Радио Београд 2
11. децембар 2024.
Културни кругови
Критика представе „Зорба“ Књажевско-српског театра из Крагујевца, са гостовања у Позоришту на Теразијама
Најјача и најслабија особина сваког мјузикла, у исто време, јесте у томе што он мора да буде савршен. С једне стране мјузикл мора да буде такав да га публика гледа отворених уста, и на томе Бродвеј и Вест Енд граде своју популарност, али та савршеност може да буде и неприродна и извештачена па ће публика често тај под наводницима 'спектакл' заборавити већ следећег јутра. Постоје, међутим, и мјузикли са људским лицем, који желе да испричају причу, да уживају у игри, мање да шармирају публику и напуне благајну. Пример таквог мјузикла је „Зорба“ у изведби глумаца Књажевско-српског театра из Крагујевца који је недавно гостовао у Позоришту на Теразијама. Када се гледа како ти крагујевачки глумци играју, певају и плешу, односно шта они све могу, онда се може рећи да један мали град без сумње има велико позориште. Ако можеш да одиграш Зорбу онда све можеш. Уосталом, Крагујевчани су то показали и у другим својим представама. Читаву причу, преко романа и тог славног филма знамо: Зорба, обичан човек са Крита, највише од свега воли живот. Он је и страстан и обазрив, својеглав и мудар, воли жене али их се и боји, свестан да често претерује, али и храбар у одлуци да ће за све своје поступке да плати он сам. Јурцао је посвуда, али његова мера света је то парче медитеранског камена и неба коме се он увек враћа. Ако треба и умреће, али нека то буде уз осмех и песму. Књажевско-српски театар нас је уверљиво увукао у ову причу, креирајући стваран свет у коме љубав и задовољство коегзистирају са љубомором и суровошћу. Пола-пола. Све је ту, како каже аутор ове представе Витолд Мазуркијевич, врло реномирани позоришни редитељ европске провенијенције. Лик Зорбе сјајно игра дугогодишњи крагујевачки глумац Саша Пилиповић. Његова професионална и животна судбина можда би се могла и укрстити са судбином јунака Зорбе којег игра: рођен је у Крагујевцу, а пропутовао је глумећи на есперанту земље и континенте. За бивше државе, глумио је и у Сиску а стихове је уз гитару до раних јутарњих сати говорио и у Загребу. Сигурно је да би у некој славенској метрополи Саша био носећи глумац у великом театру, али живот је већи од метрополе и попут Зорбе, Саша ће раширених руку на сцени, уз сиртаки на крају представе, загрлити своје мало парче земље и неба које му је судбина доделила.
Све у свему, крагујевачки Књажевско-српски театар дигао је на ноге публику на Теразијама, можда највише зато што су његови глумци „Зорбу“ одиграли не као комерцијални хит, него као своју причу коју су на позорници оживели пуним срцем.
- Бојан Муњин
