|
|
|
ЈОАКИМ
крагујевачка позоришна ревија
број 45-46
УВОДНО СЛОВО ЈОАКИМОВО И ЈОАКИМФЕСТ
Време преиспитивања
ЈоакимФест, једна од важнијих културних и позоришних манифестација у Крагујевцу Театрополису и Србији, годинама остаје истрајан у опредељењу да промовише националну драму и подстиче стваралаштво домаћег писца.
Од 7-15. маја на сцени Књажевско-српског театра, најстаријег српског позоришта које је на Сретење прославио 175 година од свог оснивања, изводиће се дела Борислава Михајловића Михиза, Светислава Басаре, Данила Киша, Бранислава Нушића, Ђорђа Милосављевића, Сање Домазет, Александра Поповића и Драгослава Михаиловића. Све то у редитељским тумачењима Боре Драшковића, Душана Јовановића, Егона Савина, Андраша Урбана, Светислава
Басаре, Жанка Томића, Југа Радивојевића, Стефана Саблића.
Дирекција Фестивала и селектор покушали су да овогодишњим одабиром представа, иако условљени неизбежним финансијским ограничењем , направе пресек стања у позоришном животу Србије између два фестивала и укажу где се тренутно налази српска савремена драма.
У широком дијапазону тема, редитељских поетика и стилова, особених ауторских приступа и упечатљивих глумачких креација, видећемо осам представа позоришта из Суботице, Инђије, Вршца, Београда, Крагујевца и Ниша.
Све представе такмичарског програма ангажовано комуницирају са актуелним друштвеним збивањима и окупљају се око стожерне, заједничке теме преиспитивања митских образаца, моралних начела, националних, али и мундијалистичких идеја у транзиционом и глобалистичком свету. У драматуршком смислу присутно је преиспитивање поновног прочитавања класичних проседеа, као и иновативност редитељског приступа класичном делу.
У оквиру богатог пратећег програма у Галерији Јоаким биће отворена нова изложбена поставка најбољег српског позоришног плаката, а изаћи це и нови број позоришне ревије „Јоаким”. Народно позориште из Ужица одиграће представу Црвенкапа Александра Поповића. Монодраму Кад су цветале тикве Драгослава Михаиловића извешће Мирко Бабић, а на Сцени Љуба Тадић у
оквиру програма Театротеке погледаћемо такође осам снимака представа из циклуса Домаћа драма на ТВ екрану у избору Драгане Бошковић, уреднице ТВ Театра РТС-а.
Селектор Фестивала Драган Јаковљевић, редитељ,
Књажевско-српског театра директор
Међународни фестивали
Бајка у Бугарској
Представа Књажевско-српског театра Бајка о мртвој царевој кћери коју је по тексту познатог руског писца Николаја Кољаде у крагујевачком позоришту режирао Бошко Димитријевић учествоваће на 21. међународном позоришном фестивалу малих сцена у бугарском граду Враце. Реч је о најстаријој манифестацији и смотри малих и експерименталних сцена у Буграској, а крагујевачка Бајка је на репертоару фестивала 17. маја.
Реч је о представи, која је недавно прославила пуних пет година трајања на сцени крагујевачког театра (премијера је изведена 22. априла 2005. године) и тренутно је представа која се најдуже игра на репертоару наше куће.
Ансамбл представе Бајка о мртвој царевој кћери већ се огледао на међународним позоришним фестивалима, а глумица Сања Матејић је за улогу Риме 2007. године освојила награду за најбољу женску улогу на Међународном фестивалу малих и екперименталних сцена Давила Интер Фесту у румунском граду Питештију.
МИРКО БАБИЋ - УВЕК И СВУДА
Кад немаш оно што волиш, волиш оно што имаш
Повод за разговор са најпознатијим крагујевачким глумцем је за Сретење објављена монографија о њему, као лауреату Статуете Јоаким Вујић, ауторке Драгане Бошковић Мирко Бабић увек и свуда. Са најмлађим српским Краљем Лиром и интернационално популарним Драгојлом разговарамо о оном што је за четири деценије живота и рада стало међу корице ове репрезентативне монографије, као и оном што није
За дан позоришта Сретење у едицији Јоакимови потомци изашла је књига о прошлогодишњем лауреату Статуете Јоаким Вујић, глумцу Мирку Бабићу из пера Драгане Бошковић под називом Мирко Бабић увек и свуда. Од како је серија Село гори доживела међународну популарност, не треба га ни представљати. За оне који прате позориште, телевизију и домаћи кинематографију, није требало ни раније, јер најпознатији крагујевачки глумац увек је био, што би рекао Хаксли и сада и овде.
Док се на старом месту или у бази у култном Балкану спремамо да обавимо разговор Мирко се прво љубазно јавља келнерицама и старим пајташима из детињства, сачекамо да се они који нису стални гости ове кафанске институције опасуље да Драгојло седи баш сто до њих, онда узму аутограм, похвале улогу, серију, замоле за неку фотку... Све то он одрађује са смешком и без напора. Слава га није искварила и уобразила. Добро погођен наслов монографије, јер заиста, такав је Мирко Бабић увек и свуда. Био и остао.
Како се осећаш кад погледаш овакву репрезентативну књигу о свом досадашњем раду?
- Лепо и посебно. Томе доприноси и осећај да сам део екипе свих оних који су добили статуету пре мене али и оних, после, попут Табачаког. Код мене, у овим годинама, ипак, то не изазива еуфорију у смислу да сам неки од позоришних богова. Нисам се променио ни због успеха серије Село гори, као што нећу ни због књиге. Она је доказ да нисам узалуд скоро четири децеценије радио овај посао.
Оно што ми је посебно драго, је то што су сви аутори текстова у књизи нагласили, а по мени, неки и пренагласили да сам ја добар човек и баш онај прави. Са дистанце од мојих 62 године то ми је значајније од професионалних признања и награда.
Текстови у књизи дело су твојих пријатеља, колега са класе и партнера са сцене или сета на снимању, сарадника и редитеља са којима си радио. Свако о теби говори из личног, субјективног угла. Да ли је на тебе неки оставио посебан утисак?
- Писао је свако из свог угла и ни један се није поклопио. Да не замере остали, све је на нивоу, али мене је лично највише узбудио текст владике Јована. Несвакидашња ствар је да се појави текст једног црквеног лица и то тако високог ранга у монографији о глумцу. Претпостављам да владика Јован не мисли тако не би то ни написао. Комплетно моје понашање за преко тридесет година бављења овим послом, монашка посвећеност глуми. Мислим да је он препознао ту жицу у мени.
Посвећеност послу позната је од твојих глумачких почетака. У књизи се по први пут показују и друге стране Мирка Бабића. Приватан живот, одрастање, породица, васпитање, љубав према кошарци, мангуплуци са другарима из младости... Никада се, ма колико писало о теби, није говорило о твојој приватности. Само о глуми. Зашто?
- Никада нисам желео да, у „холивудском” фазону фамилију избацујем у јавност и медије, да се сликају са мном. Ни супруга ни ћерке нису желеле да излазе у јавност, сликају се... Ова књига је нешто сасвим друго и њима је драго да се у оваквом издању појави њихова фотографија.
У текстовима у књизи ипак се једна чињеница издваја код сваког од аутора. Зар је могуће да твој повратак из Београда после завршене академије и данас после 40 година никога не оставља равнодушним?
- То је њихова жал што сам ја отишао, побегао из Београда. Убеђујући ме да се вратим колеге су ми годинама говориле, не да сам погрешио бирајући заувек Крагујевац уместо Београда, већ образлажући то чињеницом да такву боју глумца тамо немају. Није ми падало на памет да се преломим и вратим кад год сам имао понуде, али им јесте недостаја баш та, моја гама. Генерацијски да кренемо од мојих вршњака који су оставили велики траг у српском глумишту попут: Аљоше, Берчека, Жарка Радића, Пеце Ејдуса, Микија Манојловића, Марка Николића... ни један од њих као уметник нема додирних тачака са мојим опусом, са том мојом глумачком бојом. Не бих био вишак у том Београду него бих имао свој терен који би ми био проходан и прирођен.
Неком то може да зазвучи и претенциозно али само да наведем, да барем што се европских сцена тиче, био сам најмлађи Осип, вршњак Хлестакову у Ревизору, најмлађи Доктор Хигинс у Пигмалиону близак по годинама Елизи Дулитл и најмлађи Краљ Лир са само 45 година. Ето, то.
ЈОАКИМОВИ МЛАДАРИ
12. Међународни луткарски фестивал Златна искра
Представом Зачаране играчке, коју ће извести крагујевачко Позориште за децу, 9. маја у 12 сати почеће 12. Међународни луткарски фестивал Златна искра. Након тога, из дана у дан, смењиваће, се на сцени Позоришта за децу, представе дечјих позоришта из Бугарске, Новог Сада, Братиславе, Зрењанина, Марибора, Београда, Ријеке, Суботице, Земуна, Шангаја, Бакауа и Ријеке.
Селектори такмичења су од великог броја пријављених, морали да се одлуче за 15 луткарских представа из земље и иностранства, за које су сматрали да су најквалитетније. За недељу, само у термину од 18 часова, наступиће бугарски театар из Сливена представом Рапунцел. Другог дана, у јутарњем термину, на репертоару је Могли нишког Позоришта лутака, од 14 часова деца ће моћи да виде представу Ћиполино позоришта из румунског града Бакау, а од 18 часова истог дана представиће се бугарски луткари из Бургаса, представом Кинг Траст беар.
На затварању фестивала, представу Црно јагње извешће и позориште Пулс театар из Лазарвеца, која је ван конкуренције, а занимљиво је да ће гости из Шангаја гостовати и у Краљеву и Крушевцу где ће извести представу Девојчица са шибицама. Поред ових, на програму су још и представе Три прасета, Фигаро, Гускалица, Мишка Метка Сметка, У тами, Шума Стриборова, Мачак у чизмама, Ко је Лорет?
Иако је овогодишњи буџет за фестивал знатно смањен, организатори такмичења ће се потрудити да обезбеде добар пријем свим извођачима, а гостима и гледаоцима обећавају одличне представе.
- Овогодишњи буџет за фестивал износи 3,15 милиона динара, већином покривен средствима Скупштине града Крагујевца, као покровитеља. Од тог новца, успели смо да обезбедимо оптималан број ноћења за учеснике. Улаз на све наступе биће бесплатан, па очекујемо да ће и ове године програм гледа више од 6.000 малишана, каже Зоран Ђорић, директор крагујевачког Позоришта за децу.
Представе и позоришта која учествују у званичном такмичењу бориће се за Гран при фестивала, другу и трећу награду, као и за признања најбољим луткарима. Како организатори најављују, жири у саставу Звонко Фестини, редитељ и председник УНИМА за Хрватску, Емилијана Тотева, сценограф и креатор лутака из Бугарске, и Живомир Јоковић, редитељ из Београда, имаће веома тежак задатак.
14. Позоришни сусрети ученика гимназија Србије
Премијер убацио у четрнаесту
На сцени Књажевско-српског театра од 12. до 20. априла одржани су традиционални, 14. Позоришни сусрети ученика гимназија Србије под слоганом Убаци у четрнаесту. На Сусретима је учествовало 19 гимназија из: Лебана, Лазаревца, Ниша, Лознице, Крагујевца, Ужица, Земуна, Смедеревске Паланке, Сремских Карловаца, Панчева, Лесковца, Велике Плане, Врања, Пожеге, Ваљева и Прокупља. Жири 14. Позоришних сусрета ученика гимназија Србије сачињавали су Љубомир Убавкић Пендула, прослављени крагујевачки драмски уметник (председник жирија) и чланови Мирослав Петровић и Владимир Ђорђевић.
Њиховом једногласном одлуком, за најбољу представу 14 Позоришних сусрета ученика гимназија Србије проглашена је Физичари, у извођењу ученика Гимназије у Лесковцу.
Премијер Србије Мирко Цветковић уручио је награде победницима 14. позоришних сусрета ученика гимназија Србије на свечаности уприличеној у крагујевачком позоришту 20. априла.
Награда за најбољу режију припала је представи Дуги живот краља Освалда Прве крагујевачке гиманзије, док је представа Јелена Анжујска Гимназије у Прокупљу освојила награду за најбољу сценографију.
Посебне похвале за глумачка остварења уручене су ученицима гимназија у Лозници, Сремским Карловцима и Ваљеву.
Према оцени публике, најбоља представа је Јелена Анжујска, Прокупачке гимназије.
ЈОАКИМ
крагујевачка позоришна ревија
број 43-44
СНОВИ СРЕТЕЊСКЕ НОЋИ
А да је театар особито једна нуждна школа, то сви просвјешћени
народи засвједочавају, код који по вароша не само да се један театар
держи, него их и по седам и осам има, како н. п. у Венецији, Милану,
Флоренцу, Риму, Паризу, Лондону, Лајпцигу, Берлину, Петерсбургу, Москви и процима царствујушћима варошама и градови; а такожде театри и по малима варошицама и јоште добрима селма держе се код просвјешћенији народа; јербо у театри може се штогод душеполезније и душеспасителније чути и научити, не жели на макар какви другији мјести.
Јоаким Вујић, Животоописаније, моја нека театрална представљенија
СНОВИ СРЕТЕЊСКЕ НОЋИ
На Сретење Господње, 15. фебруара 2010. године, када Србија слави Дан државности у знак сећања на дизање Првог српског устанка, али и на усвајање Сретењског устава као првог устава обновљене државе и једног од најнапреднијих у Европи тог доба, обележава се и 175 година од оснивања првог државног позоришта, Књажевско-српског театра.
И Театар и многе друге по први пут у Србији основане институције, пре или после 1835. године, у тада престоном Крагујевцу, а има их заиста много, недвосмислено јасно су определили Србију да се утемељи и развија као модерна држава која успешно проналази своје место у породици еманципованих европских народа.
У тешком и драматичном времену у коме је живео српски народ почетком 19. века, два главна јунака наше крагујевачке сретењске приче, и Милош и Јоаким, визионарски су сагледали будућност Србије храбро се упустивши, свако на свој начин, у остварење својих снова.
Славено-сербски списатељ и књажеско-србског театра директор,
карисим, Јоаким Вујић, своју позоришну естетику формулисао је
у Животоописанију са уверењем да позориште није пука забава, већ
неопходна школа где се пре свега на пријатан начин учи, а потом забавља. После Јоакимовог сретењског репертоара и комада предромантичарског стила, у то време актуелних на европским сценама, каснијих деценија Књажевско-српски театар покреће најактуелније, па и најболније националне теме.
Као најбољи сведок, али и онај ко разуме сва искушења и изазове епохе и као нуждна школа приказао је свет и окружење у потпуној сложености.
Танане и органске везе између друштва и театра учиниле су да нам
позориште помогне да испунимо празнину у себи и да не останемо без снова. Овог пута, у слављеничкој атмосфери, не желим да помињем патње и жртву коју је Јоаким, мајстор страственог губитништва, поднео када је прометејски запалио пламен позоришне уметности у Крагујевцу. Књажевско-српски театар се трудио да га успешно сачува протеклих деценија и тако значајно допринесе формирању националног идентитета.
Јер, истина је да човек може и да се опече ако се превише игра
ватром, али постоји и могућност да се просветли и засија, Робер Лепаж.
И, као што рече Стерија, све што је било добро описаће историја.
Драган Јаковљевић, редитељ
Књажевско-српског театра директор
4. ЈОАКИМИНТЕРФЕСТ - из стручног угла
Фестивал о коме ће се тек причати
Драгана Бошковић, театролог из Београда и раније је активно учествовала на ЈоамимИнтерФесту. Била је председник и члан жирија на Првом и Другом међународном фестивалу малих сцена.
- Ово је Четврти ЈоакимИнтерФест и као што је и ред, он, наравно напредује. Ове године, која веома крактеристична за цео свет, ушли смо у једну опсесивну кризу, у којој је, тако ја то кажем, присутна једна тектоника пропадања. Ми стално пропадамо али никако да пропаднемо до краја. Овогодишњи ИнтерФест показује на један мултикутуралан начин како која нација се бори са пропадањем у моралном смислу, јер позориште се увек ослања на неки морални проблем. Сва та криза, нарочито економска, производи ужасну моралну кризу. Због тога је ове године ИнтерФест врло занимљив по том питању, пре свега, што су на овогодишњем фестивалу све представе од почетка па до краја веома квалитетне, али нису само базиране на неким идејама. Да се разумемо, и то је лепо и племенито, видети неку представу која није савршена али је базирана само на некој лепој идеји, али смо на репертоару Четвртог ЈоакимИнтерФест видели квалитетне представе које су базиране на изузетно савременим, актуелним идејама али су у исто време одличне представе. Када сагледамо фестивал од самог почетак, од Пинтера и крагујевачке представе која једноставно даје анамнезу данашњег тешког друштвеног тренутка, па преко свих осталих до завршне, Страдања Тројанки италијанског Театра Кореја која некако сублимира Балкан по једној, музичкој линији, која истовремено и кука и пева, видимо да је репертоар ЈоакимИнтерФеста више него интересантан, мисли она.
Као и увек, отворена и директна Драгана Бошковић не крије своје фаворите.
Анастас Попдимитров, глумац, директор Драмско-лутакског театра из Враца у Бугарској. На овогодишњем ЈоакимИнтерФесту је члан жирија, али му то није прво појављивање на фестивалу. Прошле године, на 3. ЈаокимИнтерФесту, учествовао је као глумац играјући у представи Сан летње ноћи свог матичног театра.
- Фестивал нам нуди увид у позоришну продукцију многих земаља: Америке, Енглеске, Румуније, Италије, Хрватске и Србије... Због тога и јесте толико интересантан. Занимљив је и због тога, што се ове године одвија на, да се тако изразим, „страној територији”. Представе се не играју, онако, класично, на сцени - са публиком у гледалишту, него у различитим просторима и амбијентима: по кафићима и дискотекама, клубовима, фоајеима... Интересантан је и позоришни оглед, направљен селектовањем америчке представе, јер је то покушај да се Србима објасни и прикаже шта је Милошевић, позоришним средствима и језиком. Вредност тог пројекта је у томе што се комад бавио човеком, а не политиком. То је по мени добро, истиче наш саговорник.
Слободан Савић, позоришни критичар и писац из Београда, уредник у Културно-уметничком програму Радио-телевизије Србије и покретач и аутор ТВ серије Читање позоришта био је водитељ разговора са ствараоцима на сва четири досадашња ЈоакимИнтерФеста.
- Представе у овогодишњој селекцији су естетски мање више уједначене, уз мале изузетке, али увек је тако. И на много већим фестивалима, са већом традицијом, са више новца итд., нису све представе на истом уметничком нивоу. Уосталом, стара је истина да о укусима не вреди расправљати, али вреди о позоришној естетици. Постоји нешто што уједињује представе у овогодишњој селекцији, што најбоље говори да је селектор Драган Јаковљевић имао одређен, јасан концепт и да није бирао насумице. Наиме, свака од представа, на овај или онај начин, реферира на актуелне друштвене, социјалне и политичке феномене и проблеме који притискају не само српско друштво, или друштва у окружењу, него се препознају и као део опште, глобалне друштвене проблематике. То су питања лица и наличја такозваног новог светског поретка, слободе и неслободе у драматизованом, политички трауматизованом друштву које је под сталним притиском, питања поремећених односа унутар тог и таквог друштва која се рефлектују на породицу, односе и неразумевање међу генерацијама, половима, различитим друштвеним групама, културама, нацијама. С друге стране, препознајемо насушну потребу и потрагу појединца изгубљеног у таквом свету, подједнако као и у сопственој усамљености, за сопственим идентитетом и интегритетом, за ослонцем који би му помогао да остане при здравој памети и чистој свести у свету без морала и правде, у галиматијасу поремећених односа и первертираних вредности, у којем доминирају притворство, лицемерје и такозвана политичка коректност, оценио је Савић овогодишњи међународни фестивал малих сцена.
Милан Драгићевић, аутор и коредитељ комада Милошевић у Хагу, професор на Позоришној академији На масачусетском Универзитету у граду Амхерсту у Сједињеним Америчким Државама. Његова театарска специјалност су перформанси, а на 4. ЈоакимИнтерФесту је од првог дана. Такође погледао је све представе.
- Избор представа је фантастичан. На њему су присутни различити стилови и позоришни изрази, од потпуно новог читања Чехова, до Родољубаца српског класика Стерије. У свим представама, иако су у питању и дела класичне литературе, редитељи су те представе поставили једним савременим, новим и модерним позоришним језиком и савременим стилом. То је мени баш најуочљивије било на примеру ужичког Стерије и енглеског Чехова. Мени се то лично допада, начин на који је Стерија осавремењен, редитељ и глумци се играју са њим на нови и занимљив начин, а порука дела је потпуно очувана. Допада ми се читава концепција ЈоакимИнтерФеста и волео бих поново да дођем на њега, искрен је Драгићевић.
Светосавска академија
Међаш наше суштине
Свечаном академијом у Књажевско-српском театру у Крагујевцу, 26. јануара обележена је школска слава Свети Сава у присуству Његовог Преосвештенства Владике шумадијског Господина Јована и свештенства Епархије шумадијске, градоначелника Крагујевца, Верољуба Стевановића са сарадницима као и представника Шумадијског управног округа и осталих градских институција. Светосавска академија одржана поводом славе Светог Саве, утемељивача српске цркве, државе и школства почела је химном Светом Сави коју је извео Хор Лицеума затим је беседио Владан Костадиновић, професор Богословије Свети Јован Златоусти у Крагујевцу.
У својој беседи о светосављу као православљу, о његовој личности на којој почива слово наше словесности, сина Ане и Немање назвао је извором и ушћем сваког нашег сећања општенационалног бића. Својом дубоком вером и продуховљеношћу, али и мудрошћу и истрајношћу умиривао је стихије неслоге и мржње јер је мир сушта потреба, а свом народу је оставио да се доказује пред собом и другима, да преиспитује вредности које поседује и зато остаје камен међаш нашег јестества.
Изложба поводом 175 година Театра
Историја позоришта
У недељу, 14. фебруара у Галерији Јоаким отворена је документарна изложба о историјату крагујевачког позоришта.
- Од свог настанка Галерија Јоаким, пропратила је многе значајне уметнике и изложбе. Пред вама је, овај пут, у виду ретроспективе и
приказа рада Књажевско српског театра који ове године слави 175 година од свог почетка. Историјски приказ овог јубилеја као и савремена активност позоришта, преплићу се својом ликовном презентацијом и дају доказе о живој активности некада и сада. У годинама када је позоришна уметност била на својим скромним почецима, па све до данас када стичемо међународну репутацију кроз фестивал ЈоакимиИтерФест као и живе делатности театра кроз многобројна похваљивана и награђивана гостовања. Хистрионском умећу придодат је и ликовно-издавачки аспект активности театра који кроз ревију, билтене прати фестивалске активности, како у свету тако и у Србији, као и едиција премијера у којој објављујемо текстове премијерно изведених комада који имају оригинални домет у уметности и додир Талијиних следбеника, њених аутора и нашег театра.
Изузетан квалитет добили су и плакати рађени у сарадњи са
ФИЛУМ-ом и његовим истакнутим уметницима. Кроз ову поставку пронаћи ћете све оно велико и занимљиво у делатности Књажевско-српског театра, његове галерије и уметника који заслужују вашу
пажњу. Ту су и монографије награђених Јоакимоваца, лауреата Статуете Јоаким Вујић које својим репрезентативним изгледом и текстовима представљају сам врх нашег деловања и трајања, написала је у тексту каталога изложбе Марија Солдатовић, драматург Театра.
Изложба је реализована у сарадњи са Позоришним музејом из Београда и Народним музејем из Крагујевца а дизајн каталога урадио је крагујевачки ликовни уметник Миодраг Поповић.
Хрчки у Звездари
Представа Сироти мали хрчки последњи пут је изведена под окриљем крагујевачке Шелтер сцене крајем јануара 2009. године. Од 5. фебруара, када је имала своју београдску премијеру биће на редовном репертоару београдског позоришта Звездара театра.
Овом представом, коју је режирао глумац Милић Јовановић, Шелтер сцена обележила је прошле године десетогодишњицу свог постојања. После премијере 28. септембра 2009. године добила је одличне оцене публике и критике. Реч је о комедији Гордана Михића написаној пре више од четрдесет година која је доживела бројне медијске адаптације и извођења. Овога пута изведена је у интегралној верзији у режији Милића Јовановића, који је осмислио и костиме и сценографију. У представи играју: Милош Миловановић, Ђорђе Ђоковић, Никола Ракочевић, Владан Милић и Дарија Нешић.
ЈОАКИМ
крагујевачка позоришна ревија
број 40-42
Министар у Театру
Установа од националног значаја
Министар културе у Влади Републике Србије, Небојша Брадић, је у пратњи домаћина Саше Миленића, председника Скупштине Града Крагујевца, 28. септембра 2009. године посетио је Спомен парк Крагујевачки октобар и Књажевско-српски театар.
Том приликом министру Брадићу уручено је писмо о намерама да Књажевско-српски театар добије статус установе од националног значаја, а покренута је и иницијатива о потписивању Протокола о сарадњи између Града Крагујевца и ресорног министарства.
На Сцени Љуба Тадић Књажевско-српског театра одржана је конференција за медије и том приликом Небојша Брадић је истакао следеће:
- Имајући у виду јубилеј позоришта - 175 година од оснивања, значај који има за културни живот Србије, иницијатива је на месту и то ће бити предмет нашег заједничког бављења. То је извор позоришног живота у овом делу Балкана, доказ какво је утемељење наше културе. Традиција мора да буде добро уочена и препозната уз нашу подршку за могућ правац развоја. Министарство културе у претходном периоду препознало је институције и манифестације у Крагујевцу, као важне носиоце мисије децентрализације и кроз подршку тим манифестацијама, настоји да јасно укаже на смисао децентрализације, да има успешне партнере са којима може да развија нове иницијативе. За нас је подручје сарадње јединствено, не постоји разлика између републике, градова и локалне власти, истакао је Брадић.
Уводно слово Јоакимово
4. ЈоакимИнтерФест, Протејев сан
Поштовани пријатељи позоришне уметности,
уважени гости, даме и господо,
добро вече и добро дошли у најстарије српско позориште, добро дошли у Књажевско-српски театар на 4. ЈоакимИнтерФест!
Дирекција Фестивала и селектор, настојали су да и ове године ЈоакимИнтерФест под називом Протејев сан остане на трагу концепције која се наметнула претходних година, да се сваким Фестивалом представе неке од есенцијалних позоришних вредности окупљених око сродне, пре свега иновативне и истраживачке тематике.
Иако свесни синкретичности позоришног бића, овога пута нашу пажњу смо усмерили ка стваралаштву редитеља, бића протејске природе које са сваком новом представом мења свој лик и поставља многобројна и деликатна питања. Тај неуморни песник сцене са дубоким уверењем сваког пута изнова измаштава своју причу о бољем и хуманијем свету.
Свих десет представа, од којих девет у такмичарском програму четвртог ЈоакимИнтерФеста, свака на свој начин са богатим и широким дијапазоном редитељских поетика, различитих сензибилитета и културолошких наслеђа уједињује се око стожерне теме, са великом бригом и запитаношћу над судбином појединца у драматизованом друштву и глобализованом свету двадесет и првог века.
Дубоко сам уверен да ћемо током ових десетак дана трајања Фестивала, сви заједно, и публика и учесници, у Крагујевцу Театрополису, како рекосмо и прошле године, ретком месту заједништва и удруженог мишљења, добро разумети сва питања савремених Протеја, и на њих наћи праве и правовремене одговоре јер то и јесте циљ оваквог и сличних фестивала.
Драган Јаковљевић,
редитељ, селектор фестивала на отварању 4. ЈоакимИнтерФеста
Јоаким грађанин света
Четврти међународни фестивал малих сцена прогласио је отвореним пригодном беседом о Јоакимовом сну крагујевачких књижевник Слободан Павићевић.
- На Сретење 1835. године срели су се народни посланици, књаз Милош и Јоаким Вујић. Народна скупштина је тада имала само две тачке дневног реда: Сретењски устав и Књажевско- српски театар. Књаз Милош и српски народ су се око Сретењског устава давно разишли али, ова друга тачка дневног реда из 1835. године у Крагујевцу још увек траје. Пре четири године пресељена је она у међународни позоришни фестивал малих сцена, и Србија ту међународну позоришну скупштину у свом културном календару уписује као ЈоакимИнтерФест.
Не да Крагујевац да Јоаким оде из Крагујевца, из Србије.
Јоаким је српски Протеј, а Протеј, морски бог у грчкој митологији, има пророчке способности, истакао је у својој беседи Павићевић.
По њему, отуда је ваљада овогодишњи, четврти ЈоакимИнтерФест, има поднаслов – Протејев сан.
- ЈоакимИнтерФест има своју публику. И, то не само ону која бежи од светске црне хронике са ТВ екрана. Прича о глобализованом свету и драматизованом друштву, дакле, може да почне – отворено.
Јоаким Вујић, као грађанин света, могао би да каже: Мој ИнтерФест проглашавам отвореним, завршио је и свечано отворио ЈоакимИнтерФест Слободан Павићевић.
Јоакимова гостовања
Представа и излоба плаката
Крагујевачки ансамбл се пријатељима из Сарајева представио изложбом позоришних плаката и представом Лажа и паралажа. Крагујевачке позоришнике примио амбасадор Србије Грујица Спасојевић.
Књажевско-српски театар из Крагујевца гостовао је почетком марта у Народном позоришту у Сарајеву. Ово гостовање уследило је као део договорених активности, потписаних у протоколу о сарадњи између ове две куће, недавно у Крагујевцу, на Сретење, 15. фебруара а који подразумева тешњу сарадњу, размену представа, обука стручних кадрова и припрема заједничких пројеката, а који су испред ова два позоришта потписали директор Народног позоришта из Сарајева Градимир Гојер и директор Књажевско-српског театра из Крагујевца Драган Јаковљевић.
Као први део тих договорених активности и потписаног Протокола о дугорочној сарадњи између Књажевско-српског театра из Крагујевца и Народног позоришта Сарајево, у Народном позоришту у Сарајеву отворена је изложба Позоришни плакат Књажевско-српског театра из Крагујевца.
Крагујевчани су 3, марта у сарајевском Народном позоришту одиграли представу Лажа и паралажа по тексту Јована Стерије Поповића и у режији Драгана Јаковљевића. Реч је о трагикомедији у чијем фокусу је преиспитивање улоге уметника у односу на друштво које не разуме потребу да се уметник креативно изрази, не само да би мењао свет, него да би преживео у њему.
За Крагујевац је ово важно културно повезивање на територији екс Ју република, а, Књажевско-српски театар до сада је направио неколико споразума о сарадњи, као и братимљења са театрима. Међу њима су бањалучко позориште, позоришта у Марибору у Словенији, Питештију у Румунији, као и са позориштима у Мостару и Сарајеву.
У Сарајеву је глумце из Крагујевца примио амбасадор Србије Грујица Спасовић.
На нашој сцени
10. Међународни џез фестивал у Крагујевцу, јубиларни празник врхунске музике
Од 19. до 22. марта 2009. године у Књажевско-српском театру у Крагујевцу одржан је 10. међународни џез фестивал, на којем су учествовали гости из Енглеске, Италије, Украјине, Аустрије и Америке.
На крагујевачком фестивалу наступили су квартет британског кларинетисте Сема Крокета, Италијан Флавио Даванцо и његов ИЦС 4ТЕТ, украјинска џез певачица Олга Војченко, као и квинтет, који поред Макса Кочетова из Украјине, чине и музичари из Србије Милан Павковић, Страхиња Бановић, Иван Алексијевић и Душан Иванишевић.
Такође, на фестивалу ће публика бити у прилици да види наступе Ангеле Трендел и састава Мозаик из Аустије, Винсента Херинга и састава Ерт Џез Агентс из Америке, Инвидиа Куартета из Србије, Тима Гарланда и трија Д Лагтхаус из Велике Британије и Београдског џез трија из Србије.
Улазнице за Џез фестивал у Крагујевцу, који је једна од највећих међународних музичких манифестација у централној Србији, коштале су 500 динара по фестивалском дану и могле су се набавити у Дому омладине, Пивници и на билетарницама Градске дворане Шумадија и Књажевско-српског театра. Комплет карата за сва четири дана фестивала коштао је 1.500 динара.
На Џез фестивалу у Крагујевцу у протеклих десет година наступили су готово сви домаћи џезери као и велики број извођача из света, музичари попут Рамба Амадеуса, Криса Џарета, Васила Хаџиманова, Влатка Стефановског, Тање Јовићевић, Бисере Велетанлић, као и састава Д Белграде Диксиленд Оркестра, Биг Банд РТС-а,...
Фестивал се одржава у организацији агенције РеКреативно и Дома омладине, а под покровитељством Скупштине Града у Крагујевцу.
ЈОАКИМ
крагујевачка позоришна ревија
број 36-39
Крагујевац, прва позоришна република
Крагујевац српски Единбург
Нимало случајно овогодишњи ЈоакимИнтерФест не почиње изложбом фотографија која је посвећена једном од највећих европских и светских позоришних фестивала, Единбуршком фестивалу. Ми смо, овде у Крагујевцу, успоставили концепт Театрополиса, односно Крагујевца града театра, баш како неко рече прву праву позоришну републику, онакву као из античких времена. У нашем Крагујевцу Театрополису имамо четири фестивала: ЈоакимФест, фестивал домаће драме који је у потпуности посвећен домаћем драмском аутору, ЈоакимИнтерФест, Међународни позоришни фестивал малих сцена, традиционални луткарски фестивал Златна искра који организује крагујевачко Позориште за децу и један,
мени лично веома драг фестивал, редак на овим нашим просторима, Фестивал гимназијских позоришта Србије, који је у ствари прави расадник талената и будућих позоришних посленика. Жеља сваког организатора позоришних фестивала у свету, па тако и наше Дирекције ЈоакимФеста и ЈоакимИнтерФеста јесте, да се барем мало приближимо том фамозном Единбургу. Далеко од тога да се заносимо мишљу и ласкамо себи да смо у томе и успели, али сматрам да смо на добром и правом позоришном путу. Ко зна можда једног дана Крагујевац буде заиста прави српски Единбург. У прилог томе говори чињеница да је интересовање за учешће на ЈоакимИнтерФесту било велико. Пријавило се преко 50 позоришта, глумачких трупа и ансамбала из свих крајева света. Овогодишњи ЈоакимИнтерФест, под мотом Тесписова кола посвећен је глумцу.
Драган Јаковљевић,
редитељ, директор Књажевско-српског театра и Дирекције ЈоакимФеста,
на отварању изложбе фотографија Линде Грејем посвећеној
Единбуршком Фринч фестивалу којим је отворен ЈоакимИнтерФест 2008.
Међународна сарадња
Фестивал театара и градова побратима
У плану је нова међународна сарадња нашег позоришта. Из тог разлога, директор Књажевско-српског театра Драган Јаковљевић и оперативни директор куће Алексабдар Милорадовић, боравили су 18. новембра у радној и пријатељској посети Словенском народном гледалишчу из Марибора, једном од учесника на ЈоакимИнтерФесту 2008. (Интимни аутопортрет Фриде Кало - награде ѕа визуелност представе и специјалан награда редитељки Ивани Вујић). Сем присуству на премијери мариборског комада За добро народа договорена је платформа за даљу сарадњу. Наш Књажевско-српски театар, питештански Театар Ал.Давила и мариборско позориште као носиоци пројекта конкурисаће за средства код Средњевропске фондације за европске поцесе и културну интеграцију Културни коридор број 5 ради покретања међународног позоришног фестивала на чијем репертоару би наступала позоришта из градова побратима.
Гостовање у Питештију
Гогољеви записи лудака подно Карпата
Крагујевачки Књажевско-српски театар гостовао са монодрамом Дневник једног лудака на Међународном позоришном фестивалу малих сцена у румунском граду Питештију. Сем фестивалских и позоришних разлога, идеална прилика да се обићу побратими из Румуније, град и Театар Ал.Давила.
Као и претходних година ансамбл Књажевско-српског театра негде у ово време учествује на Међународном позоришном фестивалу малих сцена у побратимском, румунском граду Питештију. Градови и театри побратими, па је то идеална прилика да се сем фестивалских и сценско-позоришних разлога, повода и резултата, мала али одабрана екипа крагујевачких позоришника проводе у, још тазе, Европској Унији.
Првобитно, за учешће на 12. Давила Студио Интер Фесту била је најављена крагујевачка представа Теза, коју је радио румунски редитељ Дан Тудор. Разлози вишеструки - експериментална форма, познато Тудорово име који је у земљи домаћина велика редитељска и глумачка звезда, као и читав низ квалитетних глумачких рола крагујевачког ансамбла. Али, ништа од тога, пошто румунско Министарство културе, које је покровитељ питештанског међународног фестивала, инсистира да се све представе одиграју на малој сцени за коју је ансамбл Тезе превише бројан и сценографија и декор превелики.
Са Министарством културе, поготово румунским се није играти, прелази се на резервну, такође малосценски пригодну варијанту и играње Гогољеве монодраме Дневник једног лудака глумца Ивана Видосављевића, коју је режирао Душан Станикић, такође, глумац овдашњи.
Јован Грујић, редитељ
Фестивал театара и градова побратима
Прва премијера ове позоришне сезоне представила је овдашњој публици рад Јована Грујића, релативно младог редитеља, који је дипломирао на БК академији у класи Никите Миливојевића. Његова дипломска представа рађена по тексту Витолда Гомбровића Ивона, кнегиња бургундска у БИТЕФ још увек се игра. Захваљујући том успеху добио је шансу да поново уради комад у истом театру па је пре неколико недеља премијерно изведен Стопардов комад Розенкранц и Гилденстерн су мртви у његовој режији.
У међувремену радио је и у београдском позоришту Бошко Буха, водио позоришне радионице у Инђији, Ковину и Београду, био асистент Никити Миливојевићу на пројекту представе Тесла. Са позоришном радионицом КЦ Инђија режирао Шекспиров Сан летње ноћи са којом је освојио награду за најбољу професионалну режију у Србији 2005. године. Госпођа министарка је његова четврта режија у професионалном позоришту.
Марина Перић, глумица
Имала сам обавезу да се не обрукам
Какви су јој још утисци после првих извођења Госпође министарке?
- Била сам некако празна пред претпремијеру. Нисам имала ни ону стимулативну трему, она се појавила касније. Срећом све представе су прошле одлично. Премијерна публика није можда била толико опуштена као она претпремијерна, али су у односу на неке друге премијере били су опуштенији што је заслуга самог комада. Када сам први пут чула да ћу играти Министарку, мислила сам да су то само приче, па се нисам много узбуђивала. Фина, лепа жеља и исказано поверење у мене као глумца. И када сам званично чула да ћу је играти била сам растерећена, иако сам знала да је ова улога велики задатак, и била свесна да после дугог времена играм главну улогу. Гледала сам да уопште не размишљам о техничким и другим, уобичајеним проблемима и ушла сам у то као у игру. То је и мој садашњи став: Хајде да се играмо сви заједно. Мислим да је то добар став, у супротном, величина задатка би ми сигурно наметнула неку кочницу.
Монографија о Биљани Србљановић представљена у Београду
Пријатељске породичне и друге приче представљене у ЈДП-у
Седам месеци после крагујевачке промоције (на прошлом ЈоакимФесту), 18. децембра, монографија Биљана Србљановић - породичне и друге приче дочекала је своје београдско представљање у Студију Југословенског драмског позоришта. Аутор књиге је позоришни критичар и публициста Слободан Савић, а монографију је издао крагујевачки Књажевско-српски театар поводом доделе Статуете Јоаким Вујић за 2007. годину познатој драмској књижевници Биљани Србљановић за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији.
Сала студија ЈДП-а била је препуна, а о књизи су говорили директор Југословенског драмског позоришта Бранко Цвејић, позоришни критичар Иван Меденица, глумица Мирјана Карановић, редитељ Дејан Мијач, Драган Јаковљевић управник крагујевачког позоришта и сам аутор, а промоцији су присуствовала и позната имена наше културе и уметности, попут: Јована Ћирилова, Борке Павићевић, Феликса Пашића, Бранке Прпе...
ЈОАКИМ
крагујевачка позоришна ревија
број 30-35
Театар у Младеновцу
Теза отворила Фестивал
Представа Теза ирског писца Пола Мида коју је у Књажевско-српском театру режирао румунски редитељ Дан Тудор, отворила је 6. октобра позоришни фестивал у Младеновцу Театар у једном дејству.
Од 6. до 12. октобра у младеновачком Центру за културу на фестивалу Театар у једном дејству 2008 учествовали су театри из Крагујевца, Ниша, Зрењанина, Београда (Атеље 212 и Београдско драмско позориште) као и загребачки Татар Ругантино.
Отворен 5. ЈоакимФест
Као и сваке године, и 5. ЈоакимФест је отворен 7. маја изложбом Српски позоришни плакат у позоришној Галерији Јоаким. На конкурс за ову манифестацију, четврту по реду, жири у саставу: Јелена Јовановић, костимограф, Слободан Штетић, академски сликар и графичар (председник жирија), Драган Пешић, сликар-графичар, Миловоје Миша Штуловић, сликар и сценограф и Драган Јаковљевић, редитељ, од 45 приспелих радова из осам позоришних кућа у Србији изабрани су и изложени 17 плаката у галерији позоришта.
Гран при изложбе добио је Владимир Тепавац из Сомбора, а дипломе Никола Вукашиновић из Ужица и Јован Тарбук из Београда.
Директор позоришта, редитељ Драган Јаковљевић обратио се потом гостима у сали театра:
- Поштовани пријатељи позоришне уметности, даме и господо, уважени гости, колеге и представници медија, добро вече и добро дошли у Књажевско-српски театар, у најстарије српско позориште. Добро дошли на 5. ЈоакимФест.
У протеклих пар година неколико позоришних фестивала доживело је промену свог-уметничко-организационог концепта, па и наш ЈоакимФест. Одлуком Дирекције фестивала од прошле године је то фестивал најбољих позоришних представа Србије по текстовима домаћих драмских аутора. Оваква одлука нашла је своје утемељење у чињеници да је Крагујевац-Театрополис град најстаријег српског театра, али и град позоришних фестивала. Да подсетим: ЈоакимФеста, ЈоакимИнтерФеста, Међународног фестивала луткарских позоришта и фестивала гимназија позоришта Србије.
Фестивал је званично отворио заменик градоначелника Крагујевца - Саша Миленић.
Пети ЈоакимФест, отворен је представом из пратећег програма фестивала, комадом Василеа Александрија Санзиана и Пепелеа коју је режирао познати румунски глумац и редитељ Дан Тудор, аутор који је недавно и на сцени крагујевачког позоришта поставио комад Тезе.
Јоакимова Галерија
Грк Зорба из Новог Сада
У Јоакимовој Галерији Књажевско-српског театра отворена је изложба фотографија из јубиларне, стоте представе балета Грк Зорба новосадског Српског народног позоришта.
Аутор фотографија је Рајко Каришић из Београда, а изложбу је отворио уметнички руководилац галерије, сликар, Миливоје Штуловић, по коме би ова и оваква изложба могла да буде и иницијатор балетско-оперске сцене у Крагујевцу.
Аутор изложбе Рајко Р. Каришић је рођен у 1952. године у Бачком Добром пољу. Гимназију је завршио у Врбасу а затим је дипломирао на Машинском факултету у Новом Саду. Фотографијом је почео да се бави у време студирања у ФКК Машинцу на Машинском факултету. Њој је остао веран до данашњих дана. Носилац је звања Кандидат мајстора фотографије на пољу уметничке фотографије. Члан је УЛУС-а, УПИДИВ-а и УЛУВ-а.
До сада је имао преко четрдесет самосталних изложби и преко сто заједничких изложби у земљи и иностранству.
Позоришна журка у Трмбасу
Као и прошле године, чланови крагујевачког Књажевско-српског театра, крај позоришне сезоне обележили су целодневним проводом у породичној викендици глумца овдашњег Александра Милојевића Лије, прошле недеље, 29. јуна у оближњем селу Трмбас.
Леп летњи дан као створен за провод, па добро расположење није изостало. За сваког по нешто, прасе, јагње, освежавајућа алкохолна пића свих фела, музички хитови и евергрин нумере свих генерација, узраста и фахова.
Ове године, овај скуп крагујевачких позоришника који већ прети да прерасте у традиционалан, увеличали су и гости са стране пријатељи и сарадници нашег позоришта: театролог Драгана Бошковић, писац Видосав Стевановић са супругом Маријом и апсолутни краљ народског хумора, глумац, сценариста и редитељ Радош Бајић са својим сарадницима на серијалу Село гори а баба се чешља, директором фотографије Предрагом Јочићем и својим помоћником Иваном Зацером. Такође, за разлику од лане, за трмбашански пикник били су заинтересовани и бројни локални електронски медији, Канал 9 је извештавао са лица места а у журку су се телефонски укључивали водитељи радио станица. Сви присутни, могли су уживо да се увере да је први глас крагујевачког театра још увек првакиња ове куће Милева Жикић, а хармонике се латио и сам Радош Бајић извевши на њој омаж песама крагујевачког песника и композитора Драгише Недовића.
Јоакимови пријатељи
Децентрализација је већ почела
Овогодишњи Дан театра, Сретење, 15. фебруар Књажевско-српски театар обележиће премијером комадом немачке списатељице Марилујзе Флајсер Пионири из Инголштата који са крагујевачким ансамблом на Сцени Јоаким Вујић поставља позната београдска редитељка Ивана Вујић.
И поред тако богате и разноврсне каријере, не пропушта прилику да нагласи да је свој, први, велики пројекат радила баш у крагујевачком позоришту.
- Био је то 1980. године а радили смо комад Александра Поповића Развојни пут Боре Шнајдера. Ја сам тада имала само 19 година. Поповић је у то време био персона нон грата и на црној листи српске културе. Неки паметни људи, попут Михиза, Филипа Давида и Караулца, смислили су начин, како да овог, уз Душка Ковачевића, највећег нашег писца, врате на српску сцену и у жижу јавности.
Телевизија је финансирала фестивал по Поповићевим делима, а сваки од ансамбла из Крагујевца, Крушевца, Ужица, Ниша... требао је да на сцену постави по један његов комад. То је био веома интересантан модел, авангардан у то време, а сматрам да је примењив и дан данас.
Наравно, Крагујевац као центар и најстарије позориште са добрим ансамблом добио је да ради Развојни пут Боре Шнајдера, његово највеће дело, док је, на пример, Ужице добило Чарапу од 100 петљи, нешто мањи комад, са мање лица, а у Нишу је Златко Свибањ, сада професор режије у Вараждину, поставио такође сјајну представу Увек зелен. У Нишу је и одржан фестивал по Поповићевим делима, све представе је снимао редитељ Александар Ђорђевић и то је онда приказивано у читавој тадашњој Југославији.
Био је то успешан модел културне ревалоризације на најбољи начин, а данас би сви рекли децентрализације. Позоришне куће ван Београда, њих седам-осам, појавиле су се као авангарда јер београдска позоришта у том тренутку нису радила дела овог писаца и на овакав начин, каже Ивана Вујић.
Још увек вам је та представа свежа у сећању?
- Све представе су понуђене јако младим редитељима. Ја сам била једина жена редитељ и најмлађа. Имала сам само 19 година. Људи са телевизије су банули на моју испитну представу и питали ме да ли хоћу да радим у Крагујевцу. Морала сам да се одлучим одмах, истог момента. Прихватила сам јер је то за мене био велики изазов, а пошто је управа позоришта пре тога већ преговарала са Егоном Савином па се због нечега нису усагласили имали смо и најкраћи рок, свега 25 дана. Пошто потичем из старе београдске породице, никада раније нисам боравили дуже ван њега па је Крагујевац за мене био догађај на сваки начин.
Ансамбл је био јак и веома посвећен раду. Пендула је играо главну улогу, Мирко Бабић такође једну од важнијих, али су сви изузетно предано радили. Активирали смо читав град, пуно деце је статирало, укључен је био фолклор и оркестар, а Сава Барачков је урадио одличну сценографију. Успели да направимо једну велику представу.
То је, до сада био ваш први и последњи пројекат у Крагујевцу. Зашто?
- У време рада на тој представи дешавали су се неки не позоришни догађаји. Баш тада, друг Тито је отишао од нас, а ова представа је алудирала на председника. Тадашњи управник се јако бојао, затварао нам реквизиту али смо ми успели да истерамо и истрајемо на свему што се дешавало на сцени и око ње, на најбољи начин испровоцирамо публику и то је још више допринело успеху самог позоришног чина. Као неко ко има само 19 година, ја сам по завршетку пројекта демонстративно рекла: Завршила сам посао, одлазим и никада се више нећу вратити овде да радим. Међутим лепота сваког човека је баш у томе што се он мења.
Шта се то по вама променило. У последње време сте активно присутни у крагујевачким позоришним дешавањима. Били сте у жирију ЈокимФеста, ваша представа Антигона је била на репертоару ЈоакимИнтерФеста, сада режирате у Театру?
- Мој врли колега, Драган Јаковљевић постао је управник овдашњег театра и покренуо много добрих ствари. Он је завршио нашу школу, образован је, интелектуалац, али и човек из ове средине, који воли свој град и своје позориште. Раније смо имали сличан случај са Небојшом Брадићем који је такође много ствари покренуо и поставио на прави начин у Крушевцу.
Вратила сам се Крагујевцу радосна. Направљена је ренесанса у Театру. Већина некадашње управе тада није припадала позоришном сталежу, али тада је била таква политичка клима не само у Крагујевцу, него и у Београду и другим градовима и позоришним кућама. Театри су били смао одскочна даска политичарима до других, важнијих и већих позиција. Сада није тако. У позориштима, па и вашем су сада људи који, пре свега воле позориште, живе за њега и способни су да инспиришу сараднике на стварање правог позоришног чина.
Како вам се сада чини Крагујевац?
- Све се мења, и лепота је у тој промени. Крагујевац је сада по мени, модеран град, који има неки италијански шмек. Улице су пуне људи, све живо, увек се нешто догађа... Процес децентрализације већ је увелико отпочео. Ово је град са традицијом, леп град. У неком периоду сви ти српски градови били су неправедно заборављени али су сада, свако на свој начин кренули су у експанзију и то је добро, јер сви имају своје особене квалитете. Али, културни пројекти морају се подржати. Кадрови постоје, али им је потребна материјална помоћ. У прилог томе говоре светска искуства. Један Сенте Тјен има не само чувени фудбалски тим већ је и њихов театар оснивач Позоришне конвенције,а не куће из много већих француских градова попут Париза и Лиона. Ту је светски познат и признат Авињонски фестивал. Берлин иде на премијере у Хамбург, Франкфурт и Минхен.
Крагујевац је интересантан град али и град жртвеник, што никада не смемо заборавити. Често се данас олако прилази томе, а то је грешка, јер је у питању врста великог искушења које је овај град издржао. Знам то и осећам добро јер сам као асистент на ФДУ изучавала тему стратишта у Бањичком логору и на Јајинцима.
Да ли сте пре почетка рада знали за побратимство између Крагујевца и Инголштата?
- Не, нисам знала. Дело је раније требало да се преведе за Југословенско драмско и било је у плану да га ради Мађели. Он је у међувремену одустао од тога, тако да превод никада није завршен. Уз помоћ Гете института урађен је нови превод и комад сам понудила вашем управнику Драгану Јаковљевићу и он га је прихватио. Тек тада сам сазнала да су ваш град и Инголштат побратими. Ето, у позоришту се увек деси баш оно што треба.
Какви су вам утисци о досадашњем раду на представи?
- Добро је да Крагујевац ради нешто премијерно у Србији, што Београд нема чак ни преведено, а камоли на сцени. Гете институт поводом крагујевачке представе издаје комад и као књигу, и она ће се читати на свим академијама не само у Србији него и у читавом региону. У крагујевачком ансамблу има велики број младих, школованих људи, изузетно заинтересованих за експерименталан начин рада. Ту су и доајени попут Мирка Бабића, који одише изузетном свежином. Али град и држава морају улагати у позориште. Театар је скупа инвестиција која тражи улагања. Позориште то многоструко враћа, али пре свега треба у њега улагати. Своју мисију и видим у томе да човек из Европе уради нешто баш у Крагујевцу. Зашто и не би? Крагујевац и јесте Европа. Остало су фразе и пуки изговор. Гледа се само резултат.
ЈОАКИМ
крагујевачка позоришна ревија
број 28-29
Реч домаћина ЈоакимФеста
ИГРАЈМО ДОМАЋЕ!
У току 2007. године многи фестивали су променили своје уметничко-организационе концепте па и једна од најзначајнијих позоришних институција код нас - Стеријино позорје. У свом пола века дугом постојању, скоро да је било једино које је подстицало стваралаштво домаћих драмских аутора. Сада у духу нових друштвених околности постало је фестивал и српског позоришта и писца, али и фестивал иностраног позоришта и драме, отварајући тако велику празнину на мапи позоришних фестивала где је домаћи драмски писац неправедно запостављен и скрајнут у други план, а од првих Јоакимових посрба пре свега немачких аутора није прошло ни пуна два века.
У своме, такође, новом концепту, 5. ЈоакимФест одустаје од враћања на давно премашени оквир Сусрета професионалних позоришта Србије Јоаким Вујић, а у жељи да подигне квалитет позоришног живота у Србији, сматрајући га јединственим креативним простором. ЈоакимФест постаје тако фестивал најбољих позоришних представа Србије, као ипредстава из иностраних земаља рађених по текстовима домаћих аутора. Овакав концепт уз несебичну помоћ градоначелника Крагујевца Верољуба Стевановића и његовог заменика Саше Миленића успешно је заживео у Крагујевцу - Театрополису упркос ирационалном отпору надлежних из Министарства културе Републике Србије и њиховој нејасној стратегији културног вредновања која недовољно препознаје интересе других региона сем Београда и потрбу за стварањем аутентичних културних вредности.
Изузетан допринос да се у граду најстаријег српског позоришта промовишу најбоља остварења по текстовима домаћих аутора дала је и Драгана Бошковић, театролог, дугогодишњи селектор ЈоакимФеста. Својим зналачким и надасве занимљивим, разноврсним сценским одабиром, успела је да и ове године, на 5. ЈоакимФесту представи све оне Јоакимове потомке који својом креативношћу и високим уметничким вредностима дају печат и препознатљив идентитет српском позоришту сврставајући га тако међу најбоља у Европи.
Драган Јаковљевић, директор Књажевско-српског театра
Театар у Мостару
Мала Лиска за Попа
Крагујевачко позориште, наступило је прошле недеље, 23. марта на Шестом интернационалном фестивалу комедије Златна лиска (лиска је врста ретке речне птице која живи у току Неретве) у Мостару са комадом Чудо по Јоакиму. Мостарски Фестивал комедије, од прошле године је међународни (тада је на њему и победила крагујевачка представа Лажа и паралажа), траје од 20. до 29. марта а на њему учествују позоришта из Мостара, Крагујевца, Зенице, Сарајева, Тузле и Хрватске.
Жири фестивала додељује награду за најбољу представу у целини, Велику Лиску, а после сваке одигране представе, такође додељује се награда за глумца вечери - Мала Лиска. Ове године за најбољег глумца у крагујевачком ансамблу, по мишљењу чланова трочланог жирија, проглашен је Александар Михаиловић, који у представи наступа као гостујући глумца из нишког Народног позоришта, а који у Чуду по Јоакиму тумачи лик свештеника Оца Лазара и Будимске епархије.
Лауреати
Јаковљевићу признање у Румунији
Поводом обележавања шест деценија постојања, побратимске позоришне куће из Питештија Театра Ал. Давила од 10. до 12. априла у овом румунском граду (такође побратимом са нашим градом) уприличено је велико, тродневно позоришно славље на коме је била присутна и делегација из нашег Театра. Том приликом, на централној свечаности у питештанском позоришту поводом 60. година рада, крагујевачком редитељу и директору Књажевско-српског тетра уручено је велико признање за изузетну уметничку сарадњу ова два позоришта и велики допринос у раду Ал. Давиле.
Дан Театра
Прослава престонице позоришта
Овогодишње обележавање, Сретења, 15. фебруара, дана крагујевачког Театра, протекло је у читавом низу манифестација.
Дан раније, 14. фебруара на малој сцени (Сцена Љуба Тадић) промовисан је зборник радова о животу и раду Јоакима Вујића, оца српског позоришта, који је настао као резултат округлог стола одржаног три године раније. У зборник су уврштени радови, есејии епистоле најпознатијих наших театролога и историчара позоришта: Алојза Ујеса, Рашка В. Јовановића, Владимира Арсића, Виде Огњеновић, др Владимира Пејовића, др Зорана Т. Јовановића, Дејана Обрадовића... А, на промоцији зборника говорила је професор Драгана Бошковић и директор Књажевско-српског театра, редитељ, Драган Јаковљевић.
Сутрадан на сам дан Сретења, 15. фебруара, тачно у подне у Свечаној сали Скупштине града, потписан је протокол о сарадњи два позоришна - фестивалска града и два театра, Крагујевца и Херцег Новог.
На великој сцени крагујевачког позоришта (Сцена Јоаким Вујић) под називом Повратак у завичај промовисано је прво коло од пет књига недавно објављених сабраних дела познатог српског писца Видосава Стевановића у издању крагујевачке издавачке куће Кораци. О стваралаштву светски признатог писца, пореклом из нашег краја, као домаћин вечери надахнуто је говорио књижевник и заменик градоначелника Крагујевца Саша Миленић.
Потом је у Галерији Јоаким отворена изложба дигиталних слика Сцена иза сцене крагујевачког ликовног уметника Миливоја Мише Штуловића.
По традицији на дан театра уследио је сретењски ватромет а потом је изведена премијера комада Конак по тексту Данка Поповића у режији Владимира Лазића. Праизведби овог текста присуствовали су поред самог писца живог класика Данка Поповића и епископ Шумадијски господин Јован и градоначелник крагујевца Верољуб Стевановић.
Овогодишњи жири за доделу статуете у саставу: Славенко Салетовић редитељ (председник жирија), Војислав Воки Костић композитор, Јелена Јовановић костимограф, Милић Јовановић глумац и Драган Јаковљевић редитељ једногласно је донео одлуку да се статуета оца српског театра додели Народном позоришту из Ниша.
У име лауреата награду је примио Саша хаџи Танчић, прозни писац и управник нишке куће.
Овогодишњи лауреат Прстена Јоакима Вујића је познати позоришни редитељ Небојша Брадић, директор БДП-а.
Јоакимова галерија
Изложба Ајвора Прикета
У галерији Књажевско-српског театра у Крагујевцу, 25. фебруара отворена је изложба фотографија Затишје после Олује аутора фоторепортера Ајвора Прикета из Ирске. Прикет на потресан начин прати судбину Срба који се враћају у Хрватску, одакле су избегли после војне акције Олује.
- Његова прича је суштински антиратна јер на уздржан и истовремено потресан начин говори о последицама рата и политике, сведочећи тако о отуђености оних чијим се одлукама прекрајају границе и велики број људи гура у понор рата и безнађа, рекао је на отварању изложбе у галерији Јоаким Предраг - Циле Михајловић, стручни сарадник Народног музеја у Крагујевцу.
Ајвор Прикет рођен је 15. августа 1983. године у месту Фермој у области Корк у Ирској. Дипломирао је документарну фотографију на Њупорт универзитету у Велсу. Реализовао је до сада три велика пројекта, међу којима је и Отровна земља, стваран у ромском избегличком кампу на Косову. Његова фотографија из циклуса Затишје после Олује, под називом Славица храни сина Николу док њен супруг Небојша спава, оцењена је као врхунско дело, и изложена је у Британској националној галерији већ неколико месеци, а након тога биће архивирана као део блага галерије.
Издавач: Књажевско-српски театар Крагујевац, Даничићева 3; за издавача Драган Јаковљевић; главни одговорни уредник Зоран Мишић; редакција: Зоран Миљковић, Јован Глигоријевић, Марија Солдатовић; графички дизајн Александар Ђоковић; фотографије: Милош Игњатовић, Драган Вучковић, Небојша Раус, Зоран Миљковић Џо; лектор и коректор Маргита Миливојевић.
Телефони редакције: 034 335-823 и 335-824
Лист излази двомесечно; тираж 500 примерака. |
|
Google+
YouTube
Blogger
MyOpera
Twitter
WordPress
GoogleSites
MySpace
WCommons
Wikipedia
Архива