не постоји разлика између републике, градова и локалне власти.
 Министарство културе Републике Србије
Драган Јаковљевић, директор Књажевско-српског театра је позвао министа Брадића да отвори 4 ЈоакимИнтерФест, Међународни позоришни фестивал малих сцена који се одржава у периоду од 7-15. октобра ове године.
У 20.00 часова на Сцени Јоаким Вујић господин Брадић је са домаћинима присуствоаво премијерном извођењу представе Гордана Михића . Сироти мали хрчки.
Фотографија
Фотографија
Фотографија
Небојша Брадић |
ЈОАКИМФЕСТ
мај 2009. године
Од 7-15. маја 2009. године у Крагујевцу,
Књажевско-српском театру,
одржава се шести
Селектор ЈоакимФеста 2009. године, госпођа Драгана Бошковић, театролог из Београда, одабрала је осам позоришних представа које ће бити на репертоару Фестивала најбољих позоришних представа Србије по текстовима домаћих аутора.
Представа по тексту Николаја Васиљевича Гогоља Дневник једног лудака изводи се у част награђених.
НАЈСТАРИЈЕ СРПСКО ПОЗОРИШТЕ, КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР ПОНОВО ОТВАРА ВРАТА ПОКЛОНИЦИМА ДОБРИХ ПОЗОРИШНИХ ПРЕДСТАВА ПО ТЕКСТУ ДОМАЋИХ АУТОРА. НАДАМ СЕ ДА ЋЕ ФЕСТИВАЛ КОЈИ ЈЕ ВАЖАН ЗА КРАГУЈЕВАЦ, А НОСИ ИМЕ ОСНИВАЧА ПРВОГ СРПСКОГ ТЕАТРА ЈОАКИМА ВУЈИЋА, УСПЕТИ У НАМЕРИ ДА ОВАЈ ГРАД ПОЗИЦИОНИРА КАО ГРАД ПОЗОРИШТА.
ТАКОЂЕ, НАДАМ СЕ И ДА ЋЕТЕ ИСТРАЈАТИ У НАМЕРИ ДА НЕГОВАЊЕМ ИЗРАЗА КОЈИ СТВАРА ЈОШ БОЉИ ФЕСТИВАЛ, ПОКРЕЋЕТЕ НАЈАКТУЕЛНИЈЕ ТЕМЕ ВЕЗАНЕ ЗА СУДБИНУ ПОЗОРИШНОГ ЖИВОТА СРБИЈЕ, ТРЕТИРАТЕ ТАНАНЕ ВЕЗЕ ИЗМЕЂУ ДРУШТВА И ТЕАТРА, КАО И ПИТАЊА ПОЗОРИШНЕ ПРОДУКЦИЈЕ У САДАШЊИМ УСЛОВИМА.
7. мај 2009. године
Министар културе
Небојша Брадић
ЈОАКИМОВИ ДАНИ У КРАГУЈЕВЦУ СУ ФЕСТИВАЛ КОЈИ ЈЕ С ГОДИНАМА ПОСТАО ЈЕДАН ОД НАЈВАЖНИЈИХ ПРОМОТЕРА ДОМАЋЕ ДРАМЕ И ПОЗОРИШТА ЗАСНОВАНОГ НА САВРЕМЕНОЈ И КЛАСИЧНОЈ ДРАМСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ СРПСКОГ НАРОДА.
СА ЖЕЉОМ ДА СЕ ВИДИМО СЛЕДЕЋЕ ГОДИНЕ ЖЕЛИМ КРАГУЈЕВАЧКОМ ПОЗОРИШТУ И ГРАЂАНИМА КРАГУЈЕВЦА ДА ДРАМЕ КОЈЕ ИГРАМО НА ПОЗОРИШНИМ СЦЕНАМА БУДУ ШТО РЕЂЕ У ОБИЧНОМ ЖИВОТУ.
7. мај 2009. године
Душан Ковачевић
Четвртак, 7. мај
19.00 Галерија Јоаким
Отварање 5. изложбе позоришних плаката професионалних позоришта Србије, Српски позоришни плакат
Фотографија
20.00 Сцена Јоаким Вујић
Отварање Фестивала
Отварање 6. ЈоакимФеста
Фестивал отварају Саша Миленић, народни посланик, председник Скупштине Града Крагујевца и Драган Јаковљевић, директор Књажевско-српског театра.
8. мај,
18.00 Сцена Љуба Тадић
Промоција монографије
Бора Тодоровић , уметник спонтаности, аутор Драгана Бошковић
Учествују: Бора Тодоровић и Драгана Бошковић
Фотографија
9. мај, 18.00 Сцена Љуба Тадић
Промоција књиге
Дијалог о фестивалима , аутор Симон Грабовац
Учествују: др Весна Крчмар, др Зоран Ђерић, мр Милован Здравковић
Фотографија Фотографија
11. мај, 18.00 Сцена Љуба Тадић
Промоција монографије
Љиљана Стјепановић, још једна краљица, аутор Драгана Бошковић
Учествују: Љиљана Стјепановић, Радош Бајић, Мирко Бабић и Драгана Бошковић
12. мај, 18.00 Сцена Љуба Тадић
Промоција књиге
Казалишни ноћник, аутор Градимир Гојер
Учествује проф. др Рашко Јовановић
13. мај, 18.00 Сцена Љуба Тадић
Промоција књиге и сајта www.stevozigon.rs
Тако је говорио Жигон о уметности, коју је приредила Ивана Жигон
Учествују: Милосав Буца Мирковић и Ивана Жигон
Фотографија Фотографија
Водитељ сусрета са ствараоцима је Слободан Савић, позоришни критичар и писац из Београда.
Fotografija
Уредник штампаних публикација је Зоран Мишић, новинар из Крагујевца.
Fotografija
Уредница фестивалског билтена је Мишка Кнежевић, новинарка из Београда.
У 20.00 часова 15. маја додела награда и свечано затварање шестог ЈоакимФеста.
Саша Миленић
Душан Ковачевић
Егон Савин
Књажевско-српски театар |
ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ЛУДАКА НА ФЕСТИВАЛУ ГАЛА СТАР
16. април 2009. године
Четврти Међународни фестивал монодраме Гала Стар се одржава од 10-16. априла у Бакау, Румунија. Домаћин Фестивала, је Театар Баковиа. На Фестивалу је у такмичарској конкуренцији учествовало осам представа из следећих земаља: Румуније, Србије, Молдавије и Јапана.
Селектори Фестивала:
Кармен Станциу, театролог,
Габриел Дуту, глумац, директор Гала Стар Фестивала,
Дан-Мариус Зарафесцу, театролог, шеф Уметничког одсека за позоришну
делатност при Министарству културе Румуније.
Стручни жири:
Људмила Патлањоглу, позоришни критичар, Румунија,
Тамара Буциуцеану, глумица, Румунија,
Кармен Михалацхе, позоришна критичарка, Румунија,
Ана Трејси, глумица, САД,
Емил Борогхина, глумац, директор Међународног позоришног фестивала Шекспир, Крајова, Румунија.
Награда за најбољу представу Гала Стар,
Награда за најбољег глумца One Man Show,
Награда за најбољу глумицу One Woman Show.
Жири младих додељује следеће награде
:
Награда за најбољег глумца Штефан Јордаке,
Награда за најбољу глумицу Штефан Јордаке.
Књажевско–српски театар је учестовао на Фестивалу са монодрамом Н. В. Гогоља Дневник једног лудака у извођењу Ивана Видосављевића.
Иван Видосављевић је освојио две награде.
Одлуком стручног жирија додељена му је награда за најбољег глумца, One Man Show.
Одлуком жирија младих додељена му је награда за најбољег глумца, Штефан Јордаке.
|
СВЕТСКИ ДАН ПОЗОРИШТА
27. март 2009. године
Светски дан позоришта, који се обележава 27. марта, установио је 1961. Међународни позоришни институт (ИТИ). На тај дан позоришта у свету организују разне манифестације, уз обавезно читање поруке коју, по позиву ИТИ-ја, увек пише позоришна личност светског угледа.
Читање поруке
Аугусто Боала 27. марта у 20 часова на
Сцени Јоаким Вујић пре почетка представе Бранислава Нушића Госпођа министарка.
Ми смо неспособни видети јер смо навикли једва погледати.
Аугусто Боал
аутор Поруке поводом Међународног дана позоришта 2009.
Рођен у Рио де Женеиру 1931. године. Почетком седамдесетих, због политичких разлога, протеран је из Бразила. Током изгнанства у Аргентини, Перуу и Француској развија игре, вежбе и технике Позоришта потлачених, Theatre of the Oppressed. Вративши се у Бразил, развија технику Правног позоришта као пример партиципативне демократије. Аутор је драмских дела и теоретских текстова који су преведени на тридесетак језика. Добитник је УНЕСКО-ве медаље Пабло Пикасо 1994. године, награде за животно дело америчког Удружења позоришта у високом школству 1997. године и холандске награде Принца Kлауса за 2007. годину. Номинован је за Нобелову награду за мир 2008. године.
Позориште потлачених укључује следеће технике: Форум театар, Позориште новина, Правно позориште, Невидљиво позориште, Полицајац у глави и Дуга жеља.
Форум театар,
на сцену износи одређени проблем, конфликт, ситуацију из реалног живота учесника. Проблем се одигра на сцени у нерешивој форми и онда се позива публика да понуди своја решења за разрешавање конфликта. Форум театар активно укључује и глумце и публику и на тај начин помаже да се разуме проблем из много различитих перспектива. То је добра припрема за људе или децу да преузму акцију у реалним животним ситуацијама.
Правно позориште,
је облик образовања чланова једног друштва кроз Форум театар. Циљ овог процеса је изградња друштва и решавање проблема. Кроз поистовећивање и истраживање важних социјалних проблема, Правно позориште олакшава процес стварања закона и политике засноване на грађанским вредностима. Коришћењем позоришта у којем се проблем решава активним учешћем грађана ствара се средина у којој они смишљају, проналазе и преиспитују могућа решења проблема са којима се суочавају.
Ова техника је веома узбудљива јер се људима који нису укључени у доношење политичких одлука овде пружа прилика да буду саставни део политичког тела. Први је ову технику користио Аугусто Боал у свом Центру за позориште потлачених у Бразилу.
Уједињене нације прогласиле су Форум театар званичним средством за социјалне промене.
Аугусто Боал, порука поводом Светског дана позоришта |
КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР
Дан Театра, 15. фебруар 2009. године
15. фебруара, на Сретење Господње,
Књажевско–српски театар
прославља 174 година од оснивања.
Програм прославе Дана Театра
14. фебруар, 18 часова Сцена Љуба Тадић
– Промоција прве књиге из едиције Премијера, Марилујзе Флајсер Пионири у Инголштату.
Фотографија
– Промоција двоброја позоришне ревије Јоаким, уредник Зоран Мишић.
– Додела Годишњих награда општем сектору.
– Додела Захвалница.
Недеља, 15. фебруар
12 часова, Свечани салон ЗГРАДЕ УПРАВЕ ГРАДА
Потписивање Протокола о сарадњи између Народног позоришта Сарајево и Књажевско–српског театра.
18 часова, Сцена Јоаким Вујић
Лако перо Радојево, промоција првог тома сабраних дела Радоја Домановића.
Фотографија
19 часова, Галерија Јоаким
Изложба позоришног плаката аутора Бранка Дурсума, Народно позориште Сарајево.
Фотографија
20 часова, Сцена Јоаким Вујић
– Додела Статуете Јоаким Вујић и Прстена са ликом Јоакима Вујића.
– Премијера представе Марилујзе Флајсер Пионири у Инголштату у режији Иване Вујић.
Обележавању Дана Театра и Сретењског празника присуствовали су:
Небојша Брадић, министар културе Републике Србије,
Верољуб Стевановић, градоначелник Града Крагујевца,
Саша Миленић, председник Скупштине Града Крагујевца,
Амира Арифовић Харис, отправница послова амбасде БиХ,
Габријел Енгерт, министар културе Инголштата, Немачка,
Директор Себастиан Тудор и представници Театра Ал Давила, Питешти, Румунија,
Флорин Текау, потпредседник Регије Арђеш, Румунија,
Представници Гете института,
Представници Стеријиног позорја из Новог Сада,
Градимир Гојер, директор Народног позоришта Сарајево,
Анастас Поп Димитров, испред Драматично-куклен театра из Враца, Бугарска,
Биљана Вујовић, директор Народног позоришта из Ниша,
Зоран Стаматовић директор и Немања Ранковић уметнички директор Народног позоришта из Ужица,
Слободан Алексић, глумац Народног позоришта из Пирота,
Владимир Лазић, редитељ из Београда.
Додела награда Театра
Статуета Јоаким Вујић
– Мирко Бабић
Образложење стручног жиријаФотографија
Прстен са ликом Јоакима Вујића
– Себастиан Тудор, директор Театра Ал Давила
Фотографија
Од стране Дирекције ЈоакимФеста, златним палакетама награђени су градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић и председник Скупштине града Крагујевца Саша Миленић за несебичну помоћ, разумевање и допринос организовању ЈоакимФеста и Међународног позоришног фестивала малих сцена, ЈоакимИнтерФеста.
Годишње награде
Марина Перић Стојановић
Иван Видосављевић
Исидора Рајковић
Светлана Борковић
Данијела Миленковић
Светлана Миленковић Недељковић
Снежана Недељковић
Снежана Ристић
Надица Огњановћ
Дипломе
Драган Стокић
Александар Милојевић
Милић Јовановић
Владан Живковић
Захвалнице
ЈКП Водовод и канализација
Таково осигурање
Дом омладине
Зоран Мишић
Прес клипинг
Фотографија
Небојша Брадић, министар културе Републике Србије
Небојша Брадић, министар културе Републике Србије |
ЈОАКИМИНТЕРФЕСТ
октобар 2008. године
Од 7-15. октобра 2008. године у Крагујевцу,
Књажевско-српском театру,
одржава се трећи
ЈоакимИнтерФест!
Трећи међународни позоришни фестивал малих сцена (3rd International Small Scene Theatre Festival) окупља позоришне ансамбле из: Пољске, Румуније, Бугарске, Републике Српске, Словеније и Србије. На Фестивалу учествују девет позоришних представа, осам у конкуренцији за награде и представа Kot jaz, ауторски пројекат Ларе Јанкович у копродукцији Културног друштва Б-51 (Festival Exponto), у част награђених.
Уторак 7. октобар
19.00 часова Галерија Јоаким
Linda Graham - Edinburgh Fringe Festival -
Изложба фотографија, аутор Мр Милован Здравковић, изложбу отвара Миодраг Табачки
Фотографија
19.50 часова Ватромет
20.00 часова Сцена Јоаким Вујић
Отварање Фестивала
Видосав Стевановић, књижевник
Саша Миленић, председник Скупштине Града Крагујевца
Драган Јаковљевић, селектор Фестивала
Фотографија
Фестивал отвара представа Књажевско-српског театра Теза/Thesis
Џери Дјукс, Пол Мид, Дејвид Парнел; редитељ Дан Тудор.
Субота, 11. октобар
18.00 часова Сцена Љуба Тадић
Промоција: Речник основних позоришних појмова, Мр Милован Здравковић, театролог
Учествују: Јован Ћирилов, театролог; Зоран Т. Јовановић, театролог; Весна Станковић, глумица Југословенског драмског позоришта; Гојко Балетић, глумац Народног позоришта у Београду; Милан Арнаут, издавач КИЗ Алтера; Драган Јаковљевић, редитељ, директор Фестивала.
Фотографија
Уторак, 14 октобар
Гост Фестивала, пољски конзул, Александар Кечко присуствовао извођењу представе Кнут Хамсуна Глад редитеља Јозефа Маркоцког - Teatr Formy, Пољска.
Фотографија
Водитељ сусрета са ствараоцима је Слободан Савић, позоришни критичар и писац из Београда.
Фотографија
Уредник штампаних публикација је Зоран Мишић, новинар из Крагујевца.
Фотографија
У 20.00 часова 15. октобра на затварању Фестивала свечана додела награда.
Министарство културе Републике Србије
100 Дана културе, Београд, 20.10.2008.
Подршка пројектима од националног значаја: БИТЕФ, БЕМУС, БЕЛЕФ, ОКТОБАРСКИ САЛОН, ЈОАКИМИНТЕРФЕСТ, НИШВИЛ, Филмски фестивали у Суботици, Нишу, Врњачкој Бањи.
WELCOME TO THE JOAKIMINTERFEST
October 2008
Dear citizens, dear guests,
from October 7th till October 15th 2008 in Kragujevac
in the Knjaževsko-srpski teatar, it will be held the JoakimInterFest!
The Third International Small Scene Theatre Festival will gather groups from Poland, Romania, Bulgaria, Slovenia, Republic of Srpska and Serbia. You will have an opportunity to see nine plays, eight of them in competition for the awards and the play of the Lara
Jankovic&Culture association B-51 (Festival Exponto) Kot jaz in the honor of the awarded.
Festival Open
Vidosav Stevanovic, writer
Sasa Milenic, President of the City Assembly of Kragujevac City
Dragan Jakovljevic, Festival selector
The opening ceremony will be on Tuesday, October 7th, 2008 at 8:00 p.m. Following the opening, the Knjazevsko-srpski teatar Kragujevac will perform the play Thesis, writtens by Gerry Dukes, Paul Meade, David Parnell; directed by Dan Tudor.
Moderator of the creators meeting is Slobodan Savic, theater critic and writer from Belgrade.
Director of the printed publications is Zoran Misic, yournalist from Kragujevac.
October 15th, 2008 at 8:00 p.m. The Festival awards.
Фотографија
Фотографија
Фотографија
Фотографија |
ЈОАКИМФЕСТ
мај 2008. године
Од 7-15. маја 2008. године у Крагујевцу,
Књажевско-српском театру,
одржава се пети
Селектор ЈоакимФеста 2008. године, госпођа Драгана Бошковић, театролог из Београда, одабрала је седам позоришних представа које ће бити на репертоару Фестивала најбољих позоришних представа Србије по текстовима домаћих аутора.
Пратећи програм: Народно позориште из Мостара, БиХ; Народно позориште из Букурешта, Румунија; Народно позориште из Сарајева, БиХ.
Среда, 7. мај
19.00 часова Галерија Јоаким
Отварарање 4. изложбе позоришних плаката професионалних позоришта Србије.
19.45 часова Ватромет
20.00 часова Сцена Јоаким Вујић
Отварање Фестивала
Фестивал отвара представа Народног позоришта из Букурешта, Румунија,
Василе Алекандри Санзиана и Пепелеа, редитељ Дан Тудор.
Среда, 14. мај
18.00 часова Сцена Љуба Тадић
Промоција монографије Биљана Србљановић - породичне и друге приче
(добитница Статуете Јоаким Вујић ) аутора Слободана Савића.
Фотографија
Фотографија
Епистола Слободану Савићу
Биљана Србљановић - породичне и друге приче
Прес клипинг
Водитељ сусрета са ствараоцима је Слободан Савић, позоришни критичар и писац из Београда.
Фотографија
Уредник штампаних публикација је Зоран Мишић, новинар из Крагујевца.
Фотографија
У 20.00 часова 15. маја додела награда и свечано затварање петог ЈоакимФеста.
Фотографија
Фотографија
Фотографија
Фотографија
Фотографија |
СВЕТСКИ ДАН ПОЗОРИШТА
27. март 2008. године
Светски дан позоришта, који се обележава 27. марта, установио је 1961. Међународни позоришни институт (ИТИ). На тај дан позоришта у свету организују разне манифестације, уз обавезно читање поруке коју, по позиву ИТИ-ја, увек пише позоришна личност светског угледа.
Читање поруке
Робера Лепажа 27. марта у 20 часова на
Сцени Јоаким Вујић пре почетка представе Теза/Thesis.
Међународна порука поводом Светског дана позоришта
27. март 2008.
Постоји више претпоставки о коренима позоришта, а мене највише дотиче она у форми бајке:
Једне ноћи, некада давно, у једном каменолому окупи се око ватре група људи како би се огрејала и причала приче. Један од њих изненада устане и употреби властиту сенку да би илустровао своју причу. И прикаже, помоћу светлости пламена, на зидовима каменолома особе већим но што су у природи. Задивљени, остали препознаше и снажног и слабог, и угњетача и угњетеног, и бога и смртника.
Данас је с&#
| |
Google+
YouTube
Blogger
MyOpera
Twitter
WordPress
GoogleSites
MySpace
WCommons
Wikipedia)
Плакат)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија Небојше Брадића)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија
)
Фотографија
)
Фотографија
)
Фотографија
)
Фотографија
)
Фотографија
)
Фотографија
)
Фотографија
)
Фотографија
)
Фотографија
)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија )
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија )
Plakat)
Плакат)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Књажевско-српски театар)
Плакат)
Небојша Брадић)
Небојша Дугалић)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Небојша Брадић )
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Fotografija )
Саша Миленић)
Душан Ковачевић)
Егон Савин)
Књажевско-српски театар)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Небојша Брадић, министар културе Републике Србије)
Небојша Брадић, министар културе Републике Србије)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија )
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија)
Фотографија