УСПОМЕНЕ НА „ЦРВЕНУ ЗАСТАВУ“
УЛОГЕ:
ДОКТОР НИКОЛИЋ Чедомир Штајн
ВЕСНА МАРКОВИЋ Исидора Рајковић
ЈОВАН ПЕТРОВИЋ Миодраг Пејковић
ЗОРКА Марина Перић Стојановић
ЧЕДА ШТАЈН ГЛУМАЦ Никола Милојевић
ЈОВАНА ГЛУМИЦА Милица Мајсторовић
МАЈА ИНСПИЦИЈЕНТ Надежда Јаковљевић
СТОЈАДИН Драган Стокић
ВЛАХОВИЋ Богдан Милојевић
ПОЛИЦАЈАЦ, ГЛУМАЦ Аврам Цветковић
Премијера: 3. мај 2022. године
Сезона 2021/22.
Милован Мрачевић
Пре двадесетак година разговарао сам са човеком који је радио у Заставиној наменској производњи о разлици живота у Крагујевцу за време Тита и живота у посткомунистичком и постјугословенском времену. Разлику је ставио у једну реченицу: „Срушила се читава једна цивилизација.”
Та реченица ме од тада прогања и има много везе са мојом одлуком да напишем комад о човеку који је преварен да верује да се вратио у време када је стара цивилизација још увек постојала.
Александар Лукач
Дипломирао позоришну режију на ФДУ Београд.
Најзначајније режије: Класни непријатељ, Три сестре – сто година после („Plexus“ Boris Piljnjak), Пивара, Селектор, Постмодерни кабаре доброг војника Швејка, Живот је сан (Шабац), Ружење народа, 1918. (Крагујевац), Војцек, Клопка, Дошљаци, Мајстор и Маргарита, Прича (Ужице), Маркиза де Сад (Зајечар), Возови полазе у зору (Атеље 212), Дневник младог Лукача (ЈДП), Вештице из Салема (Народно позориште), Сунце туђег неба (Лазаревац).
У Канади од 1992. предаје позоришне науке на Универзитету Jорк у Торонту. У Торонту са успехом поставља представе Црна магија (М. Вуловић), Породичне приче (Б. Србљановић), Medea pastiche (М. Вуловић), Кавкаски круг кредом (Б. Брехт), Иван против Иванова (Гогољ).
Представа Јелка код Иванових (А. Введенски) је номинована за најпрестижнију канадску награду „Дора“.
Са режијом представе Успомене на „Црвену заставу“, враћа се у Крагујевац где је доживео неке од највећих успеха своје каријере.
РЕЧ РЕДИТЕЉА
Писац Милован Мрачевић је превасходно историчар који драмски обликује своја истраживања. У случају Успомена на „Црвену заставу“ он свесно отвара своје историјски прецизно дело интерпретацији и читању које умногоме зависи од сећања. Наравно, зависно од годишта учесника али и посматрача, та сећања су изворна или секундарна, препричана, анегдотална, и надасве непоуздана. Као таква, она парадоксално доводе у питање историјске чињенице и намећу закључке о нашој, не тако давној прошлости, засноване на схватању наше садашњости. А та садашњост је превасходно обојена егзистенцијалним страховима од којих, барем у овој представи, нудимо уточиште у варљивој удобности носталгије.
Александар Лукач
РЕЧ ДРАМАТУРГА
Имагинарни свет је у потпуности реалистичан. Из прошлости искрсавају дани комунизма, слободе и већих плата. Сви се сећају пројекта ЈУГО АМЕРИКА. Најславнијег српског бренда у бившој отаџбини. Како сада све то изгледа, после рата и распада Југославије. Рекли бисмо исто. Подједнако оптимистично и сјајно.
Писац овог комада, Милован Мрачевић, изборио се са духовима прошлости и улио много наде да све бивше муке и проблеме оставимо заувек, гајећи наду да сутрашњица припада свима. Сећање које нас обавезује али и даје ветар у леђа.
Марија Солдатовић
