Quantcast
   
Телефон
034 617 05 00

Факс
034 617 05 04

www.joakimvujic.com

Билетарница
10–14 и 18–20
034 33 20 63
design by TRIANGLON

Google
YouTube
Flickr
Blogger
Facebook
Follow strujajoe on Twitter Twitter
WordPress
Scoop.it
Netvibes
Wikipedia




 
Архива

БАЈКА О МРТВОЈ ЦАРЕВОЈ КЋЕРИ НА ФЕСТИВАЛУ У РУСИЈИ

14. Међународни фестивал Мост пријатељства

Крагујевац, 21. новембар 2017. године


Представа "Бајка о мртвој царевој кћери" Николаја Кољаде, једног од руских најзначајнијих савремених драмских писаца, у извођењу крагујевачког Књажевско-српског театра (режија Бошко Димитријевић) учествује 22. новембра у такмичарском програму 14. Међународног фестивала "Мост пријатељства" у руском граду Јошкар Ола.
У тужној бајци о четворо јунака који "зидају своју грађевину на антрополошком злу у човеку" играју Сања Матејић, Ненад Вулевић, Душан Станикић и Ана Тодоровић Диало.
Фестивал се одржава од 20. до 30. Новембра и поред домаћина учествују, Јерменија, Шпанија, Мађарска, Татарстан, Казахстан и Србија. Једна од занимљивости овогодишње позоришне феште је, иначе, податак да Драмски театар из Бугуљма (Татарстан) конкурише за једну од награда с Нушићевом "Госпођом министарком".
На репертоару су углавном дела руских класика (Гогоља, Гончарова, Чехова, Островског, Достојевског) а међу овим књижевним горостасима - један од ретких страних писаца је наш велики комедиограф.
Иначе, члан жирија овог позоришног фестивала, већ пет година заредом, је Драгана Бошковић.

У ЗВЕЗДАРА ТЕАТРУ УРУЧЕНЕ НАГРАДЕ АНСАМБЛУ ПРЕДСТАВЕ ХИПНОЗА ЈЕДНЕ ЉУБАВИ

По оцени публике најбоља представа 12. ЈоакимИнтерФеста

Крагујевац, 5. новембар 2017. године


У недељу, 5. новембра на сцени Звездара театра директор Књажевско-српског театра Милош Крстовић ансамблу представе ХИПНОЗА ЈЕДНЕ ЉУБАВИ уручио Јоакимову награду за најбољу представу по оцени публике 12. ЈоакимИнетрФеста. Јоакимову награду за најбоље глумачко остварење 12. ЈоакимИнетрФеста по оцени стручног жирија добио је, за улогу доктора Васе у представи ХИПНОЗА ЈЕДНЕ ЉУБАВИ , Драган Петровић Пеле коме је овом приликом, такође, уручена награда.

КРИТИЧАРСКИ КАРАВАН У КРАГУЈЕВЦУ

Крагујевац, 2. новембар 2017. године


У четвртак, 2. новембра 2017. године Књажевско-српски тетар посетилИ су критичари из КРИТИЧАРСКОГ КАРАВАНА. Том приликом позоришни критичари Алексанадар Милосављевић, Александра Главацки, Игор Бурић и Наташа Гвозденовић гледали су најновију представу Књажевско-српског театра ЧЕТИРИ БРАТА по тексту Радована Тишме и у режији Драгана Јаковљевића.
Након представе организован је разговор са ствараоцима који је протекао у отвореној размени која је била више него корисна за чланове нашег ансамбла.
Пројекат „Критичарски караван“, подразумева да група критичара, чланова Удружења позоришних критичара и театролога, током одређеног периода обилази позоришта изван Београда и Новог Сада, прати њихову продукцију и о виђеним представама редовно објављује текстове у својим медијима. Претпоставка овог пројекта јесте заинтересованост самих критичара за учешће у „Каравану“, као и могућност да за овај садржај, који није медијски привлачан на сензационалистички начин, анимирају своје редакције.
Медији у којима се објављују критике су Политика, Нин, Вечерње новости, новосадски Дневник, емисија“Култура“ Програма 202 Радио Београда, Радио Нови Сад, Трећи програм Радио Београда.

„Четири брата“ је комад релативно млађег и непознатог писца, у књижевности чувеног презимена – Тишма – који говори о обичним људима у уобичајеној ситуацији: када родитељи премину, наследници се окупе и деле имовину, с неизбежним подсећањима, дискусијама и свађама ко је шта, кад и како учинио да би се та иста имовина и породица одржала у нормалним токовима. „Четири брата“, врло индикативно, говоре о потомцима руралне средине, пољопривредника, који су децу школовали и васпитали најбоље што су могли. Тај репрезентативни узорак пун је оних места у којима из патријархалне породице видимо патријархално наслеђе, али и нови однос према женама, којих у комаду и представи нема, али се стално спомињу у контексту промене у ставу према животу, односу према снази и доминацији мушког пола, његовом власничком статусу. Браћа су потпуно различита, па имамо једног интелектуалца, једног „папучара“, једног сељака и једног „дебила“, стереотипно повезаних са статусом грађанина, породичног мезимца, земљорадника и несрећника, чиме се отвара низ тема и односа, лабаве повезаности и мотивације, без поптуно изграђене линије главног тока, кулминације, разрешења, сем оног који се за драму тог типа готово неприродно намеће – освешћења и помирења.
Редитељ и сценограф Драган Јаковљевић понављања у драми и њену општост своди на више него гледљив сценски израз. Радњу, подељену у три дана, зацртана као рок да се одреди судбина земље (имовине) и бриге о брату који не може да се стара сам о себи, Јаковљевић поставља у „ринг“, смештајући игру у публику (глумци су окружени са све четири стране). Тиме се и четири ћошка симоболички подударају с ударима и налетима браће једних на друге, приближавајући тензију, увлачећи публику у игру и у размену међу њима, контакт спрам и без обзира на дешавања на сцени.
Глумци су врло добро, сугестивно и бираним средствима, кретњом, говором и гестовима играли своје ликове
Бирајући потентне детаље (ципеле, прслуке, јакне, папуче...), костимографкиња Јелена Јањатовић такође лепо отвара простор за игру глумаца, у овом случају унутрашњи. Здравко Малетић као Мића, брат с неком врстом психозе, поремећаја, има најлакши и најтежи задатак. Воја Ивана Видосављевића је ситуирани професор из Београда, с карактеристичном „јарећом“ брадицом, наочарима и фенси оделом. Њему је ситуација испод нивоа, што се он стално труди да потцрта избором речи и гестова, понашања према сеоској реалности из које је и сам потекао, која га је подигла. Раде Ненада Вулевића је несигуран, најмлађи и најслабији брат, ком темпо живота највише диктира жена, наслањајући се на његову очигледну доброту и мекоћу. Бане Драгана Стокића је приземан, радан, бескомпромисан у великој фази драме да се ослободи свега што је морао да трпи зарад браће, како ситуација изгледа из његовог угла.
Глумци су врло добро, сугестивно и бираним средствима, кретњом, говором и гестовима играли своје ликове. Невоља је што и они морају да се боре с препричавањима ситуација у тренуцима када оне нису довољно мотивисане (као да нису заједно одрасли у истој кући), да нађу решења за егзалтације и понављања оних које су већ речене или им није место у свакој „новој“ сцени, што морају и у групним и у дуо или трио сценама да бране гард и став својих ликова, интензивирајући драмску динамику не према бурном разрешењу, него према мирном. На тренутке исувише нападно играју карактеристике ликова, поведени бруталном реалношћу и реализмом, готово веризмом, који је диктирао редитељ, бодући очи већ очигледним. У том нијансирању најбоље се снашао Ненад Вулевић, који је Радета представио бираним и најпажљивије нијансираним тоновима глумачке партитуре, смиреним држањем и маркантно бираним ефектима снажнијег наступа, тачно онда кад му је време и место.
Захваљујући константном контакту с публиком, образованом укруг да посматра „бокс меч“, не само четири брат, него читавог друштва око родних, економских, у ширем смислу социјалних питања, њиховој заинтересованости и озбиљној узнемирености, забирнутости над виђеним, и поред свих мана текста и оних мање изражених у представи, и поред хепиенда, евидентна је била велика пажња и значај дејства игре. Представа „Четири брата“ у Крагујевцу се тако лако може сврстати у значајна остварења актуелног позоришта Србије.
Игор Бурић, објављено у Дневнику 6.11.2017. године

Фотографија

У КРАГУЈЕВЦУ ПРЕМИНУО ГЛУМАЦ ЉУБОМИР УБАВКИЋ ПЕНДУЛА

Љубомир Убавкић Пендула преминуо у 86 години

Крагујевац, 20. октобар 2017. године


Уместо другог коментара, ево речи Радивоја Лоле Ђукића:
„Смешан као Чкаља, студиозан као Мија, а глуми целим телом као Марсел Марсо. Да живи у Београду, не би силазио са малог екрана. Да живи у Холивуду, Џери Луис би му давао шлагворте на великом екрану. Можда је, ипак, срећан што живи у Крагујевцу – јер ту не силази са живе сцене, на њој није само слика своје слике као на малом екрану, са ње види осмех својих гледалаца, надохват руке су њихове руке које пљескају. Да ли је уопште потребна већа слава? ”.

Комеморација поводом смрти нашег глумца је у суботу, 21. октобра  у 9 часова на Сцени Јоаким Вујић Књажевско-српског театра. Сахрана је истог дана на Варошком гробљу у 14 часова.

Фотографија

ПОБЕДНИК 12. ЈОАКИМИНТЕРФЕСТА SHAKESPEARE, SONNET 66 ИЗ ТЕМИШВАРА

У Крагујевцу завршен 12. ЈоакимИнтерФест

Крагујевац, 14. октобар 2017. године


У Крагујевцу је у петак, 13. октобра 2017. године завршен Дванаести ЈоакимИнтерФест, међународни позоришни фестивал, на коме је од 7. до 15. октобра учествовало седам представа у такмичарском програму у селекцији Милоша Латиновића.
Селектор овогодишњег фестивала, књижевник и директор Битеф театра, Милош Латиновић, одабрао је седам представа које долазе из Русије, Пољске, Бугарске, Мађарске, Хрватске, али и из домаћих реномираних позоришта. Обједињене су заједничком темом или поднасловом “Океан театар“.
О наградама је одлучивао стручни жири у саставу: Радмила Живковић, глумица и председник жирија, Ђорђе Милосављевић, драматург и Слађана Килибарда, редитељка.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА
  1. Јоакимова награда за најбољу представу додељује се представи „СОНЕТ 66“ Вилијема Шекспира у режији Кокана Младеновића и продукцији Мађарског државног позоришта «Чики Гергељ», из Темишвара, Румунија. Представа својим модерним, снажним, динамичним и узбудљивим изразом показује колико је сонет Вилијема Шекспира савремен и актуелан, као искрен крик уметника против аморалности и лицемерја друштва у коме живимо.
  2. Јоакимова награда за режију додељује се Кокану Младеновићу, редитељу представе „СОНЕТ 66“ Вилијема Шекспира, у продукцији Мађарског државног позоришта «Чики Гергељ» из Темишвара, Румунија. Показујући велику ауторску храброст и редитељску вештину, Кокан Младеновић успео је да ансамбл представе поведе да се читању Шекспировог сонета посвети у истом стваралачком даху и са истом уметничком визијом.
  3. Јоакимова награда за глуму додељује се равноправно Марку Торјанцу за улогу Сигмунда Фројда и Фрањи Дијаку за улогу Керола Луиса у представи „ПОСЛЕДЊА ФРОЈДОВА СЕАНСА“. Сложен и захтеван текст Марко Торјанац и Фрањо Дијак извели су на узбудљив и убедљив начин, успевајући да публици дочарају сусрет двојице интелектуалаца чија су дела обележила Двадесети век.
  4. Јоакимова награда за глуму додељује се Драгану Петровићу Пелету за улогу Васе у представи „ХИПНОЗА ЈЕДНЕ ЉУБАВИ“ Звездара театра. Великим талентом, харизмом и способношћу, Драган Петровић Пеле у улози Васе успева да хипнотише публику и омогући им да из једног поступка, или једне реплике, виде читаве глумачке светове.
  5. Јоакимова награда за визуeлност додељује се представи „СОНЕТ 66“ Мађарског државног позоришта «Чики Гергељ» из Темишвара, Румунија. Маштовита употреба сценографије, светла и костима, који спајају Шекспирове време и савремену епоху, као и изваредна музика и сценски покрет, претварају ову представу у јединствен позоришни доживљај.
  6. Јоакимова специјална награда додељује се глумачком ансамблу Мађарског државног позоришта «Чики Гергељ» из Темишвара, Румунија за посвећеност, енергичност, истрајност и бескомпромисност у тумачењу Шекспировог сонета, истражујући дело великог драмског уметника до последње консеквенце и последњег атома стваралачке снаге.
Награду публике, са просечном оценом 4,89, добила је представа Звездаре театра „Хипноза једне љубави”.

Фотографија Фотографија Фотографија

У КРАГУЈЕВЦУ ОТВОРЕН 12. ЈОАКИМИНТЕРФЕСТ

Представом "Илузије" отворен ЈоакимИнтерФест у Крагујевцу

Крагујевац, 7. октобар 2017. године


Представом “Илузије“ у извођењу Установе културе “Вук Стефановић Караџић“ из Београда, по тексту руског драмског писца, Ивана Вирипајева, отворен је 12. ЈоакимИнтерфест у Крагујевцу. Ово је прича о два брачна пара који после 50 година брака, пред лицем смрти, поново себи постављају питања: кога су волели и какве су животе проживели једни поред других. Глумци Горан Јевтић, Катарина Марковић, Милутин Милошевић и Соња Колачарић тумаче четири лика који једни другима и публици говоре лажи и истине о животу и љубави.
Директор Књажевско-српског театра, Милош Крстовић захвалио се граду Крагујевцу као покровитељу фестивала и Министарству културе и информисања које је подржало овогодишњи ЈоакимИнтерфест. Крстовић је истакао да је владало велико интересовање публике за овај фестивал и да су све улазнице унапред продате.
Селектор овогодишњег фестивала, књижевник и директор Битеф театра, Милош Латиновић, одабрао је седам представа које долазе из Русије, Полљске, Бугарске, Мађарске, Хрватске, али и из домаћих реномираних позоришта. Обједињене су заједничком темом или поднасловом “Океан театар“. Латиновић је истакао да су фестивали данас оно што су некада били сајмови за привилеговане варошице и градове. Такву привилегију има и Крагујевац који негује два препознатљива фестивала - Јоакимфест и ЈоакимИнтерфест.
ЈоакимИнтерфест као фестивал има интересантну и разуђену структуру онога што можете да доведете као селектор. Даје вам ширину и могућност да се играте жанровима, да доведете нешто што објективно не можете да уклопите у неке друге фестивале. Ја сам кренуо од тога да покушам да нађем једну потпуну жанровску разноликост у том неком мору позоришта, а да опет повежем то на неки начин и ту сам пронашао пре свега глумачку игру. Видећете добре глумце, глумце који апсолутно плене и освајају тај простор сцене који им се нуди и то ће бити линија која ће повезати све ове представе и жанрове - истакао је селектор Милош Латиновић.

Овогодишњи ЈоакимИнтерфест отворио је Миљан Бјелетић, члан Градског већа за културу. Током наредних седам дана бићемо у прилици да гледамо квалитетна позоришта, да се радујемо њиховим наступима, у представама које је одабрао овогодишњи селектор, Милош Латиновић. А позоришна уметност је као и друге уметности, она нема тих оквира, нема граница, она је као море. У том мору уметности, одабрано је седам острва, седам тема, седам прича, и пре него што упловимо у море уметности у нашем театру, ја бих замолио наш жири - госпођу Радмилу Живковић, глумицу, драматурга Ђорђа Милосављевића и редитељку Слађану Килибарду, да пловећи тим морем препознају најбољи уметнички израз, најбољу представу, глумца, глумицу, и све оно ново, уметнички вредно, што доноси овогодишњи ЈоакимИнтерфест - рекао је Миљан Бјелетић
Град Крагујевац

Фотографија Фотографија Фотографија Фотографија

ПРАИЗВЕДБА ПРЕДСТАВЕ ЧЕТИРИ БРАТА

Конференција за медије поводом премијере представе
„Четири брата“

Крагујевац, 28. септембар 2017. године

На конференцији за медије, у четвртак, 28. септембра најављена је прва премијера ове сезоне „Четири брата” коју по тексту Радована Тишме режира Драган Јаковљевић.
Четири брата, као прича о одумирању села и раслојавању једне породице, постаје свеопшта метафора о изумирању читавог народа, судбина једне породице која мучи муку са сопственом прошлошћу постаје прича о нашој стварности, о неспособности појединца да се суочи са истином о себи и сопственој будућности.
У представи играју: Иван Видосављевић, Здравко Малетић, Драган Стокић и Ненад Вулевић.
Премијера је заказана за суботу, 30. септембра, а њене репризе су 3. и 5. октобра у 20 часова.

Фотографија Фотографија

ПОТПИСАН СПОРАЗУМ О САРАДЊИ ИЗМЕЂУ ЕКОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА И КЊАЖЕВСКО-СРПСКОГ ТЕАТРА

Крагујевац, 19. септембар 2017. године


У уторак, 19.09.2017. године, на Економском факултету Универзитета у Крагујевцу, потписан је Споразум о сарадњи између Економског факултета и Књажевско српског театра из Крагујевца. Ценећи значај културе и образовања, као и њихов нераскидив однос, директор Књажевско српског театра господин Милош Крстовић и декан Економског факултета Универзитета у Крагујевцу проф. др Петар Веселиновић са сарадницима, потписали су Споразум који подразумева обострану, тј. узајамну сарадњу ове две институције.
Сарадња ће, пре свега, бити усмерена на обављање стручне праксе студената одређених модула  акредитованих студијских програма у Књажевско српском театру у Крагујевцу, али и  на одређене активности усмерене на боље упознавање са актуелним збивањима у склопу пословања обе институције, на добробит свих запослених и студената. Такође, договорено је обострано преношење стручних знања и вештина у даљем развоју и унапређењу пословања, као и заједнички наступ у конкурисању на пројектима националног и међународног значаја.

OKEAN, TEATAR

Конференција за медије поводом почетка 12. ЈоакимИнтерФеста

Крагујевац, 18. септембар 2017. године


У Књажевско-српском театру, поводом почетка 12. ЈоакимИнтерФеста, међународног позоришног фестивала, одржана је конференција за медије на којој су говорили директор Театра Милош Крстовић и селектор фестивала Милош Латиновић, књижевник и директор Битеф театра.

"Готово немерљиво пространство океана, садржи лако обележене и јасно уочљиве просторе мора. То је разлог због којег сам, да би обележио селекцију ЈоакимИнтерФеста у Крагујевцу 2017. године, посегао за парафразом наслова романа угледног италијанског књижевника Алесандара Барика, аутора књиге „Океан, море“, која, верујем, јасно дефинише то безмерно океанско пространство културе у којем можете пронаћи своје море уметности. Маре нострум. Наше море театра, које бирамо да би пловили слободно, да би се осећали неспутано, да би веровали у немогуће, попут прекаљених истраживача, упорних трагача и вечних, вештих војника.
Ово је, дакле, наше море. Позориште, театар, казалиште, гледалишће.То је наша утопија у којој нема разлике међу људима, јер невидљива је струја која нас носи и снажан је ветар који нам дува у једра. И то је наш избор без обзира којим средством бирамо да пловимо, да брзо или споро преваљујемо раздаљину од почетка до краја, или од замишљеног и сневаног краја ка неком лепом месту где је све можда почело.
Али, није све у нашем животу, у тетару, идилично, лепо као на мору. Чудно је, кадкад и опасно, као на океану. Боримо се за опстанак и стрепимо за будућност, патимо у анонимности и светлимо скромно, штедљиво. Време у којем живимо је изузетно тешко, и зато не бих могао описати шта је опасније, зборити или ћутати. Шта чинити питамо се?
Верујемо, ипак, у нас, у уметност којом смо затровани.
Сумња и вера. Сигурност и неизвесност. То су теме модерног света. О томе је говорио Сервантес. О томе размишљамо ми. Кад размишљаш, није ти остављено да прећутиш. Говориш, дакле. Пловиш.
Верујући да пловидбом по нашем мору, усмерен звездама, трагам за оним архипелагом вредности чију ће лепоту, сјај, мирисе, заначај препознати сви који знају шта представља, и шта јесте за уметника „Океан, театар“. Пронашао сам га и предлажем га за ову годину у свој пуноћи његове уметничке, позоришне разуђености, коју нераскидиво повезује сила глумачке виртуозност, хистрионске спремност на игру, способност за жртвовање и жеља да се проговори. Глумци живе на архипелагу овогодишњег ЈоакимИнетерФеста, па је предлог да им се прикључимо.
Нека, дакле, то од многобројних, лепих и изазовних, које сам путујући пронашао и видео, буде ових седам острва, седам тема, ових седам прича." - Милош Латиновић, селектор.

Љубитељи позоришне уметности, од 7-15. октобра, биће у прилици да погледају седам представа у такмичарском програму:
7. октобар
Иван Вирипајев ИЛУЗИЈЕ,  режија Татјана Мандић Ригонат, Установа културе „Вук Стефановић Караџић“ Београд, Србија
8. октобар
Jim Cartwright ДВА, режија Robert Talarczyk, Театар КОРЕЗ Катовице, Пољска
9. октобар
В. Шекспир SHAKESPEARE, SONNET 66,  режија Кокан Младеновић, Мађарско државно позориште „Чики Гергељ“ Темишвар, Румунија
10. октобар
Владимир Жеребцов ВОЈНИЦИ, режија Александар Сучков, Академски руски драмски театар Јошкар Ола,  Руска федерација
11. октобар
Душан Ковачевић ХИПНОЗА ЈЕДНЕ ЉУБАВИ, режија Душан Ковачевић,  Звездара театар Београд, Србија
12. октобар
Марц Ст. Гермаин ПОСЛЕДЊА ФРЕУДОВА СЕАНСА, режија Марко Торјанац,  Казалиште Планет арт Загреб, Хрватска
13. октобар
Ж. Б. П. Молијер ТАРТИФ, режија Венцислав Асенов, Драматично-куклен театар Враца, Бугарска
14. октобар
Представа у част награђених- Питер Квилтер СЛАВНА ФЛОРЕНС, режија Ђурђа Тешић, Атеље 212.

Пратећи програм 12. ЈоакимИнтерФеста:
9. октобар, 18.00 Мала сцена
Радионица ”Писати и остати жив”, Ђорђе Милсављевић
10. октобар, 18.00 Мала сцена
Промоција позоришног специјала часописа за културу и уметност КОД 21 у издању Шабачког позоришта. Учествују: Драгана Бошковић, театролог и уредница броја Зоран Карајић, главни уредник часописа КОД 21 Душан Ћоковић, директор Академије уметности, Београд.
11. октобар, 18.00 Мала сцена
Промоција књиге Зијаха Соколовића „Глумац је глумац... глумац је глумац... глумац.“.
Модератори: Никола Милојевић и Чедомир Штајн.
12. октобар, 18.00 Мала сцена
Вече у част глумца – Радмила Живковић.
Разговор води Слободан Савић, позоришни критичар.
13. октобар, 18.00 Мала сцена
Јавно читање драмског текста „На трагу“ Николе Милојевића.
Учествују глумци Књажевско-српског театра.

О наградама ће одлучивати стручни жири у саставу: Радмила Живковић, глумица, Ђорђе Милосављевић, драматург и Слађана Килибарда, редитељка. Водитељ разговора са ствараоцима је Слободан Савић, позоришни критичар.

Фотографија Фотографија

ГЛУМЦИ КЊАЖЕВСКО-СРПСКОГ ТЕАТРА НАГРАЂЕНИ У СТРУМИЦИ

Фестивал малих сцена Ристо Шишков Струмица, Македонија

Крагујевац, 15. септембар 2017. године


На управо завршеном 25. Фестивалу малих сцена „Ристо Шишков“ који се традиционално одржавава у Струмици, у част великог македонског филмског и позоришног глумца Ристе Шишкова, Књажевско-српском театру су од укупно седам додељених  припале три глумачке награде. За женску улогу награђена је Исидора Рајковић, а за мушке улоге Здравко Малетић и Иван Видосављевић. Наши глумци су добили награде за улоге остварене у представи ОПЕТ ПЛАЧЕ АЛ САД ОД СРЕЋЕ, која је премијерно изведена на сцени крагујевачког театра у јуну 2016. Главна награда на фестивалу, за врхунско глумачко остварење „Ристо Шишков“,  по одлуци жирија којим је председавао глумац Зијах Соколовић припала  је прослављеној српској глумици Тањи Бошковић.Bošković.

Билетарница: 034 33 20 63 (10-12 и 18-20) www.joakimvujic.com


KST Kragujevac


АРХИВА ВЕСТИ


СЕЗОНА 2016/17

СЕЗОНА 2015/16

СЕЗОНА 2014/15

СЕЗОНА 2013/14

СЕЗОНА 2012/13

СЕЗОНА 2011/12

СЕЗОНА 2010/11

СЕЗОНА 2009/10

СЕЗОНА 2008/09

СЕЗОНА 2007/08

СЕЗОНА 2006/07

СЕЗОНА 2005/06